Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Guest - . . .-

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему

Recommended Posts

Благословите Оче Саво.

Пратим вас и на фб и на твитеру... и свуда ђе нађем нешто ваше или ваше име :) 

Хвала на свему што пишете.

Поставио бих вам једно питање, без намјере да вас не дај Боже увриједим или да покушавам да на нешто циљам што можда није прикладно, а посебно мени са ове даљине... Али ме чисто знатижеље ради интересује...

 

Зашто сте скинули натпис са улаза Дечана и поставили овај нови, који је Шиптарима некако милији???

Свако добро.

 

Одговор је једноставан. Стари натпис из 1950 није скинут и још стоји, али је поред њега додата табла коју смо добили од Завода за заштиту споменика културе Србије са тројезичним текстом (на српском, енглеском и албанском). Ова нова табла је урађена према критеријумима које је поставио УНЕСКО и постављена је са одобрењем Министарства културе Србије. Занимљиво је да имамо и трећи натпис, малу плочицу изнад саме капије из времена пре Другог светског рата. Као што видите, нисмо променили назив манастира. Кад дођете можете се сами у то уверити.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Oče Savo,

imate li neku preporuku kako se moliti, koliko dugo, koje molitve?

I, kako se boriti protiv straha?

Hvala unapred!

 

О молитви можете наћи веома много корисних текстова и књига. Једна од најлепших дефиниција молитве јесте она од Св. Теофана Затворника који каже да је то један стални духовни осећај присуства Божијег. То значи да је истинска молитва изнад сваке речи и израза, то је дисање душе и најприроднији покрет душе. Посебно се сећам савета покојног Патријарха Павла који је наглашавао да они који се уче молитви треба да се вежбају најпре у пажњи. И сам блаженопочивши Патријарх када се молио полако је изговарао речи молитава закључавајући ум у речи молитве, пазећи на звук сваке речи. Јачањем пажње постепено се стиче способност да осетимо дубину значења сваке речи молитве и улазимо интуитивно, а не рационално у њен дубљи смисао јер она од молитве ума постаје постепено умно-срдачна молитва. Највећи непријатељи молитве су фантазирање и рационално размишљање. Зато велики учитељи молитве говоре о огољењу ума нпр. Св. Исак Сирин јер тако улазимо у простор молитвеног постојања када молитва тече спонтано и природно и постаје трајни догађај, а не ствар тренутка када изговарамо речи или их читамо из молитвеника.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Захваљујем на пажњи и постављеним питањима. Онима који су покушавали да поставе питање преко чет-прозора предлажем да напишу питање редовним путем.

 

Лаку ноћ и благослов Господњи из Високих Дечана.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 Благословите оче Саво.

 

 Да ли можда знате какво је здравствено стање Охридског владике Јована, који се налази у затвору Идризово,невино  осуђен и оклеветан?

 Молимо се Господу за владику мученика Јована, али нам храна коју једемо застаје у грлу, и вода коју пијемо је тешка  када се сетимо његових мука.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

О молитви можете наћи веома много корисних текстова и књига. Једна од најлепших дефиниција молитве јесте она од Св. Теофана Затворника који каже да је то један стални духовни осећај присуства Божијег. То значи да је истинска молитва изнад сваке речи и израза, то је дисање душе и најприроднији покрет душе. Посебно се сећам савета покојног Патријарха Павла који је наглашавао да они који се уче молитви треба да се вежбају најпре у пажњи. И сам блаженопочивши Патријарх када се молио полако је изговарао речи молитава закључавајући ум у речи молитве, пазећи на звук сваке речи. Јачањем пажње постепено се стиче способност да осетимо дубину значења сваке речи молитве и улазимо интуитивно, а не рационално у њен дубљи смисао јер она од молитве ума постаје постепено умно-срдачна молитва. Највећи непријатељи молитве су фантазирање и рационално размишљање. Зато велики учитељи молитве говоре о огољењу ума нпр. Св. Исак Сирин јер тако улазимо у простор молитвеног постојања када молитва тече спонтано и природно и постаје трајни догађај, а не ствар тренутка када изговарамо речи или их читамо из молитвеника.

Ја бих на ово питање имао још једно подпитање, ако може. А како могу да задржим пажњу и да уопште задржим молитву када је у свету један такав хаос (ем трубе кола, ем вриште свакојаки гласови са радио, телевизије, општа бука, галама, да не набрајам)? Наиме, Бог ме је удостојио да сам доживео део лепоте коју пружа молитва, али када се вратим у свет на свакодневне обавезе страх ме да не изгубим тај осећај присуства божјег и молитву. Како да је задржим? 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Srdačan pozdrav za oca arhimandrita Savu Janjića kojeg si vrlo cijenim s par linkova o njemu i o Dečanima. Vrlo lijepo ste predstavljeni kod nas na Glorii - manastir Dečani:

 

Vrlo lijepa biografija o. Save Janjića na jednom od čeških hrišćanskih portala:

http://www.getsemany.cz/node/2574

Decani Monastery

http://gloria.tv/?media=46774

Kosovo. Decani, Sopocani, Sokolica. 2004. 1/2

http://gloria.tv/?media=392463

Dva andjela

http://gloria.tv/?media=390308

Dečanski monasi - Moleban svetom kralju Stefanu Dečanskom

http://gloria.tv/?media=473747

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Одговор је једноставан. Стари натпис из 1950 није скинут и још стоји, али је поред њега додата табла коју смо добили од Завода за заштиту споменика културе Србије са тројезичним текстом (на српском, енглеском и албанском). Ова нова табла је урађена према критеријумима које је поставио УНЕСКО и постављена је са одобрењем Министарства културе Србије. Занимљиво је да имамо и трећи натпис, малу плочицу изнад саме капије из времена пре Другог светског рата. Као што видите, нисмо променили назив манастира. Кад дођете можете се сами у то уверити.

 

Хвала вам на одговору.

Потрудићу се да скорије дођем.

Сви ваши одговори су крајње прецизни. Хвала вам.

Трудите се МОЛИМ ВАС да нас и даље обавјештавате о стању на нашем Космету.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Oce Savo,

 

Vase misljenje o postojanju cenovnika u odredjenim crkvama,kako vi licno gledate na tu pojavu? Da li monasi imaju zabranu da u ishrani koriste meso? Da li Albanci dolaze u manastir i kakva su vasa iskustva u razgovoru sa njima,kako razmisljaju u pogledu svih tih desavanja na Kosmetu i da li se zna ko je ucestvovao u napadima na manastir,da li su pocinioci uhapseni?

I zanima me posto ste naveli u nekoj prethodnoj poruci slucaj bivseg episkopa i monaha koji su otisli za njim,zanima me otprilike procentualno koliko je monastva otislo sa bivsim episkopom? Nesto jos iz vase biografije,gde ste se skolovali,gde ste se i kad zamonasili,ko vas je zamonasio...?

Isto,da li se mogu negde online naruciti i kupiti neka izdanja iz manastira Decani? 

 

hvala jos jednom.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог оче Саво, благословите.

 

Моје питање односи се на дивљу градњу и уништавање шума свуда око манастира и цркви. Како решавате питање неовлашћене градње и заштиту животне средине око српске културне баштине? При овом не мислим само на манастире који су под заштитом УНЕСКО-а, нарочито мислим на оне манастире и цркве што нису под заштитом. Колико је ту структура Цркве, животна средина и природа нарушена? Знам да је грубо нарушена, него има ли ту шта да се спасава где је већина локалног становништва шиптарско становништво? Хвала.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 Благословите оче Саво.

 

 Да ли можда знате какво је здравствено стање Охридског владике Јована, који се налази у затвору Идризово,невино  осуђен и оклеветан?

 Молимо се Господу за владику мученика Јована, али нам храна коју једемо застаје у грлу, и вода коју пијемо је тешка  када се сетимо његових мука.

 

Митрополит Јован је у врло тешким условима у затвору у Идризову. Он је велики мученик нашег времена који страда због јединства Цркве и сасвим је несхватљив однос македонских власти према овом човеку и нашем свештенству и верницима Охридске Архиепископије. Недавно сам лично о томе причао са Владиком Стобијским Г. Давидом и планирам, акко Бог да, да у току месеца одем до Скопља и посетим нашу браћу. Морамо много да се молимо али и да користимо сваку прилику да укажемо да овај прогон Цркве који се дешава пред нашим очима.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Oce Savo,

 

Vase misljenje o postojanju cenovnika u odredjenim crkvama,kako vi licno gledate na tu pojavu? Da li monasi imaju zabranu da u ishrani koriste meso? Da li Albanci dolaze u manastir i kakva su vasa iskustva u razgovoru sa njima,kako razmisljaju u pogledu svih tih desavanja na Kosmetu i da li se zna ko je ucestvovao u napadima na manastir,da li su pocinioci uhapseni?

I zanima me posto ste naveli u nekoj prethodnoj poruci slucaj bivseg episkopa i monaha koji su otisli za njim,zanima me otprilike procentualno koliko je monastva otislo sa bivsim episkopom? Nesto jos iz vase biografije,gde ste se skolovali,gde ste se i kad zamonasili,ko vas je zamonasio...?

Isto,da li se mogu negde online naruciti i kupiti neka izdanja iz manastira Decani? 

 

hvala jos jednom.

 

Питање ценовника у одређеним парохијама је питање које је у надлежности локалних Епископа и нисам у могућности да то коментаришем.

Већина православних монаха не користи месо у исхрани иако то није експлицитно правило. Месо као и све друге намирнице је благословено када се користи умерено и ван времена постова, а разлог зашто се у манастирима обично не једе вероватно потиче из ранијих времена када су месо већином јели богати људи. Монаси дају завет сиромаштва и у складу са тим користе већином јефтинију и лакше доступну храну.

 

Пост је важан за све хришћане али пост је средство, а не циљ. Циљ и поста и молитве јесте да себе још више учврстимо као чланове црквене заједнице јер спасење долази од Цркве као тела Христовог што потврђујемо и учешћем у евхаристији, а не од наших појединачних подвига и врлина или пак само правилног исповедања вере. Без поста и молитве као и врлина које стичемо држањем заповести Божијих подложнији смо страстима које нас одвлаче у индивидуализам и себичност и самим тим удаљују од Цркве као благодатне заједнице. Аскетизам је у потпуности у нашој Цркви у служби евхаристијског начина постојања, а сам по себи нема никакву вредност јер нечастиви нити једе нити спава па опет је оно што јесте. 

 

Остали одговори следе у следећем посту....

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Oce Savo,

 

Da li Albanci dolaze u manastir i kakva su vasa iskustva u razgovoru sa njima,kako razmisljaju u pogledu svih tih desavanja na Kosmetu i da li se zna ko je ucestvovao u napadima na manastir,da li su pocinioci uhapseni?

.......

 

Долазе нам и Албанци са Косова и из Албаније. Као и код свих људи не може се ништа генерализовати. Има добрих и добронамерних људи, а има и оних који нису добронамерни и који нам праве проблеме. Албанци јако мало знају о нашој Цркви и као и све што је везано за Србе гледају још политичким очима. Улажемо велике напоре да покажемо да наша Црква није политичка институција и да је њен циљ спасење свих људи и васцеле творевине. Иако СПЦ на овом простору има посебну одговорност за наш српски православни народ, никада не смемо да заборавимо и васељенски аспект наше вере и чињеницу да они који не познају Христа треба да у нама препознају његове слуге, а не поборнике овосветских идеологија. 

 

Наш манастир је нападан након рата укупно 4 пута. Имали смо два минобацачка напада 2000.г. па затим један минобацачки напад 2004. за време Мартовског погрома, и последњи напад је био напад зољом 2007. године. Ниједан напад није причинио знатнију штету нити је кога повредио и то је заиста велико чудо Божије и Св. Краља. Што се тиче починилаца само је пронађен онај из 2007. један локални Албанац који је на суду осуђен на затвор у трајању од 2.5 године. Остали починиоци су највероватније неки од локалних албанских екстремиста који нам неретко прете преко медија или на друге начине. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

I zanima me posto ste naveli u nekoj prethodnoj poruci slucaj bivseg episkopa i monaha koji su otisli za njim,zanima me otprilike procentualno koliko je monastva otislo sa bivsim episkopom? Nesto jos iz vase biografije,gde ste se skolovali,gde ste se i kad zamonasili,ko vas je zamonasio...?

Isto,da li se mogu negde online naruciti i kupiti neka izdanja iz manastira Decani? 

 

hvala jos jednom.

 

Са бившим епископом Артеијем отишло је отприлике око једна трећина целокупног монаштва Епархије Рашко-призренске. Сматрамо то за веома трагичан избор јер међу њима има и оних који нису сасвим без свести шта значи живети одвојен од евхаристијске заједнице Православне Цркве. Искрено се надам да ће многи од њих преиспитати своју одлуку и вратити се у наручје Цркве. 

 

Основну и средњу школу завршио сам у Требињу. Студирао сам енглески језик и књижевност на филолошком факултету у Београду где сам пратио и предавања на Богословском факултету иако га никада званично нисам уписао. У марту 1989. постао сам искушеник у манастиру Црна Река. Из тих дана у најлепћем сећању чувам тадашњег оца Артемија који нас је учио основама монашког живота, али и верности Цркви преносећи нам оно што је научио од Св. Аве Јустина. Замонашен сам у новембру 1991 године у Црној Реци и по благослову тада већ Епископа Артемија прелазим у Призрен где сам заједно са тадашњим ђаконом Теодосијем помагао Епископу. Године 1992 у марту месецу Теодосије и ја прелазимо у манастир Дечани који је обновљен доласком младог братства и од тада сам, слава Богу, у Дечанима.

 

За сада наша издања имамо у манастиру и можда понеким црквеним књижарама. На интернету, на сајту Светосавље.орг мислим да има електронска верзија Тумачења еванђеља по Матеју од Теофилакта Охридског. Нажалост због свих послератних збивања и сталних проблема са којима се суочавамо мало смо стали са издавачком делатношћу, али наставићемо чим се ствари мало нормализују.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Молим вас ако сте поставили пар питања на овој теми да се не одомаћујете олако, није тема замишљена са радним насловом " МилошБг пита оца Саву" или "Владан пита оца Саву" ...дајте прилику и другим форумашима да поставе питање.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Молим вас ако сте поставили пар питања на овој теми да се не одомаћујете олако, није тема замишљена са радним насловом " МилошБг пита оца Саву" или "Владан пита оца Саву" ...дајте прилику и другим форумашима да поставе питање.

 

Apsolutno nepotrebna poruka. Tema stoji,otac Sava odgovara,niko nikom ne brani da postavi pitanje koje zeli. To sto imam priliku da postavim neka pitanja ocu Savi iz Decana koga postujem i sto tu priliku iskoriscavam,ne znaci da ikome drugom time uskracujem pravo da to isto ucini i ne vidim kako bi to uopste to tako moglo. I ne znam na koji nacin moze bilo ko sa svojim pitanjima za oca Savu da ne pruzi priliku drugima da ono sto ga zanima postave. Ako stvarno ima takav,neka se javi,da mu se divim.

Ili stavite u pravilo teme da moze svaki korisnik tacno toliko i toliko pitanja,pa onda da se pridrzavamo pravila.

 

Ja sam ugasio i svoj fejsbuk profil,a twitter nikad nisam ni imao,tako da ako vi ono sto vas interesuje imate priliku putem tih sajtova da pitate,ja nemam.

 

Ovo deluje kao debeli off ali moram da odgovorim kad sam spomenut,uostalom otac Sava ima svu svoju licnu slobodu da odgovara ili ne odgovara nekome na pitanja,ne treba portparol.

 

Ocu Savi jos jednom hvala na odgovorima.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      -Многобројни народ који притиче са свих страна у манастир Туман живо је сведочанство вере. Помоћ коју ишту и добијају од Светог Зосима и Светог Јакова велики је дар наше Цркве данас, поручио је Патријарх.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј стигао је 22.фебруара 2020. године у манастир Туман. Његову Светост Патријарха је дочекао Преосвећени Епископ браничевски г. Игнатије са братством манастира и верним народом. У поздравној беседи епископ Игнатије је заблагодарио Његовој Светости што је Епархију браничевску и манастир, братство и верни народ удостојио патријарашког благослова.   Његова Светост је поздравио Епископа и братију истакавши да је у данашњем тешком времену Тумане поклоничка светиња која сија широм Српске Цркве и у коју многобројни народ притиче са свих страна: -То је живо сведочанство вере. Помоћ коју ишту и добијају од Светог Зосима и Светог Јакова велики је дар наше Цркве данас, поручио је Патријарх.   После свечане доксологије Патријарх је обишао манастирски комплекс видно задивљен уређеношћу манастира.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион био је гост на таласима васељенског Радија "Светигора". О значају монаштва и послушања у хришћанском етосу; о животу у Епархији тимочкој која је недавно прославила своју епархијску славу - Сретење Господње, као и на друге важне теме у погледу хришћанског живота и делања, са предстојатељем Цркве Божје у Епархији тимочкој разговарала је Слободанка Грднић, новинар Радио "Светигоре".    Звучни запис разговора   *Ваше Преосвештенство, помаже Бог и благословите! Преосвећени Владико, пре три године наша црквена јавност била је обрадована Вашим првим званичним разговором који је објављен у 357. септембарско-октобарском броју Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Господ нас је удостојио и, ваистину, обрадовао да данас будете гост на таласима васељенског Радија „Светигораˮ, да нас све благословите и надахнете, пре свега својим животним и духовним искуством, а потом и поукама. На почетку нашег разговора замолила бих Вас да са нашим слушаоцима поделите сећање из првих монашких дана у свештеној обитељи манастира Буково надомак Неготина?

      Уз захвалност на прилици за гостовање у Вашој радио-емисији најпре желим да Вам узвратим молитвеним поздравом да Бог помогне и Вама и свима који се херојски и хришћански боре за очување светиња а тиме и Цркве и вере православне у Црној Гори. Самим тим, као што је и име Вашег радија казује да је  „васељенски“, тако је и ова борба, иако се дешава на релативно малом географском простору има заиста васељенски значај.


      Сећање на прве монашке дане у манастиру Буково увек буди у мени посебно расположење. Сада, након не мале временске дистанце, са посебним поштовањем гледам на тадашњи монашки живот братства. Са једне стране сви смо били млади и ревносни у ономе што је заиста основа монашког живота, дакле у послушању, духовном труду, богослужењима, мисионарској проповеди и сл… Са друге стране сада препознајем нашу тадашњу безбрижност за ствари од овога света као и за ситуације са којима се данас и као појединци, али и као друштво сусрећемо. Тада, у првим монашким годинама, носила нас је тзв. „почетничка благодат“ и лична ревност. Временом, по промислу Божјем, благодат се привидно удаљује, о чему говоре многи Св. Оци (Св. Силуан Атонски), да би се ми утврђивали у вери и јачали духовно. Свако од нас је сазревао на свој начин и у мери духовног труда и љубави према Богу. Занимљиво ми је било запажање, кога у почетку нисам имао у овој мери, о значају домаћег, кућног васпитања и услова у породици у којима смо одрастали на даљи духовни и монашки живот. Премда је Богу све могуће, и по речима из Св. Писма: „Ако је ко у Христу, нова је твар…“ (2. Кор. 5, 17), у односу на наша очекивања и жеље ретко се сусреће заиста овај истински преображај у наше време. А где он и постоји, у већој или мањој мери, као највећи непријатељ и противник јавља се само време, трајање, јер треба остати на монашком путу и призвању до краја.

      *Будући да сте дуги низ година били настојатељ буковске светиње, следујући познатим речима да је послушање важније од поста и молитве, реците нам нешто о значају послушања у контексту монашког живота и духовног руковођења уопште?

      За време док сам био настојатељ манастира братство је живело складним и мирним животом. Кад то кажем желим посебно да нагласим да тај склад и мир нису апсолутни, рајски – како то понеко од недовољно упућених у монашки живот претпоставља. Манастир је и кошница, али и арена, бојиште, духовни Газиместан,  где је човек готово нетпрестано на духовном мегдану са својим „старим човеком“, са својим наличјем, али и са „духовима злобе у поднебесју“ (Еф. 6, 12). 

      Све друге борбе и проблеми које млади монах има су пројава унутрашњег стања или пак Божја промислитељска допуштења ради напредовања у духовном узрастању кроз невидљиву борбу. Када је све у реду, онда је све лако и радосно, и могло се и кроз пристојну шалу, уз понеку духовну доскочицу или цитат поприлично утицати на неког брата коме је помоћ била потребна. Међутим, у озбиљнијим ситуацијама готово увек сам и за себе и за браћу тражио решење проблема у првим редовима Библије, тј. у разумевању Адамовог пада. Тако ћу и сада поступити и тиме покушати да одговорим на Ваше питање. Адам се најпре у самоме себи одвратио од послушности према Богу, па је тек као последицу таквог стања пројавио и кршење заповести Божје о посту, тј. о васпитном уздржању… Из овог примера јасно је зашто се у монаштву, нарочито у првим данима искушеништва, толико инсистира на послушности тј. на одрицању од своје воље и на „обарању помисли“ … „покоравајући сваку помисао на послушност Христу“ (2. Кор. 10, 4-5). Много има сведочанства и изванредних примера код светих и духовних људи о хијерархијској лествици врлина и духовних трудова, као и о томе колико је некада танка граница, попут ивице жилета, између здраве послушности, која рађа мир и добре плодове, од оне нездраве, површне, претворне и лажне послушности која рађа горке и душегубне изданке не само за одређену личност већ и за читаве заједнице.

      *Ваше Преосвештенство, прошле године се навршило пет године Ваше архипастирске службе. Говорећи о Вашем архипастирском служењу истичемо речи које најбоље осликавају Вашу ревност у служењу: "Поред истинске духовне радости која нас на посебан и благословен начин обузима поводом малог, али значајног јубилеја, налазимо се на великом задатку према нашем духовном оцу и архипастиру, да као верна чада која се налазе под свештеним омофором драгог нам Владике, посведочимо оно што очи наше видеше и уши наше чуше", написао је Ваш клирик катихета Бранислав Илић у тексту под насловом "Пет година преданог и плодоносног архипастирског служења Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Илариона", а који је објављен у "Православљу", новинама Српске Патријаршије. Како сте Ви доживели овај мали, али значајни јубилеј?

      Када би смо живели по духовном предању светих отаца, сећајући се своје пролазности, неизвесности смртног часа и одговора који смо дужни дати пред неумитним Судијом, тада би и сваки наредни дан заиста доживљавали као прави мали јубилеј у славу милостивог Бога. Тим пре су овакви вишегодишњи јубилеји за сваког човека веома значајни. Величину овог петогодишњег јубилеја свакако је многоструко увећало и искушење претходне болести а која се пројавила као Божја посета. Тамо где је Бог, ту је и добро, тако да смо из тог искушења сви изашли богатији за једно огромно искуство, ближи и једни са другима али и са Богом. То искуство болести умногоме је утицало на дубље читање, разумевање и деловање у животу и епископском служењу. Поводом петогодишњице добио сам на дар од свештенства и монаштва Тимочке епархије веома леп и вредан комплет архијерејских одежди и инсигнија, те и овом приликом благодарим дародавцима.

      *На Вашој хиротонији и устоличењу 2014. лета Господњег, молитвено је учествовао и наш Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, који Вас је заједно са Вашим духовним оцем – Епископом жичким Јустином увео у трон Епархије тимочке. Да ли можемо рећи да од тада до данас траје духовна нит која повезује Митрополију црногорско-приморску и Епархију тимочку?

      Свакако да и кроз ову чињеницу можемо сагледавати повезаност Митрополије црногорско-приморске са Тимочком епархијом. Уз ово, додао бих још неколико ствари… Надам се да ће ми се остварити давнашња жеља да посетим у Црној Гори место одакле из давнина потиче породица Голубовић. Такође, и сам Митрополит Амфилохије ме је у више наврата подсећао на поменуту духовну нит, наглашавајући да је и Хајдук Вељко управо пореклом од Петровића из слободарске Црне Горе.

      *Драги Владико, реците нам нешто о духовном животу у повереној Вам Епархији?

      ЕИ: На ово Ваше најкраће питање, тешко је кратко и јасно одговорити, али да покушам да максимално сажмем своју реч… У  процењивању духовног живота свеукупно у Тимочкој епархији или у појединим догађајима стално се преплићу радост и туга, благодарност и молитва… Све то зависи из ког угла посматрамо духовни, и живот уопште… Колики временски период узимамо као посматрани узорак… Колико у разматрање духовног живота укључујемо и опште друштвене прилике и околности, као и то да ли тражимо квантитет или квалитет… Управо из ових разлога, духовни живот Епархије тимочке, као и сваке друге Епархије, представља једну комплексну појаву. Ево неколико примера… Још док сам живео у манастиру повремено смо се бавили питањем броја верника на литургијама, што смо проширивали на целу Епархију, имајући врло прецизне и поуздане податке од надлежног свештенства. Увек смо долазили до поражавајућих података за једну већински православну државу. Уз сву добру вољу и „гледање кроз прсте овој математици“ нисмо никада пребацили 5% људи на литургијама од укупног броја ставновника, без обзира на величину места. Овај проценат сам потврдио и са места Епископа. Да ово буде још драстичније по наш однос према вери и духовном животу, утицало је сведочанство нашег госта у Епархији, као и многима познатог православног свештеника из Пољске о. Михаила Чиквина, који нам је објаснио да је број православних Пољака на свакој светој Литургији око 60%. Са друге стране, као што рекох, градски храмови су пуни сваке недеље и празника, са великим бројем деце, када сви заиста активно учествују у богослужењима, што је радост и нада за сваког свештенослужитеља. Такође, незаобилазна чињеница која утиче на духовно стање и живот јесте и број становника, који се смањује невероватном брзином. Почетком 20. века у Тимочкој епархији живело је око 300 хиљада становника које је опслуживало 104 свештеника и 17 свештеномонашких лица. Према попису из 2011. године, на овом простору живи не више од 210 хиљада становника, које опслужују око 60 свештеника. Данас је стање у неким параметрима лошије, у неким боље, али је број житеља далеко испод наведеног званичног податка. Уз све ово ако додате последице безбожних деценија власти, општу незаинтересованост, географску изолованост и недовољан наталитет, уз константну и промовисану миграцију на запад, јасно је са каквим се потешкоћама сви у Србији суочавамо, а понајвише рубна и погранична подручја каква је и Тимочка Крајина.


      Ово су све заиста отежавајуће околности за духовни живот, али ако узмемо у обзир да је највеће цветање духовног живота било управо у пустињама Палестине, Египта, Синаја, Св. Горе, Карпата, Русије… а у наше време и Аризоне, Аљаске, Аустралије… онда ми као духовни пастири немамо права ни изговора да се не трудимо максимално на оној духовној земљи коју нам је Бог даровао за обрађивање. Где год је свештеник благочестивог држања присутан у народу, тамо су се и позитивни резултати показивали. Ово сам и сам лично у много примера видео. Број људи се свуда смањује, али где се добро ради, молитвено и са надом на помоћ Божју, тамо се умножава и број људи и деце у цркви, а као последица тога бива и материјално стање унеколико боље, тако да се може понешто и обновити и средити. Ова појава сведочи и посредно да је наш народ заиста жељан правог духовног живота, али је очигледно да нама, духовним пастирима сваког нивоа и чина, потребна истрајност у Еванђелској мисији, као и стрпљење да се дочекају плодови духовног сејања…
        *Сваке године наша црквена и шира јавност бива обрадована Фестивалом хришћанске културе који се већ четири године одржава у Епархији тимочкој. Како сте дошли на идеју да реализујете овако значајан Фестивал?


      Чињеницу да сам по вољи Божјој изабран да будем пророк у постојбини својој и у роду своме, искористио сам за даљу надоградњу неких ствари и идеја својих претходника на епископској катедри, а са друге стране, имајући искуство заједничког живота у манастирском општежићу и сагледавајући неизмеран значај хармоније, највећи део свог прегалаштва усмерио сам на формирање и унапређење добрих заједница свештеника, бринући најпре за добро цркве и верног народа, а онда и за потребе свештеника појединачно, као породичних људи, усклађујући потребе и обавезе оваквих братстава при храмовима. Као један од плодова заједничког рада, готово свакодневне међусобне комуникације и размене мишљења и идеја, појавио се и Фестивал хришћанске културе. 

      Сви свештеници из Зајечара у већој или мањој мери учествују у организацији истог, а велики број свештеника из Епархије редовно прати догађаје на Фестивалу. Сви смо на неки начин били позитивно изненађени како се Фестивал, који је започео скромном идејом, развио у једну заиста репрезентативну манифестацију у граду Зајечару, која по своме значају превазилази не само оквире града, већ и Тимочке епархије. У циљу допирања до што већег броја људи, у оквиру Феситвала хришћанске културе одржава се и Фестивал духовног документарног филма. Трудимо се да ова, најпре духовна манифестација, а затим и културна анимира и повеже, а затим и цркви приведе што већи број људи, нарочито младих, код којих је веома препознатљиво трагање за истином и смислом постојања и живота. Ове године, ако Бог да, имаћемо Фестивал хришћанске културе од 10. до 21. септембра, пети по реду, дакле поново мали јубилеј. Уз благодарност Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије и локалној самоуправи Града Зајечара за покровитељство Фестивала, позивам и на овај начин, преко Ваше радио-емисије све заинтересоване да својим присуством дају допринос у васпостављању хришћанског етоса у нашем светосавском народу.

      *Мисионарски центар Епархије тимочке Гостопримница веома успешно врши своју мисију, те Вас молимо да наше слушаоце упознате са детаљима у погледу наведеног духовног центра?

      Гостопримница је још једна нит која повезује Митрополију и Тимочку епархију, јер се идеја за њу родила управо кроз сазнање да нешто слично или исто постоји у Подгорици. Осим тога, реална потреба за неким простором који би био јавни, општи, заједнички, погодан за породичне људе, ненаметљиво црквен и сл. издефинисао је Гостопримницу још на нивоу идеје. Стицајем разних околности:… од недовољног и неадекватног простора у постојећим црквеним објектима за ширу и активну мисију, па до изванредне локације коју је овај руиниран локал имао, оглашен на продају више година уназад, те одлични услови за куповину које смо добили од власника локала када је чуо која би била намена Гостопримнице, покренули су нас на овај озбиљан и прилично редак подухват. Прошлог новембра обележили смо две године од отварања овог духовно-мисионарског и културног центра Епархије тимочке и веома смо задовољни како функционише, колико квалитетних дешавања има у Гостопримници, као и то колико својим амбијентом и атмосфером позитивно утиче на опште стање града. Гостопримница је посебна и још по нечему, а то поприлично осликава духовно стање народа на овим просторима и његов однос према Цркви. Са својих непуних 80 м2, ово је једина некретнина у власништву наше Епархије, изузимајући овде храмове и парохијске домове, за пуних 185 година од оснивања Тимочке епископије.

      *Ове године по први пут прослављена је слава Епархије тимочке – Сретење Господње. Ваше Преосвештенство, због чега је овај пресветли празник, у чијем се попразништву налазимо, одређен за епархијску славу?

      Избор датума и празника за епархијску славу био је врло једноставан, спонтан и такорећи назаобилазан. Сада већ пре тачно 186 година, тачно на празник Сретења Господњег, одлуком кнеза Милоша основана је Тимочка епархија са седиштем у Зајечару, када је изабран и посвеће и први Епископ тимочки Доситеј Новаковић (хиротонисан 1834). Сви епископи су знали за овај значајан датум, могуће је да се на неки начин и посебно свечано у неким периодима он обележавао, али о томе немамо никаквих конкретних ни писаних ни усмених података. Оно што је такође допринело и потврдило избор Сретења за епархијску славу јесте и чињеница да је свештенство око овог празника у могућности да се већином одазове на саборно служење, што свакако доприноси и јачању  заједнице као и свести да боље поштујемо своју историју и трудове свих наших претходника.

      *Поред торжественог евхаристијског сабрања у зајечарском Саборном храму Рождества Пресвете Богородице, којим је све садржајима прослављена слава Епархије тимочке, и који су Ваши планови за предстојеће године, када је реч о прослави патрона Епархије?

      Прву епархијску славу обележили смо отварањем изложбе фотографија Православље, у организацији Фото савеза Србије поводом 800 година аутокефалности наше цркве. Други догађај овим поводом било је представљање књиге Ђорђа Рандеља о Патријарху Павлу у Гостопримници под називом Светац којег смо познавали. Број присутних на овој промоцији био је за сваку похвалу, што је свако веома позитивно деловало на писца књиге и остале наше госте. Надамо се да ћемо у наредним годинама епархијску славу обележавати и свечаније од овог првог празновања, а такође је план да се слава сваке године обележава у другом граду Епархије тимочке. За наредну годину већ је наречен Неготин, као друго седиште прве тројице епископа тимочких.

      *Ваше Преосвештенство, 17. јануара предводили сте улицама Зајечара Крстовданску литију у знак подршке свештенству и верном народу у Црној Гори. Шта бисте поручили када је реч о тешкоћама са којима смо суочени?

      Верујем да све што нам Господ дарује, чини то ради нашег спасења и добробити цркве и верног народа. Тешка ситуација у Црној Гори, изазвана дискриминаторским и антиуставним законом који штети једино Српској Православној Цркви и њеним припадницима, пројавила је заиста неочекивано мноштво свесног и савесног народа на улицама и литијама, често и литургијски неактивног народа, како у читавој Црној Гори, тако у Србији, па и на свим просторима васељене где живе Срби. Овај закон постао је трн у духовном оку и црвени аларм – будилник, помало успаваном народу Св. Саве и Св. Симеона. На нашој Крстовданској литији подршке у Вашој борби за очување светиња било је на десет пута више људи него на најпосећенијој литургији, што управо потврђује да Бог увек има своје скривене и тајне слуге које је оставио Себи по избору благодати. Осим литије, у Зајечару смо служили до недавно свакодневно литургије, молебан читамо четвртком после вечерње, а прозбе за очување народа и светиња у Црној Гори су од првих дана уврштене у сва богослужења.


      Пародокс је то да сви који ван Црне Горе пружамо подршку праведној и хришћанској борби верног народа за своја основна и људска права, управо бивамо и сами подржавани од фасцинантних и величанствених призора са литија у Црној Гори, где се пројављује и чојство и јунаштво. Нека би Господ милостиво помогао да се из овога изађе без људских жртава, те да буде од Бога примљена као жртва свеспаљеница свака литија учињена ради чувања светиња и вере православне.

      *За крај, која би била Ваша архипастирска порука слушаоцима васељенског Радија Светигора?

      Морамо се сећати речи из Св. писма: „Сви који хоће побожно да живе у Христу Исусу, биће гоњени“ (2. Тим. 3, 12), али се и изнад свега тешити Христовим речима упућених словесном стаду: „Не бојте се, јер ја победих свет“ (Јн. 16, 33). Нека би ове речи биле укрепљење свима који се труде и боре у овим историјским тренуцима, знајући да читаво Небо гледа доле на земљу, јер „где су два или три сабрана у име Моје, онде сам и Ја међу њима“ (Мт. 18, 20), а ако је Господ са нама, ко ће против нас.

      *Ваше Преосвештенство, благодаримо Вам на овом разговору, на духовним саветима и искреним пастирским речима које су огрејале наша срца. Молимо Ваше молитвено помињање и Ваш архијерејски благослов!

      Хвала Вама и Вашем васељенском радију Светигора на овој лепој прилици, да и на овај начин пружимо подршку веома поштованом Митрополиту Амфилохију и свим епископима СПЦ у Црној Гори, ревносном свештенству, молитвеном монаштву и верном народу у овом судбноносном тренутку, и да и тако изразимо и покажемо својим скромним доприносом једномислије и једнодушност у Христу Господу и у нашој Цркви. Нека би сви били благословени молитвама Пресвете Богородице и свих светих из рода нашег који нас заступају пред престолом Господњим. Амин.
          Разговарала: Слободанка Грдинић  (радио Светигора)
    • Од Логос,
      У манастиру Успенија Пресвете Богородице на Дајбабској гори у Подгорици данас је служена Света заупокојена литургија и помен блаженог спомена Архимандриту Луки (Анићу) некадашњем игуману ове свете обитељи, као и Цетињског и манастира Светог Саве на Савиној главици у Доњем Грбљу.   Повезане вести:   Седма воштаница оцу Луки (Анићу)   Архимандрит Лука (Анић): Православље и уметност     Свету службу Божију и помен на гробу оца Луке, уз саслужење свештенства и молитвено учешће његове рођене сестре Јелене Анић и великог броја вјерника, поштовалаца лика и дјела драгог оца Луке, служили су архимандрит Данило (Љуботина) из Митрополије загребачко-љубљанске и јеромонах Рафаило (Бољевић) игуман манастира Подмаине.   Од оца Луке смо често слушали да постоји то келтско разумијевање пријатељства и љубави које свој највиши израз проналази у ријечи анам кара. Анам кара је особа којој можете открити најскривеније дјелове свог срца. Анам кара је за многе од нас био отац Лука. Заједнички тренуци проведени са нашим духовним оцем Луком грију душу, у хладним временима, јер по ријечима Светог апостола Павла: „И ако имате много учитеља немате много отаца“.   Блаженог спомена отац Лука је говорио да за монаха смрт није ништа:   „Mонах се игра том тајном смрти. Не боји се смрти јер је гледа кроз призму Васкрсења, што не значи да она сама по себи није страшна. Али како може ишта бити страшно, ако очима душе видите Васкрслога Христа, а то је оно што монаси покушавају да виде сваког тренутка свога живота. И зато они покушавају да живе што простијим начином живота да би се што више усредсредили на ту тајну. Монасима је Бог отворио нека врата. Опет кажем, нису монаси већи од неких људи, али су, на неки начин, ето, да тако кажемо, усредсређенији на  нешто, нешто их мало више занима, нешто су баш наумили да остваре. Дакле, њима је Бог отворио нека врата кроз која се заиста види смисао, види се суштина. И онда, све што смета тој суштини јако погађа оног који жели да живи том суштином. Дакле то појавно почиње да личи на неку шминку, неки оклоп, на неку љуштуру – то је овај свет. А монах зна да оно што је унутра, у тој одаји која је њему отворена, тај смисао и суштина, иако се он налази у овом паломе свету, да ће то у њему Васкрснути. И зато је шчепао то што је добио, јер зна да то има вечну вредност и да то васкрсава. Све ово около, ти оклопи, љуштуре, шминка, како хоћете да назовемо све ово остало појавно, оно неће васкрснути. Умире  и једно и друго, али ово једно не васкрсава а друго васкрсава. Дакле тај осећај који монах задржи у себи он с њим иде у вечност и то је оно с чиме ће се он појавити пред Богом. То је на неки начин његово Васкрсење“,  говорио је отац Лука.   Вјечан Ти спомен драги оче и моли се за нас грешне!     Слободанка Грдинић     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од zoranzoks,
      Помаже Бог свима.
      Дали ли је неко ретнтирао ауто и ишао из, Шарм ел шеика до Синаја, значи на своју руку, како због дозволе, пунктови на путу, дали је безбедно ићи.
      И дали је могуће да се остане у манастиру који дан-два за спавање,?
      Унапред би био захвалан за било коју информацију, хвала.
      Зоран
×
×
  • Креирај ново...