Jump to content

Депресија се лечи редовним литургијама

Оцени ову тему


Go to solution Solved by javor,

Препоручена порука

...и ђаволи присуствују код Богослужења, чак и у олтару, и ништа...не верују довољно... :)

 

Znaci sve je u veri, u subjektivnom aspektu, dakle ne postoji nikakva objektivna vrednost koju ima liturgija. Isto tako ako verujes da ce te klanjanje kipu boginje Shive izleciti hoce jer tako verujes. Isus cak i kaze neka svakome bude po volji njegovoj.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 388
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Људи који пате од депресије нису болесни већ им је одузета сва енергија. То се лечи редовним недељним литургијама, као и обавезним постом и молитвом и исповешћу и круном свега то је - причест. Леков

Stric mi je psihijatar , radio citav radni vek u nemackoj . O nasoj psihijatriji kaze da kasni za svetom u svakom pogledu 30 godina , pocesvi od lekova koji se koriste do tehnika terapije.Glede depres

Ne slažem se. Depresija može biti izazvana mnogim faktorima. Manjak energije izazvan hroničnim umorom je samo jedan od uzroka. Takođe, AD pomažu, itekako. Monogo je opasnije pustiti depresiju da se

Znaci pricesce je kljucno. Kako hlepcic i kasika vina moze da me izleci od depresije?,,,moze litar vina ali samo na jedan dan....

 

Znaci sve je u veri, u subjektivnom aspektu, dakle ne postoji nikakva objektivna vrednost koju ima liturgija. Isto tako ako verujes da ce te klanjanje kipu boginje Shive izleciti hoce jer tako verujes. Isus cak i kaze neka svakome bude po volji njegovoj.

 

 

Види, Пеђа, можеш да приђеш ружном сиромашном типу који води лепу девојку и питаш га у чему је тајна код таквих девојака. Он ти неће моћи одговорити. Није то до њега, него до њих. И до односа љубави.

Одговор је у ЛИЧНОМ ОДНОСУ ЉУБАВИ.

Код Господа нема субјективне или трговачке везе. Он се даје само онима који себе њему дају. Ово је тако јасно онима који воле, а свемирски далеко хладном рацију. А ако се питаш како да волиш онога кога не видиш и кога никад ниси срео, крени у ретроспективу...Можда си га ипак срео-и окренуо главу од њега... Али нема везе, доћи ће он још пуно пута. Само "треба видети видом а не очима, и чути слухом а не ушима..."

"Ко има уши да чује нека чује"

"Сине мој, дај Ми срце своје"

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Види, Пеђа, можеш да приђеш ружном сиромашном типу који води лепу девојку и питаш га у чему је тајна код таквих девојака. Он ти неће моћи одговорити. Није то до њега, него до њих. И до односа љубави.

Одговор је у ЛИЧНОМ ОДНОСУ ЉУБАВИ.

Код Господа нема субјективне или трговачке везе. Он се даје само онима који себе њему дају. Ово је тако јасно онима који воле, а свемирски далеко хладном рацију. А ако се питаш како да волиш онога кога не видиш и кога никад ниси срео, крени у ретроспективу...Можда си га ипак срео-и окренуо главу од њега... Али нема везе, доћи ће он још пуно пута. Само "треба видети видом а не очима, и чути слухом а не ушима..."

"Ко има уши да чује нека чује"

"Сине мој, дај Ми срце своје"

A ko nema usi da cuje on je proklet?...ako nema onda nema, Bog je taj koji stvara ako neko nema znaci da nije stvoren za to. Ja sigurno nisam birao ovakve uslove postojanja.

Zelim da Mu dam srce svoje svakako samo sto ne znam kako se to radi. Mislio sam da sam uspeo u jednom periodu ali ubrzo se ispostavilo suprotno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

A ko nema usi da cuje on je proklet?...ako nema onda nema, Bog je taj koji stvara ako neko nema znaci da nije stvoren za to. Ja sigurno nisam birao ovakve uslove postojanja.

Zelim da Mu dam srce svoje svakako samo sto ne znam kako se to radi. Mislio sam da sam uspeo u jednom periodu ali ubrzo se ispostavilo suprotno.

 

Ма ниси проклет док год си жив и мрдаш ;)

Свиђа ми се превод Мојсијевих речи од стране рабина Исака Асиела:

stoji između gospoda Boga i vas...“ (иначе код нас стоји: "Ја тада стајах између Господа и вас..." 5Мој:5,5)

Давање срца је одрицање себе, престанак повлађивања свом себељубљу и гордости која нас ограничава. Многи хоће Бога спрам себе, уместо себе спрам Бога. И чим им се не свиђа оно што виде и чују (у огледању себе у Њему) беже од Њега, не знајући да не могу побећи од себе-а његов лик је у сваком од нас...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pročitao sam kazivanje jednog bogotražitelja i mogu vam reći da sam i ja imao slično iskustvo da mi je Liturgija bila preduga i da mi je lomila telo.

 

Pomogla mi je ta knjiga naprimer u tom segmentu vrlo. Posebno se sećam priče gde je sveštenik bio star i bolestan i Liturgija je trajala duže nego inače ali su svi strpljivo stajali i molili se sa puno ljubavi prema Hristu i Njegovoj živoj ikoni.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

1. "Нико није без греха, осим један Бог"

2.И бриге и страхови су природни и позивају на будност, опрез. Али ако се

А:не заврше акцијом (детету под темп. даш сируп и пратиш стање, наиђеш на гадног кера па га или трком заобиђеш или отераш мотком), тј не реализује се стрес, и 

Б:не запечати молитвом (ово је још битније за тзв пасиван стрес, који се не може реализовати акцијом, а брдо таквих је на послу), ТАДА постају претерани. Дакле, када - уместо да нам исходиште мисли буде ка Оном који једини лечи и ублажава - ми наставимо да "хранимо тролове" у глави.

3. Види мој претходни пост. Не они већ Причешће, и не магично, већ у Христу.

4. Јесу. "Док нисте знали, греха нисте имали". Имају они своје методе и лекаре, своје технике релаксације и усмеравања мисли ка позитивном. Жалосно је што превод од "психо-терапеут" гласи "лекар душе", а зна се ко би то требало/и да буде/у. Данас код "лекара душе" иду атеисти, а верујући се питају зар лекари душа (духовници, свештеници) могу ту да помогну. То говори и о нашој вери, али и о "праксису" оних који би требало да буду лекари наших душа.

5. Амин.

 

1. "Нико није без греха, осим један Бог"

2.И бриге и страхови су природни и позивају на будност, опрез. Али ако се

А:не заврше акцијом (детету под темп. даш сируп и пратиш стање, наиђеш на гадног кера па га или трком заобиђеш или отераш мотком), тј не реализује се стрес, и 

Б:не запечати молитвом (ово је још битније за тзв пасиван стрес, који се не може реализовати акцијом, а брдо таквих је на послу), ТАДА постају претерани. Дакле, када - уместо да нам исходиште мисли буде ка Оном који једини лечи и ублажава - ми наставимо да "хранимо тролове" у глави.

3. Види мој претходни пост. Не они већ Причешће, и не магично, већ у Христу.

4. Јесу. "Док нисте знали, греха нисте имали". Имају они своје методе и лекаре, своје технике релаксације и усмеравања мисли ка позитивном. Жалосно је што превод од "психо-терапеут" гласи "лекар душе", а зна се ко би то требало/и да буде/у. Данас код "лекара душе" иду атеисти, а верујући се питају зар лекари душа (духовници, свештеници) могу ту да помогну. То говори и о нашој вери, али и о "праксису" оних који би требало да буду лекари наших душа.

5. Амин.

 

 

Ajoj, rekla sam vise nego sto mogu da prime. .

Moracu malo da promislim sledeci put. Bump. :.mislise.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

...нешто сам размишљала ових дана о депресији и депресивним људима.....тј. о њиховом понашању.....дошла сам до неког утиска да су депресивне особе уствари егоистичне.....да размишљају само о свом болу, свом проблему, као да се ником другом ништа лоше не дешава.....само њима.....некако ми се чини да они депресијом заправо желе да скрену пажњу на себе...како су они мученици и страдалници....и тиме заправо свој главни проблем потискују у други план....људи око њих онда почињу да се баве њима тражећи начина да им помогну...они не желе да се боре, већ се препуштају стихији која их вуче на доле......и свака њихова реченица почиње са ''ја''......оно што им други људи причају, желећи да им помогну, одбија се од њих као о зид...једноставно не допире до њих....ништа не желе да чују.....створили су неки свој свет и ту су уљуљкани и имам утисак да им је ту лепо.....

 

...шта ви мислите о томе.....?    имате ли каква искуства.....?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

По оцима сва душевна стања сем наследних болести имају извор у гордости.

 Дакле мислим на душевна стања палог човека, необлагодаћеног.

 

Може се рећи да је егоизам део те људске гордости.

 

Међутим ово за депресивна стања си некако јако упростила. Вероватно имаш одређену особу у виду кад ово говориш.

Гледао сам неколико година човека који је преживео усташки логор у Ерцеговини, његова депресија је происходила из немогућности да се човек преко ноћи врати у нормалу. Толико је био растројен и намучен да уопште није говорио. Склањао би се од људи и усамљивао и тако пребивао у усамљености. Његови рођаци су говорили да је пре рата био веома весео и забаван човек. Траума коју је доживео га је убацила у депресију. Хвала Богу изашао је из депресије, али никад више није био весео и забаван човек, није више у депресији али је ипак стално замишљен и некако сетан и тужан. Има елана за живот, нормално разговара са људима, али је доста повучен, не није потиштен него повучен, некако одаје утисак као неког смиреног калуђера.

 

Просто он је мимо своје воље запао у такво стање. Дакле мислим да не мора узрок бити егоизам, мада је могуће да је код неких управо то узрок.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Dobro razmisljanje Jessy ali pre svega bi bilo relevantno za ljude koji stalno pricaju o svojoj depresiji i koriste svaku priliku da je isticu. Ovako ako neko vise nema volje i vise zeli da je mrtav nego da je ziv..pa ne bi trebalo da nam osudjivanje bude prvo na pameti. A price da je gordost u stvari uzrok sve depresije i svega loseg u covekovom zivotu ostaje u nivou filozofije i daleke teorije..

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

to znas iz iskustva?

izlecen si od depresije?

Da! Delujem neko ko piše poštpalice?

 

Iz sopstvenog iskustva i medicinske dokumentacije!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Koliko su tek gordi autisti, tek su oni okrenuti sebi...

 

Да, ово ти је занимљив сарказам.

И депресивци су делимично затворени за друге. Аутизам је већ потпуна затвореност.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

otvori se za Drugog i depresija odlazi. 

Обично кад се отворим за другог,он се затвори за мене...и онда бедак, пригоднији назив за депресију....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...