Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Guest - . . .-

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему

Recommended Posts

Благословите Оче Саво.

Пратим вас и на фб и на твитеру... и свуда ђе нађем нешто ваше или ваше име :) 

Хвала на свему што пишете.

Поставио бих вам једно питање, без намјере да вас не дај Боже увриједим или да покушавам да на нешто циљам што можда није прикладно, а посебно мени са ове даљине... Али ме чисто знатижеље ради интересује...

 

Зашто сте скинули натпис са улаза Дечана и поставили овај нови, који је Шиптарима некако милији???

Свако добро.

 

Одговор је једноставан. Стари натпис из 1950 није скинут и још стоји, али је поред њега додата табла коју смо добили од Завода за заштиту споменика културе Србије са тројезичним текстом (на српском, енглеском и албанском). Ова нова табла је урађена према критеријумима које је поставио УНЕСКО и постављена је са одобрењем Министарства културе Србије. Занимљиво је да имамо и трећи натпис, малу плочицу изнад саме капије из времена пре Другог светског рата. Као што видите, нисмо променили назив манастира. Кад дођете можете се сами у то уверити.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Благословите оче Саво.

 

 Да ли можда знате какво је здравствено стање Охридског владике Јована, који се налази у затвору Идризово,невино  осуђен и оклеветан?

 Молимо се Господу за владику мученика Јована, али нам храна коју једемо застаје у грлу, и вода коју пијемо је тешка  када се сетимо његових мука.

Share this post


Link to post
Share on other sites

О молитви можете наћи веома много корисних текстова и књига. Једна од најлепших дефиниција молитве јесте она од Св. Теофана Затворника који каже да је то један стални духовни осећај присуства Божијег. То значи да је истинска молитва изнад сваке речи и израза, то је дисање душе и најприроднији покрет душе. Посебно се сећам савета покојног Патријарха Павла који је наглашавао да они који се уче молитви треба да се вежбају најпре у пажњи. И сам блаженопочивши Патријарх када се молио полако је изговарао речи молитава закључавајући ум у речи молитве, пазећи на звук сваке речи. Јачањем пажње постепено се стиче способност да осетимо дубину значења сваке речи молитве и улазимо интуитивно, а не рационално у њен дубљи смисао јер она од молитве ума постаје постепено умно-срдачна молитва. Највећи непријатељи молитве су фантазирање и рационално размишљање. Зато велики учитељи молитве говоре о огољењу ума нпр. Св. Исак Сирин јер тако улазимо у простор молитвеног постојања када молитва тече спонтано и природно и постаје трајни догађај, а не ствар тренутка када изговарамо речи или их читамо из молитвеника.

Ја бих на ово питање имао још једно подпитање, ако може. А како могу да задржим пажњу и да уопште задржим молитву када је у свету један такав хаос (ем трубе кола, ем вриште свакојаки гласови са радио, телевизије, општа бука, галама, да не набрајам)? Наиме, Бог ме је удостојио да сам доживео део лепоте коју пружа молитва, али када се вратим у свет на свакодневне обавезе страх ме да не изгубим тај осећај присуства божјег и молитву. Како да је задржим? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Srdačan pozdrav za oca arhimandrita Savu Janjića kojeg si vrlo cijenim s par linkova o njemu i o Dečanima. Vrlo lijepo ste predstavljeni kod nas na Glorii - manastir Dečani:

 

Vrlo lijepa biografija o. Save Janjića na jednom od čeških hrišćanskih portala:

http://www.getsemany.cz/node/2574

Decani Monastery

http://gloria.tv/?media=46774

Kosovo. Decani, Sopocani, Sokolica. 2004. 1/2

http://gloria.tv/?media=392463

Dva andjela

http://gloria.tv/?media=390308

Dečanski monasi - Moleban svetom kralju Stefanu Dečanskom

http://gloria.tv/?media=473747

Share this post


Link to post
Share on other sites

Одговор је једноставан. Стари натпис из 1950 није скинут и још стоји, али је поред њега додата табла коју смо добили од Завода за заштиту споменика културе Србије са тројезичним текстом (на српском, енглеском и албанском). Ова нова табла је урађена према критеријумима које је поставио УНЕСКО и постављена је са одобрењем Министарства културе Србије. Занимљиво је да имамо и трећи натпис, малу плочицу изнад саме капије из времена пре Другог светског рата. Као што видите, нисмо променили назив манастира. Кад дођете можете се сами у то уверити.

 

Хвала вам на одговору.

Потрудићу се да скорије дођем.

Сви ваши одговори су крајње прецизни. Хвала вам.

Трудите се МОЛИМ ВАС да нас и даље обавјештавате о стању на нашем Космету.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Oce Savo,

 

Vase misljenje o postojanju cenovnika u odredjenim crkvama,kako vi licno gledate na tu pojavu? Da li monasi imaju zabranu da u ishrani koriste meso? Da li Albanci dolaze u manastir i kakva su vasa iskustva u razgovoru sa njima,kako razmisljaju u pogledu svih tih desavanja na Kosmetu i da li se zna ko je ucestvovao u napadima na manastir,da li su pocinioci uhapseni?

I zanima me posto ste naveli u nekoj prethodnoj poruci slucaj bivseg episkopa i monaha koji su otisli za njim,zanima me otprilike procentualno koliko je monastva otislo sa bivsim episkopom? Nesto jos iz vase biografije,gde ste se skolovali,gde ste se i kad zamonasili,ko vas je zamonasio...?

Isto,da li se mogu negde online naruciti i kupiti neka izdanja iz manastira Decani? 

 

hvala jos jednom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Помаже Бог оче Саво, благословите.

 

Моје питање односи се на дивљу градњу и уништавање шума свуда око манастира и цркви. Како решавате питање неовлашћене градње и заштиту животне средине око српске културне баштине? При овом не мислим само на манастире који су под заштитом УНЕСКО-а, нарочито мислим на оне манастире и цркве што нису под заштитом. Колико је ту структура Цркве, животна средина и природа нарушена? Знам да је грубо нарушена, него има ли ту шта да се спасава где је већина локалног становништва шиптарско становништво? Хвала.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Благословите оче Саво.

 

 Да ли можда знате какво је здравствено стање Охридског владике Јована, који се налази у затвору Идризово,невино  осуђен и оклеветан?

 Молимо се Господу за владику мученика Јована, али нам храна коју једемо застаје у грлу, и вода коју пијемо је тешка  када се сетимо његових мука.

 

Митрополит Јован је у врло тешким условима у затвору у Идризову. Он је велики мученик нашег времена који страда због јединства Цркве и сасвим је несхватљив однос македонских власти према овом човеку и нашем свештенству и верницима Охридске Архиепископије. Недавно сам лично о томе причао са Владиком Стобијским Г. Давидом и планирам, акко Бог да, да у току месеца одем до Скопља и посетим нашу браћу. Морамо много да се молимо али и да користимо сваку прилику да укажемо да овај прогон Цркве који се дешава пред нашим очима.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Oce Savo,

 

Vase misljenje o postojanju cenovnika u odredjenim crkvama,kako vi licno gledate na tu pojavu? Da li monasi imaju zabranu da u ishrani koriste meso? Da li Albanci dolaze u manastir i kakva su vasa iskustva u razgovoru sa njima,kako razmisljaju u pogledu svih tih desavanja na Kosmetu i da li se zna ko je ucestvovao u napadima na manastir,da li su pocinioci uhapseni?

I zanima me posto ste naveli u nekoj prethodnoj poruci slucaj bivseg episkopa i monaha koji su otisli za njim,zanima me otprilike procentualno koliko je monastva otislo sa bivsim episkopom? Nesto jos iz vase biografije,gde ste se skolovali,gde ste se i kad zamonasili,ko vas je zamonasio...?

Isto,da li se mogu negde online naruciti i kupiti neka izdanja iz manastira Decani? 

 

hvala jos jednom.

 

Питање ценовника у одређеним парохијама је питање које је у надлежности локалних Епископа и нисам у могућности да то коментаришем.

Већина православних монаха не користи месо у исхрани иако то није експлицитно правило. Месо као и све друге намирнице је благословено када се користи умерено и ван времена постова, а разлог зашто се у манастирима обично не једе вероватно потиче из ранијих времена када су месо већином јели богати људи. Монаси дају завет сиромаштва и у складу са тим користе већином јефтинију и лакше доступну храну.

 

Пост је важан за све хришћане али пост је средство, а не циљ. Циљ и поста и молитве јесте да себе још више учврстимо као чланове црквене заједнице јер спасење долази од Цркве као тела Христовог што потврђујемо и учешћем у евхаристији, а не од наших појединачних подвига и врлина или пак само правилног исповедања вере. Без поста и молитве као и врлина које стичемо држањем заповести Божијих подложнији смо страстима које нас одвлаче у индивидуализам и себичност и самим тим удаљују од Цркве као благодатне заједнице. Аскетизам је у потпуности у нашој Цркви у служби евхаристијског начина постојања, а сам по себи нема никакву вредност јер нечастиви нити једе нити спава па опет је оно што јесте. 

 

Остали одговори следе у следећем посту....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Oce Savo,

 

Da li Albanci dolaze u manastir i kakva su vasa iskustva u razgovoru sa njima,kako razmisljaju u pogledu svih tih desavanja na Kosmetu i da li se zna ko je ucestvovao u napadima na manastir,da li su pocinioci uhapseni?

.......

 

Долазе нам и Албанци са Косова и из Албаније. Као и код свих људи не може се ништа генерализовати. Има добрих и добронамерних људи, а има и оних који нису добронамерни и који нам праве проблеме. Албанци јако мало знају о нашој Цркви и као и све што је везано за Србе гледају још политичким очима. Улажемо велике напоре да покажемо да наша Црква није политичка институција и да је њен циљ спасење свих људи и васцеле творевине. Иако СПЦ на овом простору има посебну одговорност за наш српски православни народ, никада не смемо да заборавимо и васељенски аспект наше вере и чињеницу да они који не познају Христа треба да у нама препознају његове слуге, а не поборнике овосветских идеологија. 

 

Наш манастир је нападан након рата укупно 4 пута. Имали смо два минобацачка напада 2000.г. па затим један минобацачки напад 2004. за време Мартовског погрома, и последњи напад је био напад зољом 2007. године. Ниједан напад није причинио знатнију штету нити је кога повредио и то је заиста велико чудо Божије и Св. Краља. Што се тиче починилаца само је пронађен онај из 2007. један локални Албанац који је на суду осуђен на затвор у трајању од 2.5 године. Остали починиоци су највероватније неки од локалних албанских екстремиста који нам неретко прете преко медија или на друге начине. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

I zanima me posto ste naveli u nekoj prethodnoj poruci slucaj bivseg episkopa i monaha koji su otisli za njim,zanima me otprilike procentualno koliko je monastva otislo sa bivsim episkopom? Nesto jos iz vase biografije,gde ste se skolovali,gde ste se i kad zamonasili,ko vas je zamonasio...?

Isto,da li se mogu negde online naruciti i kupiti neka izdanja iz manastira Decani? 

 

hvala jos jednom.

 

Са бившим епископом Артеијем отишло је отприлике око једна трећина целокупног монаштва Епархије Рашко-призренске. Сматрамо то за веома трагичан избор јер међу њима има и оних који нису сасвим без свести шта значи живети одвојен од евхаристијске заједнице Православне Цркве. Искрено се надам да ће многи од њих преиспитати своју одлуку и вратити се у наручје Цркве. 

 

Основну и средњу школу завршио сам у Требињу. Студирао сам енглески језик и књижевност на филолошком факултету у Београду где сам пратио и предавања на Богословском факултету иако га никада званично нисам уписао. У марту 1989. постао сам искушеник у манастиру Црна Река. Из тих дана у најлепћем сећању чувам тадашњег оца Артемија који нас је учио основама монашког живота, али и верности Цркви преносећи нам оно што је научио од Св. Аве Јустина. Замонашен сам у новембру 1991 године у Црној Реци и по благослову тада већ Епископа Артемија прелазим у Призрен где сам заједно са тадашњим ђаконом Теодосијем помагао Епископу. Године 1992 у марту месецу Теодосије и ја прелазимо у манастир Дечани који је обновљен доласком младог братства и од тада сам, слава Богу, у Дечанима.

 

За сада наша издања имамо у манастиру и можда понеким црквеним књижарама. На интернету, на сајту Светосавље.орг мислим да има електронска верзија Тумачења еванђеља по Матеју од Теофилакта Охридског. Нажалост због свих послератних збивања и сталних проблема са којима се суочавамо мало смо стали са издавачком делатношћу, али наставићемо чим се ствари мало нормализују.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Молим вас ако сте поставили пар питања на овој теми да се не одомаћујете олако, није тема замишљена са радним насловом " МилошБг пита оца Саву" или "Владан пита оца Саву" ...дајте прилику и другим форумашима да поставе питање.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Молим вас ако сте поставили пар питања на овој теми да се не одомаћујете олако, није тема замишљена са радним насловом " МилошБг пита оца Саву" или "Владан пита оца Саву" ...дајте прилику и другим форумашима да поставе питање.

 

Apsolutno nepotrebna poruka. Tema stoji,otac Sava odgovara,niko nikom ne brani da postavi pitanje koje zeli. To sto imam priliku da postavim neka pitanja ocu Savi iz Decana koga postujem i sto tu priliku iskoriscavam,ne znaci da ikome drugom time uskracujem pravo da to isto ucini i ne vidim kako bi to uopste to tako moglo. I ne znam na koji nacin moze bilo ko sa svojim pitanjima za oca Savu da ne pruzi priliku drugima da ono sto ga zanima postave. Ako stvarno ima takav,neka se javi,da mu se divim.

Ili stavite u pravilo teme da moze svaki korisnik tacno toliko i toliko pitanja,pa onda da se pridrzavamo pravila.

 

Ja sam ugasio i svoj fejsbuk profil,a twitter nikad nisam ni imao,tako da ako vi ono sto vas interesuje imate priliku putem tih sajtova da pitate,ja nemam.

 

Ovo deluje kao debeli off ali moram da odgovorim kad sam spomenut,uostalom otac Sava ima svu svoju licnu slobodu da odgovara ili ne odgovara nekome na pitanja,ne treba portparol.

 

Ocu Savi jos jednom hvala na odgovorima.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Благодарећи донацији Општине Смедеревска Паланка једина света монашка обитељ у Јасеничком архијерејском намесништву, Манастир Светог Архангела Гаврила – Пиносава у Кусатку, добио је ново осветљење храма и манастирске околине. Донацијом од стране Општине Смедеревска Паланка од 300 хиљада динара, извршено је постављање шест лед рефлектора око самог манастирског храма и три лед рефлектора на прилазима Манастиру Пиносава, чиме је побољшана цела улична расвета од улаза у Манастир до саме цркве.
      У току овог посла, кроз систем новопрокопаних канала, уграђена је нова електрична инсталација око манастирског храма, са новом елекричним кабловима и уређајима, као и посебно осветљење палионице за свеће. Важно је истакнути да је Манастир Пиносава од Општине Смедеревска Паланка добио и донацију од 50 хиљада динара за куповину путне ризле како би се део бочног и неасфалтираног пута кроз манастирско имање насуо тврђим материјалом. Овој донацији од стране Општине Смедеревска Паланка придружили су се и неки приватни предузетници из Србије, тако да је део лошег пута кроз манастирско имање и манастирску шуму знатно побољшан а ове године радови на побољшању још једног дела манастирских бочних путева кроз манастирско имање биће продужени.

      Како је прошле године Манастир Пиносава од државе добио и нови асфалтни пут до центра села Кусадак и центра села Азања, може се слободно рећи да су Влада Републике Србије и Општина Смедеревска Паланка учиниле изузетно велике и важне кораке у обнови живота и лепоте ове древне светиње Архангела Гаврила из 15. века. Обнова Манастира ће се ако Бог да, уз Божију помоћ, донацијама Владе Србије и Општина Смедеревска Паланка, као и прилозима верника из Кусатка, целе Србије и иностранства, наставити и ове године. Прошле године је скоро потпуно обновљен кров манастирског храма Светог Архангела Гаврила а радови овим поводом биће продужени током године на олтарској апсиди и куполи храма. Поред обнове духовног живота у Манастиру Пиносава који броји три члана, значајни акценат обнове ће ове 2019. године бити и на стварању још јаче манастирске економије кроз изградњу великог манастирског пластеника, проширењу пчелињака, као и стварању мини еко-фарме кока носиља. Сва средства су већ обезбеђена из прилога верног народа и појединих приватних предузећа из целе Србије.
      По благослову Преосвећеног Епископа Шумадијског Г. Јована, у плану су и припреме бизнис и акционог плана за уређење манастирског језера и простора око њега, што ће имати великих позитивних ефеката за даљи развој и обнову Манастира Пиносаве у целини.
       
      настојатељ Манастира Пиносава,
      игуман Петар (Драгојловић)
       
      Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је, на дан молитвеног спомена Првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља, у суботу 9. марта Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог Пантелејмона у Самограду код Бијелог Поља, поводом преноса ктиторских моштију и завршетка радова на проширењу и обнови манастирског конака. Владици је саслуживало бројно свештенство и монаштво Епархије.

      Током Светог богослужења у монашки чин је пострижен искушеник Михаило Ћеранић. Он је добио монашко име Пантелејмон и биће настојатељ манастира Самограда.
      Бесједећи сабранима владика Јоаникије је казао да је данас велики дан за ово свето мјесто и за древну светињу Самоград, у којој се вјерни народ сабира неколико пута годишње. Бог је устројио да смо се сабрали овдје, на Прво и друго Обретење главе Светога Јована Крститеља, који, по његовим ријечима, бдије заједно са Светим Пантелејмоном, великомучеником над овом светињом.
      „Данас се, нарочито, подсјећамо неколико детаља из његовог живота на које мање обраћамо пажњу, а у животу таквог светитеља све је важно. Наравно, највише обраћамо пажњу на његово главно дјело – крштење нашег Господа Исуса Христа у ријеци Јордану, које је он извршио, али треба да обратимо пажњу и на његову проповијед, на његове ријечи и на његов живот. За њега су многи говорили, мислили и питали се да ли је он Христос. Многи су били склони да повјерују да је он Христос о којем су древни пророци говорили. А он, знајући за такве помисли људи, није хтио да прими ту ријеч ни издалека, него је говорио да он само иде пред Оним Који ће доћи, Коме он није достојан одријешити свеза на обући Његовој“.
      „Нијесу говорили за њега и мислили да је он Христос само у вријеме његовог живота, него сјећате се када је Христос васкрсао па су неки говорили, а међу њима онај Ирод, који је предао Христа на смрт, говорио је за Јована Крститеља, то устаде Свети Јован Крститељ, кога ја погубих. Гризла га је савјест што је у потпуно помрачењу дозволио дае посјече његове глава у тамници као божјем праведнику. И он је био склон да повјерује да је Свети Јован васкрсао и да се он јавља апостолима Господњим. И још. када данас прослављамо Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља, видимо да се његова глава појављивала, израњала из дубине земље и тиме заправо свједочила Васркрсење Христово, јер је његова глава, послије посјечења, била сахрањена на друго мјесто, даље од његовог тијела, јер су се и тада злочинци бојали ако сахране главу заједно са тијелом да ће се глава спојити са тијелом и да ће, опет, Свети Јован опет оживјети. Склањали су његову главу на недолична мјеста, и, опет, било је оних и тада који су знали да је то гријех, па је једна побожна жена склонила његову главу на друго мјесто, чесно сахранила, али се задуго није знало гдје.
      Прво обретење Светога Јована Крситеља је онај догађај када је неки подвижник, из првих хришћанских времена, копао да себи направи склониште и ту нашао главу Светог Јована Крститеља. Тамо је данас велики храм и велика светиња. Он је ту живио и молио се пред главом његовом, а уочи своје кончине, опет, је сакрио главу на исто мјесто, јер још није била дошла слобода хришћанству. А следећи пут, то јесте Друго обретење, такође, се помиње када је, опет, нађена његова глава. И сваки пут је било Божанско откривење да је то, заиста, глава Светог Јована Претече, она је ношена до Цариграда и по цијелој малој Азији.
      Говори се да се данас скрива у једној џамији у Дамаску. Не зна се да ли је то тачно, и ако јесте, то сигурно није без неког нарочитог Божјег промисла, јер као што је Свети Јован Крститељ био Претеча Христов и за свог живота, он остаје и даље Његов Претеча. То што се његова глава данас налази у Сирији може значити много“, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије.
      Владика је испричао да му је један свештеник из Антиохијске патријаршије, гдје је данас највеће страдање, да рођени муслимани Сиријци нијесу тако злочести као што се нама чини и да хришћани са традиционалним муслиманима у Сирији немају никаквих проблема, те да нико од њих није отишао у терористе.
      “Него су отишли они који су васпитавани на Западу, изманипулисани од стране запада, фантизовани, иструментализовани и злоупотребљени да би радили за велику империју. То народ у Сирији осјећа и зна. То лицемјерство дањашњег свијета је превршило сваку мјеру“, казао је Владика.
      Владика будимљанско-никшићки Јоаникије је навео да, славећи данас, истовремено, и празник Преподобних и богоносних отаца и матера, који су у монаштву Богу угодили, у ову суботу, у древној светињи манастиру Самоград био је и монашки постриг.
      „Наш досадашњи брат Михаило постао је отац Пантелејмон, примио је име по Светом великомученику и исцјелитељу Пантелејмону, а то име значи свемилостив. Милосрђе је, на то нас Господ увијек подсјећа, најпречи начин да се спашавамо, да будемо незлобиви и милосрдни. Ко има те двије врлине и ко их је стекао он је врло близу Христа Господа, увијек, својом чистотом, добротом, незлобивошћу, а посебно милорсђем.
      Нека нашем оцу Пантелејмону, који је истовремено и настојатељ ове свете обитељи, славног и древног Самограда, нека Свети великомученик Пантелејмон, буде помоћник и исцјелитељ. Да исцијели његове душевне немоћи и слабости, да се његовом службом овдје зацијеле старе ране ових светиња, јер су давно разрушене. Ко зна колико је људи овдје страдало за ове светиње. Ево, полако васкрсава овај манастир, израња из дубине земље као и глава Светог Јована Крститеља. Овдје имамо двије светиње као два Обретења главе Светог Јована Крститеља. Старе, древне и давно порушене светиње, али, које ништа нијесу изгубиле од своје светости, иако су порушене. Јер, тамо гдје је сишла Божја благодат и Божја милост то је мјесто свето за свагда. Нека буде на здравље и спасење ова служба и Велики Часни спасоносни пост прије Васкрсења Христовог, који започињемо“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
      Ктиторске мошти похрањене у манастир
      Владика је истакао да је данас важан дан, када су обретене ктиторске мошти, које су нађене у доњој цркви Усековања главе Јована Крститеља, док је у горњем манастиру, гдје је откривен ктиторски гроб нађен само дио костију.
      „Археолози су, недавно, радили на откривању темеља ове древне светиње и нашли су неповријеђен гроб, један златни крст у гробу  и ове свете мошти, које су заиста велика утјеха нама који се овдје сабирамо, иако они још нису прибројани лику светих, али их ми их поштујемо као ктиторе. Вјерујемо да су они угодили Богу и да их је Он обдарио својом милошу и да их је посветио“, казао је владика Јоаникије, истичући да никада не идемо испред, да свједочимо о светости прије него се сами пројаве, али да оне заслужују наше поштовање, пошто су то ктиторске кости и нађене су послије толико вијекова неповријеђене, доносећи нам велику утјеху.
      Владика је казао да су мошти положене у храм и да више неће бити изложене понижењу, већ на мјесту гдје се непрестано врши богослужење. Нажалост, то није случај са костима из горње цркве, гдје је, такође, био ктиторски гроб.
      „У њему смо нашли само неколико костију, ко зна шта је вријеме учинило или разни пљачкаши. Не можемо о томе ништа знати. Али, и тамо смо нашли неколико костију, и те мошти ћемо чесно опрати, окадити и почаствовати да буду у храму гдје се врши богослужење“, бесједио је Владика Јоаникије, пожеливши вјернима да им ове мошти буду на здравље и спасење.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Манастир Ораховица је један од најзначајнијих и најранијих духовних, историјских и културно-умјетничких средишта Срба тзв. Доње Славоније, односно Подравине. Овај манастир, кога историјски извор и традиција овог краја помиње још као Ремета и Дузлук, постоји већ у у другој половини XV вијека. У емисији „Путокази“ бањалучке Телевизије „Елта“ о историјјату и значају ове светиње говори Владика пакрачко-славонски г. Јован (Ћулибрк).
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Приликом канонске посете Западној Аустралији, Његово Преосвештенство Епископ г. Силуан, у пратњи протојереја-ставрофора Милорада Соактара и протођакона Миодрага Томића, посетио је 14. фебруара 2019. године Грчку православну гимназију Светог Андреја у насељу Дианели у Перту. 
       
      После обиласка школе, Епископ се званично састао са директором и члановима Управног одбора школе, где се изблиза упознао са многим важним сегментима који се тичу административног рада, односно управљања школе. Посета православној школи је веома важна имајући у виду појачани интензитет радова око завршетка изграње српског колеџа посвећеног Светом Сави у Варовилу, југозападном делу Сиднеја. 
      У поподневним часовима Епископ Силуан је посетио и грчки манастир Светог Јована Крститеља, где је срдачно дочекан од братства манастира.
       
      Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...