Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

marija

Задушнице - молитвено сећање на наше упокојене...

Оцени ову тему

Recommended Posts

Једина чиста Дјево, која си Бога без семена родила, моли за спасење душа њихових.

(Богородичен парастоса)

 

bogorodicafpy0lwt2jd.jpg

Пресвета Госпођо, Владичице Богородице! К Теби прибегавам, Чиста: Ти си стена необорива, заступништво и покров свима који Ти прибегавају с вером и надом! Молим Те, Преблагословена, услиши молитву недостојних слугу Твојих и предстани увек за преминулог (-лу) раба Твојега (рабу Твоју) (ИМЕ). Ти приносиш молитве за православне који Те поштују, прибегавају покрову Твоме и усрдно Ти се моле у болестима, тугама и невољама; но Твоје молбе, Твоје заступништво нам је нарочито потребно по смрти нашој; Ти благоизволи указати брзу помоћ Твоју слугама Твојим, и не ускрати никоме ко Ти се моли, Својим заступништвом, велику и богату милост Сина Твојега и Бога нашега на све верујуће; једино Тобом имамо непоколебиву наду и уздање у Бога; нико ко се Теби топло молио није отишао без наде, и радости, и спокоја, и утехе, и насладе. Молим Те, о Пресвета Богородице, Владичице Света, Надо безнадежних, буди и сад молитвена Заступница пред Рођеним од Тебе за преминулог (-лу) слугу Твојега (слушкињу Твоју) (ИМЕ), умоли Сина Твојега и Бога нашега да му (јој) да опроштај и ослобођење греха. Моли, Богородице, јер много може мољење цензурисаноинско Милосрдном Владици. Од Тебе Господ прима сваку реч мољења, прими и Ти сада наше молитве и молбе, које приносимо Теби, Пресвета Дјево, од свег срца нашег и од све душе наше за преминулог (-лу) раба Твојега (рабу Твоју). Молим Те, помози му (јој) Твојом цензурисаноинском смелошћу ка Господу, да задобије тихо пристаниште у Небеском Јерусалиму; помози му (јој) усрдна Заступнице да непостидно стане на Страшном Другом Доласку Сина Твојега када ће се свако својим делима или прославити или постидети; помози му (јој), Благодатна, да се оправда пред лицем Онога који седи на Престолу Славе, да се не постиди пред анђелима и свима светима, пред целим светом горе и доле. О, Свемилосрдна Мати, Владичице Богородице! Молим Те, заступи, спаси, сачуј и од будућих мука избави преминулога (-лу) раба Твојега (рабу Твоју), да не погине у векове, већ да се спасе молитвама Твојим и пређе од смрти у живот. Ми пак, грешне и недостојне слуге Твоје, нећемо одступити од Тебе, нећемо престати да Ти се умилно обраћамо: Пресвета Госпођо, Царице и Владичице! Моли Сина Твога и Бога нашега за преминулога (-лу) раба Твојега (рабу Твоју) (ИМЕ) да му (јој) да Господ опроштај грехова; помози му (јој), Благодатна, да достигне до најжељеније Отаџбине и види небесна блага, које око не виде, ухо не чу и у срце човеку не дође; моли за њега (њу), Богородице, да се удостоји Твојим заступништвом окушати она блага у Цасртву Сина Твојега, Христа Бога нашега, јер си Ти једина благословена међу женама, многомоћна Заступнице, Надо, Покрове и Прибижиште свих који притичу Теби, Ти си мост који преводи душе са земље на Небо и рајских двери Отварање. Амин!

 

                                     1011.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zadusnice.jpg

 

Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. За Проскомидију је потребно пет хлепчића (просфора). Просфора значи принос, према обичају из најранијих дана хришћанства, када су хришћани доносили (приносили) хлеб и вино за службу. Свака просфора има на горњој страни квадратни печат са крстом и словима: ИС ХС НИ КА, што на грчком значи - Исус Христос побеђује.

Просфоре се користе по строго утврђеном канонском реду и честице из сваке од њих имају посебно место и намену. За спомен преминулих хришћана, када се њихова имена помињу пред Богом Живим и Царством Небеским, ваде се честице из пете просфоре. Тим литургијским помињањем: "У склопу Свете Тајне Евхаристије - Тајне спасења света, преминулима се опраштају греси". Зато је најважније давати имена покојника, да се помињу у цркви.
Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.
Задушнице су дан за душе преминулих. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На гробље и у цркву се носи кувано жито - кољиво. Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.
Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.
Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету." Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
Даће и подушја се не дају да се "нахрани" покојник, односно, да душа његова "једе", него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.
Наш Патријарх стално говори, саветује и упозорава да даће никако не смеју да буду гозбе са много скупоцених јела и пића. Уместо на нехришћанске гозбе, новац треба да се употреби у племените сврхе и то према могућностима. Колико ко може, треба да помогне некој сиромашној породици, избеглицама, болеснима или сирочади. Патријарх даље каже: "Није ли боље и племенитије свима да поступамо хришћански, него да, угледајући се на неразумне поступке појединаца, преступамо заповести своје Цркве - заповести којих су се наши преци свето држали."
На дан задушница се иде у цркву, где се служи Света Литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, после службе се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове.
Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.
На задушнице се дели милостиња. Како на гробљима тада има највише просјака, треба сваком уделити по неки прилог, јер је боље поћи са благословом, него да иза леђа просјаци проклињу.
Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.
Књига духовног садржаја се може, на спомен и за помињање у молитвама, дати неком ко не може да је купи, затим, такве књиге се могу поклањати библиотекама, где ће већи број људи моћи да дође до праве литературе, а то је право дело духовне милостиње, или духовну књигу поклонити црквеној библиотеци.

Share this post


Link to post
Share on other sites
11042.jpg

У суботу, 7. маја верници Српске православне цркве обележавају задушнице. На свакој Светој Литургији православни се присећају и моле за покојнике. Црква је установила посебне дане у години посвећене умрлима које је народ  назвао сликовито за-душнице, јер се живи моле за покој (смирење) душа својих умрлих.
Четири пута годишње одржавају се посебне молитве за умрле и оне увек падају уочи великих празника. Тако су ове мајске задушнице прозване духовске, јер су уочи великог празника Духова, односно Силаска Светог Духа на Апостоле. Верни ће у суботу изјутра отићи у цркву где ће написати имена својих покојника која ће се затим помињати на Светој Литургији, централном догађају у животу свкаог хришћанина. У цркву ће донети кувано жито - симбол смртног тела и бесмртне душе. Ту је и црно вино, којим свештеник прелива жито, вино симболизује Божје милосрђе према човеку. У иконографији задушног дана свећа је такође врло битна, она симболизује да је Христос светлост на овом свету која хришћанима обасјава живот и показује пут.
На задушнице људи одлазе на гробља где се одржавају и појединачни парастори и читају молитве за преминуле. Народни обичаји у многим местима су задржани па верници и данас носе разноврсну храну на гробове покојника. Црква то не забрањује а свештеници објашњавају да овакви пагански обичаји немају смисла, да су молитве на Светој Литургији, помен да се живи сете својих покојних.

Посебно се наглашава да уместо на нехришћанске гозбе новац треба дати некој сиромашној породици, болеснима, сиротима, онима који су ту, живи али без средстава или немогућности да их зараде. Чинећи то верници  показуују да верују у живот вечни, јер би у супротном све било бесмислено.
Суштина православља је у Христовом Васкрсењу, које је Исус Христос обећао људима који верују у њега. У Светом Писму је речено, да Господ није васкрсао узалуд би била вера. Зато се и каже да у хришћанству нема живих и мртвих, пред Господом су сви живи. Верници то показују и на задушницама, молећи се за своје покојнике и надајући се да ће након васкрсења сви поново бити заједно и са Господом.
Љиљана Синђелић Николић, Међународни радио Србија

http://www.radiooaza.com/clanak.php?id=11042

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Ако Господ не жели да нас помиње пред престолом Божијим, то значи да смо предати забораву. Ето зашто, кад пратимо наше уснуле, за њих просимо вјечнују памјат (вечни помен) код Бога. То не значи да ми нећемо заборављати наше умрле, него да од Господа просимо да их Он никад не заборави. Они које Господ вечно помиње – они су вечно са Богом".

 Епископ Амвросије

Share this post


Link to post
Share on other sites

"За мртвима не треба туговати, него се треба борити за своје најрођеније да им Господ додели анђеоско насеље. То се тражи. А тугом се ништа не постиже. Себи се здравље ремети, и својом тугом душама ремети мир који су оне добиле од Господа. Зато треба да будемо молитвени, да се молимо за своје рођене. /.../ Ми се овде припремамо за вечни живот. Треба да будемо благодарни, захвални Богу за оне које Господ узима Себи. Ако се нису на време покајали, ми треба да се молимо од срца Господу, да им опрости грехе јер нема греха неопростивог, осим греха непокајања. За оне ближње који се нису покајали, морамо да чинимо добра дела за спомен и за њихов покој, јер то се прима пред Богом. /.../ Највише што можемо да учинимо за наше миле и драге који су Богу отишли је – да се молимо Богу за покој њихових душа и да, тамо где има свакодневна Света Литургија, дамо њихова имена, и да молимо свештенике да се моле з покој њихових душа. Свакодневна Литургија се служи у манастирима".

 Старац Тадеј

Share this post


Link to post
Share on other sites

SVETI JOVAN KRONŠTATSKI
MISLI O MOLITVI

 

 

 

 

 

Molitva za pokojnike veliko dobročinstvo za njih

 

Umrli čovek je živo biće: Bog nije Bog mrtvih nego živih. jer su Njemu svi živi (Lk. 20, 38). Njegova duša nevidljivo lebdi iznad tela i na mestama, gde je volela da boravi. Ako je ona umrla u gresima, onda ne može sebi da pomogne da se izbavi od njihovih uza i ima veliku potrebu za molitvama živih ljudi, posebno Crkve najsvetije neveste Hristove. Prema tome, molićemo se iskreno za umrle. To je veliko dobročinstvo za njih, veće dobročinstvo nego za žive.

Kada se budeš molio za upokojenje duše usnuloga[1], primoraj sebe da se pomoliš za njega od sve duše, znajući da je to osnovni dug tvoj, a ne samo sveštenika i klirika. Zamisli, koliko je neophodan usnulom pokoj i koliko mu je potrebna molitva živih, pošto je ud jednog tela Crkve, kako zli dusi osporavaju kod Anđela njegovu dušu i kako ona strepi ne znajući kakav će da bude njen udeo zauvek. Mnogo znači pred Vladikom molitva vere i ljubavi za usnuloga. Zamisli još, kako je neophodan za tebe pokoj kada te svežu okovi grehopada i kako se tada ti usrdno, s kakvom iskrenošću, žarom i snagom moliš Gospodu i Prečistoj Bogorodici, i kako se raduješ i toržestvuješ[2] kada posle usrdne molitve dobiješ izbavljenje od grehova i duševni mir. Priloži to i duši preminulog: i njegovoj duši takođe je potrebna molitva sada već tvoja, zato što sama ne može da se moli plodotvorno; i njegovoj duši je potreban pokoj, koji ti možeš da izmoliš za njega toplom molitvom, sa dobročinstvom u korist njegove duše i posebno prinošenjem za njega Beskrvne Žrtve.

Za usnule se moli tako, kao da se tvoja duša nalazi u adu, u plamenu, i ti se sam mučiš; osećaj njihove muke svojim srcem i vatreno vatreno se moli za njihovo upokojenje u mestu svetlom i cvetnom, i u mestu odmora.

Moli se Gospodu za upokojenje umrlih praotaca, otaca i braće svoje svakodnevno, jutrom i uveče, da u tebi živi sećanje na smrt i da se u tebi ne ugasi nada u budući život posle smrti, da se smiruje svakodnevno duh tvoj mišlju o tvom brzoprolaznom životu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju. I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje. Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu. Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i uvekove vekova. Amin.

Share this post


Link to post
Share on other sites
11 Oct 2014 - 08:21
cvijece-i-svijece.jpg

Pravoslavni hrišćani obilježiće danas Miholjske zadušnice i, prema tradiciji, obići grobove, prislužiti svijeće i u hramovima dati pomene svojim preminulim precima.

Vjernici na taj dan upućuju molitve Bogu za milost prema upokojenima i oproštaj grijehova.

Zadušnice uvijek padaju u subotu, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvijek slavi u nedjelju, proveo u grobu.

U Crkvi se na zadušnice pominju i riječi Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova: "Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklijevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih"!

- See more at: http://vijesti.in.rs/vijesti/danas-su-miholjske-zadu%C5%A1nice#sthash.LprZSmzC.dpuf

Share this post


Link to post
Share on other sites

Спаси Господе оне који су окончали у тешким мукама, који су убијени, који су живи сахрањени, који су затрпани земљом, које су прогутали таласи и огањ; које су звери растргле, који су умрли од глади, мраза и буре или од пада са висине и мученички окончали. Даруј им Твоју вечну радост, како би благосиљали време својих страдања као дан искупљења, вапијући: Алилуја!

Share this post


Link to post
Share on other sites

У Србији се ове задушнице ретко обележавају.

Код нас у парохији хвала Богу редовно се обележавају.

Дође доста људи, скупе се жита на столове, имена читају свештеници, оба свештеника или бар један ако је сам....народ пева.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...