Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Острог пригрлио старо и младо

 

Хиљаде верника у недељу, на празник Светог Василија, по великом невремену приступило острошком чудотворцу. Ни увођење општинске таксе од пола евра није спречило велики број људи да се поклони свецу

 

 

NIKSIC-MANASTIR-OSTROG-7_620x0.jpg

Хиљаде верника на празник Светог Василија, по великом невремену приступило острошком чудотворцу

 

НИКШИЋ - Ни јака киша, магла, па и плаћање таксе од пола евра за организоване посете светилишту, коју је пре десетак дана увела СО Даниловград, нису спречили хиљаде верника са разних страна да се на празник Светог Василија Острошког пешке, аутобусима, бициклима, моторима и другим превозима упуте и приступе чудотворцу.

И у таквом амбијенту у недељу је било чудесно у острошким гредама. Старо и младо, здраво и болесно, корачало је сатима у колони без краја ка пећини и са страхом божјим прилазило свецу, примајући од њега благослов.

Многи су још уочи празника почели да се молитвено окупљају око острошке светиње славећи рођење свога спаситеља и исцелитеља. Провели су ноћ под кишом, покушавајући да се склоне испод сурових камених громада или у шаторима, под импровизованим тендама, навученим церадама и тако дочекали зору.

Више од хиљаду ходочасника окупило се у суботу испред Храма Христовог васкресења у Подгорици и сложно кренуло на пут ка Острогу дуг 42 километра.

- Нисмо осетили никакву тегобу, мада нас је овде разних генерација. Чак су нам се придружила и деца од 12 година, као и жене којима пешачење такође није представљало проблем - каже за “Новости” Радомир Пејовић. - Сви ми љубимо своју веру и нашег светитеља Светог Василија Острошког. Даће Бог да нас идуће године буде још више.

 

 

NIKSIC--OSTROG-333333333333.jpg

 

 

Острог су у недељу преплавили и верници из Србије, Београда, Бора, Лесковца и других места.

- Дванаест сати смо путовали комбијем из Лесковца до Острога. Мало нас је невреме изненадило, али ништа страшно - каже Славица Милановић.

Из порте Цркве Светог пророка Илије на поклоничко путовање ка Острогу пешице је на Ђурђевдан кренуло 14 ходочасника из Сокоца (Република Српска) на поклоњење Св. Василију. Ту су и Гачани, који су такође кренули пешке, прешли црногорско-херцеговачку границу, законачили у манастиру Светог Саве под Орлоном у никшићкој Голији и пут сутрадан наставили преко Никшића ка светилишту.

На благослов и поклоњење светитељу дошао је велики број људи које муче свакојаке болести. Међу њима затекли смо у колицима тешког инвалида из Никшића Бошка Радомана, коме су због гангрене ампутиране обе ноге.

- Овде сам још од петка и све је било лепо. У недељу увече сам успео да се склоним од кише под једну стреху и ноћ провео молећи се свецу. Толико сам окрепљен снагом и духом да ми се чини да бих сада могао да устанем - уз осмех поручује Бошко.

 

 

NIKSIC--MANASDTIR-OSTROG-2.jpg

 

А када се око осам сати појавио митрополит Амфилохије, народ је похрлио ка њему примајући од њега благослов. Потом је уследила света архијерејска литургија коју су служили митрополити црногорско приморски Амфилохије и средњоевропски Константин.

- Чудесно је да оволико народа дође, и то по невремену - казао је владика Константин.

 

У беседи након свете литургије митрополит Амфилохије помолио се за страдалну браћу на Косову и Метохији, али и за “главаре црногорске и србијанске”, који су, како рече, кренули неким другим путем, који није пут краља Стефана Дечанског, Јоаникија Девичкога, а ни определење Светог Василија Острошкога и оних који су ослобађали Косово и Метохију на челу са краљем Николом и краљем Петром Карађорђевићем.

- Данас дувају опаки ветрови који би хтели да угасе свето кандило, али ово наше сабрање је додавање уља у то свето кандило да се не угаси, јер Косово и Метохија су темељ нашег народа и државе. Неки наши политичари кажу да их не интерсује небеско царство, него земаљско. Па ако су за земаљско, зашто се онда одричу Пећке патријаршије и Грачанице, које су на земљи. Зашто Црногорци ограничавају Црну Гору на филџан авнојевску, а они из Београда ограничавају Србију на београдски пашалук. То није пут већ беспуће - казао је митрополит Амфилохије.

Митрополит је поручио, како је рекао, нашој браћи Албанцима на Косову и Метохији, да је отето проклето и да оно што се отима не може донети срећу никоме.

 

 

NIKSIC--OSTROG-555555555555.jpg

 

ГРУПНО КРШТЕЊЕ ДЕЦЕ

НЕДАЛЕКО од Горњег манастира, у Храму Светог новомученика Станка у недељу је Свету тајну крштења примило више од стотину деце и одраслих. Река ходочасника негде око поднева раздвојила се на две стране настављујући путеве ка Подгорици и Никшићу где су учествовале на литији коју је предводио епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са свештенством и монаштвом.

 

ПРОСЛАВА И У БОКИ

ХРАМОВНА слава Цркве Свети Василије Острошки у Доброти прослављена је богослужењима којим је у недељу и суботу присуствовао велики број верника из Котора и Боке. Православни, али и припадници католичке вероисповести, учествовали су у литији коју је предводио парох которски, намесник бококоторски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић. Претходно се у цркви причестио и велики број верника, а на светој литургији певао је и хор Српског певачког друштва “Јединство”. Након јутрења, водоосвећења и свете литургије у недељу је служен и акатист Св. Василију. П. Н.

 

СРАМОТА

ОДЛУКА СО Даниловград да уведу туристичку излетничку таксу организованим посетама светилишту Острог изненадила је и огорчила бројне госте.

- То је срамота, јер овде је очигледно реч о локалном профиту. Мојих 30 путника из Гацка морали су, као и ја, да плате цену 0,50 евра да би дошли до свеца. Ако су овим чином покушали да омету вернике да не дођу у Острог, грдно су се преварили - каже возач из Гацка Војислав Вуковић. - И остале моје колеге из дугих средина такође су огорчени овим гестом.



Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

@@Ромејац,

 

за фотке - не знам дал је понела фотоапарат...а за утиске - пренећу , тј. поделићу са свима вама.

 

Често води групе за Острог, барем једном месечно - задњи пут је била пре три недеље , тако да ћу јој за јун рећи да обавезно понесе апарат (ако сад није понела) и онда ћу овде да убацим фотке!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Годинама већ идем 12. маја под Острог.
Увијек малчице буде другачије...
неђе око поноћи је митрополит служио акатист свецу, а онда нешто прије два је почела света литургија у доњој цркви Горње Манастира (ако се не варам, црквица је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице). Око пет ујутру је почела друга литургија, али у горњој цркви (Цркви Часног Крста). У доњој цркви је кивот, па за вријеме акатиста и прве литургије се није приступало, па је гужва била ненормална. Ко је био претходних година, онда му је јасно каква је то гужва и које је то гурање, уз безброј крикова и одустајања. Ја сам мушко (јесам) и негдје прије поноћи сам стао у реду, а приступио свецу око 6 ујутру :) ГУЖВАААААААААААА и гурање! народ је стока :)

Увече, није било кише. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

Da, bila je velika gužva i pored toga što je kiša padala narod je bio u velikom,velikom broju!

 

Priča mi majka brojala sam autobuse i kada sam stigla do 60 prestala sam, a bilo je još autobusa.

 

Kaže, naroda je toliko bilo, tolki je red bio da celiva mošti, sve do ispod prve krivine.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da, bila je velika gužva i pored toga što je kiša padala narod je bio u velikom,velikom broju!

 

Priča mi majka brojala sam autobuse i kada sam stigla do 60 prestala sam, a bilo je još autobusa.

 

Kaže, naroda je toliko bilo, tolki je red bio da celiva mošti, sve do ispod prve krivine.

 

Мајка ти је, па нећу... ал прећерала га је мало :))))

Што се тиче реда, увијек је исти... ако си прије био, исто је и ове године било :)))) а кривина је стотинак метара даље од краја реда :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

@@Владан Здравков Меденица,

 

no frks...

 

šta znam dal je preterala ili ne ali znam da su mi drugi to potvrdili, a jedan od njih i vozač autobusa -od subote od 14h pa do nedelje 14h bilo preko 50 autobusa.

 

A što se tiče reda , po ovoj fotki se vidi da je ceo plato do kapije popunjen , a ta prva krivina od prilike tako i ima, nekih stotinak metara.

 

NIKSIC--OSTROG-555555555555.jpg

 

Bio sam dva puta na dan Sv.Vasilija, prvi put davne 1990 kada sam imao 11.g.i drugi put pre desetak god.,nekako mi neodgovaraju prevelike tako da ugglavnom idem ostalim običnim vikendima.

Share this post


Link to post
Share on other sites

До кривине има баш доста одатле :)
А није испуњен плато баш до капије,  мада на ту слику тако изгледа...

Ја идем годинама, али вјеруј ми да се често покајем када схватим да сам у реду преко 3-4 сата, а да се нисам ни корак помјерио. Да ми нису јасни ни људи који дођу припити ту, пушење и те глупости... но ајде, нисам ни ја цвећка.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Величанствена световасилијевска литија прошла улицама Никшића

18 субота мај 2013

 
sveti-vasilije-ostroski-litija-niksic-20

Традиционална свечана, свенародна литија, предвођена бројним свештенством, монаштвом и са више архијереја наше Свете Цркве, прошла је на празник Светог Василија Острошког, у послијеподневним часовима улицама Никшића.

Литију су предводили Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Њихова Преосвештенства Господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, средње-европски Константин, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије и отац Доситеј из манастира Хиландара. Упркос киши која је падала, током трајања свештеног хода, свенародна Литија у којој је учествовало на десетине хиљада људи из свих крајева Црне Горе, Херцеговине и Србије кренула је у 18 часова испред никшићког Саборног храма и прошла главним улицама града Никшића, заустављајући се на неколико мјеста како би се читало Свето јеванђеље и узносиле молитве Христу Господу.

sveti-vasilije-ostroski-litija-niksic-20

Сабрање, у славу Светог Василија Острошког Чудотворца, који је заштитник никшићке Саборне цркве, града Никшића и свих његових житеља , на градском тргу, благословио је надлежни Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Владика је поздравио присутне Архијереје и уважене госте из јавног и друштвено-политичког живота Црне Горе и Србије.

sveti-vasilije-ostroski-litija-niksic-20

“Прије 17 година догодила се она најславнија литија у историји овог града, када је овај град био благословен проласком моштију Светог Оца нашег Василија Острошког, по великој киши и пада ми на памет да је Господ попустио данас ову кишу ради благослова и ради подсјећања на ону прву литију кроз град Никшић, да је, као и прије 17 година, и данас са нама благослов Светог Василија, а и данас је Свети Василије ставио на један мали испит да погледа с неба, да погледа гдје се данас налазимо. Хвала Богу ево нас и данас у славу имена Његовог и Свеца Острошког на истом путу и надам се не у мањем броју. Они који су могли доћи дошли су, а они који нијесу са нама су духовно на овој светој литији“.

“И ова тиха киша која пада са небеса, такође, благослов је дивни за наш народ и надамо се да ће донијети дивне плодове, да ће бити родна година, да ће међу нама процвјетати љубав, радост, слога, мир, сваки напредак и свака врлина, да ћемо примити науку Светог Василија Острошког и још више је смјестити у своје срце да љубимо једни друге по Јеванђељу Божијем, да састрадавамо са својом страдалном браћом, да се молимо и за пријатеље и за непријатеље и да се трудимо да увијек чинимо добро у славу Божију и на спасење нас и наших ближњих“, рекао је Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки, додајући:

sveti-vasilije-ostroski-litija-niksic-20

“Драго ми је што на челу ове свештене литије видимо Високопреосвећеног Митрополита нашег Г. Амфилохија са Преосвећеним Архијерејима умировљеним Епископом захумско-херцеговачким Г. Атанасијем, средње-европским Г. Константином и захумско-херцеговачким Г. Григоријем, мноштво свештенства, што су данас са нама изасланик Владе Републике Србије г. Милета Радојевић, амбасадори Србије и Украјине у Црној Гори г. Зоран Лутовац и г-ђа Оксана Сљусаренко, наши драги пријатељи, што је овдје изасланик манастира Хиландара отац Доситеј, који је дошао са благословом игумана светог Манастира и донио нам поздрав и благослове Свете Горе Атонске, овдје су и наша браћа монаси и свештенослужитељи из Јужне Америке, гдје наш Митрополит Амфилохије устројава Епископију и тражи изгубљене овце дома Израиљевог“.

sveti-vasilije-ostroski-litija-niksic-20

“Нека буде благословена ова литија и ова киша која пада нека нам свима буде на благослов, нека опере наше гријехе. Сјећам се оне ријечи, на овом истом мјесту, коју је изговорио Високопреосвећени Митрополит, када смо носили мошти Светог Василија по киши, кад је рекао да је велики благослов киша која пада да спере наше гријехе. Сјећамо се да је народ причао да за следећу годину дана није било ниједно самоубиство у Никшићу, а тога нажалост имамо често. Дај Боже да Господ излије на нас благослов и на све оне којима је милост и помоћ Божија потребна, да утјеши тужне, да сабере расијане, да нас све сједини у заједницу љубави, у заједницу Цркве своје“, поручио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

Народу се пригодном бесједом обратио Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Г. Григорије.

sveti-vasilije-ostroski-litija-niksic-20

“Драга браћо и сестре, драги Владико, свети саборе Цркве Христове, данас славимо Светог Апостола Тому, славимо чудесни догађај када је Тома тражио да се увјери да је Христос Господ и када му је Васкрсли Христос Господ рекао: Дођи Томо и стави руке своје у ране моје и кад се то догодило Тома је рекао Господ мој и Бог мој. Данас, браћо и сестре, и ми говоримо Господ мој и Бог мој, стављајући руке своје у ране Христове. Један велики светитељ Цркве Божије рекао је да су нам свима потребне ране како би кроз њих могла улазити благодат Духа Светог. Христове ране су биле безгрешне и оне су настале да би ми могли да уђемо у заједницу са Богом, да будемо једно с Богом улазећи кроз та врата, која нису ни мање ни више него ране смртоносне које су му задаване, а Он је васкрсао у трећи дан, као што је писано, и дао свакоме који вјерује да стави руке своје у ране Његове и да наше грешне ране исцјељује својим светим ранама“.

“Данас, браћо и сестре, и ми као народ имамо разне ране. Већ дуго времена, и не треба да плачемо због њих него треба да их исцељујемо ранама Христовим и додиром рана Христових, јер нас је томе научио нико други него Свети Василије. Немојте да мислите да је Свети Василије живио на земљи, а да није имао ране. Као сваки човјек који поживје на земљи и он је имао ране људске, ране сагрешења људских, али кад је једном дотакнуо ране Христове и кад се једном исцијелио постао је за нас свети слуга Божији и допустио нам да ми стављамо руке своје у ране његове и преко њега у ране Христове и да се исцјељујемо и спасавамо његовим светим моштима“.

sveti-vasilije-ostroski-litija-niksic-20

“Зато је данас дан који је створио Господ, дан у коме се радујемо и веселимо побједи Христовој, дан у коме се поново освећује и појачава наша вјера, јер додирујемо, као Апостол Тома и заједно са Томом, ране Христове. И наше ране, ране наших гријеха бивају исцијељене и као што рече Владика потребне су нам и благодатне сузе, сузе покајања али пошто их немамо, баш често, ево нам Господ с небеса шаље благослов да умије наше ране. У овом и оваквом дану ране се освећују, браћо и сестре, и постају врата за благодат Божију, за милост Божију, за љубав Божију и ране наших сагрешења постају ране нашег спасења. Такав је Бог наш Који нас милује, Који нас спасава, Који нам живот дарова Својим светим ранама“.

“Нека сте благословени браћо и сестре, морам да поновим на крају ону ријеч коју је неко давно рекао да је боље опрати се у сузама покајања него у ријеци Јордану. Свако од вас кад дођете својим домовима и кад се преобучете видјећете да је ова киша данас била као да сте се купали у ријеци Јордану. Нека је благословен овај град, овај лијепи Божији народ и дај Боже да не буде сиромашан и биједан, него да буде славан и честит као што је Бог пожелио и зажелио“, закључио је на крају своје бесједе Преосвећени Епископ Г. Григорије.

Празнична свенародна Литија, у којој је пронијет јастук Светог Василија Острошког, реликвија никшићког Саборног храма, вратила се потом у Саборну цркву исказујући љубав и благодарност Светом Оцу нашем Василију Острошком Чудотворцу.

sveti-vasilije-ostroski-litija-niksic-20

Share this post


Link to post
Share on other sites

У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА. АМИН.


 


У манастир Острог одлазио сам три пута, и сва три пута одушевљење овом великом светињом је било огромно. Први пут сам у манастир дошао са мора, тада сам у манастиру боравио кратко само пар сати, али довољно да осетим одушевљење светињом, које је на мене као момка са 19 година оставило велики утисак и жељу да поново дођем.


 


Други пут после пар година у манастир сам дошао са организованом групом на поклоничко путовање, и то је био прави празник за моју душу. У манастир смо стигли у суботу преподне, попели се до горњег манастира, поклонили се моштима Светог Василија и пронашли место на ком ћемо преноћити под ведрим небом.


 


 У манастир на поклоњење долази пуно људи, било је Срба из свих крајева, из Херцеговине, Хрватске, Босне, Војводине, Шумадије, са Косова и Метохије, из југоисточне Србије, из Црне Горе, било је и пуно странаца, а најинтересантније је што смо се сви Срби са својим различитим обичајима и различитим нагласком истог језика којим говоримо скупили на једном месту, код кивота Светог Василија. То је прелеп осећај, са пуно људи смо ступили у контакт, и сви су били радостни и весели, ја сам имао предиван осећај припадности свом народу, ту сам први пут осетио да нема подела међу нама, сви смо Православци, сви смо Срби и сви смо поносни на то.


 


Током дана кроз манастир је прошло на хиљаде људи, али безобзира на гужву и буку, у души сам осећао мир и спокојство. Осе којих има пуно стално с врзмале око нас, ако се случајно отвори сок или нека храна, у моменту су долетале, стајале су и на руку, али су биле мирне, и нису уједале.


 


Уз дуг и напоран пут од нашег места до манастира Острог, и неколико пењања у току дана од доњег до горњег манастира, тело сустигне умор, и тада сам схватио колико смо ми људи мали и немоћни, када се макар и на кратко одвојимо од своје куће, од својих аутомобила, од наше удобне свакодневнице, наше тело клоне, а  ум ропће зато што мора да поднесе тежину, а не да ужива у удобности живота. Међутим, безобзира на те слабости ума и тела, у души сам у том тренутку осећао мир и спокојство, био сам испуњен и срећан, јер Бог чак и врло мале напоре, као што је овај, награђује радошћу и усхићењем. Поклоњењем моштима Светог Василија такође се добија радост и мир, пре него што сам ушао у малу цркву где су мошти Светог Василија, осећао сам неко узбуђење и страх, али кад се приђе моштима све се заборави и страх и збуњеност и све прође тако брзо и опет осећамо мир и спокојство.


 


 Једно мало чудо које се десило, а које је за мене велико, је да се на мом молитвенику и иконици Светог Василија, који су били у кеси, и којима сам приликом поклоњења додирнуо кивот Светог Василија, осећао миомирис пар месеци после поклоњења, иако ни иконица ни молитвеник нису били у директном додиру са кивотом Светог Василија. За мене је ово било велико чудо и сигуран доказ за све неверне људе да Бог постоји, и да нас воли, кад дозвољава да се овако нешто деси једном обичном, најобичнијем човеку какав сам ја.


 


Трећи пут сам манастир Острог посетио такође као ораганизовано поклоничко путовање, и опет доживео Божију лепоту коју је Господ даровао нама малим људима, поново сам преспавао под отвореним небом, што је стварно један посебан догађај, поклонио се моштима Светог Василија и поново доживео чудо са миомирисом на молитвенику.


 


Манастир Острог је једно посебно место које служи људима да окрепе своју душу, Свети Василије је стварни извор духовног здравља и духовне хране, за све не само за верујуће и православне, тако да препоручејем свим људима да оду и нахране своју душу. Ја имам жељу да манастир Острог и кивот Светог Василија посетим још пуно пуно пута, што ћу ако Господ Бог дозволи и учинити.


 


ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖИЈИ, РАДИ МОЛИТАВА ПРЕЧИСТЕ ТВОЈЕ МАТЕРЕ, И ПРЕПОДОБНИХ И БОГОНОСНИХ ОТАЦА НАШИХ И СВИХ СВЕТИХ, СПАСИ МЕ ГРЕШНОГА. АМИН.


post-14811-0-29142300-1379853675_thumb.j

Share this post


Link to post
Share on other sites
Агенција „Анадолија“: Манастир Острог, највеће православно светиште у Европи

 

manastirostrog3-e1435007177307-720x3751.

 

Манастир Острог, смјештен у стијени на 900 метара надморске висине између Никшића и Подгорице, у Црној Гори, само у току љетних мјесеци: у јулу, августу и септембру, обиђе између 250 и 300.000 вјерника и посјетилаца, што га сврстава у највеће православно светиште, не само на подручју Балкана, него и цијеле Европе. Истовремено, само на дан светог Василија, који се светкује 12. маја у манастиру се у зависности од временских прилика и дана, односно да ли је у току радне седмице или је у питању викенд, окупи између 10 и 20.000 особа.

 

Колико се ради о важном светишту унутар Српске православне цркве СПЦ најбоље свједочи податак да је његов игуман – старјешина сам митрополит Црногорско-приморски Амфилохије.

 

Испред улаза у Горњи манастир Острог како се, иначе, назива дио у којем се налази централно мјесто цијелог локалитета – мошти светог Василија, новинари агенције Анадолија су затекли на стотине особа које у реду чекају да своје молбе пренесу светитељу и замоле га да им помогне. Мноштво је исписаних порука са жељама вјерника и посјетилаца које се остављају у манастиру.

 

Опширније: https://radiosvetigora.wordpress.com/2015/08/19/%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80-%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Уз Бистрицу, под стрмим обронцима Проклетија, у месту дивном и шумовитом, натопљеном водама, основао је Свети краљ Стефан Дечански манастир Христа Спаса, највеличанственију задужбину богатог немањићког духовног и градитељског наслеђа.
       
      У његове мермерне зидове, велелепне фреске и скулптуре дубоко је уткан и занавек похрањен важан део историјског памћења и духовног идентитета српског народа.
      О животу Светог Краља, о манастирском властелинству и о грађењу и устројству дечанског манастира, сазнајемо из бројних литерарних средњовековних списа. Такође нам је из мноштва докумената и записа на српском, турском и другим језицима, позната каснија судбина манастира који је скоро непрестано нападан и пљачкан, па обнављан и дариван, и који је поред најтежих искушења остао живи сведок крваве историје Балкана.
      Обилазећи многа и различна места по целој својој области, нађе неко место у пределима хвостанским звано Дечане, ... украшено сваким дрвећем, јер је место многогранато и многоплодно, а уједно равно и травно, а одасвуд теку најслађе воде, а ту извиру велики извори и напаја га бистра река ... са западне стране затварају га највише горе и њихове стрмине, и отуда је тамо здрав ваздух. Са источне стране овоме се приуподобљава велико поље, наводњавано истом реком. Такво је дакле место часно и достохвално за подизање манастира. - Овако Григорије Цамблак описује избор места за оснивање краљеве задужбине у подножју Проклетија, између Пећи, седишта српске Архиепископије и Призрена, једне од славних престоница Немањића.
      Подручје манастирског поседа било је огромно: чинило је географску целину од реке Белог Дрима у метохијско-призренској котлини до Комова на данашњој црногорској граници и од Пећи до реке Валбоне у Албанији, са издвојеним поседима у Полимљу, Дреници, око Призрена и реке Бојане.
      Манастир је подигнут на десној обали Дечанске Бистрице, у затрнавској жупи, на месту које је још Свети Сава назначио за подизање манастира, на ивици плодне метохијске равнице обрасле шумарцима питомог кестена и високим боровима. Зараван са југозападне стране манастира прелази у клисуру која се уздиже до сурих врхова Проклетија – природне границе која раздваја Стару Србију од Албаније.
      Стефан Урош III је, после избора места за зидање манастира, дао да се тај простор огради бедемом ојачаним кулама, тзв. манастирским градом, уз који су биле прислоњене келије за монахе и друге манастирске грађевине. За ове радове је био задужен искусан зидар Ђорђе са браћом Доброславом и Николом, док је протомајстор фра Вита са которским каменоресцима градио и рељефима украшавао цркву Пантократора.
      Сведоци изградње Дечана усхићено пишу о вештини мајстора који су клесали многоразлични мермер, подижући зидове цркве тако, да је било чудно и преславно онима који гледају. То многохваљено дело фра Вита је оденуо у западњачко романоготичко рухо. Унутрашњи простор грађевине је, међутим, као и код ранијих цркава такозваног рашког стила, потпуно био прилагођен православном култу. Овде се препознаје утицај Светог архиепископа Данила II, главног краљевог саветника и сарадника у овом подухвату.
      Величанствености спољашњег изгледа храма одговарала је унутрашња красота храма: све од тесаног камена, злата и другог скупоценог материјала. Био је богато снабдевен црквеним богослужбеним предметима, златним и сребрним сасудима, скупоценим одеждама, украшеним бисерима и драгим камењем, свиленим тканинама. Сам ктитор ће у својој повељи рећи: Почех зидати дом Господу Богу своме Сведржитељу, и сазидавши украсих га свим лепотама унутрашњим и спољашњим.
      Натпис на старом српском језику, сачуван изнад јужног портала цркве Високих Дечана говори о изградњи овога манастира. Главни градитељ, фра Вита из Котора града краљевог, како стоји у натпису, зидао је храм осам година, до 1335.
      Оснивач манастира је Свети Стефан Урош Трећи Дечански, син Светог краља Милутина и отац цара Душана. Црква га слави као великомученика 11/24. новембра. Још као десетогодишњи дечак био је дат као талац код татарског кана Ногаја. У младости је, под лажном оптужбом да хоће оцу да отме престо, ослепљен и послат на заточење у Цариградски манастир Христа Пантократора. Молитвен, кротак и милосрдан, тамо је задобио наклоност и монаштва и властеле, па и самог византијског цара Андроника Другог.
      После седам година, уз посредовање српских и грчких епископа, отац се измирио са њим и дао му на управу Будимљанску област, а 1322. године, након смрти Светог краља Милутина, крунисан је са именом Урош Трећи. Пре крунисања скинуо је завој са очију и свима објавио чудесно исцељење које му је даровао Свети Николај Чудотворац. На фрескама дечанског храма Свети Николај Чудотворац је добио веома истакнуто место као Стефанов исцелитељ и заступник пред Богом. Посвећен му је један од параклиса дечанског храма. Иначе, Григорије Цамблак, игуман дечански (1402-1409) и потоњи кијевски владика, каже да је исти ктитор Светом Николају саградио и храм недалеко од манастира.
      Стефан Урош Трећи је од оца наследио велику државу, богату рудницима сребра и злата, с развијеном пољопривредом, сточарством и трговином, и владао је њом мудро и богоугодно, човекољубиво и богољубиво. Благочестиви краљ бавио се делима добротворства и подизањем и украшавањем храмова Божјих, како у своме отачаству тако и ван његових граница; у Јерусалиму и Светој Земљи, у Александрији, на Синају, у Тесалији, у Цариграду, посебно у Светој Гори Атонској, славној лаври Хиландару. Врхунац Стефановог задужбинарства било је подизање Високих Дечана, по којима ће он касније бити назван Дечански.
      Пун благодарности Богу за сва добра која му је дао, нарочито после велике победе над Бугарима 1330. године на Велбужду, краљ Стефан Урош Трећи је исте године издао прву оснивачку повељу манастира Дечани, уз сагласност сабора и уз благослов српског архиепископа, и у њој забележио земљишне поседе и друге поклоне манастиру.
      Смрт и прослављење Светог Краља Дечанског
      Кончина Светог Краља Дечанског била је изненадна и мученичка и није дочекао да види све лепоте своје задужбине. Године 1331. дошло је до побуне властеле младог краља Душана, која је са његовим знањем, изненада напала на двор у Неродимљу. Свети Стефан је заточен у тврђаву Звечан, и после два месеца, 24. новембра, од Душанових људи уморен. Многострадално чесно тело светог мученика пренесено је у манастир Дечане и свечано сахрањено на раније припремљено место, одмах по завршетку цркве. Бригу о завршетку очеве задужбине и опремању цркве, као и о фрескописању, преузео је млади краљ Душан. Он сам 1343. године у једној повељи пише о чудесном пројављивању благодати на моштима његовог оца. Свети Стефан Дечански се, наиме, у виђењима јавио црквењаку и игуману манастира са заповешћу да му се тело извади из земље. Архиепископ је са сабором уз молитве отворио гроб и пронашао краљеве мошти целе и миомирисне. Мошти су положене у кивот испред иконостаса и изложене да их сви виде. Многи људи у невољи, слепи, глувонеми, раслабљени, нарочито нероткиње и умоболни, прилазили су са вером и молитвом светитељу и исцељивали се. Како тада, тако кроз векове све до данас, свето тело Светога Краља потпуно цело почива у кивоту пред иконостасом дечанског храма, и чини благодатна дела.
       
      Извор: decani.org
    • Од Логос,
      Протосинђел Сергије (Рекић), намјесник манастира Острог синоћ је у крипти саборног храма Светог Јована Владимира у Бару одржао предавање на тему: Свједочанства о чудима Светог Василија Острошког. „Чуда имају спасоносни смисао. То није само да нам продужи вијек неко вријеме“, рекао је отац Сергије на почетку предавања.
       
    • Од Логос,
      Ове године, 29. марта, навршило се тридесет година од земаљске кончине Епископа шабачко-ваљевског Јована Велимировића, истакнутог пастира Српске Цркве, професора богословије и историчара. У задужбини стрица му, Светог владике Николаја, манастиру Лелићу Литургијом пређеосвећених дарова началствовао је игуман лелићке обитељи Георгије (Мићић) уз саслуживање свештенства Епархије ваљевске и протојереја-ставрофора Стојадина Павловића и Сретена Младеновића из Архиепископије београдско-карловачке, које је у свештеничке чинове рукуположио управо владика Јован Велимировић.

      Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин, замонашен у манастиру Петковици десницом владике Јована, у породичној капели Велимировића одслужио је парастос блаженопочившем архијереју некадашње Шабачко-ваљевске епархије.
      -Када читамо дела владике Николаја, видимо колико се он трудио да охристови српски народ, да му каже и пророкује оно што нико не би умео као он. Зато долазимо често у Лелић, да се помолимо пред његовим светим моштима и замолимо га да се моли пред Богом живим за спас наше лепе земље и народа. Посебно да Светог кнеза Лазара моли да, без обзира на наше грехе, сачувамо Косово и Метохију, колевку српског народа, беседио је владика Милутин у чувеној лелићкој светињи, коју је свом завичају у знак молитвене љубави даривао владика Николај са својим оцем Драгомиром.
      -Када станемо поред светих моштију, осетимо благодат Божју. Јер, Свети владика Николај лечи људе том силом Божјом која се налази у њему. И данас смо овде, да му се јавимо да смо на путу Христовом, да гледамо ка Истоку, где сунце излази. Следимо како нас је он учио. Другачије не умемо и нећемо да чинимо, истакао је владика Милутин.
      Сабрање у Лелићу подсећа и на владику Јована Велимировића, који је управо у овом лепом селу рођен, а школе учио у оближњим Ћелијама. Овде је научио да се Богу моли и узрастао у великог човека Цркве Христове. Био је и професор и ректор београдске богословије, веома поштован међу свештенством и верним народом. Први сусрет са владиком Јованом епископ Милутин имао је у манастиру Каона, као млад искушеник. Заједно са братијом, неизмерно би се радовао његовом доласку. Био је по свему другачији од свих људи. Имао је предиван глас. Бог му је дао висину, крупан стас, некако био је одређен да буде вођа…
      -Када је боравио у Грчкој, тамошњи епископи су казали: `Кад је овако велики владика српски, колики је онда патријарх?` Тако су изражавали дивљење владики Јовану као горостасу. Био је прави отац духовни. Знао је да укори, каже оштру реч, а све да би лечио своју духовну децу. Прави родитељи су они који примене и јаку и оштру реч када треба, као што лекар да горак лек. Знао је и да нас помилује кад треба. Сећам се, када ми је дао чин, отишао сам да га поздравим и видео сузу у његовим очима. Ето, шта је прави отац духовни... Свака његова реч је била утеха и у оно време комунизма упозорење да мудро говоримо. Јер, лако је погинути узалуд, треба спасти себе и учинити нешто добро за свет, сећања су владике Милутина на великог пастира Цркве Христове у тешким временима, крај ког су стасали многи свештеници, монаси и епископи и који је и данас непресушно врело мудрости и примера ношења крста Христовог. Његов стриц владика Николај је светитељ и верујемо да су сада заједно и да нас посматрају како живимо, закључио је владика Милутин који је затим са свештенством и верним народом служио парастос владики Јовану у породичној капели Велимировића у манастирској порти.
      Епископ Јован Велимировић рођен је у Лелићу 3. јуна 1912. године, од оца Душана и мајке Пелагије. Завршио је Богословију Светог Јована Богослова у Битољу и Богословски факултет у Београду. Замонашен је 1952. године у манастиру Раковица, а убрзо потом произведен у чин јерођакона, јеромонаха и архимандрита. За Епископа шабачко-ваљевског хиротонисан је 7. августа 1960. године у Сремским Карловцима. Практиковао је честе канонске посете и одржавао чврсте везе са свештенством и верницима. Преминуо је 1989. године у Шапцу.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Након десет година у манастиру Лелић, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин служио је свети чин монашења. У навечерје Недеље Православља, у суботу 16. марта, на предлог игумана Георгија (Мићића), искушеник Милан (Девић) примио је монашки постриг и постао монах Герасим. 

      „У српском народу последњих година све се мање деце рађа. Тиме су и манастирске обитељи све малобројније. Тек понека попут Дечана и Ковиља бројним се братством може похвалити. Данашње време нуди свакакве саблазни и пошасти и црноризачким путем у земљи Србији ретко ко жели да крене“, беседио је Епископ Милутин приликом свечаног чина монашења. Отац Герасим, нови сабрат лелићке обитељи, рођен је 1965. године у Какњу као Милан Девић. Више година као искушеник био је у манастирима Острог и Лелић. 

      Извор: Радио Источник
×
×
  • Create New...