Jump to content

Препоручена порука

Острог пригрлио старо и младо

 

Хиљаде верника у недељу, на празник Светог Василија, по великом невремену приступило острошком чудотворцу. Ни увођење општинске таксе од пола евра није спречило велики број људи да се поклони свецу

 

 

NIKSIC-MANASTIR-OSTROG-7_620x0.jpg

Хиљаде верника на празник Светог Василија, по великом невремену приступило острошком чудотворцу

 

НИКШИЋ - Ни јака киша, магла, па и плаћање таксе од пола евра за организоване посете светилишту, коју је пре десетак дана увела СО Даниловград, нису спречили хиљаде верника са разних страна да се на празник Светог Василија Острошког пешке, аутобусима, бициклима, моторима и другим превозима упуте и приступе чудотворцу.

И у таквом амбијенту у недељу је било чудесно у острошким гредама. Старо и младо, здраво и болесно, корачало је сатима у колони без краја ка пећини и са страхом божјим прилазило свецу, примајући од њега благослов.

Многи су још уочи празника почели да се молитвено окупљају око острошке светиње славећи рођење свога спаситеља и исцелитеља. Провели су ноћ под кишом, покушавајући да се склоне испод сурових камених громада или у шаторима, под импровизованим тендама, навученим церадама и тако дочекали зору.

Више од хиљаду ходочасника окупило се у суботу испред Храма Христовог васкресења у Подгорици и сложно кренуло на пут ка Острогу дуг 42 километра.

- Нисмо осетили никакву тегобу, мада нас је овде разних генерација. Чак су нам се придружила и деца од 12 година, као и жене којима пешачење такође није представљало проблем - каже за “Новости” Радомир Пејовић. - Сви ми љубимо своју веру и нашег светитеља Светог Василија Острошког. Даће Бог да нас идуће године буде још више.

 

 

NIKSIC--OSTROG-333333333333.jpg

 

 

Острог су у недељу преплавили и верници из Србије, Београда, Бора, Лесковца и других места.

- Дванаест сати смо путовали комбијем из Лесковца до Острога. Мало нас је невреме изненадило, али ништа страшно - каже Славица Милановић.

Из порте Цркве Светог пророка Илије на поклоничко путовање ка Острогу пешице је на Ђурђевдан кренуло 14 ходочасника из Сокоца (Република Српска) на поклоњење Св. Василију. Ту су и Гачани, који су такође кренули пешке, прешли црногорско-херцеговачку границу, законачили у манастиру Светог Саве под Орлоном у никшићкој Голији и пут сутрадан наставили преко Никшића ка светилишту.

На благослов и поклоњење светитељу дошао је велики број људи које муче свакојаке болести. Међу њима затекли смо у колицима тешког инвалида из Никшића Бошка Радомана, коме су због гангрене ампутиране обе ноге.

- Овде сам још од петка и све је било лепо. У недељу увече сам успео да се склоним од кише под једну стреху и ноћ провео молећи се свецу. Толико сам окрепљен снагом и духом да ми се чини да бих сада могао да устанем - уз осмех поручује Бошко.

 

 

NIKSIC--MANASDTIR-OSTROG-2.jpg

 

А када се око осам сати појавио митрополит Амфилохије, народ је похрлио ка њему примајући од њега благослов. Потом је уследила света архијерејска литургија коју су служили митрополити црногорско приморски Амфилохије и средњоевропски Константин.

- Чудесно је да оволико народа дође, и то по невремену - казао је владика Константин.

 

У беседи након свете литургије митрополит Амфилохије помолио се за страдалну браћу на Косову и Метохији, али и за “главаре црногорске и србијанске”, који су, како рече, кренули неким другим путем, који није пут краља Стефана Дечанског, Јоаникија Девичкога, а ни определење Светог Василија Острошкога и оних који су ослобађали Косово и Метохију на челу са краљем Николом и краљем Петром Карађорђевићем.

- Данас дувају опаки ветрови који би хтели да угасе свето кандило, али ово наше сабрање је додавање уља у то свето кандило да се не угаси, јер Косово и Метохија су темељ нашег народа и државе. Неки наши политичари кажу да их не интерсује небеско царство, него земаљско. Па ако су за земаљско, зашто се онда одричу Пећке патријаршије и Грачанице, које су на земљи. Зашто Црногорци ограничавају Црну Гору на филџан авнојевску, а они из Београда ограничавају Србију на београдски пашалук. То није пут већ беспуће - казао је митрополит Амфилохије.

Митрополит је поручио, како је рекао, нашој браћи Албанцима на Косову и Метохији, да је отето проклето и да оно што се отима не може донети срећу никоме.

 

 

NIKSIC--OSTROG-555555555555.jpg

 

ГРУПНО КРШТЕЊЕ ДЕЦЕ

НЕДАЛЕКО од Горњег манастира, у Храму Светог новомученика Станка у недељу је Свету тајну крштења примило више од стотину деце и одраслих. Река ходочасника негде око поднева раздвојила се на две стране настављујући путеве ка Подгорици и Никшићу где су учествовале на литији коју је предводио епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са свештенством и монаштвом.

 

ПРОСЛАВА И У БОКИ

ХРАМОВНА слава Цркве Свети Василије Острошки у Доброти прослављена је богослужењима којим је у недељу и суботу присуствовао велики број верника из Котора и Боке. Православни, али и припадници католичке вероисповести, учествовали су у литији коју је предводио парох которски, намесник бококоторски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић. Претходно се у цркви причестио и велики број верника, а на светој литургији певао је и хор Српског певачког друштва “Јединство”. Након јутрења, водоосвећења и свете литургије у недељу је служен и акатист Св. Василију. П. Н.

 

СРАМОТА

ОДЛУКА СО Даниловград да уведу туристичку излетничку таксу организованим посетама светилишту Острог изненадила је и огорчила бројне госте.

- То је срамота, јер овде је очигледно реч о локалном профиту. Мојих 30 путника из Гацка морали су, као и ја, да плате цену 0,50 евра да би дошли до свеца. Ако су овим чином покушали да омету вернике да не дођу у Острог, грдно су се преварили - каже возач из Гацка Војислав Вуковић. - И остале моје колеге из дугих средина такође су огорчени овим гестом.



Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
  • Гости

@@Ромејац,

 

за фотке - не знам дал је понела фотоапарат...а за утиске - пренећу , тј. поделићу са свима вама.

 

Често води групе за Острог, барем једном месечно - задњи пут је била пре три недеље , тако да ћу јој за јун рећи да обавезно понесе апарат (ако сад није понела) и онда ћу овде да убацим фотке!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Годинама већ идем 12. маја под Острог.
Увијек малчице буде другачије...
неђе око поноћи је митрополит служио акатист свецу, а онда нешто прије два је почела света литургија у доњој цркви Горње Манастира (ако се не варам, црквица је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице). Око пет ујутру је почела друга литургија, али у горњој цркви (Цркви Часног Крста). У доњој цркви је кивот, па за вријеме акатиста и прве литургије се није приступало, па је гужва била ненормална. Ко је био претходних година, онда му је јасно каква је то гужва и које је то гурање, уз безброј крикова и одустајања. Ја сам мушко (јесам) и негдје прије поноћи сам стао у реду, а приступио свецу око 6 ујутру :) ГУЖВАААААААААААА и гурање! народ је стока :)

Увече, није било кише. :)

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости

Da, bila je velika gužva i pored toga što je kiša padala narod je bio u velikom,velikom broju!

 

Priča mi majka brojala sam autobuse i kada sam stigla do 60 prestala sam, a bilo je još autobusa.

 

Kaže, naroda je toliko bilo, tolki je red bio da celiva mošti, sve do ispod prve krivine.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Da, bila je velika gužva i pored toga što je kiša padala narod je bio u velikom,velikom broju!

 

Priča mi majka brojala sam autobuse i kada sam stigla do 60 prestala sam, a bilo je još autobusa.

 

Kaže, naroda je toliko bilo, tolki je red bio da celiva mošti, sve do ispod prve krivine.

 

Мајка ти је, па нећу... ал прећерала га је мало :))))

Што се тиче реда, увијек је исти... ако си прије био, исто је и ове године било :)))) а кривина је стотинак метара даље од краја реда :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости

@@Владан Здравков Меденица,

 

no frks...

 

šta znam dal je preterala ili ne ali znam da su mi drugi to potvrdili, a jedan od njih i vozač autobusa -od subote od 14h pa do nedelje 14h bilo preko 50 autobusa.

 

A što se tiče reda , po ovoj fotki se vidi da je ceo plato do kapije popunjen , a ta prva krivina od prilike tako i ima, nekih stotinak metara.

 

NIKSIC--OSTROG-555555555555.jpg

 

Bio sam dva puta na dan Sv.Vasilija, prvi put davne 1990 kada sam imao 11.g.i drugi put pre desetak god.,nekako mi neodgovaraju prevelike tako da ugglavnom idem ostalim običnim vikendima.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

До кривине има баш доста одатле :)
А није испуњен плато баш до капије,  мада на ту слику тако изгледа...

Ја идем годинама, али вјеруј ми да се често покајем када схватим да сам у реду преко 3-4 сата, а да се нисам ни корак помјерио. Да ми нису јасни ни људи који дођу припити ту, пушење и те глупости... но ајде, нисам ни ја цвећка.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
Величанствена световасилијевска литија прошла улицама Никшића

18 субота мај 2013

 
sveti-vasilije-ostroski-litija-niksic-20

Традиционална свечана, свенародна литија, предвођена бројним свештенством, монаштвом и са више архијереја наше Свете Цркве, прошла је на празник Светог Василија Острошког, у послијеподневним часовима улицама Никшића.

Литију су предводили Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Њихова Преосвештенства Господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, средње-европски Константин, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије и отац Доситеј из манастира Хиландара. Упркос киши која је падала, током трајања свештеног хода, свенародна Литија у којој је учествовало на десетине хиљада људи из свих крајева Црне Горе, Херцеговине и Србије кренула је у 18 часова испред никшићког Саборног храма и прошла главним улицама града Никшића, заустављајући се на неколико мјеста како би се читало Свето јеванђеље и узносиле молитве Христу Господу.

sveti-vasilije-ostroski-litija-niksic-20

Сабрање, у славу Светог Василија Острошког Чудотворца, који је заштитник никшићке Саборне цркве, града Никшића и свих његових житеља , на градском тргу, благословио је надлежни Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Владика је поздравио присутне Архијереје и уважене госте из јавног и друштвено-политичког живота Црне Горе и Србије.

sveti-vasilije-ostroski-litija-niksic-20

“Прије 17 година догодила се она најславнија литија у историји овог града, када је овај град био благословен проласком моштију Светог Оца нашег Василија Острошког, по великој киши и пада ми на памет да је Господ попустио данас ову кишу ради благослова и ради подсјећања на ону прву литију кроз град Никшић, да је, као и прије 17 година, и данас са нама благослов Светог Василија, а и данас је Свети Василије ставио на један мали испит да погледа с неба, да погледа гдје се данас налазимо. Хвала Богу ево нас и данас у славу имена Његовог и Свеца Острошког на истом путу и надам се не у мањем броју. Они који су могли доћи дошли су, а они који нијесу са нама су духовно на овој светој литији“.

“И ова тиха киша која пада са небеса, такође, благослов је дивни за наш народ и надамо се да ће донијети дивне плодове, да ће бити родна година, да ће међу нама процвјетати љубав, радост, слога, мир, сваки напредак и свака врлина, да ћемо примити науку Светог Василија Острошког и још више је смјестити у своје срце да љубимо једни друге по Јеванђељу Божијем, да састрадавамо са својом страдалном браћом, да се молимо и за пријатеље и за непријатеље и да се трудимо да увијек чинимо добро у славу Божију и на спасење нас и наших ближњих“, рекао је Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки, додајући:

sveti-vasilije-ostroski-litija-niksic-20

“Драго ми је што на челу ове свештене литије видимо Високопреосвећеног Митрополита нашег Г. Амфилохија са Преосвећеним Архијерејима умировљеним Епископом захумско-херцеговачким Г. Атанасијем, средње-европским Г. Константином и захумско-херцеговачким Г. Григоријем, мноштво свештенства, што су данас са нама изасланик Владе Републике Србије г. Милета Радојевић, амбасадори Србије и Украјине у Црној Гори г. Зоран Лутовац и г-ђа Оксана Сљусаренко, наши драги пријатељи, што је овдје изасланик манастира Хиландара отац Доситеј, који је дошао са благословом игумана светог Манастира и донио нам поздрав и благослове Свете Горе Атонске, овдје су и наша браћа монаси и свештенослужитељи из Јужне Америке, гдје наш Митрополит Амфилохије устројава Епископију и тражи изгубљене овце дома Израиљевог“.

sveti-vasilije-ostroski-litija-niksic-20

“Нека буде благословена ова литија и ова киша која пада нека нам свима буде на благослов, нека опере наше гријехе. Сјећам се оне ријечи, на овом истом мјесту, коју је изговорио Високопреосвећени Митрополит, када смо носили мошти Светог Василија по киши, кад је рекао да је велики благослов киша која пада да спере наше гријехе. Сјећамо се да је народ причао да за следећу годину дана није било ниједно самоубиство у Никшићу, а тога нажалост имамо често. Дај Боже да Господ излије на нас благослов и на све оне којима је милост и помоћ Божија потребна, да утјеши тужне, да сабере расијане, да нас све сједини у заједницу љубави, у заједницу Цркве своје“, поручио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

Народу се пригодном бесједом обратио Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Г. Григорије.

sveti-vasilije-ostroski-litija-niksic-20

“Драга браћо и сестре, драги Владико, свети саборе Цркве Христове, данас славимо Светог Апостола Тому, славимо чудесни догађај када је Тома тражио да се увјери да је Христос Господ и када му је Васкрсли Христос Господ рекао: Дођи Томо и стави руке своје у ране моје и кад се то догодило Тома је рекао Господ мој и Бог мој. Данас, браћо и сестре, и ми говоримо Господ мој и Бог мој, стављајући руке своје у ране Христове. Један велики светитељ Цркве Божије рекао је да су нам свима потребне ране како би кроз њих могла улазити благодат Духа Светог. Христове ране су биле безгрешне и оне су настале да би ми могли да уђемо у заједницу са Богом, да будемо једно с Богом улазећи кроз та врата, која нису ни мање ни више него ране смртоносне које су му задаване, а Он је васкрсао у трећи дан, као што је писано, и дао свакоме који вјерује да стави руке своје у ране Његове и да наше грешне ране исцјељује својим светим ранама“.

“Данас, браћо и сестре, и ми као народ имамо разне ране. Већ дуго времена, и не треба да плачемо због њих него треба да их исцељујемо ранама Христовим и додиром рана Христових, јер нас је томе научио нико други него Свети Василије. Немојте да мислите да је Свети Василије живио на земљи, а да није имао ране. Као сваки човјек који поживје на земљи и он је имао ране људске, ране сагрешења људских, али кад је једном дотакнуо ране Христове и кад се једном исцијелио постао је за нас свети слуга Божији и допустио нам да ми стављамо руке своје у ране његове и преко њега у ране Христове и да се исцјељујемо и спасавамо његовим светим моштима“.

sveti-vasilije-ostroski-litija-niksic-20

“Зато је данас дан који је створио Господ, дан у коме се радујемо и веселимо побједи Христовој, дан у коме се поново освећује и појачава наша вјера, јер додирујемо, као Апостол Тома и заједно са Томом, ране Христове. И наше ране, ране наших гријеха бивају исцијељене и као што рече Владика потребне су нам и благодатне сузе, сузе покајања али пошто их немамо, баш често, ево нам Господ с небеса шаље благослов да умије наше ране. У овом и оваквом дану ране се освећују, браћо и сестре, и постају врата за благодат Божију, за милост Божију, за љубав Божију и ране наших сагрешења постају ране нашег спасења. Такав је Бог наш Који нас милује, Који нас спасава, Који нам живот дарова Својим светим ранама“.

“Нека сте благословени браћо и сестре, морам да поновим на крају ону ријеч коју је неко давно рекао да је боље опрати се у сузама покајања него у ријеци Јордану. Свако од вас кад дођете својим домовима и кад се преобучете видјећете да је ова киша данас била као да сте се купали у ријеци Јордану. Нека је благословен овај град, овај лијепи Божији народ и дај Боже да не буде сиромашан и биједан, него да буде славан и честит као што је Бог пожелио и зажелио“, закључио је на крају своје бесједе Преосвећени Епископ Г. Григорије.

Празнична свенародна Литија, у којој је пронијет јастук Светог Василија Острошког, реликвија никшићког Саборног храма, вратила се потом у Саборну цркву исказујући љубав и благодарност Светом Оцу нашем Василију Острошком Чудотворцу.

sveti-vasilije-ostroski-litija-niksic-20
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 4 months later...

У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА. АМИН.


 


У манастир Острог одлазио сам три пута, и сва три пута одушевљење овом великом светињом је било огромно. Први пут сам у манастир дошао са мора, тада сам у манастиру боравио кратко само пар сати, али довољно да осетим одушевљење светињом, које је на мене као момка са 19 година оставило велики утисак и жељу да поново дођем.


 


Други пут после пар година у манастир сам дошао са организованом групом на поклоничко путовање, и то је био прави празник за моју душу. У манастир смо стигли у суботу преподне, попели се до горњег манастира, поклонили се моштима Светог Василија и пронашли место на ком ћемо преноћити под ведрим небом.


 


 У манастир на поклоњење долази пуно људи, било је Срба из свих крајева, из Херцеговине, Хрватске, Босне, Војводине, Шумадије, са Косова и Метохије, из југоисточне Србије, из Црне Горе, било је и пуно странаца, а најинтересантније је што смо се сви Срби са својим различитим обичајима и различитим нагласком истог језика којим говоримо скупили на једном месту, код кивота Светог Василија. То је прелеп осећај, са пуно људи смо ступили у контакт, и сви су били радостни и весели, ја сам имао предиван осећај припадности свом народу, ту сам први пут осетио да нема подела међу нама, сви смо Православци, сви смо Срби и сви смо поносни на то.


 


Током дана кроз манастир је прошло на хиљаде људи, али безобзира на гужву и буку, у души сам осећао мир и спокојство. Осе којих има пуно стално с врзмале око нас, ако се случајно отвори сок или нека храна, у моменту су долетале, стајале су и на руку, али су биле мирне, и нису уједале.


 


Уз дуг и напоран пут од нашег места до манастира Острог, и неколико пењања у току дана од доњег до горњег манастира, тело сустигне умор, и тада сам схватио колико смо ми људи мали и немоћни, када се макар и на кратко одвојимо од своје куће, од својих аутомобила, од наше удобне свакодневнице, наше тело клоне, а  ум ропће зато што мора да поднесе тежину, а не да ужива у удобности живота. Међутим, безобзира на те слабости ума и тела, у души сам у том тренутку осећао мир и спокојство, био сам испуњен и срећан, јер Бог чак и врло мале напоре, као што је овај, награђује радошћу и усхићењем. Поклоњењем моштима Светог Василија такође се добија радост и мир, пре него што сам ушао у малу цркву где су мошти Светог Василија, осећао сам неко узбуђење и страх, али кад се приђе моштима све се заборави и страх и збуњеност и све прође тако брзо и опет осећамо мир и спокојство.


 


 Једно мало чудо које се десило, а које је за мене велико, је да се на мом молитвенику и иконици Светог Василија, који су били у кеси, и којима сам приликом поклоњења додирнуо кивот Светог Василија, осећао миомирис пар месеци после поклоњења, иако ни иконица ни молитвеник нису били у директном додиру са кивотом Светог Василија. За мене је ово било велико чудо и сигуран доказ за све неверне људе да Бог постоји, и да нас воли, кад дозвољава да се овако нешто деси једном обичном, најобичнијем човеку какав сам ја.


 


Трећи пут сам манастир Острог посетио такође као ораганизовано поклоничко путовање, и опет доживео Божију лепоту коју је Господ даровао нама малим људима, поново сам преспавао под отвореним небом, што је стварно један посебан догађај, поклонио се моштима Светог Василија и поново доживео чудо са миомирисом на молитвенику.


 


Манастир Острог је једно посебно место које служи људима да окрепе своју душу, Свети Василије је стварни извор духовног здравља и духовне хране, за све не само за верујуће и православне, тако да препоручејем свим људима да оду и нахране своју душу. Ја имам жељу да манастир Острог и кивот Светог Василија посетим још пуно пуно пута, што ћу ако Господ Бог дозволи и учинити.


 


ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖИЈИ, РАДИ МОЛИТАВА ПРЕЧИСТЕ ТВОЈЕ МАТЕРЕ, И ПРЕПОДОБНИХ И БОГОНОСНИХ ОТАЦА НАШИХ И СВИХ СВЕТИХ, СПАСИ МЕ ГРЕШНОГА. АМИН.


post-14811-0-29142300-1379853675_thumb.j

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 1 year later...
Агенција „Анадолија“: Манастир Острог, највеће православно светиште у Европи

 

manastirostrog3-e1435007177307-720x3751.

 

Манастир Острог, смјештен у стијени на 900 метара надморске висине између Никшића и Подгорице, у Црној Гори, само у току љетних мјесеци: у јулу, августу и септембру, обиђе између 250 и 300.000 вјерника и посјетилаца, што га сврстава у највеће православно светиште, не само на подручју Балкана, него и цијеле Европе. Истовремено, само на дан светог Василија, који се светкује 12. маја у манастиру се у зависности од временских прилика и дана, односно да ли је у току радне седмице или је у питању викенд, окупи између 10 и 20.000 особа.

 

Колико се ради о важном светишту унутар Српске православне цркве СПЦ најбоље свједочи податак да је његов игуман – старјешина сам митрополит Црногорско-приморски Амфилохије.

 

Испред улаза у Горњи манастир Острог како се, иначе, назива дио у којем се налази централно мјесто цијелог локалитета – мошти светог Василија, новинари агенције Анадолија су затекли на стотине особа које у реду чекају да своје молбе пренесу светитељу и замоле га да им помогне. Мноштво је исписаних порука са жељама вјерника и посјетилаца које се остављају у манастиру.

 

Опширније: https://radiosvetigora.wordpress.com/2015/08/19/%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80-%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 3. маја 2021. године, на празник Светог владике Николаја Жичког и Охридског, манастир Раковицу где се поклонио честицама светитељевих моштију.

       
      Његову Светост Патријарха дочекала је високопреподобна игуманија Евгенија са сестринством. Патријарх се помолио светињама у манастирским храмовима Светог архангела Михаила, Светог Николе Мирликијског и Успења Пресвете Богородице, а затим на гробовима својих претходника патријараха Димитрија и Павла отпевао васкршњи тропар.
      Посету манастиру Раковици Патријарх српски г. Порфирије је завршио обиласком спомен собе патријарха Павла.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион служио је свету заупокојену Литургију у суботу, 10. априла 2021, у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко.

       
      Након свете Литургије служен је четрдесетодневни помен блаженопочившем Епископу Атанасију (Јевтићу) и мали помен новопрестављеном слуги Божјем архимандриту Јовану (Радосављевићу).
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У првом издању специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења Светога Василија Острошког, говорили смо о рођењу, детињству и одласку у манастир Стојана Јовановића, потоњег владике Василија, а касније великог острошког чудотворца.

       
      Не само чудесно рођење, одрастање у топлини побожног и благочестивог родитељског дома, већ и многе касније године живота Светога и богоносног оца Василија Острошког, допуштењем Божијим, остали су скривени у времену, али ипак, нејасно наслутљиви из старих записа а, понајвише, из народног предања. Земља рођења Светитељевог – Херцеговина, земља је кршевита, сва од увала, вртача и водоплавних поља, у окриљу велике реке понорнице по имену Требишњица. Свети Василије рођен је у Хумској земљи, данашњој Херцеговини, у предивном простору где је Свети Сава основао Захумску епископију, којом је касније управљао, управо, Свети Василије као митрополит.
      Рођење дечака Стојана Јовановића од богобојажљивих и благочестивих родитеља Петра и Ане, према мишљењу поузданих историчара, догодило се 28. децембра 1610. године, на празник Светих 20 хиљада мученика Никомидијских. Стојан је одрастао највише уз мајку, ћутљиву и благочестиву Ану, „ону којој се Бог смиловао“, како јој и име казује. Прву школу врлине и побожности Стојан је изучио у својој кући, јер се у његовој породици више мислило о Богу и души, него о земаљским и пролазним стварима. Друга школа његове побожности били су му пост, молитва и стално похађање богослужења у цркви. Ово чудесно узрастање у здравом васпитању и узрастању у светотајинском и световрлинском животу, допринело је да се у срцу дечака Стојана роди љубав према монаштву и непрестаном пребивању у молитви и свецелом подвигу. Брижни Стојанови родитељи Петар и Ана својим родитељским благословом предали су њега, као некада света Ана Самуила пророка, и свети Јоаким и Ана Пресвету Дјеву Марију, на пут монашког живота у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Завали. У Световаведењској обитељи завалској остао је неко време, а потом прелази у манастир Успења Пресвете Богородице Тврдош, у требињском крају, у коме је било и седиште епархије. На монашењу је добио име Василије. Ово му име беше знак да се у будућем подвижништву и епископству свом, угледа на светог и великој јерарха Цркве Божје Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске. После неког времена преподобни би удостојен и ђаконског и презвитерског чина.
      Ово прво издање емисије Свети Василије острошки-сведок Васкрсења, крунисали смо причом о сусрету архимандрита Василија са свјатјејшим патријархом пећким Пајсијем Јањевцем (1614–1647).
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Драгана Милошевић,
      Биљани Чекић, која је пред филмским камерама оживела лик мале Даре из Јасеновца, данас је, по благослову игумана Светог манастира Хиландара, Високопреподобног архимандрита Методија, уручена стипендија коју ће добијати до завршетка школовања. Стипендију је у просторијама Задужбине Хиландара у Београду уручио директор Миливој Ранђић. У пратњи Биљане били су њен отац Радован, сестра Дајана, брат Стефан и продуцент филма Макса Ћатовић.
      Манастир Хиландар је овим гестом желео да ода признање и изрази захвалност Биљани Чекић на упечатљивој улози мале Даре. Она је својом потресном улогом допринела да се о страдању невиних Срба, Јевреја и Рома, а посебно деце, у усташким логорима смрти, коначно упознају и они који до сада о томе ништа нису знали или су преко те чињенице олако прелазили. Братство Хиландара се нада да ће стипендија помоћи Биљани да се успешно школује и да преброди све тешкоће са којима се данас она, њена породица и српски народ који живи на страдалном подручју Козарске Дубице, сусрећу.
      извор: хиландар.орг
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски Порфирије је, на позив Епископа славонског Јована, у недељу 28. фебруара, посетио Манастир Светог Јована Крститеља у Јасеновцу.
       
        Повезана вест:   Епископ пакрачко-славонски Јован: Посјета патријарха Порфирија Јасеновцу је благослов   Након доксологије поводом прве посете Патријарха овој светињи, Патријарх је у беседи казао да је људско зло ”малогде показало своју најружнију страну као на овом месту”. Према његовим речима, место страдања јасеновачких мученика треба да буде темељ ”из којег ће никнути стуб и огањ мира који се узноси на небо и око којег се онда концентричним круговима порука тог мира, његова снага и енергија шире све више и све даље”.
      „На овом месту људи су показали колико се могу отуђити од оног што је у њих уткано“, казао је Патријарх и подсетио на ријечи апостола Павла да је Бог „од једне крви створио сваки народ” и да је „сваки народ створен да буде народ Божји”. Нагласио је да су се они који су у Јасеновцу учинили „најмонструознија зла исписали из сваког народа” и „уписали у нељуде”. 
      ”Хвала на љубави и нека Господ крепи и благослови тебе и твој верни народ”, рекао је Патријарх обраћајући се Епископу славонском Јовану и закључио беседу са жељом да Бог благослови и ”све људе који живе у овој предивној земљи и све људе читавог света, молитвама светих мученика за које сам сигуран да се моле чак и за оне који их не поштују.
      У Јасеновцу су Патријарха дочекали, поред домаћина Епископа Јована, сестринства манастира светог Јована Крститеља и свештенства Епархије славонске и пожешки бискуп Антун Шкворчевић, бискуп Реформиране Протестантске Цркве Јасмин Милић, српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, председник Српског народног вијећа Милорад Пуповац, градоначелник Бања Луке Драшко Станивуковић, неколико стотина верника из Хрватске и Републике Српске и бројни представници медија.
       
      Извор: Телевизија Храм
×
×
  • Креирај ново...