Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

Благословите Оче Саво.

Пратим вас и на фб и на твитеру... и свуда ђе нађем нешто ваше или ваше име :) 

Хвала на свему што пишете.

Поставио бих вам једно питање, без намјере да вас не дај Боже увриједим или да покушавам да на нешто циљам што можда није прикладно, а посебно мени са ове даљине... Али ме чисто знатижеље ради интересује...

 

Зашто сте скинули натпис са улаза Дечана и поставили овај нови, који је Шиптарима некако милији???

Свако добро.

 

Одговор је једноставан. Стари натпис из 1950 није скинут и још стоји, али је поред њега додата табла коју смо добили од Завода за заштиту споменика културе Србије са тројезичним текстом (на српском, енглеском и албанском). Ова нова табла је урађена према критеријумима које је поставио УНЕСКО и постављена је са одобрењем Министарства културе Србије. Занимљиво је да имамо и трећи натпис, малу плочицу изнад саме капије из времена пре Другог светског рата. Као што видите, нисмо променили назив манастира. Кад дођете можете се сами у то уверити.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Oče Savo,

imate li neku preporuku kako se moliti, koliko dugo, koje molitve?

I, kako se boriti protiv straha?

Hvala unapred!

 

О молитви можете наћи веома много корисних текстова и књига. Једна од најлепших дефиниција молитве јесте она од Св. Теофана Затворника који каже да је то један стални духовни осећај присуства Божијег. То значи да је истинска молитва изнад сваке речи и израза, то је дисање душе и најприроднији покрет душе. Посебно се сећам савета покојног Патријарха Павла који је наглашавао да они који се уче молитви треба да се вежбају најпре у пажњи. И сам блаженопочивши Патријарх када се молио полако је изговарао речи молитава закључавајући ум у речи молитве, пазећи на звук сваке речи. Јачањем пажње постепено се стиче способност да осетимо дубину значења сваке речи молитве и улазимо интуитивно, а не рационално у њен дубљи смисао јер она од молитве ума постаје постепено умно-срдачна молитва. Највећи непријатељи молитве су фантазирање и рационално размишљање. Зато велики учитељи молитве говоре о огољењу ума нпр. Св. Исак Сирин јер тако улазимо у простор молитвеног постојања када молитва тече спонтано и природно и постаје трајни догађај, а не ствар тренутка када изговарамо речи или их читамо из молитвеника.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Захваљујем на пажњи и постављеним питањима. Онима који су покушавали да поставе питање преко чет-прозора предлажем да напишу питање редовним путем.

 

Лаку ноћ и благослов Господњи из Високих Дечана.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Благословите оче Саво.

 

 Да ли можда знате какво је здравствено стање Охридског владике Јована, који се налази у затвору Идризово,невино  осуђен и оклеветан?

 Молимо се Господу за владику мученика Јована, али нам храна коју једемо застаје у грлу, и вода коју пијемо је тешка  када се сетимо његових мука.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

О молитви можете наћи веома много корисних текстова и књига. Једна од најлепших дефиниција молитве јесте она од Св. Теофана Затворника који каже да је то један стални духовни осећај присуства Божијег. То значи да је истинска молитва изнад сваке речи и израза, то је дисање душе и најприроднији покрет душе. Посебно се сећам савета покојног Патријарха Павла који је наглашавао да они који се уче молитви треба да се вежбају најпре у пажњи. И сам блаженопочивши Патријарх када се молио полако је изговарао речи молитава закључавајући ум у речи молитве, пазећи на звук сваке речи. Јачањем пажње постепено се стиче способност да осетимо дубину значења сваке речи молитве и улазимо интуитивно, а не рационално у њен дубљи смисао јер она од молитве ума постаје постепено умно-срдачна молитва. Највећи непријатељи молитве су фантазирање и рационално размишљање. Зато велики учитељи молитве говоре о огољењу ума нпр. Св. Исак Сирин јер тако улазимо у простор молитвеног постојања када молитва тече спонтано и природно и постаје трајни догађај, а не ствар тренутка када изговарамо речи или их читамо из молитвеника.

Ја бих на ово питање имао још једно подпитање, ако може. А како могу да задржим пажњу и да уопште задржим молитву када је у свету један такав хаос (ем трубе кола, ем вриште свакојаки гласови са радио, телевизије, општа бука, галама, да не набрајам)? Наиме, Бог ме је удостојио да сам доживео део лепоте коју пружа молитва, али када се вратим у свет на свакодневне обавезе страх ме да не изгубим тај осећај присуства божјег и молитву. Како да је задржим? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Srdačan pozdrav za oca arhimandrita Savu Janjića kojeg si vrlo cijenim s par linkova o njemu i o Dečanima. Vrlo lijepo ste predstavljeni kod nas na Glorii - manastir Dečani:

 

Vrlo lijepa biografija o. Save Janjića na jednom od čeških hrišćanskih portala:

http://www.getsemany.cz/node/2574

Decani Monastery

http://gloria.tv/?media=46774

Kosovo. Decani, Sopocani, Sokolica. 2004. 1/2

http://gloria.tv/?media=392463

Dva andjela

http://gloria.tv/?media=390308

Dečanski monasi - Moleban svetom kralju Stefanu Dečanskom

http://gloria.tv/?media=473747

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Одговор је једноставан. Стари натпис из 1950 није скинут и још стоји, али је поред њега додата табла коју смо добили од Завода за заштиту споменика културе Србије са тројезичним текстом (на српском, енглеском и албанском). Ова нова табла је урађена према критеријумима које је поставио УНЕСКО и постављена је са одобрењем Министарства културе Србије. Занимљиво је да имамо и трећи натпис, малу плочицу изнад саме капије из времена пре Другог светског рата. Као што видите, нисмо променили назив манастира. Кад дођете можете се сами у то уверити.

 

Хвала вам на одговору.

Потрудићу се да скорије дођем.

Сви ваши одговори су крајње прецизни. Хвала вам.

Трудите се МОЛИМ ВАС да нас и даље обавјештавате о стању на нашем Космету.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Oce Savo,

 

Vase misljenje o postojanju cenovnika u odredjenim crkvama,kako vi licno gledate na tu pojavu? Da li monasi imaju zabranu da u ishrani koriste meso? Da li Albanci dolaze u manastir i kakva su vasa iskustva u razgovoru sa njima,kako razmisljaju u pogledu svih tih desavanja na Kosmetu i da li se zna ko je ucestvovao u napadima na manastir,da li su pocinioci uhapseni?

I zanima me posto ste naveli u nekoj prethodnoj poruci slucaj bivseg episkopa i monaha koji su otisli za njim,zanima me otprilike procentualno koliko je monastva otislo sa bivsim episkopom? Nesto jos iz vase biografije,gde ste se skolovali,gde ste se i kad zamonasili,ko vas je zamonasio...?

Isto,da li se mogu negde online naruciti i kupiti neka izdanja iz manastira Decani? 

 

hvala jos jednom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог оче Саво, благословите.

 

Моје питање односи се на дивљу градњу и уништавање шума свуда око манастира и цркви. Како решавате питање неовлашћене градње и заштиту животне средине око српске културне баштине? При овом не мислим само на манастире који су под заштитом УНЕСКО-а, нарочито мислим на оне манастире и цркве што нису под заштитом. Колико је ту структура Цркве, животна средина и природа нарушена? Знам да је грубо нарушена, него има ли ту шта да се спасава где је већина локалног становништва шиптарско становништво? Хвала.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Благословите оче Саво.

 

 Да ли можда знате какво је здравствено стање Охридског владике Јована, који се налази у затвору Идризово,невино  осуђен и оклеветан?

 Молимо се Господу за владику мученика Јована, али нам храна коју једемо застаје у грлу, и вода коју пијемо је тешка  када се сетимо његових мука.

 

Митрополит Јован је у врло тешким условима у затвору у Идризову. Он је велики мученик нашег времена који страда због јединства Цркве и сасвим је несхватљив однос македонских власти према овом човеку и нашем свештенству и верницима Охридске Архиепископије. Недавно сам лично о томе причао са Владиком Стобијским Г. Давидом и планирам, акко Бог да, да у току месеца одем до Скопља и посетим нашу браћу. Морамо много да се молимо али и да користимо сваку прилику да укажемо да овај прогон Цркве који се дешава пред нашим очима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Oce Savo,

 

Vase misljenje o postojanju cenovnika u odredjenim crkvama,kako vi licno gledate na tu pojavu? Da li monasi imaju zabranu da u ishrani koriste meso? Da li Albanci dolaze u manastir i kakva su vasa iskustva u razgovoru sa njima,kako razmisljaju u pogledu svih tih desavanja na Kosmetu i da li se zna ko je ucestvovao u napadima na manastir,da li su pocinioci uhapseni?

I zanima me posto ste naveli u nekoj prethodnoj poruci slucaj bivseg episkopa i monaha koji su otisli za njim,zanima me otprilike procentualno koliko je monastva otislo sa bivsim episkopom? Nesto jos iz vase biografije,gde ste se skolovali,gde ste se i kad zamonasili,ko vas je zamonasio...?

Isto,da li se mogu negde online naruciti i kupiti neka izdanja iz manastira Decani? 

 

hvala jos jednom.

 

Питање ценовника у одређеним парохијама је питање које је у надлежности локалних Епископа и нисам у могућности да то коментаришем.

Већина православних монаха не користи месо у исхрани иако то није експлицитно правило. Месо као и све друге намирнице је благословено када се користи умерено и ван времена постова, а разлог зашто се у манастирима обично не једе вероватно потиче из ранијих времена када су месо већином јели богати људи. Монаси дају завет сиромаштва и у складу са тим користе већином јефтинију и лакше доступну храну.

 

Пост је важан за све хришћане али пост је средство, а не циљ. Циљ и поста и молитве јесте да себе још више учврстимо као чланове црквене заједнице јер спасење долази од Цркве као тела Христовог што потврђујемо и учешћем у евхаристији, а не од наших појединачних подвига и врлина или пак само правилног исповедања вере. Без поста и молитве као и врлина које стичемо држањем заповести Божијих подложнији смо страстима које нас одвлаче у индивидуализам и себичност и самим тим удаљују од Цркве као благодатне заједнице. Аскетизам је у потпуности у нашој Цркви у служби евхаристијског начина постојања, а сам по себи нема никакву вредност јер нечастиви нити једе нити спава па опет је оно што јесте. 

 

Остали одговори следе у следећем посту....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Oce Savo,

 

Da li Albanci dolaze u manastir i kakva su vasa iskustva u razgovoru sa njima,kako razmisljaju u pogledu svih tih desavanja na Kosmetu i da li se zna ko je ucestvovao u napadima na manastir,da li su pocinioci uhapseni?

.......

 

Долазе нам и Албанци са Косова и из Албаније. Као и код свих људи не може се ништа генерализовати. Има добрих и добронамерних људи, а има и оних који нису добронамерни и који нам праве проблеме. Албанци јако мало знају о нашој Цркви и као и све што је везано за Србе гледају још политичким очима. Улажемо велике напоре да покажемо да наша Црква није политичка институција и да је њен циљ спасење свих људи и васцеле творевине. Иако СПЦ на овом простору има посебну одговорност за наш српски православни народ, никада не смемо да заборавимо и васељенски аспект наше вере и чињеницу да они који не познају Христа треба да у нама препознају његове слуге, а не поборнике овосветских идеологија. 

 

Наш манастир је нападан након рата укупно 4 пута. Имали смо два минобацачка напада 2000.г. па затим један минобацачки напад 2004. за време Мартовског погрома, и последњи напад је био напад зољом 2007. године. Ниједан напад није причинио знатнију штету нити је кога повредио и то је заиста велико чудо Божије и Св. Краља. Што се тиче починилаца само је пронађен онај из 2007. један локални Албанац који је на суду осуђен на затвор у трајању од 2.5 године. Остали починиоци су највероватније неки од локалних албанских екстремиста који нам неретко прете преко медија или на друге начине. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

I zanima me posto ste naveli u nekoj prethodnoj poruci slucaj bivseg episkopa i monaha koji su otisli za njim,zanima me otprilike procentualno koliko je monastva otislo sa bivsim episkopom? Nesto jos iz vase biografije,gde ste se skolovali,gde ste se i kad zamonasili,ko vas je zamonasio...?

Isto,da li se mogu negde online naruciti i kupiti neka izdanja iz manastira Decani? 

 

hvala jos jednom.

 

Са бившим епископом Артеијем отишло је отприлике око једна трећина целокупног монаштва Епархије Рашко-призренске. Сматрамо то за веома трагичан избор јер међу њима има и оних који нису сасвим без свести шта значи живети одвојен од евхаристијске заједнице Православне Цркве. Искрено се надам да ће многи од њих преиспитати своју одлуку и вратити се у наручје Цркве. 

 

Основну и средњу школу завршио сам у Требињу. Студирао сам енглески језик и књижевност на филолошком факултету у Београду где сам пратио и предавања на Богословском факултету иако га никада званично нисам уписао. У марту 1989. постао сам искушеник у манастиру Црна Река. Из тих дана у најлепћем сећању чувам тадашњег оца Артемија који нас је учио основама монашког живота, али и верности Цркви преносећи нам оно што је научио од Св. Аве Јустина. Замонашен сам у новембру 1991 године у Црној Реци и по благослову тада већ Епископа Артемија прелазим у Призрен где сам заједно са тадашњим ђаконом Теодосијем помагао Епископу. Године 1992 у марту месецу Теодосије и ја прелазимо у манастир Дечани који је обновљен доласком младог братства и од тада сам, слава Богу, у Дечанима.

 

За сада наша издања имамо у манастиру и можда понеким црквеним књижарама. На интернету, на сајту Светосавље.орг мислим да има електронска верзија Тумачења еванђеља по Матеју од Теофилакта Охридског. Нажалост због свих послератних збивања и сталних проблема са којима се суочавамо мало смо стали са издавачком делатношћу, али наставићемо чим се ствари мало нормализују.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Молим вас ако сте поставили пар питања на овој теми да се не одомаћујете олако, није тема замишљена са радним насловом " МилошБг пита оца Саву" или "Владан пита оца Саву" ...дајте прилику и другим форумашима да поставе питање.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Молим вас ако сте поставили пар питања на овој теми да се не одомаћујете олако, није тема замишљена са радним насловом " МилошБг пита оца Саву" или "Владан пита оца Саву" ...дајте прилику и другим форумашима да поставе питање.

 

Apsolutno nepotrebna poruka. Tema stoji,otac Sava odgovara,niko nikom ne brani da postavi pitanje koje zeli. To sto imam priliku da postavim neka pitanja ocu Savi iz Decana koga postujem i sto tu priliku iskoriscavam,ne znaci da ikome drugom time uskracujem pravo da to isto ucini i ne vidim kako bi to uopste to tako moglo. I ne znam na koji nacin moze bilo ko sa svojim pitanjima za oca Savu da ne pruzi priliku drugima da ono sto ga zanima postave. Ako stvarno ima takav,neka se javi,da mu se divim.

Ili stavite u pravilo teme da moze svaki korisnik tacno toliko i toliko pitanja,pa onda da se pridrzavamo pravila.

 

Ja sam ugasio i svoj fejsbuk profil,a twitter nikad nisam ni imao,tako da ako vi ono sto vas interesuje imate priliku putem tih sajtova da pitate,ja nemam.

 

Ovo deluje kao debeli off ali moram da odgovorim kad sam spomenut,uostalom otac Sava ima svu svoju licnu slobodu da odgovara ili ne odgovara nekome na pitanja,ne treba portparol.

 

Ocu Savi jos jednom hvala na odgovorima.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 17. јула 2021. године, студио Радио Светигоре посјетио је катихета Бранислав Илић. Он је посјетио и гроб блаженопочившег Митрополита Амфилохија и обишао Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, као и манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, где се срео са Његовим Преосвештенством епископом буеносајреско – јужно централноамеричким г. Кирилом.


       
      Звучни запис разговора
       
      У студију Радио Светигоре, госта је дочекао новинар јереј Павле Божовић.
      У разговору са новинаром Радио Светигоре о. Павлом Божовићем, катихета Бранислав Илић говорио је о својој посјети митрополији црногорско-приморској, епархијама захумско-херцеговачкој и будимљанско-никшићкој, које је посјетио после једанаест година.
       
                                       
      Извор: Радио Светигора
    • Од александар живаљев,
      IGUMANIJA TEODORA, STAREŠINA MANASTIRA VOLJAVČA KOD KRALJEVA
      Molitva, pa organska proizvodnja
      2, jul 2021. 
      Dimitrije Gašić
        Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu
      „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom površinom obradivog zemljišta. Proizvodimo uglavnom za sopstvene potrebe i potrebe onih koji nam pomažu. Sve što pretekne, mi prodajemo. Imamo krave, koze, koke, magarice. To je budućnost - u proizvodnji mleka i proizvoda od magarećeg mleka“, kaže za Novu ekonomiju Igumanija Teodora, starešina manastira Voljavča kod Kraljeva. Kako kaže, svakodnevno pripremaju hranu, to je jedno od poslušanja u manastiru. „Skoncentrisani smo na molitve i bogosluženja koja su u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Nakon molitve, svako ide na svoje poslušanje. Neko kuva, neko radi u šivari, neko oko stoke, neko u bašti, neko je gostoprimac, neko radi na održavanju. Kada je neki veći posao u pitanju, onda smo svi zajedno na poslušanju.“ 
      Mir i tišina vas prvo dočekaju još na ulasku u manastir. Dok ulazimo u portu, monahinja koja stoji pored stabla višnje savija granu i nudi nas da probamo, kako kaže, neobično slatku višnju. Ekskurzije i posetioci non-stop pristižu, a dan ranije bilo je i venčanja i krštenja. Nakon molitve, gosti sedaju za sto ispred manastira i služe se manastirskim proizvodima. 
      Manastir Voljavča u Bresnici kod Kraljeva osnovan je za vreme seobe Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija II Čarnojevića. Vekovima je bio muški, a od 1955. postaje ženski. Na posedu se nalaze dve crkve – stara i nova posvećene sv. Prokopiju i sv. Petki. Danas, sestrinstvo čini pet monahinja i igumanija Teodora koje na imanju od dva hektara proizvode organsko voće i povrće, a od kozijeg i magarećeg mleka prave sireve i kačkavalje. Ceo kraj bogat je dunjama, pa se u manastiru proizvodi i prodaje organsko slatko i rakija. 
      Danas ste zvanično pustili u prodaju manastirske proizvode. Šta sve proizvodite?
      Imamo krave i koze, od njih dobijamo određenu količinu mleka. Prvenstveno smo se skoncentrisali na proizvodnju kozjeg sira i kačkavalja, s obzirom na to da proizvoda od kravljeg mleka ima mnogo na tržištu. Odlučili smo da tržištu ponudimo i dimljeni kozji kačkavalj, takođe.
      Ko pravi kačkavalj?
      Svi mi.
      I vi?
      Da, ovde pravimo, u manastiru. Nas šest monahinja podjednako učestvujemo u proizvodnji. Imamo i sušaru, opremljenu mašinom, koja odradi najveći deo posla. Svakako, posla tu ima i za nas, s obzirom na to da je tu peć potrebno i ložiti.
      Dakle, oslanjate se na modernu tehnologiju.
      Naravno, iako smo manastir, vrlo rado koristimo modernu tehnologiju, ono što je neophodno. Tehnologija te vrste nam veoma štedi vreme. Recimo, nekada smo morali da organizujemo mobe i pozivamo ljude, dvadesetak minimum, iz okolnih sela da nam pomognu da plastimo. Danas, dva čoveka brzo i lako, zahvaljujući traktorima i mašinama za baliranje, mogu da završe posao. 
      Ovaj kraj je bogat dunjama,  ima li ih i na manastirskom posedu?
      Dunja imamo u izobilju. Odlučili smo da napravimo slatko i plasiramo ga na tržište. Naše slatko od dunja nema nikakvih konzervansa, dodataka. Povezali smo se sa ljudima iz Beograda koji će nam pomoći da naše slatko ponudimo tržištu. 
      Kako vi gledate na potrebu sve većeg broja ljudi, ne samo u Srbiji, za organskom hranom?
      Vraćamo se sebi. Čovečanstvo je malo preteralo u svemu. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu, da se to ne zloupotrebi. Mi smo to zloupotrebili na svoju štetu. I mi u manastiru Voljavča koristimo tehnologiju, ali kao što rekoh, umereno i ne na svoju štetu. 
      Извор: 
      Molitva, pa organska proizvodnja
      NOVAEKONOMIJA.RS Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла на небеса вазнети, да туђа рука крај тебе не плеви…

       
      Ови стихови песникиње Десанке Максимовић посвећени манастиру Грачаница, обузму мисли и срца већине посетилаца ове светиње која стамено, већ 700 година краси и оплемењује не само истоимено место на Косову и Метохији. Ова светиња изнад сваког времена, како су нам казале монахиње, својим постојањем уздиже и читаво православље, а највише српски народ на централном Космету којем је окосница живота и опстанка.
      – Када је подизао Грачаницу, краљ Милутин је сазидао небо на земљи – казала нам је стидљиво једна од монахиња.
      Себе је за сва времена, каже, уздигао овом светињом, а свом народу је остави за вечност и понос. А да је тако, вели, најбоље потврђују верници који манастир ходочасте, али и сви они који Грачаницу посећују због њене безвременске лепоте.
      – Чини ми се да ове године наш народ више него икада радосније и срећније долази у наш манастир – говори нам у предивној порти Бобан Тодоровић, кустос Грачанице. – Јубилеј седам векова светиње, тиче се и упокојења и канонизације њеног ктитора краља Милутина. Иако је канонизован кроз лозу Немањића, он је један од краљева који је као ктитор на десетине светиња и лично проглашен светитељом.
      Од тренутка када је краљ Милутин 1321. године завршио Грачаницу, како објашњава наш саговорник, све се овде променило.
      – Почео је да се шири град Градинце или Грачаница, а самим тим и околна места. Овде су почели да долазе велики владари које је наш краљ Милутин примао заступајући српску државу. Преговори су се одвијали и око ширења територије, али и око склапања бракова важних по државу – прича нам Тодоровић. – Те, 1321, краљ Милутин се из Грачанице преселио у Неродимље, где је написао пергамент који је јединствена повеља и потврда чија је ово светиња, на чијој је територији и коме припада.
      Молитве које се у њој приносе Богу и свим светим су, каже наш саговорник, саставни део живота Срба јер готово да нема тренутка се бар један верник не моли у светињи краља Милутина.
      – Иако смо прославу овако значајног јубилеја прилагодили околностима пандемије, наш народ који живи око манастира, али и из читаве земље, зна вредност ове светиње и зато је радо посећују – с радошћу и поносом говори наш саговорник.
      Он каже да је манастир и протеклих дана упркос честим забранама приштинских власти походило много верника из централне Србије, а да их очекују у већем броју и наредних дана током обележавања Видовданских свечаности у Грачаници, чија је манастир – окосница.
       
      ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ
       
      Видовданске свечаности у Грачаници, које обухватају низ пригодних манифестација, почеле су ликовном колонијом са које ће остварења бити приказана на изложби 25. јуна. Тада ће и награду “Лонгин” из области ликовне културе примити проф. Бранислав Тодић, историчар уметности, један од највећих познавалаца фрескосликарства из доба краља Милутина. Награда му је додељена за целокупно стваралаштво и као аутору монографије о Грачаници – каже Небојша Јевтић, уредник Галерије Дома културе у Грачаници.
       
      Извор: Новости
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом писма које је г. Албин Курти упутио српском православном манастиру Високи Дечани, Епархија рашко-призренска остаје при свом раније јасно изложеном ставу да ако косовске албанске институције желе да покажу минимум добре воље за поштовање верских права СПЦ на Косову и Метохији, дужне су да у потпуности испуне одлуку Уставног суда Косова из 2016. године о признавању манастирске имовине. Ова одлука се већ пет година упорно игнорише упркос захтевима за њено спровођење од стране манастира и међународних представника.

       
      Поред тога, министар за просторно планирање из владе г. Куртија јавно je одбацио одлуку Комисије за специјалне заштићене зоне из новембра 2020. о изградњи заобилазнице око заштићене зоне манастира. Минирањем ове одлуке која је донесена уз међународно посредништво, практично се позива на кршење закона о заштићеним зонама.
      У оваквој ситуацији одговарање на оваква писма, без претходно показаног поштовања судских одлука и владавине права, потпуно је беспредметно.
       
      Српска Православна Епархија рашко-призренска
      Призрен- Грачаница 27. мај 2021. године
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 3. маја 2021. године, на празник Светог владике Николаја Жичког и Охридског, манастир Раковицу где се поклонио честицама светитељевих моштију.

       
      Његову Светост Патријарха дочекала је високопреподобна игуманија Евгенија са сестринством. Патријарх се помолио светињама у манастирским храмовима Светог архангела Михаила, Светог Николе Мирликијског и Успења Пресвете Богородице, а затим на гробовима својих претходника патријараха Димитрија и Павла отпевао васкршњи тропар.
      Посету манастиру Раковици Патријарх српски г. Порфирије је завршио обиласком спомен собе патријарха Павла.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...