Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Помаже Бог,

можете ли ми рећи нешто више о Ксенофонту Дечанцу (тако је представљен на фејсбуку) ? Колико видим он је ударничка игла грађена катакомби по Шари и Златибору. Да ли је он био сабрат у манастиру Дечани и да ли знате зашто је кренуо тамо где је кренуо а не остао у Цркви и манастиру са вама? Хвала унапред.

 

Ненад Томашевић, рашчињени монах Ксенофонт, био је сабрат манастира Високи Дечани до 2008. године. Заједничком одлуком братства удаљен је из манастира због немонашког понашања и стварања раздора. Потом је прешао у манастир Св. Архангели, одакле је самовољно, заједно са још четворицом бивше братије овог манастира, напустио ову светињу у јуну 2010. год. Томашевић тренутно следује секти рашчињеног епископа Артемија Радосављевића. Искрено не знам где се сада налази. Волео бих да се једног дана врати Цркви и црквеном поретку који је напустио.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прочитао сам писмо брата Владе (искрено, прочитао сам колико сам могао јер је јако опширно). Искрено сматрам да није добро да своја писанија објављује на антицкрвеним сајтовима јер то озбиљно умањује кредибилитет онога о чему пише. Будући да се Влада позива на један од мојих одговора на овом форуму надам се да ће се лично укључити у дискусију на страницама ЖРУ форума. Ја из принципа не бих да одоговарам на отворена писма и текстове који се објављују на секташким сајтовима.

 

Заиста предугачак текст...

Приде већина ставова су политикантски, можда не Владиних колико оних на које се позива...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прочитао сам писмо брата Владе (искрено, прочитао сам колико сам могао јер је јако опширно). Искрено сматрам да није добро да своја писанија објављује на антицкрвеним сајтовима јер то озбиљно умањује кредибилитет онога о чему пише. Будући да се Влада позива на један од мојих одговора на овом форуму надам се да ће се лично укључити у дискусију на страницама ЖРУ форума. Ја из принципа не бих да одоговарам на отворена писма и текстове који се објављују на секташким сајтовима.

 

Помаже Бог оче Саво!

 

Текст господина Владимира Димитријевића објављен је на сајту СРБски ФБРепортер. Да ли су ФБР аутори који пишу за овај сајт "секташи" ? Опростите што рекох да немам више питања, ето, десило се. Хвала.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Oče Savo, da li imate informaciju, da li ima ,a ako ima ,u kom procentu su zastupljeni monasi ,oko bivseg episkopa Artemija , koji su svoj put do monastva poceli u rehabilitacionom centru Crna Reka?

Послато користећи Тапаток 2

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

@@Марко Илић,

 

Za pocetak si mogao za avatar da postavis normalnu sliku a ne gde si polugo.

 

Naravno da nisi nista razumeo, ni Svetog Avvu Justina ni Svetog NIkolaja. Ko zna sta si citao i od koga si citao...

 

Dosao si na jedan pravoslavan sajt i potrebno je da se ponasas kako to dolikuje, u suprotnom ces biti banovan sa Pouke.org

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@Марко Илић,

 

Za pocetak si mogao za avatar da postavis normalnu sliku a ne gde si polugo.

 

 

Ne znam coveka/decka niti sam imao prilike da komuniciram sa njim,ali ocigledno da je fotografija plivanja za bogojavljenski krst. Tako da to spocitavati,jeste bezveze.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne znam coveka/decka niti sam imao prilike da komuniciram sa njim,ali ocigledno da je fotografija plivanja za bogojavljenski krst. Tako da to spocitavati,jeste bezveze.

 

Човек је очито криво насвешћен.

Зато се помолимо да му Господ подари срце чисто и дух прав обнови у њему.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог оче Саво!

 

Текст господина Владимира Димитријевића објављен је на сајту СРБски ФБРепортер. Да ли су ФБР аутори који пишу за овај сајт "секташи" ? Опростите што рекох да немам више питања, ето, десило се. Хвала.

 

Отворено писмо Владимира Димитријевића појавило се јуче 30. октобра и то готово истовремено на следећим сајтовима: Борба за веру (где се његови текстови најчешће и објављују), Срби на окуп, Србски ФБрепортер, а пренели су га одмах и Артемијевци на својим сајтовима. Сви ови сајтови, не улазећи у друге теме о којима пишу, када говоре о Цркви и црквеном животу отворено подривају ауторитет СПЦ, њених архијереја, црквеног поретка и подржавају секту рашчињеног Артемија Радосављевића. Зато сам предложио да брат Влада када има нешто да напише, слободно пошаље лично ономе коме је намењено или да барем објави свој текст на неком од сајтова који делују у оквиру црквеног поретка и доприносе духовној изградњи нашег верног народа. Проблем са секташким сајтовима јесте да се бескрајно много времена и простора троши на пљување и блаћење појединих личности, разне приче о заверама, а све уз иронију, горчину и немир који невиђено смарају нормалног читаоца.

С друге стране, конструктиван дијалог у Цркви је увек био значајан јер има за циљ да унапреди црквени живот и мислим да је овај форум сасвим добар за такву размену мишљења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Отворено писмо Владимира Димитријевића појавило се јуче 30. октобра и то готово истовремено на следећим сајтовима: Борба за веру (где се његови текстови најчешће и објављују), Срби на окуп, Србски ФБрепортер, а пренели су га одмах и Артемијевци на својим сајтовима. Сви ови сајтови, не улазећи у друге теме о којима пишу, када говоре о Цркви и црквеном животу отворено подривају ауторитет СПЦ, њених архијереја, црквеног поретка и подржавају секту рашчињеног Артемија Радосављевића. Зато сам предложио да брат Влада када има нешто да напише, слободно пошаље лично ономе коме је намењено или да барем објави свој текст на неком од сајтова који делују у оквиру црквеног поретка и доприносе духовној изградњи нашег верног народа. Проблем са секташким сајтовима јесте да се бескрајно много времена и простора троши на пљување и блаћење појединих личности, разне приче о заверама, а све уз иронију, горчину и немир који невиђено смарају нормалног читаоца.

С друге стране, конструктиван дијалог у Цркви је увек био значајан јер има за циљ да унапреди црквени живот и мислим да је овај форум сасвим добар за такву размену мишљења.

 

Помаже Бог оче,

Дали сте ми коректан одговор. Хвала вам. Ево ја ћу рећи моје мишљење не стајући ни на једну страну.

Медије овде често зовемо четвртом силом државе.  Овде се ради о томе да медији пазе на оно што политичари и остали који имају власт раде и на тај начин их држе за уши. Дакле, медији имају велики утицај на оно што  што сазнамо шта се дешава у друштву. Медији одређују проток вести и оно што прочитамо на сајтовима за информисање и видимо на телевизији. Сви сајтови за информисање сортирају вести  о свим догађајима који се дешавају и одлучи се шта је најважније. Медији имају одговорност у односу на приоритет прича које објаве, тако да један сајт који објави писмо господина Владимира Димитријевића такође одражава промене у друштву или Цркви, посебно када нас обавештавају (јавност) о одлукама у политичком систему и као што је случај са писмом Вама, на Косову и Метохији. То значи ФБР има одређену  моћ. Јер је то медиј који је одлучио на шта да обратимо пажњу,  они имају посебну одговорност што је писмо Вама објављено на њиховом сајту довело до дебате и мог питања овде, јер сам писмо упућено Вама прочитала на том сајту а не на сајту Борба за веру. Администратор ми је у приватној поруци одговорио да је моје питање на ивици спам-провокације. Колико сам разумела тврди да је извор са сајта Борба за веру и да је сајт секташки. Ја сам  сајт Борба за веру пронашла управо захваљујући писму обраћања Вама на ФБР, истражујући оригиналан извор, и разумела да је ФБР био у потрази за добром причом, и да се такмичи да подели најбоље: најбоље слике, најоштрије цитате и најдраматичнији угао. Међутим, након вашег одговара члану форума нашла сам на ФБР један текст  овде  се може прочитати текст једног  аутора ФБР, будно око на оне у Цркви, откривање "неправилности" у јавним властима и СПЦ. Моје  питање не сматрам  спам - провокацијом, већ истраживачком врстом . Управо су и они (ФБР) тако утврдили дневни ред. На супротном крају они су следили других медија дневни ред  и истакли су оно што је написано Вама тако да читаоци могу да одлуче, или да одлучим шта ћу вас овде питати. Тако да је на путу између сајта ФБР и мене организовано да се створи виша расправа...у корист?  Разумете оче Саво, на дипломском "медији и пропаганда" добила сам оцену 10, највећа је 12, најмања 0,2. Оно што ме чуди је, дакле, изгледало би  апсурдно ако не би пример  аутора ФБР  текста "РТС: ПОЗИВ ПАТРИЈАРХА СРБИМА ДА ЛЕГАЛИЗУЈУ “ШИПТАРСКУ РЕПУБЛИКУ” НА КиМ", у потпису: За све Вас, и све Нас, написао Миодраг Новаковић, у поређењу са писмом Вама, био секташки? То није само нејасна и безначајна вест о патријарху за којег се у тексту каже да је (Анти)Српски. Колико ми је познато Архимандрит је начелник или настојатељ манастира, чтец је чин последњи степен у хијерархији Православне цркве, а Патријарх је поглавар чин највиших.

Још једном захваљујем на коректном одговору, поновићу, не стајући ни на једну страну. Опростите на дужини поруке.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Oče Savo, da li imate informaciju, da li ima ,a ako ima ,u kom procentu su zastupljeni monasi ,oko bivseg episkopa Artemija , koji su svoj put do monastva poceli u rehabilitacionom centru Crna Reka?

Послато користећи Тапаток 2

 

Само једна исправка, у Рехабилитационом центру "Црна Река" нису живели монаси, већ је реч о оближњем манастиру Црна Река. Група монаха из тог манастира на челу са тадашњим игуманом о. Николајем, који је у међувремену рашчињен и враћен у ред лаика под именом Негослав Николић, напустила је својевољно овај манастир и поред готово двочасовног убеђивања митрополита Амфилохија да остану уз своју светињу. Хвала Богу, Црна река наставила је да живи и данас броји шест чланова на челу са архимандритом Јованом. Николић са другим одбеглим монасима сада је негде у централној Србији и, како с времена на време чујем, наставља ради на одвраћању верних од својих канонских Епископа. Искрено ми је жао и њега и његових следбеника и надам се у Бога да ће се покајати и вратити Цркви.

 

Овакве појаве су доста честе у Цркви и с једне стране, колико год то изазивало туге и бола због духовне обмане у којој се расколници налазе, с друге стране Црква тиме постаје још јача и чвршћа. Хвала Богу у наше манастире одлсаком следбеника рашчињеног владике уселиио се мир и монаси се не баве празним причама и трачевима о епископима, већ својим редовним духовним активностима. Поделе у Цркви, дакле, нису знак слабости Цркве, већ њене снаге и здравља јер се оболело ткиво одваја од здравога. 

 

У Цркви је увек било проблема али су се они решавали изнутра, кроз црквени поредак, трпељиво са смирењем. Разрешења су некада долазила након више десетина година. У Православној Цркви нема ниједан случај светитеља који је неправедно осуђен, а да је основао своју расколничку секту и поред рашчињења кренуо у "рукополагање и монашење" својих следбеника. Сетимо се на пример св. Нектарија Егинског који је трпељиво подносио неправедну осуду и клевете, али који је оставо верни син своје Цркве до краја живота. И прогнани Златоуст је својим следбеницима поручивао да следују епископима и да се не издвајају из Цркве. Њихова светост се понајвише огледа у томе што су трпељиво подносећи своју судбину остали чврсти исповедници јединства Саборне и Апостолске Цркве. Проблем са грчким старокалендарцима и расколима на територији СПЦ - тзв Македонском црком, Акакијевцима и Артемијевцима јесте да су они иступили из црквеног поретка и формирали пара-црквене групе које нису у евхаристијској заједници са Црквом Христовом. Наравно, велика радост ће бити за Цркву да се они и њихови следбеници врате Цркви, али повратка не бива без покајања и дубоке спознаје греха раскола којим се цепа живо тело Цркве.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче Саво, нисам ја добро написао питање.

Желео сам да вас питам, колико међу садашњим "монасима" око монаха Артемија, има бивших наркомана.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог оче,

Дали сте ми коректан одговор. Хвала вам. Ево ја ћу рећи моје мишљење не стајући ни на једну страну.

Медије овде често зовемо четвртом силом државе.  Овде се ради о томе да медији пазе на оно што политичари и остали који имају власт раде и на тај начин их држе за уши. Дакле, медији имају велики утицај на оно што  што сазнамо шта се дешава у друштву. Медији одређују проток вести и оно што прочитамо на сајтовима за информисање и видимо на телевизији. Сви сајтови за информисање сортирају вести  о свим догађајима који се дешавају и одлучи се шта је најважније. Медији имају одговорност у односу на приоритет прича које објаве, тако да један сајт који објави писмо господина Владимира Димитријевића такође одражава промене у друштву или Цркви, посебно када нас обавештавају (јавност) о одлукама у политичком систему и као што је случај са писмом Вама, на Косову и Метохији. То значи ФБР има одређену  моћ. Јер је то медиј који је одлучио на шта да обратимо пажњу,  они имају посебну одговорност што је писмо Вама објављено на њиховом сајту довело до дебате и мог питања овде, јер сам писмо упућено Вама прочитала на том сајту а не на сајту Борба за веру. Администратор ми је у приватној поруци одговорио да је моје питање на ивици спам-провокације. Колико сам разумела тврди да је извор са сајта Борба за веру и да је сајт секташки. Ја сам  сајт Борба за веру пронашла управо захваљујући писму обраћања Вама на ФБР, истражујући оригиналан извор, и разумела да је ФБР био у потрази за добром причом, и да се такмичи да подели најбоље: најбоље слике, најоштрије цитате и најдраматичнији угао. Међутим, након вашег одговара члану форума нашла сам на ФБР један текст  овде  се може прочитати текст једног  аутора ФБР, будно око на оне у Цркви, откривање "неправилности" у јавним властима и СПЦ. Моје  питање не сматрам  спам - провокацијом, већ истраживачком врстом . Управо су и они (ФБР) тако утврдили дневни ред. На супротном крају они су следили других медија дневни ред  и истакли су оно што је написано Вама тако да читаоци могу да одлуче, или да одлучим шта ћу вас овде питати. Тако да је на путу између сајта ФБР и мене организовано да се створи виша расправа...у корист?  Разумете оче Саво, на дипломском "медији и пропаганда" добила сам оцену 10, највећа је 12, најмања 0,2. Оно што ме чуди је, дакле, изгледало би  апсурдно ако не би пример  аутора ФБР  текста "РТС: ПОЗИВ ПАТРИЈАРХА СРБИМА ДА ЛЕГАЛИЗУЈУ “ШИПТАРСКУ РЕПУБЛИКУ” НА КиМ", у потпису: За све Вас, и све Нас, написао Миодраг Новаковић, у поређењу са писмом Вама, био секташки? То није само нејасна и безначајна вест о патријарху за којег се у тексту каже да је (Анти)Српски. Колико ми је познато Архимандрит је начелник или настојатељ манастира, чтец је чин последњи степен у хијерархији Православне цркве, а Патријарх је поглавар чин највиших.

Још једном захваљујем на коректном одговору, поновићу, не стајући ни на једну страну. Опростите на дужини поруке.

 

Видите, заиста немам намеру да се бавим инквизицијским прозивањем појединих сајтова. Лично верујем да свако може да пише шта жели, али самим тим и преузима и одговорност за оно што пише. ФБРепортер има своју политичку линију, коју поштујем као њихов слободни избор, иако се сасвим не слажем са њом и ту нема никаквог спора. Али када се на овом сајту говори о Цркви последњих месеци редовно се као позитиван пример истиче једино секта Артемијеваца, док се други Епископи углавном блате и вређају. Заиста не знам никога са тог сајта, али мислим да једностраном и некритичком подршком једној пара-црквеној групи секу грану на којој седе. Не могу да разумем како неко може да за себе мисли да је здрави српски националиста и патриота, а да истовремено извргава руглу Светосавску Цркву. Проблем је у менталитету данашњег човека и колико год такви људи критиковали Америку и глобализам понашају се управо као верни синови глобализма јер за њих Црква није институција која у овоме свету и веку има своју структуру и историју, већ нешто што се бира као у супермаркету. Дакле, оно што ми се највише свиђа, то ћу прогласити за Цркву и ако треба основаћу нову. То је идеолошки приступ Цркви и људи који са таквом свешћу приступају Цркви полазе од става да Цркву прихватају само уколико су њени ставови у складу са њиховим идеолошким уверењима.

 

Ових дана је у медијима много галаме око тога шта ко у Цркви каже о изборима. Избори као и друга политичка питања нису у домену догматског учења Цркве јер се Црква суштински не бави државним границама и националном политиком, већ небеском политиком. За Цркву у правом смислу нема земаљских граница и националних интереса јер она надилази ово време и простор. Цркву не чине нације, већ народ Божији позван са крајева Васељене као и сви чланови Цркве од њеног почетка, светитељи, анђелске силе... То наравно не значи да Епископи као људи који живе у једном времену и народу не могу да изразе своје мишљење и поводом одређених политичких и националних питања. Али то су лични ставови у којима пастири покуашвају да у постојећим околностима укажу на оно што сматрају за најбоља решења, држећи се еванђелских принципа. У томе може бити извесних неслагања, али то не означава поделу у Цркви, већ нормално стање ствари у свакој људској заједници. У нашим медијима стално постоји опсесија поделом у Цркви јер већина новинара не разуме како Црква функционише и да није реч о партијској организацији.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

Ових дана је у медијима много галаме око тога шта ко у Цркви каже о изборима. Избори као и друга политичка питања нису у домену догматског учења Цркве јер се Црква суштински не бави државним границама и националном политиком, већ небеском политиком. За Цркву у правом смислу нема земаљских граница и националних интереса јер она надилази ово време и простор. Цркву не чине нације, већ народ Божији позван са крајева Васељене као и сви чланови Цркве од њеног почетка, светитељи, анђелске силе... То наравно не значи да Епископи као људи који живе у једном времену и народу не могу да изразе своје мишљење и поводом одређених политичких и националних питања. Али то су лични ставови у којима пастири покуашвају да у постојећим околностима укажу на оно што сматрају за најбоља решења, држећи се еванђелских принципа. У томе може бити извесних неслагања, али то не означава поделу у Цркви, већ нормално стање ствари у свакој људској заједници. У нашим медијима стално постоји опсесија поделом у Цркви јер већина новинара не разуме како Црква функционише и да није реч о партијској организацији.

facenew22222222

 

Ово је заправо кључни одговор већини оних који политизују Цркву и ставове појединих клирика.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче Саво, нисам ја добро написао питање.

Желео сам да вас питам, колико међу садашњим "монасима" око монаха Артемија, има бивших наркомана.

 

Праштајте, изгледа да ни ја нисам добро разумео питање. Дозволите ми да уместо о Артемијевој дружини кажем нешто друго на ову тему, а надам се да ћу кроз то одговорити и на ваше питање.

 

У целој Православној Цркви, а нарочито у нашим манастирима имамо доста бивших наркомана, грешника, блудника, људи са слабостима, али који су променили свој живот и одлучили да живе као верни чланови Цркве и узрастају у меру висине раста Христовог. Послушајмо Апостола како говори у 1. Кор, 1, 26-29: 

 

Јер гледајте, браћо, на вас позване: нема ту ни много мудрих по тијелу, ни много моћних, ни много племенита рода; Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јаке; И што је неплеменито пред свијетом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте. Да се не похвали ни једно тијело пред Богом.

 

Сила Цркве није у томе што су њени чланови беспрекорни, морални јер Бог није дошао ради праведника, већ ради грешника који се кају. Међу највећим светитељима Цркве су они који су из дубине греха изишли на највећу висину: Св. Марија Египћанка, Св. Пелагија, Св. Мојсије Мурин и бројни други. "Цариници и блуднице ће пре вас ући у Царство небеско", поручује Господ фарисејима који су се гордили својим морализмом. Жалосно је како се неки људи радују када виде да је у Цркви неко морално посрнуо. За нас то је увек повод за тугу и молитву за посрнулог брата или сестру, јер што се једног дана једном догоди, сутрадан се може догодити и нама. Можда је та злурадост међу људима који не познају нашу веру последица и наших грешака јер олако осуђујемо моралне преступе других, а када је реч о нама самима скривамо се често лицемерно иза непостојећих врлина. Црква не осуђује, већ позива на пут покајања. Сви смо ми болесни од греха јер носимо палу природу људску. Неки људи оздрављују и то су они који су познали своје слабости и живе у борби да се поправе, а здравље су задобили они који су се сјединили са Господом и који могу да кажу са Апостолом: "А живим не више ја него живи у мени Христос". Гал. 2.20

 

Дубока спознаја греха, односно личног промашаја сваког човека, отвара простор да Христос духовно реконструише нашу личност. Свака страст је потрага за смислом нашег постојања, али која иде у погрешном правцу. Циљ покајања (преумљења) јесте да преусмери те богомдане енергије наше природе у правом смеру. Али где се умножи грех, онде ће се већма умножити благодат, како каже Апостол, јер се покајањем енергија греха свом силином се преображава у енергију врлине. Отуда на пример Марија Египћанка као сасуд греха, испуњена незајажњивом потребом за блудом, преображена благодаћу Божијом, постаје извор чудесне љубави према Богу која јој даје снаге да надиђе све законе природе.

 

Црква се зато не гнуша греха и слабости, већ отвара пут ка исцелењу. Грех и страсти нису срамота, већ духовне болести које, уколико се савладају покајањем, постају повод за најчудесније примере вере и љубави према Богу.

 

Дакле, као и свуда у Цркви, па и међу следбеницима бившег Епископа Артемија има наркомана. Међутим, проблем код ових других није у томе што су били наркомани, већ што су сада "навучени" на оно што је много душепогубније од наркоманије, а то је идолопоклонички однос према свом предводнику због кога су напустили своју Цркву и у провалију раскола наводе друге душе. Треба се Богу молити да изађу и из ове страсти и да наставе свој монашки живот као синови Цркве Христове, а ја дубоко верујем да ће се то десити једног дана. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 17. јула 2021. године, студио Радио Светигоре посјетио је катихета Бранислав Илић. Он је посјетио и гроб блаженопочившег Митрополита Амфилохија и обишао Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, као и манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, где се срео са Његовим Преосвештенством епископом буеносајреско – јужно централноамеричким г. Кирилом.


       
      Звучни запис разговора
       
      У студију Радио Светигоре, госта је дочекао новинар јереј Павле Божовић.
      У разговору са новинаром Радио Светигоре о. Павлом Божовићем, катихета Бранислав Илић говорио је о својој посјети митрополији црногорско-приморској, епархијама захумско-херцеговачкој и будимљанско-никшићкој, које је посјетио после једанаест година.
       
                                       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У овонедељној емисији Храм, поводом монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски", која је штампана на српском, руском, енглеском разговарамо са њеном ауторком, историчарком уметности проф. др Светланом Смолчић Макуљевић, деканом Факултета дигиталних уметности Београдског универзитета - Метрополитан. Аутор и водитељ Душанка Зековић.

       
      Звучни запис емисије
       
      „Манастир, црква и простор Светог Прохора Пчињског чувају мошти и сећање на балканског анахорету и пустињака Светог Прохора, који је живео и подвизавао се на овом месту у византијском периоду (XI век). Манастир се налази у долини планине Козјак, на ,на левој обали реке Пчиње, око 30 км јужно од града Врања. Заклоњен је густим шумама Суве Стене и Градишта. До манастира се стиже путевима који су били важни још у римској, византијској и српској средњовековној комуникацији. Манастир се налази у близини пута Виа Милитарис, који је од Београда и Ниша, преко Софије, водио за Цариград. У Византији се овај пут називао Царски пут, да би касније био зван и Цариградски друм. У Византији су овом такозваном дијагоналном артеријом путовали ходочасници, путници, трговци и војници, а често је била на мети упада Арапа, Словена и Бугара. У средњем веку, кроз Врање су пролазили путеви који повезују зетско приморје са Софијом и Цариградом, Повардарје са Солуном и рударску област Новог Брда. Из Врања су се одвајала два пута која су водила према Солуну. Један је повезивао Врање са Солуном преко Скопља и Велеса, а други, који је пролазио поред манастира Светог Прохора Пчињског, ишао је даље преко села Клиновца и Свете Петке, планине Рујан, Пељинца, Овчег поља, Велеса, па све до Солуна и Егејског мора. Манастир је, осим са Врањем, добро повезан са градовима: Кумановом, Скопљем, Кратовом, Велесом, Кривом Паланком, Прешевом, Бујановцем, Гњиланем и Трговиштем". (Из монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски" Светлане Смолчић Макуљевић)
       
      Извор: РТС
    • Од александар живаљев,
      IGUMANIJA TEODORA, STAREŠINA MANASTIRA VOLJAVČA KOD KRALJEVA
      Molitva, pa organska proizvodnja
      2, jul 2021. 
      Dimitrije Gašić
        Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu
      „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom površinom obradivog zemljišta. Proizvodimo uglavnom za sopstvene potrebe i potrebe onih koji nam pomažu. Sve što pretekne, mi prodajemo. Imamo krave, koze, koke, magarice. To je budućnost - u proizvodnji mleka i proizvoda od magarećeg mleka“, kaže za Novu ekonomiju Igumanija Teodora, starešina manastira Voljavča kod Kraljeva. Kako kaže, svakodnevno pripremaju hranu, to je jedno od poslušanja u manastiru. „Skoncentrisani smo na molitve i bogosluženja koja su u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Nakon molitve, svako ide na svoje poslušanje. Neko kuva, neko radi u šivari, neko oko stoke, neko u bašti, neko je gostoprimac, neko radi na održavanju. Kada je neki veći posao u pitanju, onda smo svi zajedno na poslušanju.“ 
      Mir i tišina vas prvo dočekaju još na ulasku u manastir. Dok ulazimo u portu, monahinja koja stoji pored stabla višnje savija granu i nudi nas da probamo, kako kaže, neobično slatku višnju. Ekskurzije i posetioci non-stop pristižu, a dan ranije bilo je i venčanja i krštenja. Nakon molitve, gosti sedaju za sto ispred manastira i služe se manastirskim proizvodima. 
      Manastir Voljavča u Bresnici kod Kraljeva osnovan je za vreme seobe Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija II Čarnojevića. Vekovima je bio muški, a od 1955. postaje ženski. Na posedu se nalaze dve crkve – stara i nova posvećene sv. Prokopiju i sv. Petki. Danas, sestrinstvo čini pet monahinja i igumanija Teodora koje na imanju od dva hektara proizvode organsko voće i povrće, a od kozijeg i magarećeg mleka prave sireve i kačkavalje. Ceo kraj bogat je dunjama, pa se u manastiru proizvodi i prodaje organsko slatko i rakija. 
      Danas ste zvanično pustili u prodaju manastirske proizvode. Šta sve proizvodite?
      Imamo krave i koze, od njih dobijamo određenu količinu mleka. Prvenstveno smo se skoncentrisali na proizvodnju kozjeg sira i kačkavalja, s obzirom na to da proizvoda od kravljeg mleka ima mnogo na tržištu. Odlučili smo da tržištu ponudimo i dimljeni kozji kačkavalj, takođe.
      Ko pravi kačkavalj?
      Svi mi.
      I vi?
      Da, ovde pravimo, u manastiru. Nas šest monahinja podjednako učestvujemo u proizvodnji. Imamo i sušaru, opremljenu mašinom, koja odradi najveći deo posla. Svakako, posla tu ima i za nas, s obzirom na to da je tu peć potrebno i ložiti.
      Dakle, oslanjate se na modernu tehnologiju.
      Naravno, iako smo manastir, vrlo rado koristimo modernu tehnologiju, ono što je neophodno. Tehnologija te vrste nam veoma štedi vreme. Recimo, nekada smo morali da organizujemo mobe i pozivamo ljude, dvadesetak minimum, iz okolnih sela da nam pomognu da plastimo. Danas, dva čoveka brzo i lako, zahvaljujući traktorima i mašinama za baliranje, mogu da završe posao. 
      Ovaj kraj je bogat dunjama,  ima li ih i na manastirskom posedu?
      Dunja imamo u izobilju. Odlučili smo da napravimo slatko i plasiramo ga na tržište. Naše slatko od dunja nema nikakvih konzervansa, dodataka. Povezali smo se sa ljudima iz Beograda koji će nam pomoći da naše slatko ponudimo tržištu. 
      Kako vi gledate na potrebu sve većeg broja ljudi, ne samo u Srbiji, za organskom hranom?
      Vraćamo se sebi. Čovečanstvo je malo preteralo u svemu. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu, da se to ne zloupotrebi. Mi smo to zloupotrebili na svoju štetu. I mi u manastiru Voljavča koristimo tehnologiju, ali kao što rekoh, umereno i ne na svoju štetu. 
      Извор: 
      Molitva, pa organska proizvodnja
      NOVAEKONOMIJA.RS Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла на небеса вазнети, да туђа рука крај тебе не плеви…

       
      Ови стихови песникиње Десанке Максимовић посвећени манастиру Грачаница, обузму мисли и срца већине посетилаца ове светиње која стамено, већ 700 година краси и оплемењује не само истоимено место на Косову и Метохији. Ова светиња изнад сваког времена, како су нам казале монахиње, својим постојањем уздиже и читаво православље, а највише српски народ на централном Космету којем је окосница живота и опстанка.
      – Када је подизао Грачаницу, краљ Милутин је сазидао небо на земљи – казала нам је стидљиво једна од монахиња.
      Себе је за сва времена, каже, уздигао овом светињом, а свом народу је остави за вечност и понос. А да је тако, вели, најбоље потврђују верници који манастир ходочасте, али и сви они који Грачаницу посећују због њене безвременске лепоте.
      – Чини ми се да ове године наш народ више него икада радосније и срећније долази у наш манастир – говори нам у предивној порти Бобан Тодоровић, кустос Грачанице. – Јубилеј седам векова светиње, тиче се и упокојења и канонизације њеног ктитора краља Милутина. Иако је канонизован кроз лозу Немањића, он је један од краљева који је као ктитор на десетине светиња и лично проглашен светитељом.
      Од тренутка када је краљ Милутин 1321. године завршио Грачаницу, како објашњава наш саговорник, све се овде променило.
      – Почео је да се шири град Градинце или Грачаница, а самим тим и околна места. Овде су почели да долазе велики владари које је наш краљ Милутин примао заступајући српску државу. Преговори су се одвијали и око ширења територије, али и око склапања бракова важних по државу – прича нам Тодоровић. – Те, 1321, краљ Милутин се из Грачанице преселио у Неродимље, где је написао пергамент који је јединствена повеља и потврда чија је ово светиња, на чијој је територији и коме припада.
      Молитве које се у њој приносе Богу и свим светим су, каже наш саговорник, саставни део живота Срба јер готово да нема тренутка се бар један верник не моли у светињи краља Милутина.
      – Иако смо прославу овако значајног јубилеја прилагодили околностима пандемије, наш народ који живи око манастира, али и из читаве земље, зна вредност ове светиње и зато је радо посећују – с радошћу и поносом говори наш саговорник.
      Он каже да је манастир и протеклих дана упркос честим забранама приштинских власти походило много верника из централне Србије, а да их очекују у већем броју и наредних дана током обележавања Видовданских свечаности у Грачаници, чија је манастир – окосница.
       
      ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ
       
      Видовданске свечаности у Грачаници, које обухватају низ пригодних манифестација, почеле су ликовном колонијом са које ће остварења бити приказана на изложби 25. јуна. Тада ће и награду “Лонгин” из области ликовне културе примити проф. Бранислав Тодић, историчар уметности, један од највећих познавалаца фрескосликарства из доба краља Милутина. Награда му је додељена за целокупно стваралаштво и као аутору монографије о Грачаници – каже Небојша Јевтић, уредник Галерије Дома културе у Грачаници.
       
      Извор: Новости
×
×
  • Креирај ново...