Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

  • Гости

Нишизава :)

 

 

 

Сава
 


Ко све мрзи Саву Јањића, и зашто?

306827_sava-janjic-foto-z-loncarevic-2_f


Мрзе га они који жуде за осветом, зато што Сава покушава да се помири.

Мрзе га они који одбијају да се помире са стварношћу, зато што Сава у тој стварности мора да живи.

Мрзе га они који прижељкују рат, зато што Сава неће да ратује уместо њих.

Мрзе га они који Косово бране са безбедне удаљености празнм фразама, пљувањем по интернету и разбијањем излога по Београду, зато што га Сава брани опстајањем на Косову на једини начин на који се тамо може опстати.

Untitled-1.jpg


Мрзе га они који изједначују хришћанство са српством, а српство са мржњом према Шиптарима/Хрватима/Американцима/ЕУ/католицима, зато што Сава одбија да било кога мрзи.

Мрзе га они који су прво Срби, па тек онда хришћани, зато што је Сава прво хришћанин, па тек онда Србин.

А такви су, на жалост, у већини.

Што Саву не би требало да брине. Јер, што је више оних који су против њега, то је више он у праву.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Imam ja jedno pitanje, koje se ne tiče mnogo vere, već života na kosovu. U stvari znam kako se živi pošto sam i sam sa Kosova odnosno moji su odande, i često  idem tamo. Međutim tamo gde ja sever, u južnim krajevima nisam bio odavno, još otkad su moji napustili Kosovo Polje.

 

 

Ono što neme zanima je odnos Srba i KFORa. Dok gledam vesti, čitam novine dobijam utisak da postoji neka mržnja i netrpeljivost međusobna. Međutim pošto kao što rekoh često idem za Kosovo, znam da je barem tamo situacija drugačija. Pre nekih mesec ipo dana bio sam u okolini Zubinog Potoka (tamo imam kuću) pa proveo sam dvadesetak dana. I situacija koju sam zatekao je skroz drugačija nego što se po Srbiji misli. Na primer deca iz sela i KFORovi vojnici imaju „dil“, naime svaki dan imaju tačno određeno vreme, kada vojnici krenu u patrolu nađu se sa decom podele im slatkiše, sokove itd. Onda dok je bila ona frka i kada su svi išli zaobilaznim putem iako je to bilo zabranjeno, recimo moj stric koji je vozo kombi zaglavio se u snegu, vojnici KFORa su ga izvukli, sa brda i dišlepali, maltene pred srpski punkt, bez problema. Nije to samo sada i pre nego što je Tači proglasio nezavisnost, sećam se kada je jedan deo Danskih vojnika odlazio kućama, napravili su koševe, golove, postavljali po selu, napravili žurku, doneli da se jede, pije, igrao sam fudbal sa njima dog dana, ne samo ja nego veliki broj ljudi je tu bio što Srba, što Danaca. Zatim takođe sam pio pivo sa Dankinjama (nije ono što mislite duga priča :D). Evo sada su napravili neke kao punktove po putevima, kada prolaziš svaki put, se jave ono kulturno, mahnu rukuom, ne zaustavljaju nikoga iako bi po propisu morali itd.

 

 

Većina njih je čini se veoma mlada, što bi rekao moj tečo nisu se ni dva puta obrijali, a već ih šalju u daleke zemlje. Isto desilo se jednom kada na prelazu kada nam kola nisu htela da se upale, vojska je gurala kola, neki crnac (njega sam upamtio) i još par ljudi isto u uniformama.

 

 

Sve u svemu situacija barem ovo što sam ja video kroz ovih godina imam utisak da postoji dosta sloge i poverenje između KFORa i Srba, izuzev Nemaca. Oni pre nikada nisu bili onde uglavnom sam Dance viđao, ali prvi put kada su došli desika se ona pucnjava na Srbe.

 

 

E sad kakav je ovaj odnos u južnim delovima, da li je slično sa ovim što sam gore opisao ili ipak postoji neki jaz i nepoverenje? 

 

Као што сам говорио у претходним одговорима ништа се не може уопштити. С једне стране знамо како је НАТО односно КФОР дошао на Косово и Метохију и разумем људе којима то није свеједно јер ни мени није свеједно када идем на смене команданата и када видим све друге заставе и контингенте осим нашег. С друге стране, могу с правом да кажем да није било КФОР-а на КИМ ни наши манастири ни наш народ не би преживели. Од самог почетка само у Дечанима успоставили добре контакте са КФОР-ом. Могу да кажем да смо прилично срећни што смо имали Талијане јер сам упознао овај предивни народ и њихову културу са којима имамо толико много сличног. Много је случајева где су нам помогли у свему што је потребно. Нису они неки ратници и не дај Боже да ико од тих младића и девојака треба да погине ради нас. Али увек су били ту када је требало обезбедити намирнице, лекове, медицинску помоћ, грађевинску помоћ и све остало. Са неким официрима, сада већ пуковницима и генералима, успоставили смо дуготрајно пријатељство и пет пута сам био у Италији где су се увек отимали како да нас што боље угосте као пријатеље. 

 

Како већ рекох важно је да сваком човеку приступимо као према јединственој личности и без предрасуда. Најстрашније је када уопштавамо и све стављамо у одређене категорије (Италијани су комуникативни, Немци су неосетљиви, Швеђани су хладни итд). Упознали смо припаднике тих народа који потпуно одударају од ових стереотипа, наравно већином у позитивном смислу. И они су долазили са предрасудама, посебно у почетку, да су Срби неки злотвори, да смо ми монаси нека специјална јединица и слично, али с временом упознали смо се као људи и настала су и пријатељства која трају годинама.

 

Наша отвореност је много помогла јер да смо КФОР у почетку дочекали на нож као окупаторе сигурно и они би били затворенији. То су већином млади људи из средње имућних или већином из сиромашнијих породица али и традиционалнијих породица, који имају своје идеале, радости и интересовања као и сви млади људи на свету. Трудили смо се да наш манастир увек доживе као и своју кућу јер то и треба да буде кућа Божија. Неки од њих су се заинтересовали за православље и примили нашу веру, други су понели утиске својим сродницима. У целини гледано, људи позитивно реагују на наш народ. Када се раскраве предрасуде и када и ми мало постанемо отворенији успоставља се природно пријатељство. 

 

Иако бих више волео да није морала да долази страна војска на КиМ, с друге стране сам Богу благодаран што нам је преко тих људи омогућио и помоћ и заштиту, а исто тако и прилику да упознамо боље друге људе и они нас. Човек је богатији са сваким новим пријатељством.

 

Гледано политички највећи део нашег народа (преко 200.000) је отишао управо у условима када је овде дошла међународна војска. Наши људи нису отишли због њих већ забринути због освете и насиља који су уследили након порвратка великог броја албанских избеглица (по неким проценама УНХЦР преко 500.000) и њихових наоружаних формација ОВК. Сада када размишљам жао ми је што КФОР није учинио више да заштити наш народ. Сећам се када смо британског генерала и првог команданта КФОР-а Џексона молили да уведе полицијски час али владао је хаос. Најтеже је било по градовима јер да је било и стотине хиљада страних војника није било лако зауставити пљачку и насиље. Тек је почетком 2000.г. ситуација донекле стабилизована, али су тада Срби практично једино остали у енклавама. То је све велика трагедија у којој нажалост и наше тадашње власти имају огроман удео, али то је већ шире политичко питање и историја ће дати много објективнији суд о свему што се збивало.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Благословите оче!

 

Врло сам непријатно изненађена и много тужна што сте за време Јосиповићевог боравка у манастиру изјавили да "заједничким трудом можемо да сачувамо ХРИШЋАНСКУ баштину  која постоји на овим просторима".

 

Зашто сте избегли да кажете "српску баштину"? Колико сам чула, шиптарске власти хоће да српску баштину претворе у некакву своју шиптарску хришћанску баштину. Овакве изјаве само иду томе на руку. 

 

Ако ми сами нећемо своје светиње да назовемо срском баштином, зашто би то радио било ко други?

Ја се извињавам свима ал морам да одговорим иако ова тема служи само за постављање питања оцу Сави, бићу кратак...

 

Много година, векова били смо жртве непримерених изјава појединаца а после смо чупали сами себи косу.

Тако и у овом посту удара се на националност "Шиптар" и на појединца "Отац Сава " кој се бори са свим и свачим како би сачувао српске светиње на Косову и оно мало људи што је тамо остало.  Овде видим  још један проблем идеолошке природе, индиректно се замера се оцу Сави што је разговарао са Јосиповићем? Па шта ако је причао са њим и он је човек рекао бих. Хришћански је праштати.

 

Човек греши а отац сава се бори морате направити ту разлику пре него што га критикујете. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Покушавате да ми импутирате оно што нисам рекао и хватате ме у свакој речи. Можемо тадко да се гањамо до бескраја.

 

Драги оче Саво, нити вам нешто импутирам, нити вас "хватам у свакој речи". Да сам хтела да вас хватам у свакој речи, то би изгледало много другачије од онога што сам до сада написала. Јер сте постепено у разовору "померали" аргументацију са једне на другу ствар. Али није битно...

 

Тачно је да нисам пратила ваше досадашње изјаве у вези са Косовом (да ли сам морала?), али није вероватно ни милион људи који су на дневнику чули вашу изјаву. Желим просто да вам скренем пажњу да не можете да очекујете да сви имамо континуирано знање шта ви изјављујете и да је потребно (најпре због вас, али и СПЦ) да ваше изјаве буду увек у складу не са циљном групом, него са суштином о чему говорите. Нарочито је то важно када се ради о значајним политичким догађајима, као што је посета Јосиповића. Неће свака ваша порука на сајту косово.нет доспети до најшире публике. Али моорате бити свесни да ваше изјаве дате приликом оваквих догађаја као што је било са Јосиповићем - хоће. И зато је битно да управо тада будете врло прецизни, јер вероватно нећете имати прилику да свим људима који су били незадовољни оваквом вашом изјавом објасните, као на ЖРУ, да сте ту-и-ту били много оштрији и да сте тад и-тад доживели да вас Шиптари оптуже да сте српски националиста. Добићете епитете које, верујем, не заслужујете.

Дакле говорим у вашем интертесу, без жеље да се прегањам, а ви схватите како хоћете.

А и даље мислим да је било много тачније и без икакве штете и агресивности да сте поменули и српске и хрватске светиње.

Свако вам добро од Господа желим, и свој вашој сабраћи у манастиру Високи  Дечани.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Драги оче Саво, нити вам нешто импутирам, нити вас "хватам у свакој речи". Да сам хтела да вас хватам у свакој речи, то би изгледало много другачије од онога што сам до сада написала. Јер сте постепено у разовору "померали" аргументацију са једне на другу ствар. Али није битно...

 

Тачно је да нисам пратила ваше досадашње изјаве у вези са Косовом (да ли сам морала?), али није вероватно ни милион људи који су на дневнику чули вашу изјаву. Желим просто да вам скренем пажњу да не можете да очекујете да сви имамо континуирано знање шта ви изјављујете и да је потребно (најпре због вас, али и СПЦ) да ваше изјаве буду увек у складу не са циљном групом, него са суштином о чему говорите. Нарочито је то важно када се ради о значајним политичким догађајима, као што је посета Јосиповића. Неће свака ваша порука на сајту косово.нет доспети до најшире публике. Али моорате бити свесни да ваше изјаве дате приликом оваквих догађаја као што је било са Јосиповићем - хоће. И зато је битно да управо тада будете врло прецизни, јер вероватно нећете имати прилику да свим људима који су били незадовољни оваквом вашом изјавом објасните, као на ЖРУ, да сте ту-и-ту били много оштрији и да сте тад и-тад доживели да вас Шиптари оптуже да сте српски националиста. Добићете епитете које, верујем, не заслужујете.

Дакле говорим у вашем интертесу, без жеље да се прегањам, а ви схватите како хоћете.

А и даље мислим да је било много тачније и без икакве штете и агресивности да сте поменули и српске и хрватске светиње.

Свако вам добро од Господа желим, и свој вашој сабраћи у манастиру Високи  Дечани.

 

Захваљујем на савету и искреним речима. Тешко је, знате, свима угодити. Људи који посматрају ствари у контексту где живимо и у каквим условима, не траже много објашњења. Код неких, опет, који иначе немају добру намеру, или траже по сваку цену да нешто критикују, увек нешто неће бити по вољи. То је општи проблем са суђењем о нечему, посебно када се живи ван ове стварности у којој се ми налазимо. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче Саво, благословите! Желео бих само да изразим дивљење које осећам Вашем стрпљењу, у погледу како спољашњих окупатора, тако и унутрашњих провокатора и (свесно или несвесно) недобронамерних људи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче Саво, благословите! Желео бих само да изразим дивљење које осећам Вашем стрпљењу, у погледу како спољашњих окупатора, тако и унутрашњих провокатора и (свесно или несвесно) недобронамерних људи.

 

Захваљујем брате Иване и вама и свима осталим форумашима који показују братско разумевање и солидарност.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Oce,

 

da li ima jos neki snimak video ili audio kao sto je "Moleban sv.Stefanu Decanskom" koji bi podelili sa nama? Liturgija u manastiru Visoki Decani ili sta slicno.

 

Имамо неког немонтираног материјала који још треба да средимо, али свакако планирамо један интегрални снимак молебана. Не знам да ли сте имали прилику да погледате наш докуемтарац "Победилац смрти" у коме имамо врло лепих снимака богослужења Страсне седмице. Видео је доступан на  https://vimeo.com/66283527

 

Иначе имате мало више о документарцу и на нашем епархијском сајту:

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/dokumentarac-manastira-visoki-decani-pobedilac-smrti-povest-o-hristovom-stradanju-i-vaskrsenju

Link to comment
Подели на овим сајтовима

а синкретистички екуменизам сматрам за јерес и лаж

 

 Хвала на одговору.

 

Имао бих још једно питање поводом овог одговра, да ли постоји синкретистички екуменизам у ПЦ, ако постоји наведите примере?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 17. јула 2021. године, студио Радио Светигоре посјетио је катихета Бранислав Илић. Он је посјетио и гроб блаженопочившег Митрополита Амфилохија и обишао Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, као и манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, где се срео са Његовим Преосвештенством епископом буеносајреско – јужно централноамеричким г. Кирилом.


       
      Звучни запис разговора
       
      У студију Радио Светигоре, госта је дочекао новинар јереј Павле Божовић.
      У разговору са новинаром Радио Светигоре о. Павлом Божовићем, катихета Бранислав Илић говорио је о својој посјети митрополији црногорско-приморској, епархијама захумско-херцеговачкој и будимљанско-никшићкој, које је посјетио после једанаест година.
       
                                       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У овонедељној емисији Храм, поводом монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски", која је штампана на српском, руском, енглеском разговарамо са њеном ауторком, историчарком уметности проф. др Светланом Смолчић Макуљевић, деканом Факултета дигиталних уметности Београдског универзитета - Метрополитан. Аутор и водитељ Душанка Зековић.

       
      Звучни запис емисије
       
      „Манастир, црква и простор Светог Прохора Пчињског чувају мошти и сећање на балканског анахорету и пустињака Светог Прохора, који је живео и подвизавао се на овом месту у византијском периоду (XI век). Манастир се налази у долини планине Козјак, на ,на левој обали реке Пчиње, око 30 км јужно од града Врања. Заклоњен је густим шумама Суве Стене и Градишта. До манастира се стиже путевима који су били важни још у римској, византијској и српској средњовековној комуникацији. Манастир се налази у близини пута Виа Милитарис, који је од Београда и Ниша, преко Софије, водио за Цариград. У Византији се овај пут називао Царски пут, да би касније био зван и Цариградски друм. У Византији су овом такозваном дијагоналном артеријом путовали ходочасници, путници, трговци и војници, а често је била на мети упада Арапа, Словена и Бугара. У средњем веку, кроз Врање су пролазили путеви који повезују зетско приморје са Софијом и Цариградом, Повардарје са Солуном и рударску област Новог Брда. Из Врања су се одвајала два пута која су водила према Солуну. Један је повезивао Врање са Солуном преко Скопља и Велеса, а други, који је пролазио поред манастира Светог Прохора Пчињског, ишао је даље преко села Клиновца и Свете Петке, планине Рујан, Пељинца, Овчег поља, Велеса, па све до Солуна и Егејског мора. Манастир је, осим са Врањем, добро повезан са градовима: Кумановом, Скопљем, Кратовом, Велесом, Кривом Паланком, Прешевом, Бујановцем, Гњиланем и Трговиштем". (Из монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски" Светлане Смолчић Макуљевић)
       
      Извор: РТС
    • Од александар живаљев,
      IGUMANIJA TEODORA, STAREŠINA MANASTIRA VOLJAVČA KOD KRALJEVA
      Molitva, pa organska proizvodnja
      2, jul 2021. 
      Dimitrije Gašić
        Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu
      „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom površinom obradivog zemljišta. Proizvodimo uglavnom za sopstvene potrebe i potrebe onih koji nam pomažu. Sve što pretekne, mi prodajemo. Imamo krave, koze, koke, magarice. To je budućnost - u proizvodnji mleka i proizvoda od magarećeg mleka“, kaže za Novu ekonomiju Igumanija Teodora, starešina manastira Voljavča kod Kraljeva. Kako kaže, svakodnevno pripremaju hranu, to je jedno od poslušanja u manastiru. „Skoncentrisani smo na molitve i bogosluženja koja su u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Nakon molitve, svako ide na svoje poslušanje. Neko kuva, neko radi u šivari, neko oko stoke, neko u bašti, neko je gostoprimac, neko radi na održavanju. Kada je neki veći posao u pitanju, onda smo svi zajedno na poslušanju.“ 
      Mir i tišina vas prvo dočekaju još na ulasku u manastir. Dok ulazimo u portu, monahinja koja stoji pored stabla višnje savija granu i nudi nas da probamo, kako kaže, neobično slatku višnju. Ekskurzije i posetioci non-stop pristižu, a dan ranije bilo je i venčanja i krštenja. Nakon molitve, gosti sedaju za sto ispred manastira i služe se manastirskim proizvodima. 
      Manastir Voljavča u Bresnici kod Kraljeva osnovan je za vreme seobe Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija II Čarnojevića. Vekovima je bio muški, a od 1955. postaje ženski. Na posedu se nalaze dve crkve – stara i nova posvećene sv. Prokopiju i sv. Petki. Danas, sestrinstvo čini pet monahinja i igumanija Teodora koje na imanju od dva hektara proizvode organsko voće i povrće, a od kozijeg i magarećeg mleka prave sireve i kačkavalje. Ceo kraj bogat je dunjama, pa se u manastiru proizvodi i prodaje organsko slatko i rakija. 
      Danas ste zvanično pustili u prodaju manastirske proizvode. Šta sve proizvodite?
      Imamo krave i koze, od njih dobijamo određenu količinu mleka. Prvenstveno smo se skoncentrisali na proizvodnju kozjeg sira i kačkavalja, s obzirom na to da proizvoda od kravljeg mleka ima mnogo na tržištu. Odlučili smo da tržištu ponudimo i dimljeni kozji kačkavalj, takođe.
      Ko pravi kačkavalj?
      Svi mi.
      I vi?
      Da, ovde pravimo, u manastiru. Nas šest monahinja podjednako učestvujemo u proizvodnji. Imamo i sušaru, opremljenu mašinom, koja odradi najveći deo posla. Svakako, posla tu ima i za nas, s obzirom na to da je tu peć potrebno i ložiti.
      Dakle, oslanjate se na modernu tehnologiju.
      Naravno, iako smo manastir, vrlo rado koristimo modernu tehnologiju, ono što je neophodno. Tehnologija te vrste nam veoma štedi vreme. Recimo, nekada smo morali da organizujemo mobe i pozivamo ljude, dvadesetak minimum, iz okolnih sela da nam pomognu da plastimo. Danas, dva čoveka brzo i lako, zahvaljujući traktorima i mašinama za baliranje, mogu da završe posao. 
      Ovaj kraj je bogat dunjama,  ima li ih i na manastirskom posedu?
      Dunja imamo u izobilju. Odlučili smo da napravimo slatko i plasiramo ga na tržište. Naše slatko od dunja nema nikakvih konzervansa, dodataka. Povezali smo se sa ljudima iz Beograda koji će nam pomoći da naše slatko ponudimo tržištu. 
      Kako vi gledate na potrebu sve većeg broja ljudi, ne samo u Srbiji, za organskom hranom?
      Vraćamo se sebi. Čovečanstvo je malo preteralo u svemu. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu, da se to ne zloupotrebi. Mi smo to zloupotrebili na svoju štetu. I mi u manastiru Voljavča koristimo tehnologiju, ali kao što rekoh, umereno i ne na svoju štetu. 
      Извор: 
      Molitva, pa organska proizvodnja
      NOVAEKONOMIJA.RS Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла на небеса вазнети, да туђа рука крај тебе не плеви…

       
      Ови стихови песникиње Десанке Максимовић посвећени манастиру Грачаница, обузму мисли и срца већине посетилаца ове светиње која стамено, већ 700 година краси и оплемењује не само истоимено место на Косову и Метохији. Ова светиња изнад сваког времена, како су нам казале монахиње, својим постојањем уздиже и читаво православље, а највише српски народ на централном Космету којем је окосница живота и опстанка.
      – Када је подизао Грачаницу, краљ Милутин је сазидао небо на земљи – казала нам је стидљиво једна од монахиња.
      Себе је за сва времена, каже, уздигао овом светињом, а свом народу је остави за вечност и понос. А да је тако, вели, најбоље потврђују верници који манастир ходочасте, али и сви они који Грачаницу посећују због њене безвременске лепоте.
      – Чини ми се да ове године наш народ више него икада радосније и срећније долази у наш манастир – говори нам у предивној порти Бобан Тодоровић, кустос Грачанице. – Јубилеј седам векова светиње, тиче се и упокојења и канонизације њеног ктитора краља Милутина. Иако је канонизован кроз лозу Немањића, он је један од краљева који је као ктитор на десетине светиња и лично проглашен светитељом.
      Од тренутка када је краљ Милутин 1321. године завршио Грачаницу, како објашњава наш саговорник, све се овде променило.
      – Почео је да се шири град Градинце или Грачаница, а самим тим и околна места. Овде су почели да долазе велики владари које је наш краљ Милутин примао заступајући српску државу. Преговори су се одвијали и око ширења територије, али и око склапања бракова важних по државу – прича нам Тодоровић. – Те, 1321, краљ Милутин се из Грачанице преселио у Неродимље, где је написао пергамент који је јединствена повеља и потврда чија је ово светиња, на чијој је територији и коме припада.
      Молитве које се у њој приносе Богу и свим светим су, каже наш саговорник, саставни део живота Срба јер готово да нема тренутка се бар један верник не моли у светињи краља Милутина.
      – Иако смо прославу овако значајног јубилеја прилагодили околностима пандемије, наш народ који живи око манастира, али и из читаве земље, зна вредност ове светиње и зато је радо посећују – с радошћу и поносом говори наш саговорник.
      Он каже да је манастир и протеклих дана упркос честим забранама приштинских власти походило много верника из централне Србије, а да их очекују у већем броју и наредних дана током обележавања Видовданских свечаности у Грачаници, чија је манастир – окосница.
       
      ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ
       
      Видовданске свечаности у Грачаници, које обухватају низ пригодних манифестација, почеле су ликовном колонијом са које ће остварења бити приказана на изложби 25. јуна. Тада ће и награду “Лонгин” из области ликовне културе примити проф. Бранислав Тодић, историчар уметности, један од највећих познавалаца фрескосликарства из доба краља Милутина. Награда му је додељена за целокупно стваралаштво и као аутору монографије о Грачаници – каже Небојша Јевтић, уредник Галерије Дома културе у Грачаници.
       
      Извор: Новости
×
×
  • Креирај ново...