Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Оче, јуче сам посетила ваш манастир. Нажалост нисмо се видели јер смо стигли у време одмора. Манастир је прелеп и даће Бог да долазимо чешће.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Oče, odakle je ovo pravilo? Prijatelj mi kaže sledeće - Где постоји то правило? Црква је до 11. века у Византији признавала грађански брак и супружнике причешћивала.

 

Истина, било је разних пракси у историји Цркве. Заправо св. тајна брака није постојала од старине у данашњем облику. Када су двоје младих људи ступали у заједницу одлазили су Епископу који им је на црквеном сабрању (Литургији) давао пред целом заједницом благослов за заједнички живот, а потом су се причешћивали. Заправо, то је језгро св. тајне брака коју имамо данас у мало разрађенијој форми са више молитава.

 

Дакле, у основи стоји благослов Епископа који се даје у оквиру Св. Литургије и сагласност (амин) које даје црквено сабрање на молитву предстојатеља. Ако је Црква признавала грађански брак то је засигурно било у сличној форми јер је свака врста заједнице човека и жене без благослова Епископа, односно свештеника, заправо живот у греху. Да ли ће тај благослов бити у виду самог црквеног обреда венчања према постојећем обреду, или у виду посебне молитве која се прочита у Цркви како би се црквено оснажио постојећи брак, или пак, у форми личног благослова по нарочитом расуђивању Епископа којим се благосиља постојећи заједнички живот и причешће, то зависи од праксе у појединим Епархијама и помесним Црквама.

 

Аутоматско прихватање вишегодишњег заједничког живота у грађанском браку, као потпуно валидној замени за брак благословен од стране Цркве, по мојим сазнањима није део православног предања. Брак у хришћанској традицији није само заједнички живот човека и жене, већ живот који иконизује тајну Христа и Цркве. Он је суштински утемељен на Евхаристији, а Евхаристије нема без Цркве и благослова предстојатеља.

 

Лично сам присталица идеје да се за старије људе који су у дугогодишњем грађанском браку напише краћи обред, молитва покајног карактера, коју би Епископ или свештеник прочитао у храму након исповести супружника и дао им благослов да се причесте.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

http://srbin.info/2014/12/13/tajna-misteriozne-srpske-princeze-teodora-izgubljena-cerka-cara-dusana/

 

Оче Саво, како Ви гледате на овај текст?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Истина, било је разних пракси у историји Цркве. Заправо св. тајна брака није постојала од старине у данашњем облику. Када су двоје младих људи ступали у заједницу одлазили су Епископу који им је на црквеном сабрању (Литургији) давао пред целом заједницом благослов за заједнички живот, а потом су се причешћивали. Заправо, то је језгро св. тајне брака коју имамо данас у мало разрађенијој форми са више молитава.

 

Дакле, у основи стоји благослов Епископа који се даје у оквиру Св. Литургије и сагласност (амин) које даје црквено сабрање на молитву предстојатеља. Ако је Црква признавала грађански брак то је засигурно било у сличној форми јер је свака врста заједнице човека и жене без благослова Епископа, односно свештеника, заправо живот у греху. Да ли ће тај благослов бити у виду самог црквеног обреда венчања према постојећем обреду, или у виду посебне молитве која се прочита у Цркви како би се црквено оснажио постојећи брак, или пак, у форми личног благослова по нарочитом расуђивању Епископа којим се благосиља постојећи заједнички живот и причешће, то зависи од праксе у појединим Епархијама и помесним Црквама.

 

Аутоматско прихватање вишегодишњег заједничког живота у грађанском браку, као потпуно валидној замени за брак благословен од стране Цркве, по мојим сазнањима није део православног предања. Брак у хришћанској традицији није само заједнички живот човека и жене, већ живот који иконизује тајну Христа и Цркве. Он је суштински утемељен на Евхаристији, а Евхаристије нема без Цркве и благослова предстојатеља.

 

Лично сам присталица идеје да се за старије људе који су у дугогодишњем грађанском браку напише краћи обред, молитва покајног карактера, коју би Епископ или свештеник прочитао у храму након исповести супружника и дао им благослов да се причесте.

Bio sam u građanskom braku sa suprugom 17 godina. I decu smo dobili, i trista nas je đavola pratilo tih 17 godina a onda s blagoslovom svog duhovnika venčali smo se pred Gospodom prošle godine. Verujem da je zaista od tad naš brak zaista blagosloven i uveravam vas da se zaista desila promena. Ja to ne znam da opišem, ali tvrdim aposteriori da je sve mnogo bolje i drugačije nego pre.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bio sam u građanskom braku sa suprugom 17 godina. I decu smo dobili, i trista nas je đavola pratilo tih 17 godina a onda s blagoslovom svog duhovnika venčali smo se pred Gospodom prošle godine. Verujem da je zaista od tad naš brak zaista blagosloven i uveravam vas da se zaista desila promena. Ja to ne znam da opišem, ali tvrdim aposteriori da je sve mnogo bolje i drugačije nego pre.

Исти случај ,само да потрврдим твоје речи.Ми после 15 година, пре 2 године и Богу хвала, све на боље и ми и деца и у сваком смислу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

-Нико не може доћи к мени ако га не довуче отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.

 

-И рече: зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од оца мојега.

 

https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&book=43&chap=6

 

Како разумијете ове ријечи Христове, како их тумачите у односу на себе и уопште у односу на људе?

 

Унапријед хвала за одговор!

 

У оба ова цитата из 6. главе Јеванђеља по Јовану Господ Христос сведочи тајну да ништа што чини у домостроју спасења не бива без Оца и Духа Светога, и да Отац ништа не чини без Сина и Духа Светога који из Оца вечно исходи и Сином се даје. Све бива у савршеном тројичном садејству. Ни Син без Духа, ни Дух без Сина ништа не чине, него заједно извршавају вољу Оца. Отац Небески оне који имају добро настројење срца и који улажу духовни труд да нађу пут ка истини привлачи Своме Сину благодатним дејством Духа Светога. Господ нам овим речима открива да сами по својим моћима нисмо у могућности да нађемо пут ка Богу. Без Духа Светога не можемо да познамо Христа као Сина Божијег, а Бог Отац нас познаје и прихвата једино у Сину Своме Јединородном. Зато нема приступа Оцу нико ко није задобио заједницу у Христу Исусу благодатним дејством Духа Светога, који нас учвршћује у Цркви, Телу Христовом и чини нас заједничарима Свете Тројице, Једнога Бога који се познаје у три једносушне и нераздељиве ипостаси.

 

Како се ово учење одражава на наш живот? Пре свега морамо да схватимо да смо позвани да у Христу Исусу постанемо причасници вечног живота који нам се од Оца Духом Светим даје као дар, да постанемо „причасници божанске природе“ (κοινωνοί θείας φύσεως) 2Пет 1, 4. То је циљ нашег постојања и то је спасење, оцелотворење, човека који је створен по лику Божијем, али и на динамичко узрастање у заједници са Богом. Онај који не задобије Духа Светога, и не позна Христа као Господа и кроз њега Оца Небеског заувек ће остати недовршен, у својеврсном полупостојању које је ништа друго него вечна тама и духовна смрт.

 

Да бисмо остварили заједницу са Богом потребно је не само да примимо крштење, већ и да заживимо крштењским заветом, тј. да свучемо старог човека и обучемо се у новога, у Христа Господа, а то не бива другачије него кроз Цркву, кроз свете тајне и врлине. Бога је познао само онај који врши његове заповести и у њима види живот вечни, учи нас Господ. „Који мене љуби, заповијести моје држи; а ко мене не љуби, заповијести моје не држи (Јн. 14,21.24) каже Господ. А апостол Павле нас учи шта је љубав: Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје (1 Кор. 13,48).

 

Богопознање и вера у Господа није интелектуални процес (често чујемо верујем да Бог постоји, или нешто тамо постоји) већ нови живот, постајемо нова твар у Христу и задобијамо потпуно други однос према свему око нас, посебно према ближњима. Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему (1 Јн. 4,16) и без љубави немогуће је познати Бога. Бога познајемо, дакле, љубављу и трудом у врлинама. Присиљавањем себе на вршење заповести Божијих отварамо двери свога срца за благодат Божију, благодат Духа Светога, без које не можемо јестествено познати Христа као Бога који је слика доброте Очеве, печат истоветни, Који показује у себи Оца; Христа који је Логос живи, Бог истинити, предвечна Премудрост, Живот, Освећење, Сила… (уп. Анафора Литургије Св. Василија Великог).

 

Тајна охристовљења најупечатљивије се показује и потврђује у Св. Литургији, која нас опет и опет уводи и утврђује у евхаристијском начину постојања. У Светој Литургији живимо тајну будућег века, већ сада и овде; будући многи, а постајући једно у Христу, у заједници једног Хлеба Господњег и Једне Чаше. Отуда, сваки грех, свака мржња, себичност, гордост, нечистота удаљава нас од вечног живота и уводи у свет полупостојања. Овладани страстима и грехом као неприродним начином постојања не познајемо Христа као Бога срцем својим и наша вера постаје интелектуална дисциплина. Наше срце затвара се за благодат Духа Светога и у ближњем не препознајемо конститутивни део сопственог постојања већ га доживљавамо као конкуренцију, сметњу и непријатеља. У таквом стању, без покајања, целовитог преумљења и промене начина живота никада нећемо доћи у Дом Очев и васпоставити у себи лик Божији по коме смо створени. Зато нема ни вере, ни љубави ни наде без подвига, а подвиг је стални напор да изађемо из свог уског и себичног ЈА и заснујемо своје постојање у Христу Господу који нас Духом Светим уводи у вечну заједницу са Оцем Својим Небеским.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Oce Savo ovaj clan https://www.pouke.org/forum/user/7712-muramasa/ postavio je neki dio ovog teksta na mom profilu,pa bih volio ako mozete da rastumacite da bi on,ja i ostali shvatili to.

 

 

 

 

 

 

@Sveti Serafim Sarovski Čudesno obraćenje mladića Jedan sveštenik je imao sina Nikolaja, koji je posle upisanog fakulteta počeo da gubi veru, prestao je da se moli i da posećuje crkvene službe. Bio je dan uoči Božića. - Kolja, da li bi išao na svenoćnu službu jer je sutra veliki praznik, - rekla mu je majka. – Kako bih ja i tata bili srećni kada bi ti pošao u crkvu. Sin je razdraženo odgovorio: - Ja sam vam već mnogo puta rekao da tamo nemam šta da radim …Šta ću dobiti u toj tesnoti i praznini? - Pazi Kolja da te Gospod ne kazni zbog tih reči.- skrušeno je rekla majka. Te večeri se sinu desilo sledeće: pružio je ruku da bi uzeo nešto sa police i uzviknuo je od bola. Nije mogao da pomeri ruku od bola ispod miške. Bol je postajao sve veći i ispod miške je počeo da raste tumor. Doktor koga su pozvali ujutru je konstatovao tešku bolest. Rekao je da treba čekati dok tumor u potpunosti ne sazre, da se može operisati. Za Kolju je nastupilo vreme teških mučenja i besanih noći. Medjutim Kolja nije zaboravio da je njegova bolest počela posle toga kada mu je majka predskazala Božiju kaznu. On još nije sasvim izgubio veru i savest mu se probudila. Primetio je kod majke novu ikonu prepodobnog Serafima, koji je tek bio proslavljen. Uveče je upitao majku: - Daj mi preko noći ikonu prepodobnog Serafima. Majku je u toku noći razbudio Koljin krik. Potrčala je u njegovu sobu i ugledala sledeći prizor: Kolja je sedeo na krevetu, a krevet i pod ispred njega je bio pun gnoja. Kolja je bio uznemiren i govorio je sa snebivanjem: - Kod mene je sada bio prepodobni Serafim i rekao je da ću poginuti ukoliko se ne pokajem i ne izmenim život. Zatim je prepodobni dodirnuo moju bolnu ruku, i tumor je tog časa pukao. Sada je moja ruka potpuno zdrava. Ovaj dogadjaj je potpuno promenio Koljinu dušu i život. Napustio je fakultet i upisao Duhovnu seminariju, a potom Akademiju. Kada ju je završio primio je monaštvo sa imenom Serafima i potom je postao episkop Dmitrovski – jedan od najblagočestivijih ljudi našeg vremena, “Bogorodičin starac”, kako su ga zvali radi posebnog poštovanja Majke Božije.

 

Ово је заиста врло лепа и поучна прича која показује чудесно деловање благодати Божије молитвама Св. Серафима Саровског. Много пута у животу можемо да научимо да Бог може да пробуди душу припуштањем неког привременог страдања које треба да омекша човеково срце да би се оно отворило за љубав Божију. А благодат Божија делује на чудесан и натрпиродан начин, како и певамо у Цркви: "Идјеже бо хошчет Бог измјењајетсја јестества чин – тј: Тамо где хоће Бог мјења се и природни ток ствари!"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zbog cega je Bog pobio zivotinje u potopu? One nisu gresne,a Bog je mogao da ih spase na cudesan nacin?

 

Наравно, у животињама, као и уосталом, у васцелој бесловесној твари нема греха јер нема ни слободе. Човек је изгубивши заједницу са Богом сву твар увукао у ропство пропадљивости због чега и "сва твар уздише и тугује са нама" (уп. Рим 8.22). Грех је последица злоупотребљене слободе. Потоп из времена Ноја слика је крштења у коме умиремо старом човеку да бисмо се родили у новом. Будући да су људи тога времена запали у велико богоодступништво, Бог је према библијском предању припустио потоп како би обновио људски род. Наравно, требало је да прођу још многе генерације док сам Син Божији није постао човек и освештао људску природу, учинивши је богопричасном.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помоз Бог Оче!

 

Како бисте посаветовали бездетне супужнике?

 

То је велики крст, али не треба губити наду у Господа. Сетимо се само повести о Ани, мајци пророка Самуила 1. Самуилова 2:1-21. Након дугих молитви и плача Господ је услишио њене молитве и она је затруднела и родила сина и посветила га Богу од самог детињства. Ана је после родила још три сина и три кћерке. Такође не заборавимо ни Јелисавету и Захарију који су били у годинама и којима је Бог подарио сина, Св. Јована Претечу. Још је много и других примера и у Св. Писму и у житијама светих. Зато је важно да стално будете у молитви, али истовремено да благодарите Богу и увек говорите да буде воља Божија.

 

Ако имате могућности да набавите лозу Св. Симеона из манастира Хиландара било би добро и корисно. Знам неколико случајева да су бездетни родитељи добили децу захваљујући овој чудотворној лози која делује по молитвама Св. Симеона.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је велики крст, али не треба губити наду у Господа. Сетимо се само повести о Ани, мајци пророка Самуила 1. Самуилова 2:1-21. Након дугих молитви и плача Господ је услишио њене молитве и она је затруднела и родила сина и посветила га Богу од самог детињства. Ана је после родила још три сина и три кћерке. Такође не заборавимо ни Јелисавету и Захарију који су били у годинама и којима је Бог подарио сина, Св. Јована Претечу. Још је много и других примера и у Св. Писму и у житијама светих. Зато је важно да стално будете у молитви, али истовремено да благодарите Богу и увек говорите да буде воља Божија.

 

Ако имате могућности да набавите лозу Св. Симеона из манастира Хиландара било би добро и корисно. Знам неколико случајева да су бездетни родитељи добили децу захваљујући овој чудотворној лози која делује по молитвама Св. Симеона.

 

Хвала на одговору. Закључујем да је најбитније да се молимо да буде воља Божија.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

http://srbin.info/2014/12/13/tajna-misteriozne-srpske-princeze-teodora-izgubljena-cerka-cara-dusana/

 

Оче Саво, како Ви гледате на овај текст?

 

Текст је занимљив. Заиста је непознато ко је та личност на дечанској фресци која приказује царицу Јелену и малог Уроша. Најчешћа теорија је да је реч о Симеону (Синиши), сину Св. Краља Стефана Дечанског и Марије Палеолог или можда чак о принцези за коју је Урош као мали верен. Мислим да ће то остати тајна јер натпис није сачуван. У Дечанима имамо јој једну фреску на којој је приказан Синиша и постоји извесна сличност.

https://fotki.yandex.ru/next/users/diomedes2/album/336251/view/778688

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      6 септембра, 2021 
      Рекоше ми да је синоћ испред Цетињског манастира било мирно. Спокој у души. Нема полиције. Само дискретно освјетљење које жмирка и чкиљи кроз крошње дрвећа, додатно дајући мистичност вијекова иза нас. Па се поново сјетих мојих дугих љета, дрвећа дивљих кестена на путу од Дворца краља Николе до манастира, и једне липе.
      Све је исто. И запитах се: зашто сада не уђете у манастир и истјерате “србијанске попове“? Ко вас данас спрјечава? И шта би јучерашње устоличење значило ако “србијанских попова“ данас нема. Ништа! Али нећете ви то.

      Фото: Принтскрин/Митрополија
      Знате да то нијесу србијански попови, него они исти којима сте приступали деценијама. Позивали их на славе и сахране. И даље су црногорски, ада који други? Све мимо тога је устројство цркве. Уједињење којем се стољећима тежило. Као што је Црна Гора чланица НАТО-а, али је ипак самостална и не зове се НАТО.
      Цетињани које је знам су и иначе оштри, имају неке своје често на први поглед неразумне и тврдоглаве ставове, али када им се благом ријечју приближите, загрле вас и гледају вас као род најрођенији. Све ће вам дати, џемпер са себе, свој кревет, задњу кору хљеба…братом вас звати, чак и ако другачије мислите.
      Зато што су то други од вас тражили. Зато што су вам послије стољећа и стољећа рекли да су окупаторски. А то су вам рекли домаћи окупатори – они који су вам све одузели, од Цетиња селендру без воде направили. Сад сте им најбољи. Када треба да јуришате за њихове џепове и џепове њихове дјеце.
      И није то ваша лаковјерност. Иако други покушавају да манипулишу вама. То је та ваша непосредност, црногорски инат и пизма у смислу да вам нико, па ни ваши најближи, не могу несто наметати “на силу“. Иако није на силу. Али је приступ важан. Вјерујем да то већ данас схватате. Али и не морате. То треба други да схвате. Схватају они то, али их није брига, злоупотребљавајући вашу наивну добродушност. И да своје представе вашим. Они који покушавају да искористе вашу непосредност, гледајући из оближњих кафана како испуњавате њихове материјалне интересе. Цетиње им само за то служи. Као и цијела Црна Гора, уосталом. Деценијама. Гурајући вам сада у руке црногорске заставе увезене из Кине.
      Велибор Марковић
      Извор: 
       
      Зашто сада не уђете у манастир и истјерате „србијанске попове“? – Журнал
      ZURNAL.ME Рекоше ми да је синоћ испред Цетињског манастира било мирно. Спокој у души. Нема полиције. Само дискретно освјетљење које жмирка и чкиљи кроз крошње дрвећа, додатно […]  
    • Од Ромејац,
      Код Новог Места купљено је имање за изградњу првог православног манастира у Словенији. Манастир ће бити посвећен Рођењу Пресвете Богородице, објавио је на свом званичном Инстаграм налогу Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.
      “Наша срећа је огромна. Код Новог Места смо купили имање за први православни манастир у Словенији. Посвећујем га Рођењу Пресвете Богородице. Дивни пејзажи, дивне монахиње, дивни људи… Благослов за пријатељску Словенију”, написао је Патријарх Порфирије.
      Извор
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Код Новог Места купљено је имање за изградњу првог православног манастира у Словенији. Манастир ће бити посвећен Рођењу Пресвете Богородице, објавио је на свом званичном Инстаграм налогу Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.

       
      “Наша срећа је огромна. Код Новог Места смо купили имање за први православни манастир у Словенији. Посвећујем га Рођењу Пресвете Богородице. Дивни пејзажи, дивне монахиње, дивни људи… Благослов за пријатељску Словенију”, написао је Патријарх Порфирије.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Током пожара у Северној Евији, чудо је спасило Свети манастир Светог Давида, ватрогасце и три монаха који су остали унутра. Монаси манастира навели су да је ватра дошла до зидова манастира, али Бог је био ту да га заштити!

       
      Ситуација је била критична у манастиру Светог Давида на језеру Евиа, где је пламен долазио до његових капија. Пламен је био огроман и према процени ватрогасне службе достизао чак 80 метара, док неприступачност терена спречавао ватрогасце да се приближе ватри.
      У изјави за грчку Православну агенцију (Ορθοδοξια) монаси манастира навели су да је ватра “лизала” зидове манастира. У међувремену, непрекидни пожари круже око села Палеохори и Каламоуди, приморавајући ватрогасне бригаде да воде одвојене битке, како би спречиле већу штету. Али чудом је пламен престао у дворишту манастира и историјски манастир је остао нетакнут.
      Вест је потврдио и заменик регионалног гувернера, господин Воурданос, који је изјавио да су оштећене само мале цркве које се налазе око манастира.
      Раније је монасима и онима који су пожурили да помогну да га пожар не уништи, наређено да се евакуишу. Монаси и ходочасници су понели са собом свете мошти, свете иконе и уклонили се из манастира по упутствима надлежних органа, док су три монаха одбила евакуацију и заједно са ватрогасцима остала у манастиру.
      Игуман Гаврило у очају је изјавио да је манастир препуштен на милост Божију, али је апеловао на све вернике да се моле: “Манастир Светог Давида је духовна лука у који долазе хиљаде ходочасника. Када су сви ти људи били обавештени, они су се молили Богу за спас манастира и Бог је услишио њихове молитве и чудо се догодило… Иако су огромне ватре спалиле све око манастира, а манастир је у овом тренутку нетакнут.”
      Игуман манастира Светог Давида, архимандрит Гаврило, разговарао је у среду ујутру са Атинском новинском агенцијом, где је изјавио:
      “Гушили смо се у диму. Видели смо само дим који је долазио према нама. Од браће која стижу у манастир сазнавали смо вести о местима докле је ватра стигла. Молили смо се да Богородица и свети старац заштите манастир од пожара који уништава све. Ватра је спалила све око манастира. Ипак, наши светитељи су заштитили манастир од уништења. Милошћу Божијом, манастир је спашен, али ми је жао што морам да кажем да нисмо имали никакве помоћи. Није било координације, није било довољно ватрогасаца. Неки људи су хтели да манастир изгори, не знам шта да кажем. Изашао сам из манастира у последњи час са још два монаха и два ватрогасца који су се такође евакуисали, јер је ситуација постајала све опаснија. Ватра је неконтролисано горела а да је нико није зауставио. Говоримо о великој боровој шуми која је изгорела. Имали смо бескрајне телефонске позиве и ништа се није догодило.” Међутим, иако су људи напустили манастир, Бог је био ту да га заштити!
      Митрополит Халкиски г. Хризостомос је изјавио да је ситуација била ван контроле. Такође је напоменуо да су многе цркве и многе куће запаљене, док је за оне који су изгубили своје домове, митрополит нагласио да ће бити збринути у хостелу Светог Јована Руског у Прокопима, али и у шаторима ако је потребно.
      Три ватрогасца који су учествовали у гашењу пожара у манастиру превезени су са опекотинама у оближњи Дом здравља.
      У исто време, на многе путеве и пролазе, који су водили од језера до манастира, срушили су се изгорели стубови, каблови за напајање, изгорела стабла и нису дозвољавала возилима ватрогасне јединице да се крећу по том подручју.
      Почела су да дејствују и три ватрогасна авиона (канадера), заједно са хеликоптером, који су се налазили у том подручју. Међутим, сва вода коју су избацивали авиони испаравала је услед врелине пре него што би додирнула тло. Борбу са пламеном водио је и велики руски ватрогасни авион Бериев-200, који је избачен из “битке” када је оштетио мотор током лета док је помагао копненим снагама у гашењу пожара на Евији. Његови пилоти, како преноси ЕРТ, успели су да га безбедно спусте на аеродром Елефсина.
      Према саопштењу гувернера Централне Грчке Фаниса Спаноса, „ватрогасци, полиција, добровољци, шумарски службеници, окружни и општински службеници уложили су надљудске напоре током целе ноћи да обуздају пламен. Настављамо свим снагама, јер је пред нама дуг и тежак пут “.
      У међувремену, агонија за становнике Северне Евије се наставља други дан заредом, где катастрофални пожари несконтролисано бесне и настављају своје ширење. Координациони центар издао је наређење за евакуацију многих насеља, што је такође најавио заменик министра цивилне заштите, господин Никос Хардалиас, током свог брифинга. Ватрогасна возила су заробљена у разним местима, а канадери и хеликоптер настављају да испуштају тоне воде, али фронтова има много. Позиви за помоћ авионом или копном су стални. Наредба о евакуацији такође је издата за село Коуркоулои. Тамо је пламен, међутим, окружио село и заробио у њему и ватрогасце и становнике, који траже излаз како би могли да се евакуишу.
      Неједнака битка са пламеном наставља се и у многим деловима Грчке. Пожар прети и предграђу Атине. Главни фронтови који се не могу контролисати постоје и данас, 5. августа, како у Северној Евији, тако и у Древној Олимпији, где су ватрогасци током целе ноћи улагали надљудске напоре да спрече да се ватра приближи археолошком налазишту, док је тамошњи храм изгорео.
      Манастир Светог Давида у Евији је био и дом чувеног старца из 20. века Светог Јакова из Евије који је канонизован крајем 2017.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 17. јула 2021. године, студио Радио Светигоре посјетио је катихета Бранислав Илић. Он је посјетио и гроб блаженопочившег Митрополита Амфилохија и обишао Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, као и манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, где се срео са Његовим Преосвештенством епископом буеносајреско – јужно централноамеричким г. Кирилом.


       
      Звучни запис разговора
       
      У студију Радио Светигоре, госта је дочекао новинар јереј Павле Божовић.
      У разговору са новинаром Радио Светигоре о. Павлом Божовићем, катихета Бранислав Илић говорио је о својој посјети митрополији црногорско-приморској, епархијама захумско-херцеговачкој и будимљанско-никшићкој, које је посјетио после једанаест година.
       
                                       
      Извор: Радио Светигора
×
×
  • Креирај ново...