Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Гости

 

7999168db15f017ea7193df1a9828d2e.jpg

 

Драги пријатељи,

 

многи посетиоци ЖРУ-а су изразили жељу да Архимандрит Сава (Јањић) буде саговорник на многе теме које се тичу живота Цркве и српског народа на Косову.

 

Ваш ЖРУ вам излази у сусрет, те ћете на овој теми имати прилике да питате о. Саву (Јањића) о свему што вас интересује.

 

Он ће одговорати на ваша питања онда када му време и прилике то дозволе. Наравно, непримерне коментаре нећемо толерисати и такве саговорнике удаљићемо са ЖРУ-а.

 

 

Желимо добродошлицу о. Сави.

 

 

а ово је ЖРУ профил о. Саве, можете га додати за пријатеља

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Oce Savo,blagoslovite.

 

-Pitanje,zanima me vas stav o stavovima mati Anastasije iz manastira Devic koji se sa vremena na vreme objavljuju u nasim medijima (vecernje novosti,politika...) ?

- Da li mislite da vasi komentari na tviteru gde cesto Kosmet nazivate Kosovom,gde politicarku sa Kosmeta nazivate presednicom Kosova... Bune samo kako vi kazete lazne patriote i nacionaliste ili mislite da se to ne desava i sa duboko verujucim ljudima u Srbiji,koji jednostavno cvrsto veruju i cvrsto su saglasni sa onim sto je sabor nase crkve doneo vezano za Kosovo i Metohiju (Kosmet ili Kosovo i Metohija ne Kosovo, gde se ne prica o institucijama koje se vezuju za suverene i priznate drzave premijer,predsednik...) ?

-Da li mislite da postoji opasnost,da trenutne Albanske vlasti pocnu da rade ono sto rade i njihove kolege u Crnoj Gori,Makedoniji,Hrvatskoj...gde vec postoje ili se pokusavaju napraviti CPC,MPC,HPC i gde se proteruju svestenici,gde se tamnice oni koji ne pristaju na novu crkvu i poredak,gde se vrsi na neki nacin odmazda prema svestenicima i ocevima nase crkve,gde im se ogranicavaju prava itd?

- Nesto vise o zivotu trenutno na Kosmetu?

- Da li vam je trenutno nesto potrebno a sto ili je pri kraju ili nemate,pa da se organizuju ljudi sa ovog foruma da pomognu?

-Koliko trenutno Srba ima u opstini Decani?

 

 

Uz zelje da vam Gospod podari snage da izdrzite sve nedace,hvala vam unapred.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Otac Sava ima 3 poruke na forumu,jedna je komentarisanje u vezi sportista i uspeha sportistkinje sa Kosmeta,druga je da je dobio na fejsu poruku da je Kosovo Srbija,a ni na trecoj nema konkretan odgovor oko gore postavljenog pitanja,a treca je ako mislis da je to odgovor da bratstvo zeli normalne odnose sa komsijima Albancima (sto je i normalno) i da oni nisu podrzavali ni Slobu ni Uck i pride na sta sam i navezao moje pitanje je to da ga napadaju lazne patriote i nacionalisti ali to nije odgovor na moje pitanje. 

 

Ako imas konkretno posalji mi na pm,da ne offtopikujemo previse.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Да се одмах договоримо:

 

-нема спемовања, троловања, спиновања теме

 

- нема више питања одједном. Нећемо да правимо интервју са оцем Савом

 

- питајте и чекајте одговор. Отац Сава ће сваком питању посветити пажњу.

 

Хвала.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да се одмах договоримо:

 

-нема спемовања, троловања, спиновања теме

 

- нема више питања одједном. Нећемо да правимо интервјуса оцем Савом

 

- питајте и чекајте одговор. Отац Сава ће сваком питању посветити пажњу.

 

Хвала.

 

Ovo ste oce trebali da naznacite kad ste otvorili temu,sad ispada da ne postujem pravila teme. A intervju bi se mogao napraviti i kad bi 10 ljudi postavilo po pitanje pa otac Sava odgovarao te ne vidim neku veliku razliku,ali dobro.

Измењено од Иван Цветковић
У реду, нећемо више да спемујемо. Админ Иван
  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

-Pitanje,zanima me vas stav o stavovima mati Anastasije iz manastira Devic koji se sa vremena na vreme objavljuju u nasim medijima (vecernje novosti,politika...) ?

 

Мати Анастасија у Девичу је једна честита монахиња и велика мученица која се цео живот бори да очува светињу служећи Богу и св. Јоаникију. Не сећам се неких њених интервјуа али засигурно она има много тога да каже посебно након мартовског погрома када јој је запаљен манастир. Као и сво наше монаштво и она и њене сестре остале су у својој светињи и представљају пример за време у коме живимо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче благословите

 

Мене занима да ли су у манастир Високи Дечани (негдје око Божића ове године) г. дошли поклон-пакети које су дјеца Републике Српске спремила за дјецу Космета? 

 

Наиме, ради се о хуманитарној акцији под називом "Дјеца Српске- дјеци Космета" коју су организовали бањалучани, али у коју су се укључили и околни градови! Чули смо да је комби, који је превозио те пакете, био заустављен на граници и да су имали потешкоћа приликом испоруке. Такође, до нас је дошла информација да су пакети достављени до манастира Дечани и да су одатле требали да иду дјеци којој су и намјењени. Знате ли Ви ишта о овоме и шта је даље било? 

 

Господ нека вас чува и хвала унапријед! 

 

 

Биљана (Република Српска)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

- Da li mislite da vasi komentari na tviteru gde cesto Kosmet nazivate Kosovom,gde politicarku sa Kosmeta nazivate presednicom Kosova... Bune samo kako vi kazete lazne patriote i nacionaliste ili mislite da se to ne desava i sa duboko verujucim ljudima u Srbiji,koji jednostavno cvrsto veruju i cvrsto su saglasni sa onim sto je sabor nase crkve doneo vezano za Kosovo i Metohiju (Kosmet ili Kosovo i Metohija ne Kosovo, gde se ne prica o institucijama koje se vezuju za suverene i priznate drzave premijer,predsednik.

 

Често су они који су најдаље од Косова и Метохије најжешћи бранитељи али и судије онима који овде живе. Не треба све гледати политички јер је политизована свест веома озбиљан проблем за сваког човека, а посебно за хришћанина. Ми овде живимо и морамо да комуницирамо са онима око себе. Наравно да је за мене и за све наше православне вернике ово Косово и Метохија и увек ће то остати јер пре свега живим у Метохији. Међутим у комуникацији са међународним представницима и локалним људима често користимо назив који представља конвенцију и који се налази у резолуцији УН 1244. Уосталом назив КОСОВО се користи и у многим српским историјским и другим изворима и не значи никакво негирање наше традиције. Ово је плашим се највећи проблем за оне који донедавно нису ни знали где се налази Призрен или Пећ па сада се јуначе са сигурне удаљености.

 

Када са неким комуницирате и желите нешто да постигнете није вам циљ да одмах у старту започнете сукоб. Ни Албанци нису срећни што је у међународној верзији назив српски Косово а не албански КосовА. Наша Црква и самим тим сви ми у њој не признајемо Косово као независну државу и сматрамо да је она проглашена нелегално и неправедно, али истовремено ми овде живимо и морамо да опстанемо па зато сво свештенство и монаштво има косовске документе како бисмо лакше остварили своја права пред локалним институцијама. Уосталом, и наше државне власти комуницирају са косовским представницима али то ни за њих не значи признање Косова као државе. Наш приоритет јесте пре свега да очувамо народ и светиње, а границе су се мењале и мењаће се ко зна колико пута.

 

На твитеру користим енглески језик јер ми је превасходни циљ да међународним и локалним саговорницима пренесем одређене поруке. Ових дана посебно истичем опасност нестанка хришћана на Блиском Истоку где се како видимо дешава слично што се догодило и нама. Недавно сам објаснио да косовски модел решавања проблема у Сирији који неки заговарају није добар јер је на КиМ једна репресија режима замењена организованим терором албанских екстремиста и то пред међународним очима.  Већ смо доста успели да урадимо ових година јер је српска духовна и културна баштина призната од међународне заједнице и тај назив је ушао и у косовски устав. Другим речима питање наше баштине је интернационализовано што је веома важно за њено дугорочно очување. Ипак највећа нада нам је у Божију помоћ и зато верујемо да ће нас Бог сачувати са нашим народом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da li mislite da postoji opasnost,da trenutne Albanske vlasti pocnu da rade ono sto rade i njihove kolege u Crnoj Gori,Makedoniji,Hrvatskoj...gde vec postoje ili se pokusavaju napraviti CPC,MPC,HPC i gde se proteruju svestenici,gde se tamnice oni koji ne pristaju na novu crkvu i poredak,gde se vrsi na neki nacin odmazda prema svestenicima i ocevima nase crkve,gde im se ogranicavaju prava itd?

 

Реално постоји али то највише зависи од међународних фактора и нашег односа према њима и локалним институцијама. Стално наглашавамо да присуство наше Цркве на КиМ није политичког значења и да би некоректан однос према Цркви био лош за саме Албанце који покушавају да покажу да желе у Европу и буду део западног света.

 

Захваљујући једном врло балансираном приступу успели смо да постигнемо да ЕУ инстира од Приштие да у свом уставу призна име Српске Православне Цркве, а не само Православне како су они хтели јер је то наш званичан назив. Наша Црква је по косовским законима ослобођена свих пореза, царинских дажбина, Косово не може да спречава долазак и боравак нашег свештенства на КиМ, поштује имовину СПЦ итд. Око најважнијих светиња имамо 40 специјалних заштићених зона у којима локалне општине не могу ништа да изграде без сагласности Цркве, а сваки неспоразум се решава на Комисији за имплементацију у којој поред СПЦ, учествују ЕУ, ОЕБС и два косовска министра. Овакав статус наше Цркве, барем на папиру јер је примена често највећи проблем, много је бољи него што је могло да буде у условима у којима смо се нашли. Иронија је да је статус СПЦ барем формално гледано бољи него у Црној Гори. 

 

Наравно суочавамо се са бројним проблемима. Општина Дечани не признаје 50% наше земље иако нам је Врховни суд Косова потврдио то право. Зато користимо не само помоћ међународне заједнице већ и сва законом регулисана права да заштитимо своје интересе.

 

Други важан фактор јесте да наша Црква у Албанији има назив не Албанска Православна Црква него Православна Црква у Албанији чиме се јасно показује да не може да се проширује јурисдикцијски на просторе ван Републике Албаније. Са браћом и сестрама у Албанији имамо добру сарадњу и то понајбоље показује да српско-албански сукоб постоји само на нивоу националних идеологија. Наравно, као Црква морамо да мислимо и о мисији и сутрадан ако буде било Албанаца који желе да постану православни  на Косову можемо да отворимо и парохије на албанском језику али у оквиру наше Епархије и јурисдикције СПЦ. Не смемо никада да заборавимо да као Црква нисмо позвани да служимо само једном етносу већ свима који желе да уђу у пуноћу истине Христове.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче благословите

 

Мене занима да ли су у манастир Високи Дечани (негдје око Божића ове године) г. дошли поклон-пакети које су дјеца Републике Српске спремила за дјецу Космета? 

 

Наиме, ради се о хуманитарној акцији под називом "Дјеца Српске- дјеци Космета" коју су организовали бањалучани, али у коју су се укључили и околни градови! Чули смо да је комби, који је превозио те пакете, био заустављен на граници и да су имали потешкоћа приликом испоруке. Такође, до нас је дошла информација да су пакети достављени до манастира Дечани и да су одатле требали да иду дјеци којој су и намјењени. Знате ли Ви ишта о овоме и шта је даље било? 

 

Господ нека вас чува и хвала унапријед! 

 

 

Биљана (Република Српска)

 

Колико се сећам подељено је деци Хоче и Ораховца. Обично када стижу пакетићи онда би деца или њихови наставници требало да узврате донаторима. Манастир је само организовао да се то пребаци до њих. Већ много смо пута до сада имали сличне акције. 

Хвала вам на солидарности и братској помоћи

 

архим. Сава

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог оче Саво.

Једно просто питање за Вас,у којој држави живите,личну карту које државе поседујете и законе које државе поштујете?

Свако добро од Господа

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 17. јула 2021. године, студио Радио Светигоре посјетио је катихета Бранислав Илић. Он је посјетио и гроб блаженопочившег Митрополита Амфилохија и обишао Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, као и манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, где се срео са Његовим Преосвештенством епископом буеносајреско – јужно централноамеричким г. Кирилом.


       
      Звучни запис разговора
       
      У студију Радио Светигоре, госта је дочекао новинар јереј Павле Божовић.
      У разговору са новинаром Радио Светигоре о. Павлом Божовићем, катихета Бранислав Илић говорио је о својој посјети митрополији црногорско-приморској, епархијама захумско-херцеговачкој и будимљанско-никшићкој, које је посјетио после једанаест година.
       
                                       
      Извор: Радио Светигора
    • Од александар живаљев,
      IGUMANIJA TEODORA, STAREŠINA MANASTIRA VOLJAVČA KOD KRALJEVA
      Molitva, pa organska proizvodnja
      2, jul 2021. 
      Dimitrije Gašić
        Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu
      „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom površinom obradivog zemljišta. Proizvodimo uglavnom za sopstvene potrebe i potrebe onih koji nam pomažu. Sve što pretekne, mi prodajemo. Imamo krave, koze, koke, magarice. To je budućnost - u proizvodnji mleka i proizvoda od magarećeg mleka“, kaže za Novu ekonomiju Igumanija Teodora, starešina manastira Voljavča kod Kraljeva. Kako kaže, svakodnevno pripremaju hranu, to je jedno od poslušanja u manastiru. „Skoncentrisani smo na molitve i bogosluženja koja su u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Nakon molitve, svako ide na svoje poslušanje. Neko kuva, neko radi u šivari, neko oko stoke, neko u bašti, neko je gostoprimac, neko radi na održavanju. Kada je neki veći posao u pitanju, onda smo svi zajedno na poslušanju.“ 
      Mir i tišina vas prvo dočekaju još na ulasku u manastir. Dok ulazimo u portu, monahinja koja stoji pored stabla višnje savija granu i nudi nas da probamo, kako kaže, neobično slatku višnju. Ekskurzije i posetioci non-stop pristižu, a dan ranije bilo je i venčanja i krštenja. Nakon molitve, gosti sedaju za sto ispred manastira i služe se manastirskim proizvodima. 
      Manastir Voljavča u Bresnici kod Kraljeva osnovan je za vreme seobe Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija II Čarnojevića. Vekovima je bio muški, a od 1955. postaje ženski. Na posedu se nalaze dve crkve – stara i nova posvećene sv. Prokopiju i sv. Petki. Danas, sestrinstvo čini pet monahinja i igumanija Teodora koje na imanju od dva hektara proizvode organsko voće i povrće, a od kozijeg i magarećeg mleka prave sireve i kačkavalje. Ceo kraj bogat je dunjama, pa se u manastiru proizvodi i prodaje organsko slatko i rakija. 
      Danas ste zvanično pustili u prodaju manastirske proizvode. Šta sve proizvodite?
      Imamo krave i koze, od njih dobijamo određenu količinu mleka. Prvenstveno smo se skoncentrisali na proizvodnju kozjeg sira i kačkavalja, s obzirom na to da proizvoda od kravljeg mleka ima mnogo na tržištu. Odlučili smo da tržištu ponudimo i dimljeni kozji kačkavalj, takođe.
      Ko pravi kačkavalj?
      Svi mi.
      I vi?
      Da, ovde pravimo, u manastiru. Nas šest monahinja podjednako učestvujemo u proizvodnji. Imamo i sušaru, opremljenu mašinom, koja odradi najveći deo posla. Svakako, posla tu ima i za nas, s obzirom na to da je tu peć potrebno i ložiti.
      Dakle, oslanjate se na modernu tehnologiju.
      Naravno, iako smo manastir, vrlo rado koristimo modernu tehnologiju, ono što je neophodno. Tehnologija te vrste nam veoma štedi vreme. Recimo, nekada smo morali da organizujemo mobe i pozivamo ljude, dvadesetak minimum, iz okolnih sela da nam pomognu da plastimo. Danas, dva čoveka brzo i lako, zahvaljujući traktorima i mašinama za baliranje, mogu da završe posao. 
      Ovaj kraj je bogat dunjama,  ima li ih i na manastirskom posedu?
      Dunja imamo u izobilju. Odlučili smo da napravimo slatko i plasiramo ga na tržište. Naše slatko od dunja nema nikakvih konzervansa, dodataka. Povezali smo se sa ljudima iz Beograda koji će nam pomoći da naše slatko ponudimo tržištu. 
      Kako vi gledate na potrebu sve većeg broja ljudi, ne samo u Srbiji, za organskom hranom?
      Vraćamo se sebi. Čovečanstvo je malo preteralo u svemu. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu, da se to ne zloupotrebi. Mi smo to zloupotrebili na svoju štetu. I mi u manastiru Voljavča koristimo tehnologiju, ali kao što rekoh, umereno i ne na svoju štetu. 
      Извор: 
      Molitva, pa organska proizvodnja
      NOVAEKONOMIJA.RS Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла на небеса вазнети, да туђа рука крај тебе не плеви…

       
      Ови стихови песникиње Десанке Максимовић посвећени манастиру Грачаница, обузму мисли и срца већине посетилаца ове светиње која стамено, већ 700 година краси и оплемењује не само истоимено место на Косову и Метохији. Ова светиња изнад сваког времена, како су нам казале монахиње, својим постојањем уздиже и читаво православље, а највише српски народ на централном Космету којем је окосница живота и опстанка.
      – Када је подизао Грачаницу, краљ Милутин је сазидао небо на земљи – казала нам је стидљиво једна од монахиња.
      Себе је за сва времена, каже, уздигао овом светињом, а свом народу је остави за вечност и понос. А да је тако, вели, најбоље потврђују верници који манастир ходочасте, али и сви они који Грачаницу посећују због њене безвременске лепоте.
      – Чини ми се да ове године наш народ више него икада радосније и срећније долази у наш манастир – говори нам у предивној порти Бобан Тодоровић, кустос Грачанице. – Јубилеј седам векова светиње, тиче се и упокојења и канонизације њеног ктитора краља Милутина. Иако је канонизован кроз лозу Немањића, он је један од краљева који је као ктитор на десетине светиња и лично проглашен светитељом.
      Од тренутка када је краљ Милутин 1321. године завршио Грачаницу, како објашњава наш саговорник, све се овде променило.
      – Почео је да се шири град Градинце или Грачаница, а самим тим и околна места. Овде су почели да долазе велики владари које је наш краљ Милутин примао заступајући српску државу. Преговори су се одвијали и око ширења територије, али и око склапања бракова важних по државу – прича нам Тодоровић. – Те, 1321, краљ Милутин се из Грачанице преселио у Неродимље, где је написао пергамент који је јединствена повеља и потврда чија је ово светиња, на чијој је територији и коме припада.
      Молитве које се у њој приносе Богу и свим светим су, каже наш саговорник, саставни део живота Срба јер готово да нема тренутка се бар један верник не моли у светињи краља Милутина.
      – Иако смо прославу овако значајног јубилеја прилагодили околностима пандемије, наш народ који живи око манастира, али и из читаве земље, зна вредност ове светиње и зато је радо посећују – с радошћу и поносом говори наш саговорник.
      Он каже да је манастир и протеклих дана упркос честим забранама приштинских власти походило много верника из централне Србије, а да их очекују у већем броју и наредних дана током обележавања Видовданских свечаности у Грачаници, чија је манастир – окосница.
       
      ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ
       
      Видовданске свечаности у Грачаници, које обухватају низ пригодних манифестација, почеле су ликовном колонијом са које ће остварења бити приказана на изложби 25. јуна. Тада ће и награду “Лонгин” из области ликовне културе примити проф. Бранислав Тодић, историчар уметности, један од највећих познавалаца фрескосликарства из доба краља Милутина. Награда му је додељена за целокупно стваралаштво и као аутору монографије о Грачаници – каже Небојша Јевтић, уредник Галерије Дома културе у Грачаници.
       
      Извор: Новости
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом писма које је г. Албин Курти упутио српском православном манастиру Високи Дечани, Епархија рашко-призренска остаје при свом раније јасно изложеном ставу да ако косовске албанске институције желе да покажу минимум добре воље за поштовање верских права СПЦ на Косову и Метохији, дужне су да у потпуности испуне одлуку Уставног суда Косова из 2016. године о признавању манастирске имовине. Ова одлука се већ пет година упорно игнорише упркос захтевима за њено спровођење од стране манастира и међународних представника.

       
      Поред тога, министар за просторно планирање из владе г. Куртија јавно je одбацио одлуку Комисије за специјалне заштићене зоне из новембра 2020. о изградњи заобилазнице око заштићене зоне манастира. Минирањем ове одлуке која је донесена уз међународно посредништво, практично се позива на кршење закона о заштићеним зонама.
      У оваквој ситуацији одговарање на оваква писма, без претходно показаног поштовања судских одлука и владавине права, потпуно је беспредметно.
       
      Српска Православна Епархија рашко-призренска
      Призрен- Грачаница 27. мај 2021. године
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 3. маја 2021. године, на празник Светог владике Николаја Жичког и Охридског, манастир Раковицу где се поклонио честицама светитељевих моштију.

       
      Његову Светост Патријарха дочекала је високопреподобна игуманија Евгенија са сестринством. Патријарх се помолио светињама у манастирским храмовима Светог архангела Михаила, Светог Николе Мирликијског и Успења Пресвете Богородице, а затим на гробовима својих претходника патријараха Димитрија и Павла отпевао васкршњи тропар.
      Посету манастиру Раковици Патријарх српски г. Порфирије је завршио обиласком спомен собе патријарха Павла.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...