Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Guest - . . .-

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему

Recommended Posts

Помаже Бог оче Саво, благословите.

 

Моје питање односи се на дивљу градњу и уништавање шума свуда око манастира и цркви. Како решавате питање неовлашћене градње и заштиту животне средине око српске културне баштине? При овом не мислим само на манастире који су под заштитом УНЕСКО-а, нарочито мислим на оне манастире и цркве што нису под заштитом. Колико је ту структура Цркве, животна средина и природа нарушена? Знам да је грубо нарушена, него има ли ту шта да се спасава где је већина локалног становништва шиптарско становништво? Хвала.

 

Око 40 српских православних светиња постоје тзв. специјалне заштићене зоне. Оне су различитих величина, нпр. око Високих Дечана зона је око 700 хектара, а око мањих цркава зона обухвата само 100 метара у радијусу. У оквиру тих зона постоји забрана за одређене активности (индустрија, путеви и сл) а друге активности су под рестрикцијом и могу се спроводити само уз сагласност СПЦ. Ово сада стоји у посебном закону који су косовске институције званично прогласиле. У оквиру заштићених зона такође јее забрањена и сеча шуме, а главни акценат је да се не дозвољава ништа што би променило амбијент око наших манастира. За ово смо се активно борили још од преговора у Бечу 2007. године. Трудимо се у даљим настојањима да обезбедимо дугорочне међународне гаранције да ће овај режим заштите бити поштован.

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Помаже Бог оче. Захваљујем на одговору.

Такозвана косовска власт има власт над средином и може лако да постиже своје циљеве. Власт је окружена људима који ће урадити било шта да удовоље истој. Шиптари знају циљ њихове власти пре него их она формулише. Хоћу да кажем, окружено се је другима који желе нешто друго у односу на нас Србе. Њихoва снага зависи од тога колико нас виде "православнима", и од  таквог схватања који су то наши конкретни циљеви у ситуацији. Погром 2004 је од таквог једног схватања, зато смо имали толико порушених и спаљених цркви и манастира. Сваки наш циљ биће у будућности схваћен као продужетак те слике, односно да смо имали превише православних храмова.

Моје друго питање. Како формулишете тај циљ шиптарима, ако га уопште формулишете? Односно, каве су наше шансе за градњу нових цркви на КиМ? Као и колико од порушених и спаљених храмова је могуће обновити? Пре свега, да ли је уопште могуће? Хвала. Немам више питања.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Oče Savo, blagoslovite. Zanima me da li se slažete sa stavom igumana manastira Podmaine i episkopa niškog o tome da hrišćani ne bi trebalo da se kupaju u moru i letuju i opšte uzevši, da se u letnjim mesecima obnažuju? Hvala

Share this post


Link to post
Share on other sites

Помаже Бог оче,

хвала на одговору на претходно просто питање.Овога пута ћу вам поставити мало компликованије питање,у ствари,написаћу Вам своје виђење екуменизма а Ви ми,молим Вас,у Вашем одговору напишите да ли сам и зашто у заблуди што се ове теме тиче.Читајући Светоотачке књиге последњих пар година,гледајући и слушајући предавања архијереја,монаха и свештеника и друге материјале,што про,што контра екуменизма ја сам дошао до закључка даје једино Православна Црква права Христова Црква и једина има Благодат Духа Светога доказан у пракси многобројним чудима,нетљеним моштима Светих,мироточењем,што код других Хришћана није случај.Из књига и видео записа које сам досад прочитао и погледао,а ту би посебно споменуо Светог Владику Николаја,Преподобног Аву Јустина,Светог Серафима Саровског,Старца Гаврила из Бошњана,Старца Тадеја,Старца Гаврила Грузијског и многих мојих савременика монаха и свештеника,закључак се нуди да је тај екуменизам,благо речено,нечасна работа и да нама Православнима никаквог добра не може донети осим губљења Благодати Духа Светога и заједнице за Оцем и Сином.Зар као прави следбехици Спаситеља,наша,тј. дужност наше Цркве није да позовемо браћу залуталу у јерес на покајање и повратак у Једну Саборну и Апостолску Цркву.Ту првенствено мислим на Римокатолике и Протестанте као најбројније Хришћанске јеретике.Гледајући са  стране Светоотачког предања,те Цркве се и не разликују од Адвентиста или Јеховиних сведока на пример јер имају своју измењену Догму прилагођену својим потебама а не речју Христовој и Апостолској.Зар се саслужењем са свестенством и епископима разноразних јереси Хришћанства чак и Јудаизма не губи Благодат Духа Светога и Спаситеља Нашег Исуса Христа.У Литургији Оглашених јасно се каже "Oни који су оглашени нека изађу".Да ли наши Архијереји саслуживањем са Римокатолицима признају ту јерес за цркву једнаку нашој?Лично мислим да прво наша Црква има доста унутрашњих проблема да реши,од монаха Артемија и браће и сестара који су кренули за њим,ову нову Истинску СПЦ,увођење новотарија у Литургијски живот,неуниформност Епархијаи још доста других проблема које разједају ткиво наше Мајке Цркве,па онда Свеправославни дијалог,јер и у православном свету има доста разлика,почев од календара и раскола бас на тему екуменизма.то су по мом скромном мишљењу прави проблеми које треба решавати а сву нашу браћу и Православну и осталих јеретичких Цркава позивати стално на покајње и повратак Христовој науци.Замолио бих Вас да прокоментаришете ово што сам написао и да ми укажете на грешке и дате објашњење истих.Унапред хвала.

Свако добро од Господа

Share this post


Link to post
Share on other sites

Помаже Бог оче. Захваљујем на одговору.

Такозвана косовска власт има власт над средином и може лако да постиже своје циљеве. Власт је окружена људима који ће урадити било шта да удовоље истој. Шиптари знају циљ њихове власти пре него их она формулише. Хоћу да кажем, окружено се је другима који желе нешто друго у односу на нас Србе. Њихoва снага зависи од тога колико нас виде "православнима", и од  таквог схватања који су то наши конкретни циљеви у ситуацији. Погром 2004 је од таквог једног схватања, зато смо имали толико порушених и спаљених цркви и манастира. Сваки наш циљ биће у будућности схваћен као продужетак те слике, односно да смо имали превише православних храмова.

Моје друго питање. Како формулишете тај циљ шиптарима, ако га уопште формулишете? Односно, каве су наше шансе за градњу нових цркви на КиМ? Као и колико од порушених и спаљених храмова је могуће обновити? Пре свега, да ли је уопште могуће? Хвала. Немам више питања.

 

Нисам баш сасвим разумео први део питања али мислим да је важно нагласити да је обнова цркава важна и за нас али и за косовске власти које сада желе да покажу да могу да створе услове за живот наше Цркве и народа.

 

Обнова је за нас важна јер где год се налазе наше цркве народ је више охрабрен да остане или да се врати уколико су избегли. Од укупно 150 уништених или оштећених цркава обновљено је само око једне трећине. Обнова иде по фазама и посебно је много урађено у Призрену где је обновљена Богословија и неколико храмова. Ове године ЕУ улаже значајна средства за обнову преосталих објеката Богословије у којој ће, ако Бог да, догодине бити још више ученика. Обнова парохијских домова омогућава и обнову парохија па сада имамо свештенике у Пећи, Истоку и Приштини. Свештеници тамо живе са својим породицама и труде се да подстакну расељене на повратак а истовремено помажу онима који нису ни одлазили. Истовремено се гради много нових цркава у већински српским срединама, тако да Црква све нормалније живи и поред свега што смо прошли у претходним годинама.

 

Најтежи део обнове, а то је у суштини гледано и сами циљ обнове материјалних храмова, јесте обнова живе Цркве. То је веома тешко јер је две трећине нашег верног народа још ван Косова и Метохије и не може да се врати у места из којих су избегли. Ипак наше је да чинимо као Црква што до нас стоји и да се надамо у Божију помоћ. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Често уживам уз оно појање браће, како молитва преобрази човека чује се и у гласу, посебно монаха. Помјаните и ову нашу чудну дружину.

 

Лаку ноћ и свако добро од Господа!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Молим вас ако сте поставили пар питања на овој теми да се не одомаћујете олако, није тема замишљена са радним насловом " МилошБг пита оца Саву" или "Владан пита оца Саву" ...дајте прилику и другим форумашима да поставе питање.

 

Поставио сам оцу Сави само једно једино питање и на одговор се захвалио.

Стварно и ја ову вашу опаску не могу схватити као нешто добронамјерно, већ напротив, спамовање теме, као и ова моја порука сада.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Помаже Бог!

 

Занима ме како сте од борца против екуменизма и хуманизма постали екумениста и хуманиста? 

 

otac Sava je dao odgovor ,nije bio borac protiv ekumenizma,već borac protic sinkretističkog ekumenizma...

Lazare brate,znaš li ti šta je humanizam?

Share this post


Link to post
Share on other sites

otac Sava je dao odgovor ,nijwe bi borac protiv ekumenizma,već borac protic sinkretističkog ekumenizma... Lazare brate,znaš li ti šta je humanizam?

 

 

Под хуманизмом Лазар подразумева исто што и св Јустин и св Николај Српски, као и о Сава у својој књизи: Стављање човека у центар свемира, "nastojanja evropskog čoveka da Boga zameni čovekom".

 

Одломак из књиге оца Саве:

 

 Istorija Crkve nas uči da se Hrišćanstvo nije nikada širilo dijalogom i kompromisima sa

neznabošcima, već živim svedočenjem istine i borbom protiv svake laži i zablude.

Da li su apostoli išli u neznabožačke hramove da bi se zajedno sa

žrečevima molili Bogu za mir i prinosili mu sa njima kad? Ekumenisti, međutim,

svečano objavlјuju da su prošla vremena "netrpeljivosti i sukoba". Oni

proglašavaju lažni mir, ne onaj koji od Hrista dolazi ("Mir svoj dajem vam!"), već

mir koji je rezultat lažnog kompromisa.

 

Iz svega ovoga jasno je da ekumenizam predstavlja važnu kariku u čitavom nizu

nastojanja evropskog čoveka da Boga zameni čovekom, da Carstvo Božje zameni

Carstvom čoveijim, da istinu zameni lažju i nebesa truležnom zemljom. U njemu

prepoznajemo iste elemente koje možemo da primetimo u papizmu, humanizmu,

komunizmu i mnogim drugim "izmima" evropskog palog čoveka. A kao podloga svega

toga leži namera "kneza ovoga sveta"- đavola da na zemlji osnuje svoje Carstvo,

svoju Pseudo-crkvu i na njegovo čelo dovede svoga izabranika, lažnog Hrista -

Antihrista. To su osnovni ciljevi i pravci ekumenističke jeresi.

 

Може се приметити да људи који су отпали од цркве само понављају ставове изнете у овој књизи. Као да књига представља манифест, духовно утемељење, свих оних који су отпали од цркве због синкретистичког екуменизма. Чак у њој пише и то да ће доћи време када православни хришћани треба да се одвоје од пале цркве, цркве пале у екуменистичку јерес. Цитат: Da li su apostoli išli u neznabožačke hramove da bi se zajedno sa žrečevima molili Bogu za mir i prinosili mu sa njima kad? Није ли ово најжешћа критика одлазака православних (пре свега владика, као наследника апостола), у неправославне храмове (синагоге, и римокатоличке катедрале) и учествовање у заједничким молитвама, у заједничким паљењима свећа ("кад")? Да не будемо неправедни па да изједначавамо незнабожачке храмове са синагогама и римокатоличким катедралама, отац Сава даје цитате из канона Светих Сабора. Да не копирам све, чули смо их милион пута од отпале браће, упале у антиекуменистичку јерес.

 

Отац у књизи жестоко критикује Баламандски споразум и означава тај споразум као: "Унију у Баламанду". Поставља се питање да ли су православни одбацили тај споразум, или он и даље важи. Чини се да се нико није одрекао тог споразума, него да се преко њега прешло.

 

Мислим да је потпуно јесно да су антиекуменизам и екуменизам две стране исте медаље, две крајности које су далеко од православља. Ви сте оче до сада углавном екуменизму супротстављали антиекуменизам и означавали га као покрет који није потпуно православан, са свим својим застрањивањем. Јасно је и да сваки екуменизам није исти, и да постоји православни икуменизам. Исто тако је јасно су сви људи Божија створења, и да све људе треба волети, како припаднике свог народа и своје вере, тако и припаднике других народа и других вера.

 

Оно што мене занима, је где Ви видите прекретницу у екуменском покрету, дијалогу, тај заокрет од синкретистичког екуменизма, ка православном икуменизму. Ако би могли да нам покажате примере православног икуменизма на делу. Или је православни икуменизам само намера, само жеља за сведочењем православља? Има ли места у православном икуменизму компромисима?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од ризница богословља,
      Негујући традицију заједничарења, на дан Св. Трифуна у манастиру Буково окупили су се неготински винари. Након свете Литургије игуман Козма пререзао је славски колач преломивши га са председником Удружења винара неготинске крајине г-дином Николом Младеновићем, а потом се верни народ литијски упутио у манастирски виноград, на челу са игуманом, где је обављен чин благосиљања новог виноградарског рода. Обративши се окупљенима игуман је нагласио значај оваквог окупљања пожелевши свима берићетну годину и призвавши Божији благослов на све винограде Неготинске крајине. После обављеног чина, у манастирској гостопримници присустни су били у прилици да пробају млада вина неготинских винара у свечарској атмосфери каква и приличи оваквом празнику.    
       
       
       
       
       
          Извор: Манастир Буково
    • Од Драгана Милошевић,
      Након што је Манастир Ватопед на Светој гори примио „епископа“ „нове цркве“ у Украјини Павла Јуристог, седморо монаха тог братства га је напустило и прешло у руски Манастир Светог Пантелејмона који се такође налази на Атосу.
      Како пишу медији, у питању су руски, украјински и молдавски монаси из Ватопеда. Постоје информације да и међу Грцима који живе на територији тог манастира има доста оних који су незадовољни ставом руководстава манастира и који представнике „нове украјинске цркве“ сматрају расколницима. „Четири манастира на Светој гори — Ксенофонт, Пантократор, Нови Eсфигмен и Ватопед — у контакту су са украјинским самозванцима“, изјавио је извор из Московске патријаршије.
      Ректор Московске духовне академије архиепископ Амброзије је открио да је цариградски патријарх наложио да делегација „нове цркве“ посети сва братства Свете горе.
      „Пред нашим очима један по један манастир придружују се расколницима и врше незамисливу издају православних људи у Украјини које прогоне, уцењују, туку, истерују из својих храмова. Тако се на софистициран начин непријатељ људског рода руга људима“, пише ректор Академије на свом каналу на Телеграму.
      Раније је саопштено да делегацији „нове цркве“ у Украјини на челу са „епископом“ Павлом Јуристом није дозвољено да уђу на територију Манастира Светог Пантелејмона на Светој Гори.
       
      извор
       
    • Од ризница богословља,
      Данас, 9. фебруара, делегација такозване "Православне Цркве Украјине скраћено ПЦУ" предвођена "епископом одеским Павлом" покушала је да посети руски светогорски манастир Светог Пантелејмона. Игуман манастира, архимандрит Евлогије затворивши манастирске капије пред незваним гостима појаснио је да братство његовог манастира не признаје "ПЦУ" те да њени предстваници нису добродошли у руски светогорски манастир.
       
      Извор: Светогорске стазе
    • Од Ромејац,
      SCHISMATIC BISHOP SERVES LITURGY AT PANTOCRATOR MONASTERY ON MT. ATHOS

      The representative of the Ukrainian schismatic church “Bishop” Paul of the Diocese of Odessa and the Baltic celebrated the Divine Liturgy today at Pantocrator Monastery on Mt. Athos, reports the Union of Orthodox Journalists.

      The schismatic delegates also celebrated Vespers the night before. The site of the schismatic Diocese of Odessa reported yesterday that the delegation, headed by “Bp.” Paul, was visiting Mt. Athos at the invitation of Patriarch Bartholomew.
      Pantocrator was among the 5 out of 20 monasteries that voted to send a delegation to the enthronement of “Metropolitan” Epiphany Dumenko in Kiev on Sunday, February 3, along with Iveron, Stavronikita, Xenophontos, and Koutloumousiou.
      Although Mt. Athos did not send a delegation, Abbot Alexios of Xenophontos, Hieromonk Maximos of Vatopedi, and Hieromonk Chrysostomos of the St. Panteleimon’s Skete of Koutloumousiou attended as part of the delegation of the Patriarchate of Constantinople. All three concelebrated in the schismatic Liturgy. Abbot Ephraim of Vatopedi was also to attend but suffered a heart attack upon arriving to Kiev. He underwent heart surgery on Tuesday.
      Other monasteries, including Philotheou and Karakallou, have said that they would close their gates if Epiphany Dumenko visits the Holy Mountain.
       
      http://orthochristian.com/119222.html?fbclid=IwAR2ZnuRwOVzgw4VBZplHxoOOPppTy14gvhZd68NqepsZUEcobJHriKEIrYw
    • Од ризница богословља,
      Манастир Високи Дечани одскоро има свој нови интернет сајт decani.org на коме се могу наћи информације и фотографије о овој задужбини српског краља Светога Стефана Дечанског из 1335. године.
      Високи Дечани се налазе у подножју Проклетија, између Пећи, сједишта српске архиепископије и царског Призрена, једне од славних престоница Немањића. Овај манастир са јединственом црквом саграђеном у романичком стилу са елементима готике, украшеном са више од 1000 српско-византијских фресака, Унеско је прогласио за мјесто свјетске културне баштине 2004, наводећи да су његове фреске једно од највриједнијих примјера тзв. ренесансе Палеолога у византијском сликарству и драгоцјен запис о животу у XIV вијеку.
      Поред података о историји, архитектури, фрескама, ризници, као и о свакодневном животу манастира, на сајту  decani.org је и манастирска интернет продавница, библиотека. Такође, вјерни могу да оставе имена за молитву, дају прилог за манастир, упишу се у књигу утисака и сазнају како да дођу до манастира.
      На Фејсбук страници дечанског манастира наводи се да ће се сајт редовно ажурирати и допуњавати информацијама и фотографијама.
      Интернетска презентација манастира је за сада објављена на пет језика.
×