Jump to content

Аскетизам и слободно друштво , конзумеризам


Guest

Препоручена порука

  • Гости

МИТРОПОЛИТ ЈОНА: АСКЕТИЗАМ И ПОТРОШАЧКО ДРУШТВО

A+ A-

w5j4.jpg

 

 
 
Поставили смо текст Митрополита Јоне на АУ Ацтон сајту о "Аскетизму и потрошачком друштву". Његова беседа коју је одржао у Четвртак, Јуна 16ог на пленарном састанку је била фокусирана на "супротне покрете у људском срцу"; на конзумеризам и богослужење. Током своје беседе, митрополит Јона је цитирао Православног теолога оца Шмемана који даје дефиницију секуларизма:"у теолошким терминима...јерес...о човеку."
 
Митрополит Јона:
 
Човек је створен са могућношћу интуитивног опажања Бога и са захвалношћу Богу за творевину. Заузврат, творевина је створена да буде средство откровења и сједињења човека са Бога. Човек је створен као Евхаристијско биће, као свештеник творевине, да је са захвалношћу приноси Богу и да је користи као средство живог сједињења, у познању Бога и у љубави Божјој. Човек је створен да слави Бога. У нашем паду, када смо се окренули од Бога према творевини као циљу, изгубули смо интуитивно познање Бога и нашу неопходну захвалност Њему. Секуларизам је укорењен у губитку божанске спознаје, то је помрачење наше интуитивне перцепције творевине као тајне Божјег присуства. То је одрицање наше суштинске стварности као људских бића, и наше спуштање на ниво животиња. Због тога, одбијање да славимо Бога и да му захваљујемо, приносећи творевину као благодарност Богу, је одрицање саме људске природе.
 
Шмеман пише да је "слављење Бога неопходно и да је човек суштински створен да слави Бога. Само кроз богослужење могу спознати Бога и свет." Као што етимологија речи Православље значи право богослужење Богу и право знање о Богу, који спојени заједно постају основа послушања Богу."
 
Митрополит Јона, који је на челу Православне Цркве у Америци, каже да је "плод" секуларизма очајање. Лек за ово очајање је Крст Господа Исуса Христа; Хришћански аскетски живот, то јест молитва, пост, милосрђе, и послушање који су практична примена Крста живота. Уз помоћ ових средстава сједињујемо се са Богом и са људима. Ово је могуће на најосновнијем нивоу. Аскетизам је "борба човека са непокорном природом, борба са природом која жели да постигне сама оно што се једино може постићи сједињењем са Богом." Наш индивидуални препород и сједињење са Богом, наше одупирање моћима греха и смрти, као и борба унутар људског срца често нису присутни у модерном друштву па чак ни у нашим црквама.
 
Од Јована Цоуретаса, Понедељак Јун 20, 2011
 
Превод са енглеског Владимир Србљак
25 септембар 2013 год.
 
 
 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

АСКЕТИЗАМ И СЛОБОДНО ДРУШТВО

A+ A-
 

kow9.jpg

 

Прошлог петка одржао сам презентацију свог рада на годишњој конференцији Теолошког Семинара на Софиа Институту. Ове године тема је била "Брак, Породица, и Љубав у Православној Традицији." Наслов мог рада је био "Шта чини друштво" са фокусом на брак и породицу. Римокатолички одговор на ову тему постоји и много људи га чита на ПоњерБлогу, али колико сам ја упућен, дефинисан Православан одговор није сажето понуђен. Моје је убеђење да се историјски сензитиван Православан одговор може наћи у аскетизму.

Не желим да овде изнесем цео свој рад, већ само да укратко опишем две најбитније тачке које могу имате шири значај. Прво, шта је аскетизам? Друго, како би аскетизам могао бити сагледан са перспективе организационих принципа друштва? На крају, желим да сажето размотрим везу између аскетизма и слободног друштва.

На почетку веома је битно да увидимо да постоје многе форме аскетизма. Аскетизам долази од Грчке речи Аскесис и буквално значи вежба. Ако би се то применило на наш духовни живот, значило би уздржање од телесног конфора ради вежбања душе кроз молитву, пост, милосрђе&хеллип; Ипак, људи често негативно схватају аскетизам. Свети Павле у својој посланици Колошанима пише:"Ако дакле умресте са Христом стихијама света, зашто се као живећи у свету препирете. Не дохвати се, не окуси, не опипај, које је све на погибао ономе који чини, по заповестима и наукама људским. Које је само по речи премудрост самовољно изабране службе и понизности и не штеђења тела, не за част какву, за пуњење тела."(2:20-23)

Проблем са аскетизмом може да буде не схватање средства и циља. Аскетска дисциплина (молитва, пост, милосрђе, једноставност&хеллип;) није циљ, бар не за Хришћане. Овакав поглед на аскетизам се може пронаћи и у духовним поукама Отаца Цркве, који на пример критикују оне који одбијају да буду гостопримљиви због свог поста. Шта више, Свети Мојсије Етиопски каже да је дисциплина лествица по којој се срце може попети до савршеног милосрђа (љубави). Отац Георгије Флоровски каже:"Прави аскетизам није инспирисан одрицањем, већ жудњом за трансформацијом." Уместо да о телу мислимо као о нечем злом које заслужује да буде кажњавано, треба о телу да мислимо као средтсву уз помоћ кога побољшавамо наше душе, учећи себе врлинама и на крају љубави. На овај начин умртвљујемо наше удове на земљи и размишљамо о ономе што је изнад(Колошанима3:1-11). Тако да Хришћански аскетизам има високо мишљење о телу. Тело није духовно безначајано, шта више оно је неопходно за духовни развој.

У мом раду постављам питање како аскетизам који је обично повезан са монаштвом може бити друштвени принцип?

О овоме можемо писати из свакодневног живота породице. Зар не називамо дисфункционалном породицом оном у којој је деци дозвољено да једу сладолед за доручак, у којој чланови не проводе време заједно, и у којој се непослушност не кажњава? Зар не називамо себичним родитеља који напусти своју децу, одбијајући да се жртвује да би их одгајио? Здраве породице заједно ручају и користе се одређеним принципима исхране (Прво се једе поврће па тек онда дезерт, на пример). Здраве породице деле време и простор заједно. Родитељи жртвују своје време и своје жеље да би одгајили децу, а деца треба да помажу онолико колико им то године дозвољавају. Једноставно, друштво не функционише без неке врсте аскетизма.

Наставићу да бих боље објаснио:"Истина, такав аскетизам је благ по свим стандардима и далеко је од савршеног, али основни принцип мора бити присутан." Са ове тачке гледишта нема ни једног друштва без неког степена аскетизма.

Ова перспектива је поготово прикладна за Православну традицију у којој се очекује да ће свако узети неки удео у аскетизму. Средом и Петком се пости као и великим постовима. Тада се поред поста наглашава молитва, милосрђе, једноставност, покајање&хеллип; Аскетизам је још увек интегрални део Православља и Православна традиција је пуна мудрости о аскетском животу.

Све ово је лепо и добро, али шта оно значи за слободно друштво?

Едмунд Бурк каже да друштво не може да постоји ако нема силе која ће га контролисати, пошто је човек умно нестабилан и острашћен он не може бити слободан.

Историјски гледано аскетизам је средство којим Хришћани уче себе да контролишу своју вољу и апетит, уз помоћ Божје благодати. Што се више људи уздржавају и што су веће аскете то је мања потреба за силом која би вршила контролу.

У нашем друштву, треба нам и аскетизам и контрола. Имамо проблем са дугом који сваког дана постаје све већи јер се наш однос према дугу и дефициту не мења. Ми обећавамо деци много, али мало од тога стварно можемо испунити. Ако хоћемо да наше власти буду финансијски оштрије да би се смањио дефицит, требало би упоредо да постанемо и аскетско друштво, у коме је дарежљивост и љубав, прави аскетизам, начин живота који држи друштво и уз помоћ кога смо заиста слободни. Ако тако не будемо живели онда ће наше страсти да нас "зауздају" и тада кривицу можемо тражити само у оном кога видимо у огледалу.

Од Дилана Пахман (Четвртак Децембар 13, 2012)

Превод са енглеског Владимир Србљак

23 септембар 2013 год.

 
 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ако хоћемо да наше власти буду финансијски оштрије да би се смањио дефицит, требало би упоредо да постанемо и аскетско друштво... 

 

Ја већ дуже време говорим да хришћани треба да стегну каиш, стисну зубе и ћуте док се власти не побрину да свима буде добро. У Власт ко поверења нема, тај се хришћанином назвати не може.

А овде се само труби о достојанству радника и о малим платама. Не схватају људи да је то све за њихово добро.

Стегнимо каиш и напред у православну државу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја већ дуже време говорим да хришћани треба да стегну каиш, стисну зубе и ћуте док се власти не побрину да свима буде добро. У Власт ко поверења нема, тај се хришћанином назвати не може.

А овде се само труби о достојанству радника и о малим платама. Не схватају људи да је то све за њихово добро.

Стегнимо каиш и напред у православну државу.

 

 

О докле ћеш бити циник  ?!

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

ОТАЦ ГРИГОРИЈЕ ЈЕНСЕН: АСКЕТИЗАМ И КОНЗУМЕРИЗАМ

A+ A-
 

0da4.jpg

 

 

Прошлог петка на Ацтон Универзитету отац Григорије Јенсен је одржао предавање на две теме, о аскетизму и о конзумеризму. Део предавање је био "Исток сусреће Запад", али тај део није оно што многи очекују, већ упоређивање Западног конзумеризма са аскетским Истоком. Отац Григорије инсистира да и конзумеризам и аскетизам утичу на културу и традицију. Људи учествују у конзумирању, тако да је потребан одговор аскетизма, што ће у наставку текста бити проучавано.
 
Отац Григорије је започео своје предавање објашњавајући шта је конзумирање. На основу рада Антрополога Марѕ Доуглас, отац Григорије је нагласио да конзумирање није негативно или деструктивно само по себи, али има социјалног и културног значења. Ако би смо поједноставили, дебате о конзумирању су дебате о култури. Оно што нам онда треба је наука о конзумирању да би анализирали модел конзумирања, а не одговори на питања зашто и како.
 
Отац Григорије каже да из књиге Постања можемо закључити да су људска бића створена гладна, позивајући се на Постање 2:16 ("Од сваког дрвета у врту можеш слободно јести..."). Конзумирање је уграђено у људско биће. Створени смо са мало празнине од почетка, да би се бринули о Рају, о хармонији у животињском свету, и о људској заједници. Ово је имало за циљ да служи као основа мира на земљи, људске заједнице, и сједињења са Богом, кога благосиљамо када му узвраћамо оно чиме нас је Он благословио. Као што се Свети Августин молио :"О Господе, Ти си нас створио за себе, и наше срце је узнемирено све док се не смири у Теби." Кроз културу и традицију наша биолошка потреба (да се хранимо), која је заснована у нашој природи, се трансформише у заједништво.
 
Шта је онда конзумеризам? Отац Григорије каже да је конзумеризам на крају само-апзорбција и практични атеизам. Ако би цитирали Светог Павла, постајемо као они "чији је крај уништење, чији је бог њихов стомак, и чија је слава у њиховој срамоти, који земаљски мисле (Филипљанима 3:19)." Конзумеризам је неправилно употребљено конзумирање које се може описати фразом "Купујем, значи постојим", а супротно је тачније.
 
Док аскетизам није само уздржање већ уздржање ради жртве, правилног баланса, и ради сједињења са Богом. Пад почиње онда када одбијемо да постимо, каже отац Григорије. Ово се односи на повреду заповести:"али од дрвета познања добра и зла не смеш да једеш, јер у дан када будеш јео од њега сигурно ћеш умрети"(Постање 2:17). Заповест "не смеш да једеш" је пост и кроз повреду ове заповести грех уништава свет. Иако дебате о финансијким принципима помажу, много је лакше о њима разговарати него погледати у своја срца. Али управо то морамо да урадимо ако хоћемо да победимо козумеризам у нашим животима и култури.
 
Укратко, аскетизам је правилно коришћење уздржања са позитивним циљем: сједињење са живим Богом, љубав прем ближњем, и хармонија са створеним светом. На овакав начин можемо да окарактеришемо као правилно искоришћено конзумирање, не налазећи циљ у самом себи већ као средство заједништва и баланса. Аскетска дисциплина развија врлине које су природне сваком људском бићу, каже отац Михаило Бутлер (и наравно Оци Цркве). Шта више, кроз аскетско преусмерење наших живота према Богу и уз благодат Светих Тајни, уз помоћ којих је можемо победити конзумеризам и живот по нашој природи, можемо да достигнемо више и да испунимо речи Господа нашега Исуса Христа у нашим животима: "Нико нема веће љубави од ове, да неко положи свој живот за пријатеље." (Јован 15:13)
 
Од Дилана Пахман,

 
Превод са енглеског Владимир Србљак
24 септембар 2013 год

 

 

Манастир Лепавина

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Док Сремска Митровица или Зрењанин не буде главни град Војводине. Ви из јужно-бачког округа нас измузосте скроз. Да видиш наше свиње на шта личе, душа боли када их погледаш, ребра им се виде.

 

А иначе, ја говорим оно што би раја да чује. Само то пластичније објасним.

 

Аскетизам је добар.

Власт треба да се брине да народу буде добро и да народ буде добар.

=>

Власт треба да индукује аскетизам у народу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...