Jump to content

Da li sam za to da srbi izađu na kosovske izbore?

Оцени ову тему


Izbori na Kosovu i Metohiji  

71 члановâ је гласало

  1. 1. Da li sam za to da srbi učestvuju na izborima, na Kosovu i Metohiji?

    • Da
      29
    • Ne
      35
    • Možda
      7


Recommended Posts

Dovoljan razlog da se bude protiv ''izbora" koje organizuje "Republika Kosovo" jeste i fakt da nas na to teraju (primoravaju) Vučić, Nikolić i gljivica Dačić... Njihov minuli rad, prošlost, ubedjenja, kvalifikacije su više nego dovoljan razlog da niko nikad ne izadje na ono šta ta kvazi - srpska vlast organizuje... 

 

A na konto toga da nam treba jedinstvo ..O čemu je Patrija govorio,  pa treba nam ..treba nam više nego hleb ili vazduh.. Ali nisu nas ujedinili ni iskreni ni pošteni , ni hrabri ljudi .. a tek neće ova ekipa koja je samu sebe prvo izdala pa onda sad nama prodaje finoću, preumljenje, zaokret, menjanje svesti, evropejstvo, poštenje i karakter ..

 

Čak kad su u pitanju i Srbi   ..mnogo je  ...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 666
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Ја сам на пример био против изласка Срба на ове изборе. Али ко сам ја да причам некоме да ли да изађе на изборе или не. То је само моје мишљење које не треба да се уважи, пошто сам на Косову и Метохиј

Ja licno mislim da ne trebaju da idu na izbore,srbin sam iz krajine,salju mi pisma iz ureda za graditeljstvo  da se vratim tamo,nude mi stambeno zbrinjavanje i jos nek pogodnosti,srusili su mi tri kuc

Potrudite se da komunicirate kao odrasli ljudi, ovo vi[e li;i na prepirku dece koja se igraju u pesku. Hvala

Ходочашће на свету српску земљу – Косово и Метохију

у ВестиХроника 23. октобар 2013. 4 Коментара 124 Прегледа

 

Окупиране територије – У организацији Независне асоцијације студената „Сви за Космет“ организовано је ходочашће по српским светињама на Косову и Метохији од 18. до 20. октобра 2013. године. Годинама српски издајнички медији лажу народ о томе како српски народ живи на Космету. Мало се има коме веровати. Време је дошло да се крене на пут и посети наш народ, да му се да подршка, помоћ и да се види права ситуација из прве руке.

Полазак у касним вечерњим сатима је био испред Храма светог Саве у Београду. И на почетку, прелепа слика. Скупљена велика хуманитарна помоћ. Осамдесетак људи чека да уђе у аутобус и крене на пут. Хуманитарна помоћ у храни, одећи и обући једва је успела да стане у пртљажник аутобуса. Пакети су послати из свих крајева Србије: Ужица, Лесковца, Новог Сада… Док је племенитих Срба, нећемо пропасти. Окрећем се лево и десно. Нигде ниједног репортера и новинара да забележи тај тренутак. А зато десетине прате и извештавају шта се догађа у наказним творевинама „Фарми“ и „Великом брату“. Аутобус полако креће, вођа пута Зоран рецитује молитву. Коначно се креће на свету српску земљу и језа пролази кроз сваког путника.

Око 4h ујутро се долази на Јариње. Нигде застава, нити полицајаца. Нико не тражи никакве документе, само вођа пута показује списак људи који су кренули на Космет и пуштају нас даље. Испред пункта паркирана колона камиона. Молим Бога да су напуњени хуманитарном помоћи за Србе. Али пре ће бити да су се мутни послови наставили обављати.

Са првим јутарњим зрацима стижемо у Обилић. Тужно насеље, славног имена. Данас скоро потпуно шиптарско. Свега пар српских породица живи у спортском центру. Из аутобуса гледамо називе бензинских пумпи и фирми у Обилићу: „Ail oil“, „Tony commerce“ – јасна асоцијација коме припадају. Шиптари нису власници сигурно. Стижемо до цркве Мале Госпојине. Шокантна слика оскрнављене цркве. Срећа па Сунце још није свануло да обасја тужну слику. Од цркве су само зидови остали. Унутра потпуно изгорела. Отац Бошко који нас је дочекао прича како су је запалили Албанци, а потом у цркви вршили нужду, оргијали, пили, а са њима заједно и поједини војници КФОР-а. Испред цркве наилазимо на Србина, припадника косовске полиције који је на стражи. На цркви и даље прокишњава кров. Термоелектрана „Обилић“ у близини ради пуном паром, само су запослени сада шиптари.

Oskrnavljena-crkva-u-Obili%C4%87u.jpg

Оскрнављена црква у Обилићу

Под тешким утисцима настављамо према Газиместану. Пролазимо поред оскрнављених српских гробова. Поља запуштена, смећа на све стране. Шиптари се опет показују у правој слици. На споменику на Газиместану се пружа поглед унаоколо. Поглед на несрећну, опустошену земљу. У даљини се види Муратово турбе. На лицу места сазнајемо да и даље Турци из околних насеља доносе цвеће и одржавају Муратову гробницу.

Јутарњи зраци су нас одавно обасјали када смо наставили према Приштини где обилазимо цркву Светог Николе, оскрнављену и запаљену у мартовском погрому 2004. године. За сада је само делимично обновљена. Дочекује нас отац Дарко, један од 53 Срба који живе у окупираној Приштини. Поред цркве још једно српско уништено гробље. Добри отац нам прича каква је ситуација у граду. Оно мало српске деце иду у школу у Грачаницу. Када иде у продавницу Срби причају на енглеском језику. Боје се да се да кажу и реч на српском. Црквена звона позивају на молитву у 8h и 16h мада шиптарима и то смета. Прете да ће је опет запалити. Отац Дарко се више пута жалио косовској полицији.

O%C5%A1te%C4%87ena-ikona.jpg

Оштећена икона

Кажу да их није брига. Сазнајемо и да су најгори дани за Србе у Приштини 28. новембар када шиптари славе њихов празник Дан заставе и 17. фебруар када славе Дан независности. Тада се у Приштини пуца из свих оружја и креће у крвави лов на Србе. „Мада им ни ми не остајемо дужни“ – кроз осмех наглашава отац Дарко, „пуцамо и ми за Бадње вече“. Пар пута су цркви у посети били припадници Европске уније и Еулекса. Видевши оштећену цркву и оскрнављено гробље најчешћа реч коју европски злотвори изговарају је „Nice“. Човек се запита како некоме могу бити лепи трагови вандализма. При изласку из цркве видимо графит на оближњој згради – „Gay is ok. Proud to be gay“. Ни ислам није што је некада био. Ако су шиптари икада и марили за веру. Приштина представља мешавину модерног града и оријента. У центру града се види споменик Билу Клинтону и реплика Кипа слободе.

Grafit-u-Pri%C5%A1tini-ni-islam-nije-%C5

Графити у Приштини

Напокон стижемо у српску Грачаницу. Напокон можемо слободно да шетамо улицама. Нажалост, наш долазак се поклопио са доласком издајника Дачића који је одржао митинг и позвао Србе да изађемо на нелегалне шиптарске изборе. Оно што смо тамо видели, дубоко нас је шокирало. Више стотина Срба из Грачанице и околних места је кренуло да га подржи. Носили су српске заставе, узвикивали „Србија, Србија“. Увек смо мислили да је нашем народу на Косову и Метохији све јасно и да га нико не може преварити. Ситуација је потпуно друкчија. Срби са Космета тек не знају шта би требало да раде и врше се на њих страховити притисци. На једном натпису видимо реченицу „Србија је до сада била уз нас – време је да сада ми будемо уз Србију“. Упитах се, шта је српска влада до сада урадила за вас, браћо Срби? Да ли је нешто урадио издајник Дачић, осим што је продао свету српску земљу шиптарима? Или што се више пута руковао са српским кољачем Хашимом Тачијем? Или што је пристао да српске цркве и манастире чува косовска полиција где раде многи шиптари који су до јуче као припадници ОВК-а убијали српску нејач? Или можда мислите да ће амерички човек Вучић да посети Космет? Или да вас посети проф. др Томислав Николић (не сумњам да ће ускоро и ту диплому да купи)? Шиптари су бојкотовали све српске изборе, пописе становништва 1991. и 2002. године. Шиптари из тзв. Прешевске долине (општине Прешево, Бујановац и Медвеђа) такође су бојкотовали пописе, дижу споменике припадницима ОВК-а и отворено траже да се прикључе шиптарима на Космету. Срби муслимани који себе називају Бошњацима у Рашкој области бојкотовали су делимично попис становништва 2002. и 2011. године. А ви, браћо Срби, дајете легитимитет власти Хашима Тачија и долазите на скуп да подржите човека који се руковао са њим. Онда схватам о чему се ради. Преко пута манастира Грачаница се налази Комерцијална банка. Један део Срба застаје испред банке, узима коверту од банкарског службеника и наставља даље, машући заставама и кличући Дачићу. Паре врти где бургија неће. За мале паре сте се продали, браћо Срби. Ни Грачаница сва у сјају не може да испере горак укус у устима.

Visoki-De%C4%8Dani.jpg

Високи Дечани

Згађени настављамо према Призрену. Посећујемо цркву Богородице Љевишке скоро потпуно уништену у мартовском погрому 2004. године. Упознајемо малу Милицу, најмлађе српско дете у Призрену, њену мајку и човека који их чува. Човек је Албанац који се звао Адем али је прешао у православље, променио име у Адам и брине се и пази о малој Милици и њеној мајци. Дошло нам је да га изљубимо. И међу шиптарима има добрих људи, али су то заиста ретки изузеци. Сазнајемо да је по Милицу и њену мајку дошао летос један Србин из Гацка из Републике Српске и угостио их пар месеци у своме дому.

Још мајке рађају Обилиће. На путу према Саборној цркви светог Ђорђа наилазимо на улицу Николе Тесле изненађени да јој шиптари нису променили име. Али нам за који тренутак постаје јасно да шиптари сматрају да је наш највећи научник уствари Хрват па је зато његово име добродошло. Неуки шиптари, били и остали. Без полицијске пратње шетамо Призреном.

Шиптари нас гледају из околних кафића, пролазе поред нас. За пар секунди нас препознају али нема никавих инцидената. Гледају нас подругљиво, са подсмехом. Али ниједан не упућује ниједну реч. Свега 20-так Срба данас живи у Призрену.

Skupljanje-humanitarne-pomo%C4%87i.jpg

Прикупљање хуманитарне помоћи

Пар километара од града још једна тужна слика. Посећујемо манастир Светих Архангела, задужбину цара Душана, потпуно срушену у мартовском погрому. Тренутно се у њој обнавља манастирски конак за братство које броји десетак монаха. Наилазимо на гроб где је био сахрањен цар Душан пре него што је пренесен у цркву Светог Марка у Београду. Манастир или оно што је остало од њега чувају припадници КПС-а, наизглед љубазни и срдачни.

У раним вечерњим сатима стижемо у манастир Зочиште, где се одржава бденије. Прва српска молитва на Космету, прелеп осећај. Околна села и шуме пуне шиптара, а унутар манастирских зидина, део раја. Ноћимо у Великој Хочи, српском насељу окруженог шиптарским. Излазећи из аутобуса у сусрет нам дотрчавају српска деца, мали анђели чији осмеси терају сузе на очи. Вечера права, домаћинска. Срби из Велике Хоче као и већина наших сународника на Космету прима месечну помоћ од Србије у износу од 11.000 месечно по глави домаћинства. Ипак помоћ не стиже већ три месеца. Иако срећни што нас виде, у домаћинима осећамо неспокој и видимо малодушност. „Сви су нас напустили“ – кажу нам, „питам се зашто Дачић и остала братија не дођу код нас да одрже митинг. Нас не могу поткупити“. Народ живи од данас до сутра, страхује. Овде се све плаћа у еврима, динари нису валута. Пре пар година су натерани да користе на аутомобилима регистрације са ознаком „Република Косово“.

После преспаване ноћи настављамо даље на литургију у једном од наших најлепших манастира, Високим Дечанима, задужбини краља Стефана Дечанског. Манастир чувају италијански војници КФОР-а. Сазнајемо да њих шиптари највише мрзе, јер су им се једино они супростављали када су дивљали по српским светињама. Сазнајемо од монаха да је чак неколико италијанских војника прешло у православље. У посету манастиру недуго после нас долазе швајцарски војници. Фотографишу, купују сувенире… Изгледа да ни њих ова српска светиња не оставља равнодушним.

Следеће одредиште нам је Пећ и посета Пећкој партијаршији. Манастир и даље чува словеначки контигент КФОР-а. У манастиру се налази дуд који је по предању посадио Свети Сава. Легенда каже да се дуд повија кад су Срби у невољи и када пате, а подиже се када Срби јачају. Наилазимо на дуд који је скоро потпуно полегао до земље, чак су и поједине гране подбочене да не пукну. Али прича кружи да се у задњих годину –две дуд опет полако сад од себе подиже. Ма колико прича звучала невероватно, дубоко у срцу желимо да верујемо у њу и да се Свети отац Сава моли Богу за нас. У Патријаршији срећемо немачке војнике који су дошли у посету. Иако у униформама, носе фотоапарате и фотографишу. Питамо их како им више не досади да бораве у Србији. Два пута су нападали, два пута подвијеног репа бежали. „Бежаћете и трећи пут“ – рекосмо им, а они се смешкају, праве се да нас не разумеју.

Следећа светиња коју посећујемо је манастир Девич. Припадници из КПС-а затежу да нас пусте, на крају попуштају. Изгред их питамо да ли знају да је њихов народни херој Скендер – бег био Србин. Кажу да не желе да улазе у расправу. Манастир Девич је једна од наших најугроженијих светиња на Космету, место из којег је потекао и блаженопочивши патријарх српски Павле. Разлог за угроженост је јасна. У близини се налази насеље Србица (албански Шкендерај) где се и сада налази упориште кољача из ОВК-а. У протеклих пар година је пар монахиња киднаповано од стране шиптара. Разлог за страх је оправдан. Кроз Шкендерај пролазимо не заустављајући се. Саветују нам да није безбедно. У центру насеља пролазимо поред споменика Адему Јашарију. Више се вијори албанских застава него косовских.

Настављамо на север према успаваној Косовској Митровици. Прелазимо преко моста на Ибру који раздваја Србе и Шиптаре. Мост потпуно мост, ни трага од војске и полиције. Последња светиња коју посећујемо је манастир Бањска, задужбина светог краља Милутина, оштећена у мартовском погрому. Сазнајемо причу да је прошле године овде требало да се одржи церемонија поводом 700 година од оснивања манастира. Нажалост, руковођење церемоније је поверено Александру Вулину, директору тзв. Канцеларије за Косово и Метохију у Влади републике Србије. Сазнајемо и причу да церемонија једва да је и одржана због одговорности горе напоменутог и његових људи који су један део пара за церемонију узели за себе. На злом гласу је и Марко Кнежевић, један од Вулинових људи, познат и као Друг Црни, који је члан огранизације атеиста Србије. Такав човек је био у организацији церемоније поводом 7 векова једног манастира.

У касним вечерњим сатима преко Јариња прелазимо у Централну Србију спокојни јер смо посетили нашу браћу и српске светиње. Утисци су помешани. Сагнули смо главу и уздрхатали над српским светињама и прохујалим вековима. Шетали Призреном и осетили на себи шиптарске погледе. Сузу пустили са српском браћом на југу Косова и Метохије о којима нико не брине и згадили се над издајником који позива на шиптарске изборе и над онима који га „за шаку сребрњака“ подржавају.

Докле год је српских светиња и Срба, Косово и Метохија нису изгубљени. Свака српска породица која остане на Косову и Метохији је злата вредна. А на југу Косова и Метохије су остали најсиромашнији. Јевреји су се вековима поздрављали са „Догодине у Јерусалиму“ и дочекали свој дан не мирећи се са судбином.

БРАЋО СРБИ, ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ!

Растислав Стојсављевић / Васељенска ТВ

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Evo još malo razmišljanja na temu DA. Odlazak na izbore.

Reči su ministarke Mihajlović.

"Па управо Албанци не желе да се изађе на изборе, јер ће том приликом имати више простора за себе. То не смемо да дозволимо, мора се изаћи на изборе јер је то једна шанса да у будућности решавамо проблеме, а не да их гомиламо као што се то нажалост дешавало претходних 13 година"

 

"Држаћемо састанке са народом. Избори се приближавају и ми хоћемо да Срби изађу на изборе, хоћемо да конституишемо наше инсититуције, да би се кроз те институције повезали са светом", рекла је Михајловић у порти манастира Грачаница.

Хоћемо да Србија има већу могућност да помаже, да ради и доприноси да се овде отварају нова радна места, а не да говоримо само о социјалној помоћи, истакла је министарка.

"Желимо да користимо европске фондове, да се наши градови и региони повезују са градовима на Косову и Метохији и да то допринесе бољем животу наших људи", рекла је министарка.

Михајловић је истакла да Заједница српских општина (ЗСО) може да се постигне само кроз изборе и да проблеми могу да се решавају само уколико се на изборе изађе..

..........

Znači ministarka je objasnila samo delimično zašto.. Nemojte navijački da posmatrate sve ovo, nego lepo saslušajte. Srbi i izbori na Kosovu. DA.

Кад год срби нису желели на изборе и бојкотовали, било у Србији када је тадашња опозиција позивала на бојкот, било тамо где су мањина, није било добро у неком далекосежном плану за народ. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

мени није јасно који смо се клинац онда борили против турака...јер турци баш нису желили да останемо део имеприје...јер би имали више простора за њих...

исто са аустријанцима и немцима...

ми смо стварно луд народ.

 

When the people fear the government, there is tyranny. When the government fears the people, there is liberty.
Thomas Jefferson

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

мени није јасно који смо се клинац онда борили против турака...јер турци баш нису желили да останемо део имеприје...јер би имали више простора за њих...

исто са аустријанцима и немцима...

ми смо стварно луд народ.

 

When the people fear the government, there is tyranny. When the government fears the people, there is liberty.

Thomas Jefferson

 

 

Срби су регуларно учествовали у институцијама власти у Аустроугарској чак и у анектираној Босни.

Управо захваљујући томе што су били политички активни у Војводини су успели издејствовати аутономију за Српско Војводство и Тамишки Банат као једну засебну српску целину са посебним правима за Србе.

Иначе могли су и да се не укључују у политику Аустроугарске и тада би вероватно имали сва права која су имали и остали кметови и не слободно сељаштво, као рецимо маџарски и други паори.

Овако укључени су просперирали, постали успешни бизнисмени, отворили своје школе, направили своје институције, не заборавимо да је Матица Српска управо настала у Аустроугарској у Новом Саду где се и данас налази.

 

Добро може се рећи да су Срби у Аустроугарску дошли као избеглице од Турака. И то је делимично истина. Али није потпуна истина, јер су рецимо места као што су Чуруг, Госпођинци и сл. стара српска места још из времена Немањића.

Дакле није баш истина да су Срби у Војводину дошли сви ђутуре са Косова у сеоби под Чарнојевићем.

Било их је овде и пре.

Друго, Славонија или некадашња Мала Рашка како се звала, затим Кордун, Лика, Банија, Далмација, нису били под Турцима.

Или релативно кратко.

Па су тамошњи Срби налазећи се под разним туђинима ипак учествовали у политичком животу тих држава које су ту биле па потом пропале и нестале.

 

ЕУ је нека врста аустроугарске, један конгломерат разних народа, култура и религија, са германском доминацијом и западном доминантном културом и правосуђем. Косово и Метохија су протекторат ове ЕУ, уосталом као и цео Балкан.

 

 

Треба видети шта Срби губе/добијају изласком на изборе, а шта неизласком на изборе.

Никад нисам био у фазону тог неког емоционалног патриотизма који нема никакве практичне вредности.

 

Ајде да видимо у ситуацији у којој се налазимо шта се може урадити.

Дурити се и инатити можемо кад оћемо.

Дакле ако је већа добит за Србе са Косова да не изађу на изборе, онда нека не изађу.

Али шта ћемо са Србима јужно од Ибра?

Они су толико дубоко у шиптарској територији и по енклавама живећи ни немају другу опцију него да се укључе у систем.

Мислим они су већ поодавно укључени у окупаторски НАТО/Шиптарски систем.

Не треба лагати, треба рећи то је окупаторски систем. Али без обзира на то треба видети шта даље.

Јер без обзира на окупацију живот иде даље, Срби тамо постоје, требало би и да опстану.

У интересу је овој Држави Србији да тамо Срби опстану.

Не верујем да ови из Брисела нису предочили Вучићу и Дачићу шта ће бити ако ово ураде и шта ће бити ако оно ураде, наравно да су их и притисли, али нешто од тога што им је речено свакако ће и учинити( било негативно за нас или још негативније).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Срби су регуларно учествовали у институцијама власти у Аустроугарској чак и у анектираној Босни.

Управо захваљујући томе што су били политички активни у Војводини су успели издејствовати аутономију за Српско Војводство и Тамишки Банат као једну засебну српску целину са посебним правима за Србе.

Иначе могли су и да се не укључују у политику Аустроугарске и тада би вероватно имали сва права која су имали и остали кметови и не слободно сељаштво, као рецимо маџарски и други паори.

Овако укључени су просперирали, постали успешни бизнисмени, отворили своје школе, направили своје институције, не заборавимо да је Матица Српска управо настала у Аустроугарској у Новом Саду где се и данас налази.

 

Добро може се рећи да су Срби у Аустроугарску дошли као избеглице од Турака. И то је делимично истина. Али није потпуна истина, јер су рецимо места као што су Чуруг, Госпођинци и сл. стара српска места још из времена Немањића.

Дакле није баш истина да су Срби у Војводину дошли сви ђутуре са Косова у сеоби под Чарнојевићем.

Било их је овде и пре.

Друго, Славонија или некадашња Мала Рашка како се звала, затим Кордун, Лика, Банија, Далмација, нису били под Турцима.

Или релативно кратко.

Па су тамошњи Срби налазећи се под разним туђинима ипак учествовали у политичком животу тих држава које су ту биле па потом пропале и нестале.

 

ЕУ је нека врста аустроугарске, један конгломерат разних народа, култура и религија, са германском доминацијом и западном доминантном културом и правосуђем. Косово и Метохија су протекторат ове ЕУ, уосталом као и цео Балкан.

 

 

Треба видети шта Срби губе/добијају изласком на изборе, а шта неизласком на изборе.

Никад нисам био у фазону тог неког емоционалног патриотизма који нема никакве практичне вредности.

 

Ајде да видимо у ситуацији у којој се налазимо шта се може урадити.

Дурити се и инатити можемо кад оћемо.

Дакле ако је већа добит за Србе са Косова да не изађу на изборе, онда нека не изађу.

Али шта ћемо са Србима јужно од Ибра?

Они су толико дубоко у шиптарској територији и по енклавама живећи ни немају другу опцију него да се укључе у систем.

Мислим они су већ поодавно укључени у окупаторски НАТО/Шиптарски систем.

Не треба лагати, треба рећи то је окупаторски систем. Али без обзира на то треба видети шта даље.

Јер без обзира на окупацију живот иде даље, Срби тамо постоје, требало би и да опстану.

У интересу је овој Држави Србији да тамо Срби опстану.

Не верујем да ови из Брисела нису предочили Вучићу и Дачићу шта ће бити ако ово ураде и шта ће бити ако оно ураде, наравно да су их и притисли, али нешто од тога што им је речено свакако ће и учинити( било негативно за нас или још негативније).

Ево идеје...

треба повратити суверинитет (souveraineté) на целој територији..

испоштовати устав и законе Србије...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ево идеје...

треба повратити суверинитет (souveraineté) на целој територији..

испоштовати устав и законе Србије...

Одлична идеја!

 

Само ми реци како то мислиш да урадимо под окупацијом у којој се налазимо не само на Косову него и у Србији?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Одлична идеја!

 

Само ми реци како то мислиш да урадимо под окупацијом у којој се налазимо не само на Косову него и у Србији?

Да цитирам једног великог човека кога изразито ценим:

 

Every citizen should be a soldier. This was the case with the Greeks and Romans, and must be that of every free state.

Thomas Jefferson

 

Значи, нема цене за слободу...свака цена је мала и потребна...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

...те вечери, о Слави, се претерало са бригом за Косово и будући веома уморан злоупотребим гостопримство: "Добро мили моји, ко је од нас расположен да само једну ноћ, под пуном ратном спремом, проведе стојећи испред Сава Центра?"...променули су тему... :)

Онда нисмо ни заслужили слободу.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Evo još malo razmišljanja na temu DA. Odlazak na izbore.

Reči su ministarke Mihajlović.

"Па управо Албанци не желе да се изађе на изборе, јер ће том приликом имати више простора за себе. То не смемо да дозволимо, мора се изаћи на изборе јер је то једна шанса да у будућности решавамо проблеме, а не да их гомиламо као што се то нажалост дешавало претходних 13 година"

 

"Држаћемо састанке са народом. Избори се приближавају и ми хоћемо да Срби изађу на изборе, хоћемо да конституишемо наше инсититуције, да би се кроз те институције повезали са светом", рекла је Михајловић у порти манастира Грачаница.

Хоћемо да Србија има већу могућност да помаже, да ради и доприноси да се овде отварају нова радна места, а не да говоримо само о социјалној помоћи, истакла је министарка.

"Желимо да користимо европске фондове, да се наши градови и региони повезују са градовима на Косову и Метохији и да то допринесе бољем животу наших људи", рекла је министарка.

Михајловић је истакла да Заједница српских општина (ЗСО) може да се постигне само кроз изборе и да проблеми могу да се решавају само уколико се на изборе изађе..

..........

Znači ministarka je objasnila samo delimično zašto.. Nemojte navijački da posmatrate sve ovo, nego lepo saslušajte. Srbi i izbori na Kosovu. DA.

Кад год срби нису желели на изборе и бојкотовали, било у Србији када је тадашња опозиција позивала на бојкот, било тамо где су мањина, није било добро у неком далекосежном плану за народ. 

 

Шта је она рекла, него да смо грешили што смо 13 година бојкотовали Приштинске институције, и што нисмо признали Косова Репубљик.

 

По мени, излазак на изборе тек када држава Србија призна Косово као државу. Чак не ни тада, него када Косово буде примљено у УН.

 

Крајњи безобразлук је позивање Срба на изборе државе коју не признајеш. Али наши политичари немају образа, него су гњиде неопеване, и врше притисак да народ доле призна Косово, па да они кажу како не могу против воље народа.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Slobodni smo baš onako kako smo i zaslužili i kako smo se borili za slobodu,ja to mislim,ne bi da moram argumentovati,ne želim o ružnim stvarima,ali postoji još nada,ona zadnja rikne....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Срби су регуларно учествовали у институцијама власти у Аустроугарској чак и у анектираној Босни.

Управо захваљујући томе што су били политички активни у Војводини су успели издејствовати аутономију за Српско Војводство и Тамишки Банат као једну засебну српску целину са посебним правима за Србе.

Иначе могли су и да се не укључују у политику Аустроугарске и тада би вероватно имали сва права која су имали и остали кметови и не слободно сељаштво, као рецимо маџарски и други паори.

Овако укључени су просперирали, постали успешни бизнисмени, отворили своје школе, направили своје институције, не заборавимо да је Матица Српска управо настала у Аустроугарској у Новом Саду где се и данас налази.

 

Добро може се рећи да су Срби у Аустроугарску дошли као избеглице од Турака. И то је делимично истина. Али није потпуна истина, јер су рецимо места као што су Чуруг, Госпођинци и сл. стара српска места још из времена Немањића.

Дакле није баш истина да су Срби у Војводину дошли сви ђутуре са Косова у сеоби под Чарнојевићем.

Било их је овде и пре.

Друго, Славонија или некадашња Мала Рашка како се звала, затим Кордун, Лика, Банија, Далмација, нису били под Турцима.

Или релативно кратко.

Па су тамошњи Срби налазећи се под разним туђинима ипак учествовали у политичком животу тих држава које су ту биле па потом пропале и нестале.

 

ЕУ је нека врста аустроугарске, један конгломерат разних народа, култура и религија, са германском доминацијом и западном доминантном културом и правосуђем. Косово и Метохија су протекторат ове ЕУ, уосталом као и цео Балкан.

 

 

Треба видети шта Срби губе/добијају изласком на изборе, а шта неизласком на изборе.

Никад нисам био у фазону тог неког емоционалног патриотизма који нема никакве практичне вредности.

 

Ајде да видимо у ситуацији у којој се налазимо шта се може урадити.

Дурити се и инатити можемо кад оћемо.

Дакле ако је већа добит за Србе са Косова да не изађу на изборе, онда нека не изађу.

Али шта ћемо са Србима јужно од Ибра?

Они су толико дубоко у шиптарској територији и по енклавама живећи ни немају другу опцију него да се укључе у систем.

Мислим они су већ поодавно укључени у окупаторски НАТО/Шиптарски систем.

Не треба лагати, треба рећи то је окупаторски систем. Али без обзира на то треба видети шта даље.

Јер без обзира на окупацију живот иде даље, Срби тамо постоје, требало би и да опстану.

У интересу је овој Држави Србији да тамо Срби опстану.

Не верујем да ови из Брисела нису предочили Вучићу и Дачићу шта ће бити ако ово ураде и шта ће бити ако оно ураде, наравно да су их и притисли, али нешто од тога што им је речено свакако ће и учинити( било негативно за нас или још негативније).

 

Не заборави да су Срби, и држава Србија, признавала Аустроугарску, и да су је признавали и остале државе света. Нама се није свиђала анексија БиХ, али просто се тако збило, и ми то нисмо могли да не признамо.

 

Никакве институције, сем државе Србије, и међународне институције, нису постојале на просторима где се сада расписују избори. Дакле, не можемо рећи да је та територија била под контролом Приштине, пре се могло рећи да је под контролом Београда. Али нико није имао пуну контролу, и то се мора рећи, и признати. Овим изборима, ова територија се ставља под пуну контролу Приштине.

 

Што се тиче тога да ће Србима бити боље под Шиптарским институцијама је питање вере. Мислим да је србима боље северно од Ибра, где нема шиптарских институција, него јужно од Ибра, где су оне успостављене. Шта ви мислите? Да ли мислите да им је боље јужно од Ибра?

 

Ако нема другог решења сем признања Косова, онда политичари признајте Косово, па онда да сви знају на чему су. Наравно, у том случају, излазак на изборе, и борба за своја право преко институције државе у којој људи живе. Али дотле, бојкот Приштинских институција, јер све друго је издаја Србије, и учествовање у распарчавању Србије, тј рад на проширивању ингеренција тзв државе Косова. Хтели то да признамо, или не. Ко год изађе на изборе је издао Србију, док та Србија не призна тзв. државу Косова.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ne znam kako će sada Srbija da zaustavi kad republika Kosovo krene da se uključuje u razne medjunarodne institucije jer će imati legitimitet u slobodnim izborima sa učestvovanjem i kosovskih srba...

 

Ne znam samo razmšljam.....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

То да нисмо заслужили слободу, даш крв добијеш слободу, даш крв добијеш живот..."Значи, нема цене за слободу...свака цена је мала и потребна"...лепо речено... :) 

ааааа..ок..

joooj

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу


×
×
  • Креирај ново...