Jump to content

Конзумативизам западног света и ропство источног

Оцени ову тему


Препоручена порука

 

Када погледамо овај горе наведени клип, видећемо истину којој често окрећемо леђа под паролом да ми ништа не можемо да учинимо сами и видимо заправо како свет функцкионише. 

Када је у питању наша држава, ми јесмо мало удаљени од овог система јер гиганти као што су ГАП, Зара, Х и М, Њујоркер нису баш повољни за наше поднебље, а на њиховим ознакама се јасно види одакле долази роба - од робовласника! Са друге стране ми имамо Кинезе и њихову робу која нас је преплавила својим ниским ценама, и сада, замислимо се на тренутак колико тек они имају робова када је зарада на овим производима некада једнака нули.. И ми сви учествујемо у глобалном конзумативизму који нам се сервира свакодневно!

 

Ја сам естета, волим лепо, волим и фино, волим и ново. Знам, савршен конзуматор, али како се данас борити против конзумативизма? Како да не учествујемо у овом систему због кога неко реално страда? Да ли ми стварно као јединке ништа не можемо да учинимо? 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

1456681_739140372778071_1035784710_n.jpg

 

,,Уколико бисмо сами узгајали храну, не бисмо конзумирали ни трећину као што то данас чинимо. 

Ако бисмо сами правили столове и столице, не бисмо их бацали тек тако када декоришемо кућу.

Ако бисмо морали да сами прочишћујемо пијаћу води, сигурно не би поганили у њу." 

 

Марк Бојл, Човек који живи без новца

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

А чији смо ми то тачно робови? Ко нам ускраћује било која права? Ко нам забрањује било шта?

 

Не знам докле ће да вређате робове називајућу данашње људе робовима. Роб нема право гласа, слободу кретања, право да изабере шта ће да ради. Они који се називају "робовима" данас све то имају.

Међутим фора је што људи оће ферари, па су робови новца - али то је самовољни избор. 

 

И ми сви учествујемо у глобалном конзумативизму који нам се сервира свакодневно!

 

 

Јел неко тера неког да учествује у томе? Не разумем? 

 

Како да не учествујемо у овом систему због кога неко реално страда? Да ли ми стварно као јединке ништа не можемо да учинимо? 

 

 

Можеш, да прихватиш да ти не треба ново, лепо и скупо и ето не учествујеш. Учествовање у том систему је ствар избора, бити роб - је ствар рођења. Из тог система можеш да изађеш остајеш у њему јер желиш, роб не може да изађе из шака свог господара никако и никад. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Милосављевићу... да ли си погледао клип? 

 

Ми нисмо робови - ми смо конзуматори. Робови су у Индији и Кини који за један долар раде по цели дан не би ли зарадили буквално корицу хлеба, и да би свет могао да купи мајцу за 3 долара и по ко зна који пут бацио ону за коју мисли да више није ,,модерна" или не иде више уз осталу гардеробу.. 

 

У сваком случају, надркано одговараш и не свиђа ми се твој начин полемике. 

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
У сваком случају, надркано одговараш и не свиђа ми се твој начин полемике. 
 

 

Е па опрости на томе, не радим то свесно, наоштре ме неки људи и онда то преносим на остале дискусије

,

Ми нисмо робови - ми смо конзуматори

 

 

Опрости ми и на овоме погрешно сам те разумео.

 

Робови су у Индији и Кини који за један долар раде по цели дан не би ли зарадили буквално корицу хлеба, 

 

 

Не знам за индију али за Кину се не слажем. Гледао сам силне документарце о кинеској економији.

1. Да им није тих послодаваца они не би имали ни динар за леба

2. они ту добровољно раде, дакле нико их не бије по ушима

3. Они бизнисмене који долазе са запада третирају као спасиосиоце које им дају послове и паре које им њихов комунистички режим не да.

 

Цена рада у кини јесте ниска али сваке године све више и више расте, кинези се све више и више богате.

 

Не би ни њих назвао робовима. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

 

Е па опрости на томе, не радим то свесно, наоштре ме неки људи и онда то преносим на остале дискусије

,

 

Опрости ми и на овоме погрешно сам те разумео.

 

 

Не знам за индију али за Кину се не слажем. Гледао сам силне документарце о кинеској економији.

1. Да им није тих послодаваца они не би имали ни динар за леба

2. они ту добровољно раде, дакле нико их не бије по ушима

3. Они бизнисмене који долазе са запада третирају као спасиосиоце које им дају послове и паре које им њихов комунистички режим не да.

 

Цена рада у кини јесте ниска али сваке године све више и више расте, кинези се све више и више богате.

 

Не би ни њих назвао робовима. 

 

 

Нема проблема брате, битно је да се ми разумемо :) 

 

Па нисам баш сигуран ово за Кину.. Јер такође постоје подаци да много њих ради на црно у импровизованим фабрикама и што је најгоре раде баш малолетници. Искрен да будем, нисам баш нешто много информисан о томе, али ту и тамо сам прочитао нешто о томе (новински чланци). Добро је познато да су Кинези јако груба нација и да не штеде своје уопште, али и кад помислимо да је већина ствари коју они рецимо увезу овде толико јефтина, а јесте, морам да посумњам у њихову економију... Мада, са друге стране, слажем се да су они у економији из године у годину јачи. То су ми потврдили и неки странци, чак ме и саветовали да кренем са учењем кинеског јер ће бити све учесталије да се Кина појављује као нека земља која улаже. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Робови су у Индији и Кини који за један долар раде по цели дан не би ли зарадили буквално корицу хлеба, и да би свет могао да купи мајцу за 3 долара и по ко зна који пут бацио ону за коју мисли да више није ,,модерна" или не иде више уз осталу гардеробу..

 

 

Indija i Kina zajedno čine skoro polovinu svetske populacije. I veliki broj njihovih građana živi u siromaštvu koje mi ne možemo ni da zamislimo. Zato su ti jadnici koji rade za dolar dnevno prinuđeni da to rade, jer im je alternativa da strahuju za goli život, svoj i svojih porodica. Jednostavno nemaju izbor. A da li baš moraju da rade u totalno nehumanim uslovima, to je već ipak pitanje više za lokalne vlasti tamo i koliko su one umešane i odgovorne za celu situaciju oko uslova pod kojima rade njihovi građani.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Indija i Kina zajedno čine skoro polovinu svetske populacije. I veliki broj njihovih građana živi u siromaštvu koje mi ne možemo ni da zamislimo. Zato su ti jadnici koji rade za dolar dnevno prinuđeni da to rade, jer im je alternativa da strahuju za goli život, svoj i svojih porodica. Jednostavno nemaju izbor. A da li baš moraju da rade u totalno nehumanim uslovima, to je već ipak pitanje više za lokalne vlasti tamo i koliko su one umešane i odgovorne za celu situaciju oko uslova pod kojima rade njihovi građani.

 

o tome će nam Nidžo znati više reći kad nauči kineski jezik :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Indija i Kina zajedno čine skoro polovinu svetske populacije. I veliki broj njihovih građana živi u siromaštvu koje mi ne možemo ni da zamislimo. Zato su ti jadnici koji rade za dolar dnevno prinuđeni da to rade, jer im je alternativa da strahuju za goli život, svoj i svojih porodica. Jednostavno nemaju izbor. A da li baš moraju da rade u totalno nehumanim uslovima, to je već ipak pitanje više za lokalne vlasti tamo i koliko su one umešane i odgovorne za celu situaciju oko uslova pod kojima rade njihovi građani.

 

Једноставно лада човек дође у кину и понуди им посао то је вин-вин ситуација. Кинези добијају неке приходе и нешто да раде са својим животима, човек добије јефтинију производњу, и генерално привреда напредује и временом им скачу плате.

 

Просечан кинез ће са својим послом пре да дође до новог мерцедеса него било који други грађанин света. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

n4tv9x.jpg

 

хехехе :) па ниси оригиналан, мало час си ставио исту слику :) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Економија Кине није јака, чињеница је да је кинеска влада уложила у високо образовање које је доступно већем делу становништва, али још није у стању да то искористи, за младића који је завршио све пријемне испите на факултету и пре две године добио диплому камен спотицања је: није било посла за њега. Породица је уложила све што је имала на образовању, а када је добио диплому, уместо да  помогне родитеље, они су приморани да шаљу део својих прихода у Пекинг да им син преживи као радник у продавници и као келнер. Кинеска економија једноставно није у стању да апсорбује експлозивни број са универзитетском дипломом. Број универзитета је удвостручен , број студената учетворостручен, број Кинеза на колеџима је значајно порастао. Тако да онај који прича о снази кинеске економије прича о ограниченом напретку и покушају да трансформише привреду и о томе да више зависи од услужних делатности и иновација и мало производње на тој покретној траци. Раније нисам разумела зашто DYNABLASTER на свакој теми пише Photoshop. Да јачина кинеске економије јесте Photoshop

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

хехехе :) па ниси оригиналан, мало час си ставио исту слику :)

haha dobra fora, pazi kad ni "oni" tek nisu originalni, daleko od toga, pa sve sto lazu prolazi.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 3 weeks later...

1456681_739140372778071_1035784710_n.jpg

 

,,Уколико бисмо сами узгајали храну, не бисмо конзумирали ни трећину као што то данас чинимо. 

Ако бисмо сами правили столове и столице, не бисмо их бацали тек тако када декоришемо кућу.

Ако бисмо морали да сами прочишћујемо пијаћу води, сигурно не би поганили у њу." 

 

Марк Бојл, Човек који живи без новца

 

 Kao Ivica i Marica da predloze ekonomiju.

 

http://www.youtube.com/watch?v=R5Gppi-O3a8

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Јесте наивно, али и изводљиво. А за Србе поготову би могао да буде спас јер ми економију немамо, фабрике се гасе, све се окреће ка ситној мануфактури тако да би било боље да нађемо неко решење... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Уреднички уводник протођакона др Дамјана Божића, главног и одговорног уредника "Православља" - новина Српске Патријаршије. Објављено у 1293. броју "Православља" од 1. Фебруара 2021. лета Господњег. 
       
      „Тежко бреме грјеховно тако је нагнуло главу нашу што свакад, и у свако доби, о земли се бринемо и о овом садањем животу нашем, кратком, умудравамо се и мислимо. И докле год сам Господин Бог изпод тога товара не извади наша леђа, да подигне главе наше к њему, и о тамошњем свијету мислити се, дотле не можемо никакве користи својој души придобити.” (Гаврил Стефановић Венцловић, Беседа на 27. недељу по Сошаст. Сјат. Духа, 1736)
      Година 2020. остаће упамћена по пандемији вируса корона. За време пандемије научили смо много тога, између осталог, и то да не постоји издвојена линија фронта већ смо сада сви на фронту. Нико није био сигуран у то шта носи дан, а шта ноћ. Та чињеница снажно обележава протеклу календарску годину. Међутим, наша обазривост попустила је оног тренутка када су нам стручна лица саопштила да стега вируса попушта, и то управо крајем календарске године, када еуфорија новогодишњих празника снажно надолази, а нови вирус – конзумеризма и потрошње – немилосрдно стеже… Преко ноћи смо се вратили тренду нашег друштва, да дане испуњавамо уобичајеним пословима, бригама и суманутом куповином. Одавно смо капитулирали пред материјалним и, као такви, извлачимо сурови закључак да је све заправо само производ материје, у милости материје, све почиње и завршава материјом. Није ни чудо што свуда око нас влада немир и празнина. Сумњамо у себе и вољу Божју; опседнути смо генетским манипулацијама и теоријама завере... Историчар Арнолд Тонб у тексту „Живот после смрти”, између осталог, пише да „све већи број људи живи у духовном вакууму.
      Нелагода и узнемиреност, …иду далеко од објашњења кризе у коју свет срља.” Будући да живимо у цивилизацији опседнутој материјалним стварима, непрестано желимо боље и више (ствари). Педагози кажу да овакво стањеума почиње још од малих ногу, а покушај преношења концепта смисла дељења на мало дете није лак посао. Посесивност не мора да нестане са годинама. Са синдромом „моје и само моје” боримо се целога живота. Међутим, оно што не смемо дозволити јесте да наша опсесија материјалним стварима замрачи наш вид према Богу и Његовој присутности у нашим животима.
      Свети Григорије Палама каже да страсти, које се рађају из среброљубља, тек онда постају непобедиве када се изгуби вера у промисао Божји, јер онај који нема вере узда се у новац. Такав и кад чује речи Господње да је лакше камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у Царство небеско (Мт. 19,24), не рачунајући Царство ни у шта, без обзира на то што је у питању Царство небеско и вечно, и даље чезне за богатством, земаљским и пролазним. Који жуде за таквим богатством могу и да га не стекну, али им сама та жеља наноси огромну штету, јер, по речима Апостола, они који жуде за богаћењем, упадају у искушење и ђаволску замку (1.Тим. 6,9).
      Није ствар у томе колико новца имамо, него у томе шта радимо са оним што нам је Бог дао. Док размишљам о самозадатој теми, прво што ми пада на памет, а при помисли о новцу, јесте „усхићеност, важност и сигурност”. Новац, заиста, може учинити много ствари, али не може да нам купи „срећу”, не може да нас учини „важнијим” у друштву (можда на кратко), и не може нам гарантовати овоземаљску „сигурност”. Последња тачка је критична, а када узмемо у обзир свет у коме живимо и пандемију вируса корона која ће, надам се, једном, ипак, бити иза нас, долазимо до сазнања наше немоћи и крхкости.
      Никада и нигде у свету нема трајне сигурности. Богатство није нужна препрека да бисмо били с Богом. Историја је испуњена примерима богатих хришћана који су мудро користили своје богатство и донели велику корист хришћанској цивилизацији. Новац није препрека нашем односу с Богом, али је, дефинитивно, тест за човека. Начин на који трошимо новац казује истину о нашим вредностима и нашим приоритетима. Сумњам да постоји Црква која није имала неку корист од материјално богатих верника. Покажите ми како трошите новац и сазнаћу истину о ономе у шта заиста верујете. Ако желите да знате истину, пратите пут новца. То је готово непогрешиво животно правило. Новац прича, а прича коју он казује, открива истину о нашем (не) идењу за Богом, порука је духовника. Касније или пре, сви ћемо стати пред Господа. Није битно колико ћемо новца имати на крају свога живота, битно је шта смо урадили са оним што смо имали. Оно што задржимо за себе, на крају из- губимо, а оно што поклонимо, то нам остаје вечно.
      Молимо се да Господ подржи наше племените намере да (п)останемо великодушни даваоци и тако уђемо у Царство Његово, које припада онима који се не боје да узму Бога за животног сапутника. У овом броју вашој пажњи препоручујемо текст игумана манастира Високи Дечани, архимандрита Саве Јањића под насловом Наша Црква је јединствена у ставу око Косова и Метохије; разговор са Епископом баришевским Виктором, представни- ком Украјинске Православне Цркве при европским међународним организацијама; разговор са Ми-трополитом Иларионом, председником Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије... Текст о обележавању 79-годишњице Погрома (Новосадске рације) у јануару 1942. године; разговор са ђаконом Радомиром Маринковићем о Светом Сави као узору и светосављу као опредељењу... Ауторски текст Eпископа пакрачко-славонског Јова- на Ћулибрка под насловом: Дa ли је Израел још увијек предводник у истраживању холокауста? Ауторски текст Срећка Петровића о српским Ромима... У рубрици Свет књиге прочитајте приказ књиге Дневник дечанског монаха 1903–1906, из пера протојереја-ставрофора Велибора Џомића; приказ књиге епископу Симеону Злоковићу, добром пастиру Карловачког владичанства из пера Епископа горњокарловачког Герасима и приказ књиге о сакралној архитектури Бањалучке епархије... Овај број Православља читаоцима доноси и текст о Сретењу Господњем ђакона Владимира Пекића, као и друге текстове о црквеним дешавањима и поводима кроз сталне рубрике новина Српске Патријаршије.
       
      Протођакон др Дамјан С. Божић,
      главни и одговорни уредник "Православља".
       
      *Објављено у "Православљу" бр. 1293. од 1. фебруара 2021. лета Господњег, стр. 1-2.
       
      Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Дана 29. марта у Издавачком савету Руске Православне Цркве под председавањем Митрополита калушког и боровског Климента одржана је редовна седница Комисије Међусаборног присуства Руске Православне Цркве у вези са питањима друштвеног живота, културе, науке и информисања.

      Један од праваца који разматра експертна група Комисије добио је радни назив „Економија у условима глобализације – православни етички поглед“.
      Али зашто се управо Црква данас активно укључује у разматрање економских проблема? Који су кључни смисао и вредности које православни стручњаци нуде држави у друштву у, наизглед, тако примењеној области? О овоме је за „Царграду“ говорио председник Комисије и руководилац Издавачког савета Руске Православне Цркве, Митрополит калушки и боровски Климент.
      Владико, Међусаборно присуство ће ове године обележити десетогодишњицу постојања. Кад се ради о црквеној историји то је кратак рок, и зато многи, чак и уцрквљени људи, немају најјаснију представу о томе каква је то структура. И зато вас молим да нам за почетак кажете нешто о Међусаборном присуству и принципима његовог рада.
      Саборно начело има веома велики значај за Руску Православну Цркву, њене главне одлуке доносе Помесни сабор, Архијерејски сабор или Свети синод. Међусаборно присуство је радна платформа где се на основу анализе актуелних проблема сачињавају документа која одражавају став Цркве, како у вези са значајним питањима унутрашњег живота, тако и у вези с различитим аспектима сарадње између Цркве и друштва.
      Међусаборно присуство се у Руској Цркви појавило на иницијативу Његове Светости патријарха Кирила како би се клирици и мирјани ангажовали у разматрању и доношењу црквеног става о најактуелнијим питањима данашњице. Пре свега пажљиво слушамо мишљење угледних експерата и стручњака у датој области. Али и сваки човек којем је стало до нечега и који поседује стручно искуство и неопходна знања, може се придружити отвореној дискусији пославши своју реакцију на овај или онај документ који је сачињен у оквиру Међусаборног присуства. Уколико његови предлози наиђу на одазив, уколико буду компетентни и конструктивни, може бити позван као стручњак да учествује у раду комисије датог профила. Узгред речено, користим прилику да позовем читаоце портала „Царград“ да се прикључе овој дискусији.
      Односно, може се рећи да је Међусаборно присуство црквена стручна платформа за размену мишљења о најактуелнијим и горућим питањима и за припрему даљих саборских одлука?
      Управо тако. Притом је за нас важан резултат: полемика се не води ради полемике, већ ради проналажења општецрквеног консензуса, који се ослања на дубоку оцену овог или оног питања. Живот не стоји у месту, већ великом брзином иде напред. Појављују се нови изазови, на које благовремено треба давати адекватне одговоре.
      Међусаборно присуство ради у различитим форматима: округли столови, семинари, саветовања уз позивање стручњака. У току предметних дискусија о свакој теми припремају се конкретни предлози који се износе на одобрење Цркве. Прво их разматра пленум Међусаборног присуства, а затим – Свети синод који одређује спремност документа и даље кораке за рад на њему.
      Кад документ више не треба дорађивати он се шаље на Сабор. А кад документ усвоји Архијерејски или Помесни сабор свештенослужитељи и паства добијају оријентире у вези са ставовима о овој теми. Комисија уједно може доћи до закључка да време за формирање става још није наступило и може одлучити да се проучавање теме настави.
      Наравно, у сва времена Црква доноси Радосну вест и бави се спасењем људских душа. Она учи да је обавезан задатак хришћанина да се бори против греха у самом себи како би постао обитавалиште Светог Духа и стекао Царство Божије које је у њему (в. Лк. 17, 21). Међутим, хришћани такође треба да осмишљавају стварност у којој живе. Она данас у наш живот доноси мноштво нових појава – као што су дитигализација, трансхуманизам и роботизација.
      Осим тога, суочавамо се с проблемима који су постали „хронични“ за људску цивилизацију. Загађење природне средине, трошење природних ресурса, производња оружја и средстава за масовно уништавање, тероризам – све то одређује стварност XXI века у којој живи савремени човек. Све ове изазове треба оценити са хришћанских позиција.  
      На прошлом заседању Комисије Међусаборног приуства на чијем челу се налазите говорило се о стручном правцу „Економија у условима глобализације – православни етички поглед“. Зашто Црква разматра овај проблем?
      Глобализација која се схвата као економска, политичка и културна интеграција, у коју су у већој или мањој мери увучене све земље и народи је вишеплански и сложен процес. С једне стране, он нуди планетарни поглед на човечанство које се схвата као породица народа с јединственом судбином и стварају се механизми за слободну трговину. С друге стране, глобализација може представљати претњу због унификације друштвених и међуљудских односа услед постепеног брисања националних и цивилизацијских особености.
      Унификација светске економије треба да се врши у интересима целог човечанства, а не уског круга транснационалних корпорација, а области културе и религије уопште не треба да буду унификоване.
      Глобализација одређује и стање светске економије у целини, и у свакој појединој земљи као њеног сегмента. Данас управо економска сфера постаје „бојно поље“ за доминацију на планети, за приступ природним ресурсима, за право да се свету намеће један-једини модел развоја у чијој основи се налази трка за профитом и оштра конкуренција. Православни верници сматрају да економија не треба да буде само ефикасна, већ и морална, и треба да одговара погледу на свет учесника у економским односима. И ми ћемо се залагати за ову тачку гледишта.
      Али у ком правцу ће се економски проблеми разматрати у оквиру рада Међусаборног присуства? Јер није тајна да савремени домаћи економисти на различите начине виде путеве развоја наше земље, укључујући и односе са западним светом.
      Ако је реч о питањима глобалне економије и њених моралних димензија желимо да се обратимо водећим економистима Русије. Стручна заједница се састоји од људи који имају дијаметрално супротна гледишта: од либералних до левичарских. Да, свако од њих има своју концепцију економског развоја Русије, али Црква жели да проучи све разноврсне погледе како би формирала свој пастирски однос према кругу питања везаних за економску глобализацију.
      Ипак, које погубне појаве Црква запажа у савременом животу, у његовим економским аспектима?
      Посебно нас брине култ потрошње и хедонизма који усађује масовна култура. Човеку се сугерише мисао да је једини животни циљ стицање и поседовање новца, луксузних предмета и престижних ствари. Људи се увлаче у трку за материјалним добрима. Човека покрећу среброљубље, похлепа, гордост и жеља за успехом. Многи се навикавају да живе на кредит и доспевају у замку дугова. Живот им пролази у испразности, недостатку љубави и мира. Човек нема кад да се замисли о вечности која га очекује, а још мање да се припреми за њу. Он живи чак ни не видећи лепоте овог пролазног света.
      Једном сам имао прилике да разговарам са психолошкињом која ради с људима. Рекла ми је нешто о главним проблемима због којих јој се клијенти обраћају и издвојила је два нивоа страха: глобални и лични. На глобалном нивоу људи се плаше рата, тероризма, техногених катастрофа, климатских катаклизми, друштвених потреса и економске кризе. Због тога не праве оптимистичке планове за будућност и живе у ишчекивању пуном бриге. Овакав доживљај света умногоме формирају медији који повећавају свој рејтинг захваљујући негативним вестима и темама које плаше обичне грађане – сеју „глобалне страхове“. А уплашеним човеком се лакше управља и манипулише.
      На личном нивоу људи су уморни од борбе за опстанак. Жале се на преоптерећеност на послу, потребу за конкуренцијом, на „борбу за место под сунцем“. Бизнисмени се плаше да ће пропасти, најамни радници се плаше да ће добити отказ и постати технолошки вишак. Многи су приморани да штеде. Неки се плаше да неће отплатити кредит. Једне притиска страх да ће бити непотребни на тржишту рада или да ће се тешко разболети – где онда да нађу новац за лечење? А шта ће бити с пензијом, с девизним курсом? Питања, питања...
      Такође, страх изазивају дигиталне технологије у банкарству, и то што електронски новац потискује папирни. Људи се плаше да ће живети у „дигиталном логору“, кад њихове банкарске картице у сваком тренутку могу бити блокиране, и кад се незаштићене личне информације могу наћи у рукама сајбер-криминалаца. Данас је круг економских проблема заиста огроман.
      И шта Црква може да понуди као одговор на ове изазове?
      У сва времена Црква се Христовим речима обраћа људима који живе у бригама овог света:
      Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени и Ја ћу вас одморити. Узмите јарам Мој на себе и научите се од мене; јер сам Ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. Јер јарам је Мој благ, и бреме је Моје лако (Мт. 11, 28-30).
      Пастирске речи које доносе мир у људска срца не искључују активну бригу за решавање друштвено-економских проблема, подела између богатих и сиромашних и помоћи потребитима.
      Црква ублажава нарав и срца, позива на љубав и јединство у Христу. За православну свест свака наша земаљска делатност, рад и стваралаштво имају смисла само ако представљају сарадњу с Господом.

      Извор: Православие.ру
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Све-Светост Архиепископ Цариграда – Новога Рима и Васељенски патријарх Вартоломеј упутио је Божићну посланицу Пунини Цркве уз благодат, милост и мир од Спаситеља Христа рођеног у Витлејему. У посланици се иначе каже: „Речи „Христос се роди“ чују се, нажалост, у свету пуном насиља, погубног сукобљавања, друштвене неједнакости и презирања основних људских права. 
      Идуће, 2018. године навршава се 70 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима, која је, после страшног искуства и разарања у Другом светском рату, пројавила заједничке племените идеале које сви народи и земље морају непорециво поштовати. Међутим, и ова Декларација даље се не поштује, разне злоупотребе и надмена погрешна тумачења поткопавају њено поштовање и остваривање. Ми се и даље нити учимо од историје, нити хоћемо да се учимо. Трагично искуство насиља и обезвређивања људске личности, нити прокламовани идеали спречавају друге агресије и ратове, величање моћи и израбљивање једни других. Нити су доминација технологије, изванредна научна остварења и економски напредак донели правду у друштву и мир који толико желимо. Уместо тога, у наше доба повлађивање  богатству и глобализација разарају друштвену кохезију и хармонију.   Црква не може игнорисати претње људској личности. „Нема ништа тако свето као што је људско биће чију природу дели сам Бог“ (Свети Никола Кавасила). Боримо се за људско достојанство, за заштиту човекове слободе и правде, знајући добро да “истински мир долази од Бога“ (Свети Јован Златоуст), да трансцендентна тајна Овоплаћења Божанске Речи и дар човековог обожења пројављују истину о слободи и божанској судбини човечанства.   У Цркви имамо искуство слободе Христом,  у Христу и са Христом. А на самом врхунцу ове слободе налази се љубав која „не тражи своје“ (1 Кор 13,5), већ потиче „од чистог срца“ (1 Тим 1,5)... Слобода у Христу је увек усмерена на свога ближњег, увек има на уму другога, увек говори истину у љубави. Задатак верника није да истиче своја права, него да „се држи и испуњава Христова права“ у смиреном и благодарном духу...“   Извор: Српска Православна Црква
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Идуће, 2018. године навршава се 70 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима, која је, после страшног искуства и разарања у Другом светском рату, пројавила заједничке племените идеале које сви народи и земље морају непорециво поштовати. Међутим, и ова Декларација даље се не поштује, разне злоупотребе и надмена погрешна тумачења поткопавају њено поштовање и остваривање. Ми се и даље нити учимо од историје, нити хоћемо да се учимо. Трагично искуство насиља и обезвређивања људске личности, нити прокламовани идеали спречавају друге агресије и ратове, величање моћи и израбљивање једни других. Нити су доминација технологије, изванредна научна остварења и економски напредак донели правду у друштву и мир који толико желимо. Уместо тога, у наше доба повлађивање  богатству и глобализација разарају друштвену кохезију и хармонију.   Црква не може игнорисати претње људској личности. „Нема ништа тако свето као што је људско биће чију природу дели сам Бог“ (Свети Никола Кавасила). Боримо се за људско достојанство, за заштиту човекове слободе и правде, знајући добро да “истински мир долази од Бога“ (Свети Јован Златоуст), да трансцендентна тајна Овоплаћења Божанске Речи и дар човековог обожења пројављују истину о слободи и божанској судбини човечанства.   У Цркви имамо искуство слободе Христом,  у Христу и са Христом. А на самом врхунцу ове слободе налази се љубав која „не тражи своје“ (1 Кор 13,5), већ потиче „од чистог срца“ (1 Тим 1,5)... Слобода у Христу је увек усмерена на свога ближњег, увек има на уму другога, увек говори истину у љубави. Задатак верника није да истиче своја права, него да „се држи и испуњава Христова права“ у смиреном и благодарном духу...“   Извор: Српска Православна Црква
    • Guest Alefshin
      Од Guest Alefshin,
      Познат многима по третирању православља на интернету, проблематиком биометријских личних карата, утицајем информатичких технологија на дух савременог човека и сличним темама.



      Препоручујем, између осталог, следеће радове:

      http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/907-908/tekst/prevazilazenje-digitalnog-individualizma/

      http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/910/tekst/veliki-brat-u-malom-izdanju/

      http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/909/tekst/elektronski-areopag/

      http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/911/tekst/deca-i-upotreba-racunara/

      http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/914/tekst/odgovor-na-digitalni-izazov-21-veka/

      http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/919/tekst/interaktivno-gubljenje-privatnosti/

      http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/928/tekst/kriticko-ispitivanje-informacionih-tehnologija/

      http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/929/tekst/internet-portali-u-katihetskoj-nastavi/

      http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/931-932/tekst/povratak-liturgijskoj-poboznosti/

      http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/971/tekst/pravoslavlje-i-informacione-tehnologije/

      http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/907-908/tekst/prevazilazenje-digitalnog-individualizma/

      http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/916/tekst/ekoloska-kriza-dubinska-analiza/
×
×
  • Креирај ново...