Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

Mozda je ovo pitanje vec bilo postavljano ali postavicu ga ja jos jednom. Kakav je odnos Pravoslavlja prema teoriji evolucije? Evolucija koja se desava spontano milionima godina kroz kopiske greske u DNA? I da li u Svetom pismu i delima Sv otaca mozemo da nadjemo nesto zasta bismo mogli da kazemo da se poklapa sa TE?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Zar to nije ucena i nasilje nad slobodnom voljom čoveka? Malo ko bi bio dovoljno čvrst da pusti da ga kancer ubije, ali da se ne pokori?

Не тролуј оца Саву. Ово је озбиљна тема. Можда најозбиљнија на форуму. Било би добро да је заобиђеш и оставиш да иде својим током.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zar to nije ucena i nasilje nad slobodnom voljom čoveka? Malo ko bi bio dovoljno čvrst da pusti da ga kancer ubije, ali da se ne pokori?

 

Страдање у људској природи последица је пада, иако у ширем смислу, као и смртност, представља својство створене природе. Наравно, човек је створен за вечност, да буде нетрулежан и нестрадалан и смртност и страдалност наше природе активиране су човековим отпадањем од заједнице са Богом живим. Страдање је, дакле, последица наше пале природе, која је подложна болестима и слабостима и коначно физичкој смрти. Међутим, конкретни грехови још више доносе страдање јер је живот у греху неприродан и изазива бројне психо-физичке аномалије. Једино у Христу имамо вечни живот у коме смо позвани да у вечности живимо у преображеној створеној природи у којој неће бити ни бола, ни туге ни уздисања, него живот бесконачни, како певамо у погребним песмама.

 

Бог допушта страдање у овом свету, пре свега због слободног избора човека, али увек оставља могућност да страдање буде подстицај на покајање. На крсту поред Христа била су два разбојника, покајани и непокајани. Покајани је схватио да страда због грехова својих, обратио се и био оправдан, док је непокајани хулио на Бога. Тако је и уовом животу. Бог не жели на силу наше срце, јер где је присила, нема слободе, а где нема слободе нема ни истинске љубави и заједнице. Бог често видећи добро настројење нечијег срца допушта привремено страдање да би се човек обратио и духовно исцелио. Нажалост, већина људи која страда не исправља свој живот и не обраћа се Богу. Они, пак, који привремено страдање у овом животу прихватају као посебно Божије допуштење, као дар Божије љубави, благодаре Богу и још више отварају своје срце за Господа. Наравно, имајући у виду раслабљеност наше воље и често наше маловерје молимо се Богу да нас не уведе у искушење, остајући у нади да Бог зна колико можемо да понесемо, по својој вери и љубави.

 

Подсетио бих на предивне прозбе за страдални народ које је саставио блаженопочивши Патријарх Павле. У једној од њих која се чита на сугубој јектенији говоримо:

"Ако морамо да страдамо, нека то буде на путу правде Твоје и истине Твоје - не допусти да буде због неправде наше или мржње ма према коме. Рецимо сви усрдно: Господе, помилуј."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог!

Оче Саво, ако можете реците нешто о милости Божијој. Понекад ме збуни, рецимо у молитви, као да тражим, а не знам ни шта тражим...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче Саво, постоји ли неки одговор зашто Бог шаље болест деменције. Је ли то нека казна или помоћ? Постоји ли неки начин у Цркви како помоћи таквим особама? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поштовање Оче Саво,

 

Ја сам овде се регистровао јер имам много недоумица и ни сам не знам шта да радим. Требају ми мишљења учених људи који знају. Зато од Вас тражим мишљење. Оче Саво, ја сам из Р.Српске, завршио сам факултет. Немам посла, јако ми је тешко да нађем посао, међутим свима је данас тешко. Гледао сам филм ,,Дигитални анђео", јако ме заинтересовао тај филм. Онда сам гледао снимке Оца Тадеја и прочитао његову књигу ,,Какве су ти мисли, такав ти је живот". на снимцима које сам гледао заинтригирало ме, његово мишљење о чипованим личним документима. Оче, ја вјерујем у Бога, признајем не идем пуно у Цркву, али то ћу морати промијенити. Хтио бих негдје да отпутујем у иностранство, али се бојим тог чиповања, без таквих докумената не могу нигдје, не могу ни наћи посао у свијету, а још теже овде. Јако ми је тешко јер не знам шта да радим, а хоћу да се окренем Богу, тј. нећу Богу да окренем леђа, али хоћу и да имам породицу и да живим лијепо. У једном снимку, гдје Отац Тадеј говори о крају свијета, је писао да старци савјетују да се позивамо на вјерску дискриминацију, тј. у вези тих чипованих докумената. Оче, како ја негдје да одем, без докумената, без пасоша, како да себи планирам живот? И ако бих негдје отпутовао туристички, требали би ми документи!? Ако ће се то десити што свети Отац Тадеј каже, да ће нас жигосати, шта онда да радимо, како да живимо, купујемо, оснујемо породицу? Ако ме разумијете Оче, ја нећу да Богу окренем леђа, ја не бих желио да пристанем да ми уграде чип или тако нешто, али шта да радим!? Ја хоћу да радим, да зарадим, да оснујем породицу, али и да се све више окренем Богу, али негдје другдје, јер овде тешко да ћу наћи посао. И све више осјећам тај негативни притисак у глави. Јер око себе слушам само негативности, од медија, људи, јадања, страдања. Оче сваки дан, исто, око нас само негативна енергија. Народ као да се слабо окреће Богу. Молим Вас реците ми ваше миљење!!!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Оче Саво,

 

Видех слике са састанка мисионарског одељења наше Цркве. 

 

Можете ли да нам кажете неку реч о томе? О чему се ту ради? Шта су циљеви? Да ли мирјани могу да помогну?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mozda je ovo pitanje vec bilo postavljano ali postavicu ga ja jos jednom. Kakav je odnos Pravoslavlja prema teoriji evolucije? Evolucija koja se desava spontano milionima godina kroz kopiske greske u DNA? I da li u Svetom pismu i delima Sv otaca mozemo da nadjemo nesto zasta bismo mogli da kazemo da se poklapa sa TE?

 

 Колико се сећам, већ је било говора о односу Православља према еволуцији и наравно постоје различити ставови. Наравно, у делима Св. Отаца не можемо наћи конкретне потврде ни за ни против ове теорије, али нам остаје да у контексту светоотачког разумевања Божијег стварања света заузмемо став о овом питању. Не смемо да притом заборавимо да су се неки Св. Оци и сами ослањали на одређене научне ставове свог времена који су сада научно превазиђени. У старој грчкој медицини, конкретно још од Хипокрита, постојала је теорија да су најважнији састојци организма четири сока (хумора) крв, слулз, жута и црна жуч који имају четири квалитета (топло, хладно, суво и влажно) али и везе са елементима у природи (ваздух, вода, ватра и земља) . Животни процеси по овој теорији првенствено зависе од ових телесних сокова и ако су они у дисбалансу настаје болест. То је тзв. хуморална медицина која је била општеприхваћена свбе до развоја савремене медицине.

 

Човек је, дакле, стално покушавао да  објасни одређене појаве које га окружују. Оно што је посебно значајно за стару грчку медицину и зачетке науке јесте посматрање и искуство. То је и темељ савремене науке. Дарвинова теорија еволуције управо је настала као последица једног логичног повезивања одређених чињеница које постоје у природи у један систем. Међутим, и сами научници су доста подељени око тога колико заправо теорија еволуције у оној форми коју је дао Дарвин може да објасни настанак врста. Дарвин, колико се сећам, није био искључив и само је указао на феномен природне селекције који очигледно постоји и на друге феномене који су очигледни у природи и које ниједан човек здравог разума не може да негира. Зар нам савремена генетика не показује да се одређене природне карактеристике наслеђују од родитеља као и, уосталом, и предиспозиције за одређене болести. Данашњи људи су много мање отопрни на болести и природне утицаје првенствено зато што савремена медицина омогућава да и они који су по природи слабији и болеснији преживе и њихови потомци наслеђују још слабији састав. Наравно, то не значи да ће се с временом мутацијом гена створити неки нови хибрид човека, већ само чињеницу да је сваки човек дубоко повезан са својим прецима, али и са друштвеном средином у којој живи и која добрим делом обликује његово понашање. Човек није аутономно биће, већ биће заједнице и у сталној је коорелацији са биолошким и друштвеним контекстом у коме живи.

 

Као хришћани ми чврсто верујемо да је Бог створио свет ни из чега (ξ οκ ντων). Дакле, свет није постао сам од себе, нити је свет савечан Богу. Он је преведен у постојање из ништавила вољом Божијом са циљем да уђе у вечно постојање кроз заједницу у Богу. Оно што од самог почетка књиге Постања привлачи пажњу јесте поступност и динамика у процесу стварања. Бог није мађионичар, већ у свему што чини видимо динамику која је надасве израз слободе и љубави. Зар и читава историја људског рода није динамика која води ка најчудеснијем догађају у нашој историји, оваплоћењу самог Сина Божијег. Чему читава драма људског рода, историја народа Израиљског и коначно долазак Спаситеља када је Бог одмах могао да прекрати историју у стилу deus ex machina.

 

Да не бих ишао много у ширину, могу да изнесем своје мишљење по овом питању, које није усамљено међу хришћанима, иако дубоко верујем да наш ум није у стању у потпуности да појми тајну стварања света и настанка или развоја врста, како год се изразили. Као и у свему о чему размишљамо морамо да пођемо од самог циља, а то је да се васцела твар сједини у Христу, Сину Божијем и кроз Христа да уђе у вечно постојање у заједници Оца Небеског у Духу Светом. Кључни елемент у Божијем науму јесте човек и цео процес стварања света води ка човеку који је круна Божијег стварања. Човек је микрокозмос о коме говоре многи православни теолози јер на известан начин представља рекапитулацију стварања. Твар кроз човека улази у вечно постојање јер твар сама по себи нема ипостас (личност) и једино кроз човека, односно кроз Христа као Новог Адама улази у вечно постојање. Човекова анатомија и хемијски састав показују да је човек и те како везан са осталим природним врстама. Наша генетска структура почива на истим принципима као и код других живих бића на нашој планети, наше тело чине елементи који су настали пре више милиона година у гигантским експлозијама звезда супер-нова. Човек, није само рекапитуација видљиве твари, већ је по свом душевном саставу сродан анђелском свету и преко човека и анђели улазе у вечну заједницу са Богом. Анђели нису подложни физчкој смрти јер нису телесни, али подложни су духовној смрти када изгубе заједницу са Богом, што се десило палим анђелима.  Дакле, и видљиви и невидљиви свет улази у вечност кроз Христа, савршеног Бога и савршеног човека и једино у њему улазимо у вечну заједницу Св. Тројице. Дух Свети, Дух животворни константно оживотворава твар, обликује је и надахњује усмеравајући је коначном циљу. И Црква као живо и историјско постојање Христа у свету након његовог Васкрсења и Вазнесења бива вођена и руковођена Духом светим као радионица спасења васцеле твари. Свуда видимо динамику о којој посебно говори Св. Максим Исповедник (γένεσις – κίνησις – στάσις). Свети Максим нас учи о божанским вољама (θεια θελήματα), и други Свети оци говоре о семеним логосима (λόγοι σπερματικοί). Св. Максим их разуме као својеврсне идеје за стварање у уму Божијем, које нису „бића“ али се могу схватити на известан начин као бића у потенцијалу, односно која учествују у Богу и представљају израз Божије воље за оно што Он жели да они постану. Читава козмологија Св. Максима је јако занимљива, али истовремено веома комплексна да бисмо овде могли да о њој детаљно говоримо. Имамо јако добрих православних теолога који познају учење Св. Максима и они су већ доста о томе говорили и писали.

 

Поента је, дакле, у томе да је свет створен не само да би постојао (είναι), већ да би добро-постојао (ευ είναι) и да би коначно вечно постојао (αεί είναι). Такође, све што је створено створено је логосно, са смислом и логичношћу и није плод слепих „природних сила“ о којима говоре неки ригидни еволуционисти. Заправо, Бог је творац козмичког софтвера, својеврсног кода, по коме се силом Божијом све дешагва  и ништа што постоји не бива ван тог кода (уп. Јн 1,3 Све кроз њега (Логоса) постаде, и без њега ништа не постаде што је постало). Видимо да је и савремена генетика декодирањем човековог генома закључила заправо да је човек заснован на одређеној математичкој матрици аминокиселина које сачињавају ДНК. У овом смислу, све што је створено има у себи потенцијал динамике и развоја и стално је у кретању ка свом коначном циљу. Тако се развијао свет. Бог је створио свет ни из чега. Земља, како се у Постању назива све створено, била је невидљива и неуобличена и тама беше над безданом  и Дух Божји надносио се над водом (η δε γη ην αόρατος και ακατασκεύαστος και σκότος επάνω της αβύσσου και πνεύμα θεού επεφέρετο επάνω του ύδατος). Ово је предивна слика уобличавања видљивог створеног света и постепено из „дана у дан“ (а дан, јом на јеврејском је временски период који може бити неодређеног трајања) Бог је полако обликовао свет, све до настанка човека шестог дана. Све врсте носе печат Божије логосности без обзира да ли су се по Божијем науму развијале једна из друге о чему посебно говори еволуција или су настајале засебно. У сваком случају све врсте су логосно повезане и најбоље то можемо видети поређењем фетуса човека и неких других врста где видимо невероватну сличност. И сам човеков фетус постепено се обликује од риболиког бића до бића које наличи на гмизавца до човеколиког изгледа. Зар и сам настанак човека од оплођене јајне ћелије није најбољи пример чудесног Божијег софтвера по коме се матичне ћелије програмски групишу у органе. Све бива смислено и са циљем. На тај начин разумевам и Богом вођену еволуцију (ако већ морамо да употребимо овај израз).

 

Теза еволуциониста да су врсте настале мутацијом, која толико ствара проблема хришћанима креационистима, по мом мишљењу суштински није супротна нашем хришћанском веровању јер је циљ човековог стварања био човек и Бог га је као најсавршенију врсту могао створити већ у самом почетку. Ипак имамо поступност у стварању до човеколиких примата који нису аутоматски постали људи. Лично се држим мишљења по коме је Бог човеколиком примату, који је по хемијском саставу прах земаљски, удахнуо дах живота и учинио га душом живом, слободном личношћу, обликујући га као своју икону. То је врхунац стварања, при чему је човек постао спој видљиве и невидљиве творевине, по телу носећи биолошку матрицу од најранијих форми животу, а по душевном саставу бивајући сродан анђелском свету.

 

На основу свега до сада реченог, еволуција као слепи и самовођени процес настанка врста по принципима који су се сами спонтано обликовали милионима година за нас хришћане је потпуно неприхватљива јер негира постојање Божије. Али еволуција која бива по Божијим законима, логосно, у ничему није супротна хришћанском учењу. Штавише, читава тајна стварања још је чудеснија и лепша јер нам Бог показује како смо сви међусобно повезани и како је свака травчица, сваки лист, свако живо створење и надасве сваки човек израз Божије добре воље, Његове бескрајне љубави и како се све креће ка свом коначном циљу сједињења у Христу. Зато је важно да се чувамо ригидног протестантског креационизма који сужава тајну стварања у ограничене оквире човековог ограниченог ума, а све тобоже ради верности Светом Писму, али истовремено да се пазимо и од безбожног схватања еволуције као потпуно аутономног процеса у коме нема места са Бога. И коначно, све што више сазнајемо о створеној природи све више треба да се дивимо колико још има тога што никада нећемо појмити нашим умом и што можемо једино духовно појмити сједињујући се стално са Христом који нам неизрецивим речима открива тајну стварања и спасења чинећи нас сарадницима у том чудесном процесу.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У сваком случају све врсте су логосно повезане и најбоље то можемо видети поређењем фетуса човека и неких других врста где видимо невероватну сличност. И сам човеков фетус постепено се обликује од риболиког бића до бића које наличи на гмизавца до човеколиког изгледа.

 

Samo bih dodao ovde da se radi o Hekelovim crtezima koji su falsifikat. Ono sto su nekada naucnici smatrali skrznim prorezima su zapravo zdrelne kese, a posto se kicma razvija pre nego noge, onda prilikom razvoja embriona to samo podeseca na riblji rep.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог!

Оче Саво, ако можете реците нешто о милости Божијој. Понекад ме збуни, рецимо у молитви, као да тражим, а не знам ни шта тражим...

Ово је суштинско питање везано за наше спасење иако радије треба користити реч благодат јер милост у данашњем језику значи нешто друго. Када тражимо милост, благодат, од Бога тражимо да његово благодатно дејство преобрази наше срце, ум и душу и учини нас заједничарима Божијим.

 

Свети оци нас уче да постоје три лица (ипостаси) Божије, али у једној природи и у једном дејству тј. енергији. Отац, Син и Дух Свети заправо делују лично јединственом енергијом, благодаћу, која је неодвојива од божанске природе. Божанска природа је изнад сваког рационалног разумевања и опита и зато Бога познајемо управо кроз лична дејства божанских ипостаси, пре свега Сина Божијег, који је икона Очева и који нам је показао Оца, али и нарочито кроз дејство Духа Светога који вечно исходи од Оца и даје нам се у овом времену и простору Сином, који нас надахњује и оживотворава васцелу твар. Читава твар постоји захваљујући божанским енергијама, тј. божанској благодати која нас не само држи у постојању, већ и узводи ка вечности, ка пуноћи Царства небеског.

 

Божанска благодат, енергија, није дакле тварна, као што су неправилно учили средњовековни схоластички богослови на Западу, већ нетварна и вечна. Иако тварни, и по природи пролазни и пропадљиви, ми смо способни да је примимо и благодатним дејством остварује се наше охристовљење, наше обожење, наше одуховљење, као циљ нашег хришћанског живота. У другој посланици апостола Петра 2Пет 1:4 говори се о томе да смо позвани да постанемо причасници божанске природе (θείας κοινωνοὶ φύσεως) али не тако што ће се наша људска природа преобразити у божанску, јер би у том случају постали богови по природи, што је апсусрдно. Реч је дакле о обожењу благодаћу Божијом, божанским енергијама, које су све што је Бог осим личног својства која припадају само ипостасима (лицима) Св. Тројице.

 

Дакле, ми смо позвани не да постанемо бољи, моралнији, већ пре и изнад свега да постанемо богови по благодати (θεοὶ κατὰ χάριν), а то бива божанском благодаћу. Зато спасење није питање морала (односно тачније речено морализма) већ онтологије. То је укратко учење наше Цркве о обожењу (Θέωσις) које је циљ и пуноћа спасења по Св. Максиму Исповеднику. Када Св. Серафим Саровски каже у свом разговору са Мотовиловим да је циљ хришћанског живота задобијање Духа Светога то није ништа друго него задобијање благодати Божије, божанских енергија које нас чине истинским причасницима Божанске природе и уводе у вечно постојање и заједницу са Богом. Обожења нема и не може да буде без Христа јер се благодат Духа Светога даје једино кроз Христа и у Христу, у Цркви, у евхаристијском начину постојања, које потврђујемо заједницом у једном Хлебу и једној Чаши Господњој. Крштењем се облачимо у новог човека, Христа и добијамо печат дара Духа Светога. Ипак, да би све било у пуној слободи потребно је да својим животом заживимо крштењским заветом и да актуализујемо дај дар Духа Светога животом у Христу, постајући заиста нова твар. Зато је важан и подвиг као израз наше слободе да отворимо своје срце за благодатно дејство Божије.

 

Озбиљна разлика између православне и схоластичке, римокатоличке теологије јесте да је благодат тварне природе и да се даје као посредно дејство између Бога и човека. Ово учење је развијено на основу анти-пелагијанских текстова Св. Августина и представља очигледно одступање од вишевековне традиције Цркве која је на православном Истоку крунисана победом исихастичке традиције над Валаамовом схоластичком теологијом у 14. веку.

 

Посебно је добро да се подсетимо разговора Св. Серафима Саровског са Мотовиловим. Овај текст понајбоље и на један врло приступачан начин показује како Православна Црква разуме благодат Божију и тајну спасења:

Разговор можете наћи на страници: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/Obozenje/Sticanje_Duha_Svetoga05.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче Саво, постоји ли неки одговор зашто Бог шаље болест деменције. Је ли то нека казна или помоћ? Постоји ли неки начин у Цркви како помоћи таквим особама? 

 

Мислим да Бог не шаље ниједну болест, посебно не да би некога кажњавао и мучио, већ да су болести последице наше пале природе, а све то бива по Божијем допуштењу јер живимо још у реалности пале природе све док не уђемо у вечни начин постојања након свеопштег Васкрсења.

 

Болести и страдања, нарочито код деце стварала су и стварају сталну дилему како Бог то може да допусти. У овој "логици" можемо да идемо бесконачно и питамо се зашто је Бог допустио ратове, зашто уопште има страдања. Морамо да знамо и чврсто верујемо да Бог свет није створио за страдање нити нас кажњава да бисмо се патили. Чињеница је да грехови отварају пут за болести и патњу али то не значи да су сви који пате грешници, а они који су физички здрави да су праведни. Често је сасвим супротно. Па зар сам предвечни Син Божији није постао човек, страдао и поднео највеће муке и био распет на крсту и умро као човек да би нам отворио пут ка вечном животу, а био је без иједног греха. Реалност палог света је избор човека у његовом паду, то је свет који је у домену поднебесних сила које су се и саме побуниле против Бога и све чине да човека одвуку у свој пакао. Зато Бога никада не смемо да кривимо за било каква страдања већ треба да му у љубави прибегавамо са надом у помоћ и чврстом вером да је овај живот пролазан и да ће после телесне смрти и васкрсења наступити истински и прави живот у коме неће бити ни бола ни туге ни уздисања.

 

Болест деменције и посебно Алцхајмерова болест велики је крст за сваког човека и таквим особама Црква треба да указује максималну пажњу и негу, да што је могуће достојанственије проживе своје преостале дане. Важно је да верујемо да ове болести без обзира како утицале на менталне способности човекове не деградирају човекову душу, њену слободу и везу са Богом, иако је дејство душе и душевних сила услед органског поремећаја у мозгу на својеврстан начин ограничено. Показујући крајњу љубав и разумевање према особама које пате од ових болести треба да увек имамо на уму да ће оне у будућем животу васкрснути у пуној духовној и телесној лепоти и да је ово само привремено стање у коме је важно да им што више олакшамо њихова страдања.

 

Нажалост, у нашој Цркви немамо организовану бригу о особама са дисабилитетима, посебно онима који пате од ових болести. Све је препуштено бризи породица или медицинским установама, а толико је важно да и ове особе без обзира на своје физичко и ментално стање и даље треба да наставе да учествују колико је то у могућности у евхаристијском животу. То је једна веома важна тема и не треба чекати да се донесу велике одлуке на нивоу црквених сабора већ да се организује брига о онима који пате и страдају где год је то могуће, у комшилуку, у парохији и ту би јако било добро да има што више младих људи волонтера који би своју љубав према Богу показивали делетно, а мање у бескрајним и често испразним причама о стварима које су често изнад наших могућности и одговорности.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Samo bih dodao ovde da se radi o Hekelovim crtezima koji su falsifikat. Ono sto su nekada naucnici smatrali skrznim prorezima su zapravo zdrelne kese, a posto se kicma razvija pre nego noge, onda prilikom razvoja embriona to samo podeseca na riblji rep.

Нисам намеравао да улазим у научну расправу. Имао сам у виду поређења ембриона из Енциклопедије Британике http://media-1.web.britannica.com/eb-media/73/94773-004-CF083BB1.jpg, али оставимо ово онима који се боље разумеју у биологију од нас. Суштина је у томе да смо ми људи тако повезани са другим бићима око нас и мора да будемо потпуно слепи да то не видимо. А управо у томе је лепота Божијег стварања јер кроз човека васцела твар треба да уђе у вечност, и рибе и птице и биљке (наравно не као личности јер они личности ни слободе немају) већ као твар која је ологошена Божијом љубављу. Ако на створену природу гледамо у контексту љубави Божије свуда видимо предивни печат лика Христовог јер све што дише позвано је да хвали Господа. Управо та повезаност Божије творевине, њена међузависност указује на величанственост тајне возглављења свега створеног у Христу. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поштовање Оче Саво,

 

Ја сам овде се регистровао јер имам много недоумица и ни сам не знам шта да радим. Требају ми мишљења учених људи који знају. Зато од Вас тражим мишљење. Оче Саво, ја сам из Р.Српске, завршио сам факултет. Немам посла, јако ми је тешко да нађем посао, међутим свима је данас тешко. Гледао сам филм ,,Дигитални анђео", јако ме заинтересовао тај филм. Онда сам гледао снимке Оца Тадеја и прочитао његову књигу ,,Какве су ти мисли, такав ти је живот". на снимцима које сам гледао заинтригирало ме, његово мишљење о чипованим личним документима. Оче, ја вјерујем у Бога, признајем не идем пуно у Цркву, али то ћу морати промијенити. Хтио бих негдје да отпутујем у иностранство, али се бојим тог чиповања, без таквих докумената не могу нигдје, не могу ни наћи посао у свијету, а још теже овде. Јако ми је тешко јер не знам шта да радим, а хоћу да се окренем Богу, тј. нећу Богу да окренем леђа, али хоћу и да имам породицу и да живим лијепо. У једном снимку, гдје Отац Тадеј говори о крају свијета, је писао да старци савјетују да се позивамо на вјерску дискриминацију, тј. у вези тих чипованих докумената. Оче, како ја негдје да одем, без докумената, без пасоша, како да себи планирам живот? И ако бих негдје отпутовао туристички, требали би ми документи!? Ако ће се то десити што свети Отац Тадеј каже, да ће нас жигосати, шта онда да радимо, како да живимо, купујемо, оснујемо породицу? Ако ме разумијете Оче, ја нећу да Богу окренем леђа, ја не бих желио да пристанем да ми уграде чип или тако нешто, али шта да радим!? Ја хоћу да радим, да зарадим, да оснујем породицу, али и да се све више окренем Богу, али негдје другдје, јер овде тешко да ћу наћи посао. И све више осјећам тај негативни притисак у глави. Јер око себе слушам само негативности, од медија, људи, јадања, страдања. Оче сваки дан, исто, око нас само негативна енергија. Народ као да се слабо окреће Богу. Молим Вас реците ми ваше миљење!!!

 

 

Веома је важно да се више молимо Богу, читамо св. Писмо и светоотачке књиге и поуке и мање да размишљамо о апокалиптичним темама, нарочито ако нисмо очистили своје срце од маште и злих мисли. Немојте ме погрешно схватити, јер догађаји који ће уследити на крају овог света и века нису безначајни за нас хришћане, међутим, ми нећемо моћи да их правилно просудимо уколико не изградимо пре тога здрав однос са Богом, кроз молитву и подвиг у Цркви и изнад свега, кроз светотајински живот.

 

Лично сам познавао блаженопочившег оца Тадеја који нам је оставио много дивних духовних поука. Он је често говорио о томе да наш живот зависи од наших мисли. Ако смо окренути молитвено Богу, уколико не размишљамо о злу и трудимо се да видимо око себе само оно што је добро и наш духовни живот биће здрав. Ми хришћани не треба да чекамо долазак Антихриста већ Други долазак Господњи и ако стално не живимо у тој нади и радости нећемо моћи да препознамо обману последњих времена. Књига Отрковења је зато веома комплексна и због могућности погрешних тумачења и разумевања њеног садржаја то је једина књига Новог Завета која се не чита на богослужењима. То није због тога што она није богонадахнута (не дао Бог) јер је њу по предању саставио Св. Апостол Јован у посебном надахнућу Божијем, него због тога да се хришћани не би претерано оптерећивали последњим временима. Важно је да знамо да они који остану верни Христу и Цркви неће бити изгубљени и да ће им Бог дати снаге да издрже искушења последњих времена, иако је најбоље молити се Богу да нас мимоиђу то страшно време и та искушења. По много томе што се око нас дешава живимо у једном апокалиптичном времену. Да ли је крај света близу, тешко је рећи јер је сличних периода било у историји. Треба да се држимо савета св. Отаца Цркве да онај који свој ум, душу и срце не веже за Христа вршењем заповести Божијих, светим тајнама и светим врлинама, неће бити у стању да правилно расуди у тим тренуцима искушења.

 

Конкретно у вези докумената и чиповања сведоци смо да се о томе много говори у неким црквеним круговима. Уз сво поштовање према многим часним духовницима који су говорили и писали о овом проблему, лично сматрам да не треба правити панику због тога што се од нас приликом добијања докумената не тражи одрицање од Христа и наше вере. Зато сам и сам, као и већина моје братије узео личне карте са чипом и у томе не видим никакав духовни проблем. Чипови су свуда око нас, у компјутерима, у мобилним телефонима и сл. и ако нећемо документе са чипом како онда носимо у џепу мобилне телефоне у којима је чип који стално електронски показује где се налазимо (GPS). Можемо да читамо и о томе да постоји могућност имплантирања чипова у руку или друге делове тела, међутим, до сада нисам имао прилике да се лично уверим да се то дешава. Али опет, с друге стране, савремена медицина већ увелико примењује имплантате који регулишу рад срца и других органа. Као и у свему у животу, грех није у самој ствари (телефону, чипу, компјутеру, пејсмејкеру и сл) већ у томе колико то угрожава нашу слободу и заједницу са Богом, другим речима, на који начин и са којим циљем то користимо. Жиг звери неће бити тек само обичан знак, бар-код или електронска направа, већ ће онемогућавати заједницу са Богом, подразумеваће прихватање Обманитеља као Христа.

 

Зато најтоплије саветујем да избегавате литературу и разне видео програме који стварају немир и пометњу, као и људе који се непрестано баве проучавањем зла у свету. Ми нећемо победити зло тако што ћемо рационално упознати његове тајне, већ једино тако што ћемо се сјединити са Христом, јер само Христом можемо да победимо обману овога света и нечастивога. Нажалост, данас има људи у Цркви који са нездравом ревношћу проучавају масонерију, разне окултне покрете, магију, сатанизам, а све са уверењем да ће тако лакше препознати зло око себе и победити га. Опсесивно бављење овим темама прља ум и срце човеково и заправо неприметно може да нас увуче у зло, а да то и не приметимо јер лако можемо да постанемо тако параноични да ћемо зло видети свуда око себе осим у самом себи и нашим слабостима и греховима. Најбољи показатељ да се удаљујемо од благодати Божије јесте када све више осуђујемо и видимо само зло око себе и у другима. Зато се треба чувати нарочито гуру-духовника који освајају душе причама о последњим временима, а сами су још робови страсти, посебно гордости. О овом пробелму тзв. младо-старчества доста се данас говори јер псеудо-духовништво под видом борбе за врлину и очување чистоте вере неретко води у раскол и јерес, и самим тим удаљује душе од Цркве као Тела Христовог. Свети оци који су писали о последњим временима претходно су очистили свој ум и срце благодаћу Божијом и нису о овим темама писали острашћено и да бисмо и ми правилно разумели њихове поруке морамо да будемо претходно духовно утврђени, а не да не научивши ни основе сопствене вере одмах трчимо у сензационалне теме издаје вере, завера, Антихриста и сл.

 

Морамо да много радимо на томе да наше мисли буду чисте и позитивне, да све људе око себе, па чак и оне који су посрнули, гледамо као оне који су позвани да буду наша вечна сабраћа, а не као сумњиве непријатеље, шпијуне, заверенике, делатнике злих сила и слично. Према свима треба да се односимо са љубављу, али не и лаковерно да прихватамо њихове савете, већ да све духовно проверавамо кроз искуство Цркве. Господ нас учи да будемо безазлени као голубови, али мудри као змије (Мт. 10, 16). Управо бих зато свој одговор завршио предивним тумачењем које је на ове речи Господње оставио наш блаженопочивши и свети Патријарх Павле:

 

Међу вуковима опстати овци је тешко, али нијенемогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце Његове. А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односнода нас непријатељи не онемогуће. А безазленост и доброта ће нас сачувати да мине постанемо вуци.

Треба имати, дакле, мудрост. Развијати мудростБогом дану, све више и више, а паралелно са тим развијати и доброту. Јер,мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази углупост. Ни једно ни друго више, него да будемо "мудри као змије, абезазлени као голубови".

"И мене су гонили, и вас ће гонити",говори Господ. С тим морамо бити начисто и припремити се да и при том останемоонако како треба, какви су и преци наши били: људи Божији, народ Божији. И онда,кад дође крај живота нашега, ући ћемо у радост блаженства Царства Небескога. Тои јесте смисао и циљ нашег живота. Бог вас благословио!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Веома је важно да се више молимо Богу, читамо св. Писмо и светоотачке књиге и поуке и мање да размишљамо о апокалиптичним темама, нарочито ако нисмо очистили своје срце од маште и злих мисли. Немојте ме погрешно схватити, јер догађаји који ће уследити на крају овог света и века нису безначајни за нас хришћане, међутим, ми нећемо моћи да их правилно просудимо уколико не изградимо пре тога здрав однос са Богом, кроз молитву и подвиг у Цркви и изнад свега, кроз светотајински живот.

 

Лично сам познавао блаженопочившег оца Тадеја који нам је оставио много дивних духовних поука. Он је често говорио о томе да наш живот зависи од наших мисли. Ако смо окренути молитвено Богу, уколико не размишљамо о злу и трудимо се да видимо око себе само оно што је добро и наш духовни живот биће здрав. Ми хришћани не треба да чекамо долазак Антихриста већ Други долазак Господњи и ако стално не живимо у тој нади и радости нећемо моћи да препознамо обману последњих времена. Књига Отрковења је зато веома комплексна и због могућности погрешних тумачења и разумевања њеног садржаја то је једина књига Новог Завета која се не чита на богослужењима. То није због тога што она није богонадахнута (не дао Бог) јер је њу по предању саставио Св. Апостол Јован у посебном надахнућу Божијем, него због тога да се хришћани не би претерано оптерећивали последњим временима. Важно је да знамо да они који остану верни Христу и Цркви неће бити изгубљени и да ће им Бог дати снаге да издрже искушења последњих времена, иако је најбоље молити се Богу да нас мимоиђу то страшно време и та искушења. По много томе што се око нас дешава живимо у једном апокалиптичном времену. Да ли је крај света близу, тешко је рећи јер је сличних периода било у историји. Треба да се држимо савета св. Отаца Цркве да онај који свој ум, душу и срце не веже за Христа вршењем заповести Божијих, светим тајнама и светим врлинама, неће бити у стању да правилно расуди у тим тренуцима искушења.

 

Конкретно у вези докумената и чиповања сведоци смо да се о томе много говори у неким црквеним круговима. Уз сво поштовање према многим часним духовницима који су говорили и писали о овом проблему, лично сматрам да не треба правити панику због тога што се од нас приликом добијања докумената не тражи одрицање од Христа и наше вере. Зато сам и сам, као и већина моје братије узео личне карте са чипом и у томе не видим никакав духовни проблем. Чипови су свуда око нас, у компјутерима, у мобилним телефонима и сл. и ако нећемо документе са чипом како онда носимо у џепу мобилне телефоне у којима је чип који стално електронски показује где се налазимо (GPS). Можемо да читамо и о томе да постоји могућност имплантирања чипова у руку или друге делове тела, међутим, до сада нисам имао прилике да се лично уверим да се то дешава. Али опет, с друге стране, савремена медицина већ увелико примењује имплантате који регулишу рад срца и других органа. Као и у свему у животу, грех није у самој ствари (телефону, чипу, компјутеру, пејсмејкеру и сл) већ у томе колико то угрожава нашу слободу и заједницу са Богом, другим речима, на који начин и са којим циљем то користимо. Жиг звери неће бити тек само обичан знак, бар-код или електронска направа, већ ће онемогућавати заједницу са Богом, подразумеваће прихватање Обманитеља као Христа.

 

Зато најтоплије саветујем да избегавате литературу и разне видео програме који стварају немир и пометњу, као и људе који се непрестано баве проучавањем зла у свету. Ми нећемо победити зло тако што ћемо рационално упознати његове тајне, већ једино тако што ћемо се сјединити са Христом, јер само Христом можемо да победимо обману овога света и нечастивога. Нажалост, данас има људи у Цркви који са нездравом ревношћу проучавају масонерију, разне окултне покрете, магију, сатанизам, а све са уверењем да ће тако лакше препознати зло око себе и победити га. Опсесивно бављење овим темама прља ум и срце човеково и заправо неприметно може да нас увуче у зло, а да то и не приметимо јер лако можемо да постанемо тако параноични да ћемо зло видети свуда око себе осим у самом себи и нашим слабостима и греховима. Најбољи показатељ да се удаљујемо од благодати Божије јесте када све више осуђујемо и видимо само зло око себе и у другима. Зато се треба чувати нарочито гуру-духовника који освајају душе причама о последњим временима, а сами су још робови страсти, посебно гордости. О овом пробелму тзв. младо-старчества доста се данас говори јер псеудо-духовништво под видом борбе за врлину и очување чистоте вере неретко води у раскол и јерес, и самим тим удаљује душе од Цркве као Тела Христовог. Свети оци који су писали о последњим временима претходно су очистили свој ум и срце благодаћу Божијом и нису о овим темама писали острашћено и да бисмо и ми правилно разумели њихове поруке морамо да будемо претходно духовно утврђени, а не да не научивши ни основе сопствене вере одмах трчимо у сензационалне теме издаје вере, завера, Антихриста и сл.

 

Морамо да много радимо на томе да наше мисли буду чисте и позитивне, да све људе око себе, па чак и оне који су посрнули, гледамо као оне који су позвани да буду наша вечна сабраћа, а не као сумњиве непријатеље, шпијуне, заверенике, делатнике злих сила и слично. Према свима треба да се односимо са љубављу, али не и лаковерно да прихватамо њихове савете, већ да све духовно проверавамо кроз искуство Цркве. Господ нас учи да будемо безазлени као голубови, али мудри као змије (Мт. 10, 16). Управо бих зато свој одговор завршио предивним тумачењем које је на ове речи Господње оставио наш блаженопочивши и свети Патријарх Павле:

 

Међу вуковима опстати овци је тешко, али нијенемогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце Његове. А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односнода нас непријатељи не онемогуће. А безазленост и доброта ће нас сачувати да мине постанемо вуци.

Треба имати, дакле, мудрост. Развијати мудростБогом дану, све више и више, а паралелно са тим развијати и доброту. Јер,мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази углупост. Ни једно ни друго више, него да будемо "мудри као змије, абезазлени као голубови".

"И мене су гонили, и вас ће гонити",говори Господ. С тим морамо бити начисто и припремити се да и при том останемоонако како треба, какви су и преци наши били: људи Божији, народ Божији. И онда,кад дође крај живота нашега, ући ћемо у радост блаженства Царства Небескога. Тои јесте смисао и циљ нашег живота. Бог вас благословио!  Oce divan je citav ovaj post,dosta mi znaci sto sam ga sad procitao, prije sam citao Knjigu Otkrivenja i bas me operecivala,zato je necu vise citati.   svidja mi se ova recenica. =>   Књига Отрковења је зато веома комплексна и због могућности погрешних тумачења и разумевања њеног садржаја то је једина књига Новог Завета која се не чита на богослужењима. То није због тога што она није богонадахнута (не дао Бог) јер је њу по предању саставио Св. Апостол Јован у посебном надахнућу Божијем, него због тога да се хришћани не би претерано оптерећивали последњим временима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      6 септембра, 2021 
      Рекоше ми да је синоћ испред Цетињског манастира било мирно. Спокој у души. Нема полиције. Само дискретно освјетљење које жмирка и чкиљи кроз крошње дрвећа, додатно дајући мистичност вијекова иза нас. Па се поново сјетих мојих дугих љета, дрвећа дивљих кестена на путу од Дворца краља Николе до манастира, и једне липе.
      Све је исто. И запитах се: зашто сада не уђете у манастир и истјерате “србијанске попове“? Ко вас данас спрјечава? И шта би јучерашње устоличење значило ако “србијанских попова“ данас нема. Ништа! Али нећете ви то.

      Фото: Принтскрин/Митрополија
      Знате да то нијесу србијански попови, него они исти којима сте приступали деценијама. Позивали их на славе и сахране. И даље су црногорски, ада који други? Све мимо тога је устројство цркве. Уједињење којем се стољећима тежило. Као што је Црна Гора чланица НАТО-а, али је ипак самостална и не зове се НАТО.
      Цетињани које је знам су и иначе оштри, имају неке своје често на први поглед неразумне и тврдоглаве ставове, али када им се благом ријечју приближите, загрле вас и гледају вас као род најрођенији. Све ће вам дати, џемпер са себе, свој кревет, задњу кору хљеба…братом вас звати, чак и ако другачије мислите.
      Зато што су то други од вас тражили. Зато што су вам послије стољећа и стољећа рекли да су окупаторски. А то су вам рекли домаћи окупатори – они који су вам све одузели, од Цетиња селендру без воде направили. Сад сте им најбољи. Када треба да јуришате за њихове џепове и џепове њихове дјеце.
      И није то ваша лаковјерност. Иако други покушавају да манипулишу вама. То је та ваша непосредност, црногорски инат и пизма у смислу да вам нико, па ни ваши најближи, не могу несто наметати “на силу“. Иако није на силу. Али је приступ важан. Вјерујем да то већ данас схватате. Али и не морате. То треба други да схвате. Схватају они то, али их није брига, злоупотребљавајући вашу наивну добродушност. И да своје представе вашим. Они који покушавају да искористе вашу непосредност, гледајући из оближњих кафана како испуњавате њихове материјалне интересе. Цетиње им само за то служи. Као и цијела Црна Гора, уосталом. Деценијама. Гурајући вам сада у руке црногорске заставе увезене из Кине.
      Велибор Марковић
      Извор: 
       
      Зашто сада не уђете у манастир и истјерате „србијанске попове“? – Журнал
      ZURNAL.ME Рекоше ми да је синоћ испред Цетињског манастира било мирно. Спокој у души. Нема полиције. Само дискретно освјетљење које жмирка и чкиљи кроз крошње дрвећа, додатно […]  
    • Од Ромејац,
      Код Новог Места купљено је имање за изградњу првог православног манастира у Словенији. Манастир ће бити посвећен Рођењу Пресвете Богородице, објавио је на свом званичном Инстаграм налогу Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.
      “Наша срећа је огромна. Код Новог Места смо купили имање за први православни манастир у Словенији. Посвећујем га Рођењу Пресвете Богородице. Дивни пејзажи, дивне монахиње, дивни људи… Благослов за пријатељску Словенију”, написао је Патријарх Порфирије.
      Извор
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Код Новог Места купљено је имање за изградњу првог православног манастира у Словенији. Манастир ће бити посвећен Рођењу Пресвете Богородице, објавио је на свом званичном Инстаграм налогу Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.

       
      “Наша срећа је огромна. Код Новог Места смо купили имање за први православни манастир у Словенији. Посвећујем га Рођењу Пресвете Богородице. Дивни пејзажи, дивне монахиње, дивни људи… Благослов за пријатељску Словенију”, написао је Патријарх Порфирије.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Током пожара у Северној Евији, чудо је спасило Свети манастир Светог Давида, ватрогасце и три монаха који су остали унутра. Монаси манастира навели су да је ватра дошла до зидова манастира, али Бог је био ту да га заштити!

       
      Ситуација је била критична у манастиру Светог Давида на језеру Евиа, где је пламен долазио до његових капија. Пламен је био огроман и према процени ватрогасне службе достизао чак 80 метара, док неприступачност терена спречавао ватрогасце да се приближе ватри.
      У изјави за грчку Православну агенцију (Ορθοδοξια) монаси манастира навели су да је ватра “лизала” зидове манастира. У међувремену, непрекидни пожари круже око села Палеохори и Каламоуди, приморавајући ватрогасне бригаде да воде одвојене битке, како би спречиле већу штету. Али чудом је пламен престао у дворишту манастира и историјски манастир је остао нетакнут.
      Вест је потврдио и заменик регионалног гувернера, господин Воурданос, који је изјавио да су оштећене само мале цркве које се налазе око манастира.
      Раније је монасима и онима који су пожурили да помогну да га пожар не уништи, наређено да се евакуишу. Монаси и ходочасници су понели са собом свете мошти, свете иконе и уклонили се из манастира по упутствима надлежних органа, док су три монаха одбила евакуацију и заједно са ватрогасцима остала у манастиру.
      Игуман Гаврило у очају је изјавио да је манастир препуштен на милост Божију, али је апеловао на све вернике да се моле: “Манастир Светог Давида је духовна лука у који долазе хиљаде ходочасника. Када су сви ти људи били обавештени, они су се молили Богу за спас манастира и Бог је услишио њихове молитве и чудо се догодило… Иако су огромне ватре спалиле све око манастира, а манастир је у овом тренутку нетакнут.”
      Игуман манастира Светог Давида, архимандрит Гаврило, разговарао је у среду ујутру са Атинском новинском агенцијом, где је изјавио:
      “Гушили смо се у диму. Видели смо само дим који је долазио према нама. Од браће која стижу у манастир сазнавали смо вести о местима докле је ватра стигла. Молили смо се да Богородица и свети старац заштите манастир од пожара који уништава све. Ватра је спалила све око манастира. Ипак, наши светитељи су заштитили манастир од уништења. Милошћу Божијом, манастир је спашен, али ми је жао што морам да кажем да нисмо имали никакве помоћи. Није било координације, није било довољно ватрогасаца. Неки људи су хтели да манастир изгори, не знам шта да кажем. Изашао сам из манастира у последњи час са још два монаха и два ватрогасца који су се такође евакуисали, јер је ситуација постајала све опаснија. Ватра је неконтролисано горела а да је нико није зауставио. Говоримо о великој боровој шуми која је изгорела. Имали смо бескрајне телефонске позиве и ништа се није догодило.” Међутим, иако су људи напустили манастир, Бог је био ту да га заштити!
      Митрополит Халкиски г. Хризостомос је изјавио да је ситуација била ван контроле. Такође је напоменуо да су многе цркве и многе куће запаљене, док је за оне који су изгубили своје домове, митрополит нагласио да ће бити збринути у хостелу Светог Јована Руског у Прокопима, али и у шаторима ако је потребно.
      Три ватрогасца који су учествовали у гашењу пожара у манастиру превезени су са опекотинама у оближњи Дом здравља.
      У исто време, на многе путеве и пролазе, који су водили од језера до манастира, срушили су се изгорели стубови, каблови за напајање, изгорела стабла и нису дозвољавала возилима ватрогасне јединице да се крећу по том подручју.
      Почела су да дејствују и три ватрогасна авиона (канадера), заједно са хеликоптером, који су се налазили у том подручју. Међутим, сва вода коју су избацивали авиони испаравала је услед врелине пре него што би додирнула тло. Борбу са пламеном водио је и велики руски ватрогасни авион Бериев-200, који је избачен из “битке” када је оштетио мотор током лета док је помагао копненим снагама у гашењу пожара на Евији. Његови пилоти, како преноси ЕРТ, успели су да га безбедно спусте на аеродром Елефсина.
      Према саопштењу гувернера Централне Грчке Фаниса Спаноса, „ватрогасци, полиција, добровољци, шумарски службеници, окружни и општински службеници уложили су надљудске напоре током целе ноћи да обуздају пламен. Настављамо свим снагама, јер је пред нама дуг и тежак пут “.
      У међувремену, агонија за становнике Северне Евије се наставља други дан заредом, где катастрофални пожари несконтролисано бесне и настављају своје ширење. Координациони центар издао је наређење за евакуацију многих насеља, што је такође најавио заменик министра цивилне заштите, господин Никос Хардалиас, током свог брифинга. Ватрогасна возила су заробљена у разним местима, а канадери и хеликоптер настављају да испуштају тоне воде, али фронтова има много. Позиви за помоћ авионом или копном су стални. Наредба о евакуацији такође је издата за село Коуркоулои. Тамо је пламен, међутим, окружио село и заробио у њему и ватрогасце и становнике, који траже излаз како би могли да се евакуишу.
      Неједнака битка са пламеном наставља се и у многим деловима Грчке. Пожар прети и предграђу Атине. Главни фронтови који се не могу контролисати постоје и данас, 5. августа, како у Северној Евији, тако и у Древној Олимпији, где су ватрогасци током целе ноћи улагали надљудске напоре да спрече да се ватра приближи археолошком налазишту, док је тамошњи храм изгорео.
      Манастир Светог Давида у Евији је био и дом чувеног старца из 20. века Светог Јакова из Евије који је канонизован крајем 2017.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 17. јула 2021. године, студио Радио Светигоре посјетио је катихета Бранислав Илић. Он је посјетио и гроб блаженопочившег Митрополита Амфилохија и обишао Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, као и манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, где се срео са Његовим Преосвештенством епископом буеносајреско – јужно централноамеричким г. Кирилом.


       
      Звучни запис разговора
       
      У студију Радио Светигоре, госта је дочекао новинар јереј Павле Божовић.
      У разговору са новинаром Радио Светигоре о. Павлом Божовићем, катихета Бранислав Илић говорио је о својој посјети митрополији црногорско-приморској, епархијама захумско-херцеговачкој и будимљанско-никшићкој, које је посјетио после једанаест година.
       
                                       
      Извор: Радио Светигора
×
×
  • Креирај ново...