Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

marija

Задушнице - молитвено сећање на наше упокојене...

Оцени ову тему

Recommended Posts

Вечно сећање

 
 
 
Некад је и поред снажне вере у вечни живот тешко опростити се од вољених људи који су преминули. Сам Христос је заплакао због одласка Његовог пријатеља Лазара. Богомати је и поред анђела који је потврдио Божији Промисао везан за живот Њеног Сина – плакала и ридала док је гледала како умире. А тек хиљаде и хиљаде хришћана који су оплакали одлазак својих најближих! Ретко ћемо наћи у житијама светих мученика колико је велик био бол оних који су се морали опростити од својих најближих. Сигурно је да су свети отишли у сусрет Васкрсломе и да с Њим бораве у блаженству, али је ближњима било потребно много времена да прихвате њихов одлазак.
 
И поред вере у живот који за њом следује, смрт неизоставно доноси бол онима који настављају да корачају са ове стране живота. Зашто? Зато што особа коју волимо одлази. Губитак је ту, опипљив. Постоји извесна истина у изреци да са вољеном особом умире и део нас. Та особа није нестала, она се преселила, али онај однос који смо ми имали према њој, све оно што је у том односу из нас испливавало, све оно што смо ми у том односу били – то се може лако изгубити. Вољене особе у великом делу чине оно што ми јесмо као личности. Без њих не бисмо постали, ни били оно што јесмо.
 
Зато нам је потребно сећање, жива успомена на њих и онда када оду. Са друге стране, потребно је да их пустимо да оду. Ма колико било тешко опростити се од некога због кога је наш живот попримио одређени облик и боје, не смемо свој живот обезличити и обавити тамом јер онда одричемо и побијамо сав труд и љубав који су нам наши вољени пружили. Они су нас волели, а и даље нас воле, управо због те тајанствене светлости која у нама сја, а коју је добри Бог у нама запалио. Сигурно не би желели да та светлост у нама згасне заједно са њиховим овоземаљским животима.
Потребно је времена да се навикнемо да су вољени људи преминули. Оно што остаје јесте живо сећање, успомене на њихове осмехе, речи и дела и остаје њихов траг у нама самима, у ономе што ми јесмо. А то ни сама смрт не може да збрише.
 
Зато се на данашњи дан молимо Господу за покој душа наших најмилијих. Заједништво са њима остаје, у Христу ни смрт не може да направи понор између оних који се воле. У Њему нема живих и мртвих, већ само две стране једнога живота.
 
Зато палимо свеће – молитве за наше вољене. Јер су они својом добротом и примером били светлост нашем животу, да бисмо боље видели путеве који су пред нама. Њихова светлост и даље сја. Пут који су нам осветлили простире се пред нама. Наше је да и ми другима будемо светло. Као што се на васкршње јутрење светлост свеће предана из олтара шири даље, тако је Господ Светлост предао нама и пут ширења Светлости не сме стати.
 
Не заборављајмо наше преминуле, никада, али и наше телесно живе, све који су велика светила нашег живота. И не заборављајмо ону исконску Светлост Која ће и помоћи да бол губитка ближњих постане радост што смо их познавали и називали се њиховим пријатељима и кћерима, очевима, мајкама, браћом.
 
Такво сећање није тек присећање прошлих догађаја, то је својеврсно оприсутњавање, животно сведочење доброте и племенитости нама указане.
 
Сачувај, Господе, душе свих слугу Твојих, свих оних који су ширили Твоју Светлост и били живи сведоци Твоје љубави! Сохрани, Боже, све оне који су у нама оставили неизбрисав и свет траг који ћемо пратити и којим ћемо стићи ка вечности!
 
„Са светима упокој, Христе, душе слугу Твојих, где нема болести ни уздисања, већ живот бесконачни!“
 
Чврсто верујем да наши преминули оду на неко боље место.А то што нама остане та шупљина у грудима, то је некако део овог окрутног живота.Губимо и губићемо драге људе. И неко ће изгубити нас.Али сви ћемо се, на крају, пронаћи и схватити да нико никада и није био заиста изгубљен.
 
А ми? Кретаћемо се даље и светлети. Будимо другима светлост као што су наши ближњи нама.
„ Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца који је на небесима“. ( Мт. 5, 16 )
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

...

Исусе, љубави која превасходи сваки ум, помилуј слугу Свога!

Исусе, сети се да је слуга Твој (име упокојеног) створење Твоје!

Исусе, очисти нечистоте срца његовог!

Исусе, не опомињи се преступа његових!

Исусе, подај му радост и покој вечни!

Исусе, Пастиру Својих оваца, приброј га стаду Своме!

...

114  24.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ово је молитва коју читам на очевом гробу:

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.
И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје.
Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу.
Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Амин.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Neverovatno lepe molitve, stvarno, kako je crkva dobro ustanovila da se molimo za nase 'usnule u Gospodu' (kako se kaze),... nasao sam jos neke molitve:

Господе Боже наш, помени слуге Твоје преминуле у вери и нади вечног живота, и као добар и човекољубив, праштајући грехе и бришући неправде, ублажи, отпусти и прости им сва сагрешења вољна и невољна; избави их вечних мука и огња пакленог, и даруј им да се наслађују вечним добрима Твојим, спремљеним за оне који Те љубе, јер иако сагрешише, они не одступише од Тебе, Оца и Сина и Светог Духа, Бога у Тројици слављеног, и све до последњег даха исповедаху Јединицу у Тројици, и Тројицу у Јединству. Стога буди милостив према њима и њихову веру у Тебе Ти им урачунај уместо дела, и као милосрдан упокој их са Светим Твојим. Јер нема човека који би поживео а не би сагрешио. Само си Ти једини без икаквог греха и правда је Твоја правда вечна. И Ти си једини Бог доброте сажаљења и човекољубља. И Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу сада и увек и у векове векова. Амин!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, grigorije22 рече

Koji psalmi se čitaju za upokojene? Negde sam jednom pročitao da je u pitanju sedamnaesta katizma psalm 118. 

Ovde sam nasao nesto (verovatno postoje jos neki psalmi) :

https://www.molitvenik.in.rs/kanoni_i_sluzbe/kanon_za_upokojene.html

(P.S. ....i Griso da mi lajkujes onu poruku o molitvi za upokojene, .... kad si mogao Gavri, mozes i meni ... si' cuo' .... :nene::D  :smeh1:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nesto malo od sv.Jovana Kronstanskog - Molitva za pokojnike veliko dobročinstvo za njih :

Umrli čovek je živo biće: Bog nije Bog mrtvih nego živih. jer su Njemu svi živi (Lk. 20, 38). Njegova duša nevidljivo lebdi iznad tela i na mestima, gde je volela da boravi. Ako je ona umrla u gresima, onda ne može sebi da pomogne da se izbavi od njihovih uza i ima veliku potrebu za molitvama živih ljudi, posebno Crkve najsvetije neveste Hristove. Prema tome, molićemo se iskreno za umrle. To je veliko dobročinstvo za njih, veće dobročinstvo nego za žive.
Kada se budeš molio za upokojenje duše usnuloga primoraj sebe da se pomoliš za njega od sve duše, znajući da je to osnovni dug tvoj, a ne samo sveštenika i klirika. Zamisli, koliko je neophodan usnulom pokoj i koliko mu je potrebna molitva živih, pošto je ud jednog tela Crkve, kako zli dusi osporavaju kod Anđela njegovu dušu i kako ona strepi ne znajući kakav će da bude njen udeo zauvek. Mnogo znači pred Vladikom molitva vere i ljubavi za usnuloga. Zamisli još, kako je neophodan za tebe pokoj kada te svežu okovi grehopada i kako se tada ti usrdno, s kakvom iskrenošću, žarom i snagom moliš Gospodu i Prečistoj Bogorodici, i kako se raduješ i toržestvuješ kada posle usrdne molitve dobiješ izbavljenje od grehova i duševni mir. Priloži to i duši preminulog: i njegovoj duši takođe je potrebna molitva sada već tvoja, zato što sama ne može da se moli plodotvorno; i njegovoj duši je potreban pokoj, koji ti možeš da izmoliš za njega toplom molitvom, sa dobročinstvom u korist njegove duše i posebno prinošenjem za njega Beskrvne Žrtve.
Za usnule se moli tako, kao da se tvoja duša nalazi u adu, u plamenu, i ti se sam mučiš; osećaj njihove muke svojim srcem i vatreno vatreno se moli za njihovo upokojenje u mestu svetlom i cvetnom, i u mestu odmora.
Moli se Gospodu za upokojenje umrlih praotaca, otaca i braće svoje svakodnevno, jutrom i uveče, da u tebi živi sećanje na smrt i da se u tebi ne ugasi nada u budući život posle smrti, da se smiruje svakodnevno duh tvoj mišlju o tvom brzoprolaznom životu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...