Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

Brat Vlada je dobrodosao na sajt :-)

Bilo bi lepo da se ovde javi, komunikacija je direktna a ne preko kolena.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Хвала Богу већ је обновљен један број наших цркава и манастира. Највише успеха доживела је обнова Богословије у којој сада имамо 37 ученика и ускоро ћемо имати вероватно и ученике из свих разреда. Што

Манастир Високи Дечани је општежиће са 25 монаха и искушеника. Наш свакодневни живот је организован према устаљеном типику иако трентуно због изградње конака у коме ће од октобра живети братија морамо

- Da li mislite da vasi komentari na tviteru gde cesto Kosmet nazivate Kosovom,gde politicarku sa Kosmeta nazivate presednicom Kosova... Bune samo kako vi kazete lazne patriote i nacionaliste ili misl

Постоване слике

Помаже Бог,

можете ли ми рећи нешто више о Ксенофонту Дечанцу (тако је представљен на фејсбуку) ? Колико видим он је ударничка игла грађена катакомби по Шари и Златибору. Да ли је он био сабрат у манастиру Дечани и да ли знате зашто је кренуо тамо где је кренуо а не остао у Цркви и манастиру са вама? Хвала унапред.

 

Ненад Томашевић, рашчињени монах Ксенофонт, био је сабрат манастира Високи Дечани до 2008. године. Заједничком одлуком братства удаљен је из манастира због немонашког понашања и стварања раздора. Потом је прешао у манастир Св. Архангели, одакле је самовољно, заједно са још четворицом бивше братије овог манастира, напустио ову светињу у јуну 2010. год. Томашевић тренутно следује секти рашчињеног епископа Артемија Радосављевића. Искрено не знам где се сада налази. Волео бих да се једног дана врати Цркви и црквеном поретку који је напустио.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Прочитао сам писмо брата Владе (искрено, прочитао сам колико сам могао јер је јако опширно). Искрено сматрам да није добро да своја писанија објављује на антицкрвеним сајтовима јер то озбиљно умањује кредибилитет онога о чему пише. Будући да се Влада позива на један од мојих одговора на овом форуму надам се да ће се лично укључити у дискусију на страницама ЖРУ форума. Ја из принципа не бих да одоговарам на отворена писма и текстове који се објављују на секташким сајтовима.

 

Заиста предугачак текст...

Приде већина ставова су политикантски, можда не Владиних колико оних на које се позива...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Прочитао сам писмо брата Владе (искрено, прочитао сам колико сам могао јер је јако опширно). Искрено сматрам да није добро да своја писанија објављује на антицкрвеним сајтовима јер то озбиљно умањује кредибилитет онога о чему пише. Будући да се Влада позива на један од мојих одговора на овом форуму надам се да ће се лично укључити у дискусију на страницама ЖРУ форума. Ја из принципа не бих да одоговарам на отворена писма и текстове који се објављују на секташким сајтовима.

 

Помаже Бог оче Саво!

 

Текст господина Владимира Димитријевића објављен је на сајту СРБски ФБРепортер. Да ли су ФБР аутори који пишу за овај сајт "секташи" ? Опростите што рекох да немам више питања, ето, десило се. Хвала.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Oče Savo, da li imate informaciju, da li ima ,a ako ima ,u kom procentu su zastupljeni monasi ,oko bivseg episkopa Artemija , koji su svoj put do monastva poceli u rehabilitacionom centru Crna Reka?

Послато користећи Тапаток 2

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости

@@Марко Илић,

 

Za pocetak si mogao za avatar da postavis normalnu sliku a ne gde si polugo.

 

Naravno da nisi nista razumeo, ni Svetog Avvu Justina ni Svetog NIkolaja. Ko zna sta si citao i od koga si citao...

 

Dosao si na jedan pravoslavan sajt i potrebno je da se ponasas kako to dolikuje, u suprotnom ces biti banovan sa Pouke.org

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@@Марко Илић,

 

Za pocetak si mogao za avatar da postavis normalnu sliku a ne gde si polugo.

 

 

Ne znam coveka/decka niti sam imao prilike da komuniciram sa njim,ali ocigledno da je fotografija plivanja za bogojavljenski krst. Tako da to spocitavati,jeste bezveze.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ne znam coveka/decka niti sam imao prilike da komuniciram sa njim,ali ocigledno da je fotografija plivanja za bogojavljenski krst. Tako da to spocitavati,jeste bezveze.

 

Човек је очито криво насвешћен.

Зато се помолимо да му Господ подари срце чисто и дух прав обнови у њему.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог оче Саво!

 

Текст господина Владимира Димитријевића објављен је на сајту СРБски ФБРепортер. Да ли су ФБР аутори који пишу за овај сајт "секташи" ? Опростите што рекох да немам више питања, ето, десило се. Хвала.

 

Отворено писмо Владимира Димитријевића појавило се јуче 30. октобра и то готово истовремено на следећим сајтовима: Борба за веру (где се његови текстови најчешће и објављују), Срби на окуп, Србски ФБрепортер, а пренели су га одмах и Артемијевци на својим сајтовима. Сви ови сајтови, не улазећи у друге теме о којима пишу, када говоре о Цркви и црквеном животу отворено подривају ауторитет СПЦ, њених архијереја, црквеног поретка и подржавају секту рашчињеног Артемија Радосављевића. Зато сам предложио да брат Влада када има нешто да напише, слободно пошаље лично ономе коме је намењено или да барем објави свој текст на неком од сајтова који делују у оквиру црквеног поретка и доприносе духовној изградњи нашег верног народа. Проблем са секташким сајтовима јесте да се бескрајно много времена и простора троши на пљување и блаћење појединих личности, разне приче о заверама, а све уз иронију, горчину и немир који невиђено смарају нормалног читаоца.

С друге стране, конструктиван дијалог у Цркви је увек био значајан јер има за циљ да унапреди црквени живот и мислим да је овај форум сасвим добар за такву размену мишљења.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Отворено писмо Владимира Димитријевића појавило се јуче 30. октобра и то готово истовремено на следећим сајтовима: Борба за веру (где се његови текстови најчешће и објављују), Срби на окуп, Србски ФБрепортер, а пренели су га одмах и Артемијевци на својим сајтовима. Сви ови сајтови, не улазећи у друге теме о којима пишу, када говоре о Цркви и црквеном животу отворено подривају ауторитет СПЦ, њених архијереја, црквеног поретка и подржавају секту рашчињеног Артемија Радосављевића. Зато сам предложио да брат Влада када има нешто да напише, слободно пошаље лично ономе коме је намењено или да барем објави свој текст на неком од сајтова који делују у оквиру црквеног поретка и доприносе духовној изградњи нашег верног народа. Проблем са секташким сајтовима јесте да се бескрајно много времена и простора троши на пљување и блаћење појединих личности, разне приче о заверама, а све уз иронију, горчину и немир који невиђено смарају нормалног читаоца.

С друге стране, конструктиван дијалог у Цркви је увек био значајан јер има за циљ да унапреди црквени живот и мислим да је овај форум сасвим добар за такву размену мишљења.

 

Помаже Бог оче,

Дали сте ми коректан одговор. Хвала вам. Ево ја ћу рећи моје мишљење не стајући ни на једну страну.

Медије овде често зовемо четвртом силом државе.  Овде се ради о томе да медији пазе на оно што политичари и остали који имају власт раде и на тај начин их држе за уши. Дакле, медији имају велики утицај на оно што  што сазнамо шта се дешава у друштву. Медији одређују проток вести и оно што прочитамо на сајтовима за информисање и видимо на телевизији. Сви сајтови за информисање сортирају вести  о свим догађајима који се дешавају и одлучи се шта је најважније. Медији имају одговорност у односу на приоритет прича које објаве, тако да један сајт који објави писмо господина Владимира Димитријевића такође одражава промене у друштву или Цркви, посебно када нас обавештавају (јавност) о одлукама у политичком систему и као што је случај са писмом Вама, на Косову и Метохији. То значи ФБР има одређену  моћ. Јер је то медиј који је одлучио на шта да обратимо пажњу,  они имају посебну одговорност што је писмо Вама објављено на њиховом сајту довело до дебате и мог питања овде, јер сам писмо упућено Вама прочитала на том сајту а не на сајту Борба за веру. Администратор ми је у приватној поруци одговорио да је моје питање на ивици спам-провокације. Колико сам разумела тврди да је извор са сајта Борба за веру и да је сајт секташки. Ја сам  сајт Борба за веру пронашла управо захваљујући писму обраћања Вама на ФБР, истражујући оригиналан извор, и разумела да је ФБР био у потрази за добром причом, и да се такмичи да подели најбоље: најбоље слике, најоштрије цитате и најдраматичнији угао. Међутим, након вашег одговара члану форума нашла сам на ФБР један текст  овде  се може прочитати текст једног  аутора ФБР, будно око на оне у Цркви, откривање "неправилности" у јавним властима и СПЦ. Моје  питање не сматрам  спам - провокацијом, већ истраживачком врстом . Управо су и они (ФБР) тако утврдили дневни ред. На супротном крају они су следили других медија дневни ред  и истакли су оно што је написано Вама тако да читаоци могу да одлуче, или да одлучим шта ћу вас овде питати. Тако да је на путу између сајта ФБР и мене организовано да се створи виша расправа...у корист?  Разумете оче Саво, на дипломском "медији и пропаганда" добила сам оцену 10, највећа је 12, најмања 0,2. Оно што ме чуди је, дакле, изгледало би  апсурдно ако не би пример  аутора ФБР  текста "РТС: ПОЗИВ ПАТРИЈАРХА СРБИМА ДА ЛЕГАЛИЗУЈУ “ШИПТАРСКУ РЕПУБЛИКУ” НА КиМ", у потпису: За све Вас, и све Нас, написао Миодраг Новаковић, у поређењу са писмом Вама, био секташки? То није само нејасна и безначајна вест о патријарху за којег се у тексту каже да је (Анти)Српски. Колико ми је познато Архимандрит је начелник или настојатељ манастира, чтец је чин последњи степен у хијерархији Православне цркве, а Патријарх је поглавар чин највиших.

Још једном захваљујем на коректном одговору, поновићу, не стајући ни на једну страну. Опростите на дужини поруке.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Oče Savo, da li imate informaciju, da li ima ,a ako ima ,u kom procentu su zastupljeni monasi ,oko bivseg episkopa Artemija , koji su svoj put do monastva poceli u rehabilitacionom centru Crna Reka?

Послато користећи Тапаток 2

 

Само једна исправка, у Рехабилитационом центру "Црна Река" нису живели монаси, већ је реч о оближњем манастиру Црна Река. Група монаха из тог манастира на челу са тадашњим игуманом о. Николајем, који је у међувремену рашчињен и враћен у ред лаика под именом Негослав Николић, напустила је својевољно овај манастир и поред готово двочасовног убеђивања митрополита Амфилохија да остану уз своју светињу. Хвала Богу, Црна река наставила је да живи и данас броји шест чланова на челу са архимандритом Јованом. Николић са другим одбеглим монасима сада је негде у централној Србији и, како с времена на време чујем, наставља ради на одвраћању верних од својих канонских Епископа. Искрено ми је жао и њега и његових следбеника и надам се у Бога да ће се покајати и вратити Цркви.

 

Овакве појаве су доста честе у Цркви и с једне стране, колико год то изазивало туге и бола због духовне обмане у којој се расколници налазе, с друге стране Црква тиме постаје још јача и чвршћа. Хвала Богу у наше манастире одлсаком следбеника рашчињеног владике уселиио се мир и монаси се не баве празним причама и трачевима о епископима, већ својим редовним духовним активностима. Поделе у Цркви, дакле, нису знак слабости Цркве, већ њене снаге и здравља јер се оболело ткиво одваја од здравога. 

 

У Цркви је увек било проблема али су се они решавали изнутра, кроз црквени поредак, трпељиво са смирењем. Разрешења су некада долазила након више десетина година. У Православној Цркви нема ниједан случај светитеља који је неправедно осуђен, а да је основао своју расколничку секту и поред рашчињења кренуо у "рукополагање и монашење" својих следбеника. Сетимо се на пример св. Нектарија Егинског који је трпељиво подносио неправедну осуду и клевете, али који је оставо верни син своје Цркве до краја живота. И прогнани Златоуст је својим следбеницима поручивао да следују епископима и да се не издвајају из Цркве. Њихова светост се понајвише огледа у томе што су трпељиво подносећи своју судбину остали чврсти исповедници јединства Саборне и Апостолске Цркве. Проблем са грчким старокалендарцима и расколима на територији СПЦ - тзв Македонском црком, Акакијевцима и Артемијевцима јесте да су они иступили из црквеног поретка и формирали пара-црквене групе које нису у евхаристијској заједници са Црквом Христовом. Наравно, велика радост ће бити за Цркву да се они и њихови следбеници врате Цркви, али повратка не бива без покајања и дубоке спознаје греха раскола којим се цепа живо тело Цркве.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Оче Саво, нисам ја добро написао питање.

Желео сам да вас питам, колико међу садашњим "монасима" око монаха Артемија, има бивших наркомана.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог оче,

Дали сте ми коректан одговор. Хвала вам. Ево ја ћу рећи моје мишљење не стајући ни на једну страну.

Медије овде често зовемо четвртом силом државе.  Овде се ради о томе да медији пазе на оно што политичари и остали који имају власт раде и на тај начин их држе за уши. Дакле, медији имају велики утицај на оно што  што сазнамо шта се дешава у друштву. Медији одређују проток вести и оно што прочитамо на сајтовима за информисање и видимо на телевизији. Сви сајтови за информисање сортирају вести  о свим догађајима који се дешавају и одлучи се шта је најважније. Медији имају одговорност у односу на приоритет прича које објаве, тако да један сајт који објави писмо господина Владимира Димитријевића такође одражава промене у друштву или Цркви, посебно када нас обавештавају (јавност) о одлукама у политичком систему и као што је случај са писмом Вама, на Косову и Метохији. То значи ФБР има одређену  моћ. Јер је то медиј који је одлучио на шта да обратимо пажњу,  они имају посебну одговорност што је писмо Вама објављено на њиховом сајту довело до дебате и мог питања овде, јер сам писмо упућено Вама прочитала на том сајту а не на сајту Борба за веру. Администратор ми је у приватној поруци одговорио да је моје питање на ивици спам-провокације. Колико сам разумела тврди да је извор са сајта Борба за веру и да је сајт секташки. Ја сам  сајт Борба за веру пронашла управо захваљујући писму обраћања Вама на ФБР, истражујући оригиналан извор, и разумела да је ФБР био у потрази за добром причом, и да се такмичи да подели најбоље: најбоље слике, најоштрије цитате и најдраматичнији угао. Међутим, након вашег одговара члану форума нашла сам на ФБР један текст  овде  се може прочитати текст једног  аутора ФБР, будно око на оне у Цркви, откривање "неправилности" у јавним властима и СПЦ. Моје  питање не сматрам  спам - провокацијом, већ истраживачком врстом . Управо су и они (ФБР) тако утврдили дневни ред. На супротном крају они су следили других медија дневни ред  и истакли су оно што је написано Вама тако да читаоци могу да одлуче, или да одлучим шта ћу вас овде питати. Тако да је на путу између сајта ФБР и мене организовано да се створи виша расправа...у корист?  Разумете оче Саво, на дипломском "медији и пропаганда" добила сам оцену 10, највећа је 12, најмања 0,2. Оно што ме чуди је, дакле, изгледало би  апсурдно ако не би пример  аутора ФБР  текста "РТС: ПОЗИВ ПАТРИЈАРХА СРБИМА ДА ЛЕГАЛИЗУЈУ “ШИПТАРСКУ РЕПУБЛИКУ” НА КиМ", у потпису: За све Вас, и све Нас, написао Миодраг Новаковић, у поређењу са писмом Вама, био секташки? То није само нејасна и безначајна вест о патријарху за којег се у тексту каже да је (Анти)Српски. Колико ми је познато Архимандрит је начелник или настојатељ манастира, чтец је чин последњи степен у хијерархији Православне цркве, а Патријарх је поглавар чин највиших.

Још једном захваљујем на коректном одговору, поновићу, не стајући ни на једну страну. Опростите на дужини поруке.

 

Видите, заиста немам намеру да се бавим инквизицијским прозивањем појединих сајтова. Лично верујем да свако може да пише шта жели, али самим тим и преузима и одговорност за оно што пише. ФБРепортер има своју политичку линију, коју поштујем као њихов слободни избор, иако се сасвим не слажем са њом и ту нема никаквог спора. Али када се на овом сајту говори о Цркви последњих месеци редовно се као позитиван пример истиче једино секта Артемијеваца, док се други Епископи углавном блате и вређају. Заиста не знам никога са тог сајта, али мислим да једностраном и некритичком подршком једној пара-црквеној групи секу грану на којој седе. Не могу да разумем како неко може да за себе мисли да је здрави српски националиста и патриота, а да истовремено извргава руглу Светосавску Цркву. Проблем је у менталитету данашњег човека и колико год такви људи критиковали Америку и глобализам понашају се управо као верни синови глобализма јер за њих Црква није институција која у овоме свету и веку има своју структуру и историју, већ нешто што се бира као у супермаркету. Дакле, оно што ми се највише свиђа, то ћу прогласити за Цркву и ако треба основаћу нову. То је идеолошки приступ Цркви и људи који са таквом свешћу приступају Цркви полазе од става да Цркву прихватају само уколико су њени ставови у складу са њиховим идеолошким уверењима.

 

Ових дана је у медијима много галаме око тога шта ко у Цркви каже о изборима. Избори као и друга политичка питања нису у домену догматског учења Цркве јер се Црква суштински не бави државним границама и националном политиком, већ небеском политиком. За Цркву у правом смислу нема земаљских граница и националних интереса јер она надилази ово време и простор. Цркву не чине нације, већ народ Божији позван са крајева Васељене као и сви чланови Цркве од њеног почетка, светитељи, анђелске силе... То наравно не значи да Епископи као људи који живе у једном времену и народу не могу да изразе своје мишљење и поводом одређених политичких и националних питања. Али то су лични ставови у којима пастири покуашвају да у постојећим околностима укажу на оно што сматрају за најбоља решења, држећи се еванђелских принципа. У томе може бити извесних неслагања, али то не означава поделу у Цркви, већ нормално стање ствари у свакој људској заједници. У нашим медијима стално постоји опсесија поделом у Цркви јер већина новинара не разуме како Црква функционише и да није реч о партијској организацији.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

 

Ових дана је у медијима много галаме око тога шта ко у Цркви каже о изборима. Избори као и друга политичка питања нису у домену догматског учења Цркве јер се Црква суштински не бави државним границама и националном политиком, већ небеском политиком. За Цркву у правом смислу нема земаљских граница и националних интереса јер она надилази ово време и простор. Цркву не чине нације, већ народ Божији позван са крајева Васељене као и сви чланови Цркве од њеног почетка, светитељи, анђелске силе... То наравно не значи да Епископи као људи који живе у једном времену и народу не могу да изразе своје мишљење и поводом одређених политичких и националних питања. Али то су лични ставови у којима пастири покуашвају да у постојећим околностима укажу на оно што сматрају за најбоља решења, држећи се еванђелских принципа. У томе може бити извесних неслагања, али то не означава поделу у Цркви, већ нормално стање ствари у свакој људској заједници. У нашим медијима стално постоји опсесија поделом у Цркви јер већина новинара не разуме како Црква функционише и да није реч о партијској организацији.

facenew22222222

 

Ово је заправо кључни одговор већини оних који политизују Цркву и ставове појединих клирика.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Оче Саво, нисам ја добро написао питање.

Желео сам да вас питам, колико међу садашњим "монасима" око монаха Артемија, има бивших наркомана.

 

Праштајте, изгледа да ни ја нисам добро разумео питање. Дозволите ми да уместо о Артемијевој дружини кажем нешто друго на ову тему, а надам се да ћу кроз то одговорити и на ваше питање.

 

У целој Православној Цркви, а нарочито у нашим манастирима имамо доста бивших наркомана, грешника, блудника, људи са слабостима, али који су променили свој живот и одлучили да живе као верни чланови Цркве и узрастају у меру висине раста Христовог. Послушајмо Апостола како говори у 1. Кор, 1, 26-29: 

 

Јер гледајте, браћо, на вас позване: нема ту ни много мудрих по тијелу, ни много моћних, ни много племенита рода; Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јаке; И што је неплеменито пред свијетом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте. Да се не похвали ни једно тијело пред Богом.

 

Сила Цркве није у томе што су њени чланови беспрекорни, морални јер Бог није дошао ради праведника, већ ради грешника који се кају. Међу највећим светитељима Цркве су они који су из дубине греха изишли на највећу висину: Св. Марија Египћанка, Св. Пелагија, Св. Мојсије Мурин и бројни други. "Цариници и блуднице ће пре вас ући у Царство небеско", поручује Господ фарисејима који су се гордили својим морализмом. Жалосно је како се неки људи радују када виде да је у Цркви неко морално посрнуо. За нас то је увек повод за тугу и молитву за посрнулог брата или сестру, јер што се једног дана једном догоди, сутрадан се може догодити и нама. Можда је та злурадост међу људима који не познају нашу веру последица и наших грешака јер олако осуђујемо моралне преступе других, а када је реч о нама самима скривамо се често лицемерно иза непостојећих врлина. Црква не осуђује, већ позива на пут покајања. Сви смо ми болесни од греха јер носимо палу природу људску. Неки људи оздрављују и то су они који су познали своје слабости и живе у борби да се поправе, а здравље су задобили они који су се сјединили са Господом и који могу да кажу са Апостолом: "А живим не више ја него живи у мени Христос". Гал. 2.20

 

Дубока спознаја греха, односно личног промашаја сваког човека, отвара простор да Христос духовно реконструише нашу личност. Свака страст је потрага за смислом нашег постојања, али која иде у погрешном правцу. Циљ покајања (преумљења) јесте да преусмери те богомдане енергије наше природе у правом смеру. Али где се умножи грех, онде ће се већма умножити благодат, како каже Апостол, јер се покајањем енергија греха свом силином се преображава у енергију врлине. Отуда на пример Марија Египћанка као сасуд греха, испуњена незајажњивом потребом за блудом, преображена благодаћу Божијом, постаје извор чудесне љубави према Богу која јој даје снаге да надиђе све законе природе.

 

Црква се зато не гнуша греха и слабости, већ отвара пут ка исцелењу. Грех и страсти нису срамота, већ духовне болести које, уколико се савладају покајањем, постају повод за најчудесније примере вере и љубави према Богу.

 

Дакле, као и свуда у Цркви, па и међу следбеницима бившег Епископа Артемија има наркомана. Међутим, проблем код ових других није у томе што су били наркомани, већ што су сада "навучени" на оно што је много душепогубније од наркоманије, а то је идолопоклонички однос према свом предводнику због кога су напустили своју Цркву и у провалију раскола наводе друге душе. Треба се Богу молити да изађу и из ове страсти и да наставе свој монашки живот као синови Цркве Христове, а ја дубоко верујем да ће се то десити једног дана. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом писма које је г. Албин Курти упутио српском православном манастиру Високи Дечани, Епархија рашко-призренска остаје при свом раније јасно изложеном ставу да ако косовске албанске институције желе да покажу минимум добре воље за поштовање верских права СПЦ на Косову и Метохији, дужне су да у потпуности испуне одлуку Уставног суда Косова из 2016. године о признавању манастирске имовине. Ова одлука се већ пет година упорно игнорише упркос захтевима за њено спровођење од стране манастира и међународних представника.

       
      Поред тога, министар за просторно планирање из владе г. Куртија јавно je одбацио одлуку Комисије за специјалне заштићене зоне из новембра 2020. о изградњи заобилазнице око заштићене зоне манастира. Минирањем ове одлуке која је донесена уз међународно посредништво, практично се позива на кршење закона о заштићеним зонама.
      У оваквој ситуацији одговарање на оваква писма, без претходно показаног поштовања судских одлука и владавине права, потпуно је беспредметно.
       
      Српска Православна Епархија рашко-призренска
      Призрен- Грачаница 27. мај 2021. године
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 3. маја 2021. године, на празник Светог владике Николаја Жичког и Охридског, манастир Раковицу где се поклонио честицама светитељевих моштију.

       
      Његову Светост Патријарха дочекала је високопреподобна игуманија Евгенија са сестринством. Патријарх се помолио светињама у манастирским храмовима Светог архангела Михаила, Светог Николе Мирликијског и Успења Пресвете Богородице, а затим на гробовима својих претходника патријараха Димитрија и Павла отпевао васкршњи тропар.
      Посету манастиру Раковици Патријарх српски г. Порфирије је завршио обиласком спомен собе патријарха Павла.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом одлуке угледне европске невладине организације за културну баштину EUROPANOSTRA од 8. априла 2021. да уврсти манастир Високи Дечани, поред неколико других културно-историјских објеката у Италији, Аустрији, Северној Македонији, Хрватској и Грчкој у овогодишњу листу седам најугроженијих споменика културе у Европи,  већ данима смо сведоци организоване кампање коју спроводе косовске институције, албанске организације цивилног друштва на Косову (међу којима су неке од раније познате по екстремном национализму) и део медија. Циљ ове кампање јесте да се EUROPA NOSTRA прикаже као организација коју сунаводно инструментализовали Влада Републике Србије и СПЦ чиме се додатно још више угрожавају светиње наше Цркве на Косову и Метохији, посебно манастир Високи Дечани.

       
      Најпре се 18. марта 2021. појавило писмо упућено организацији EUROPA NOSTRA од стране садашњих водећих личности косовских институција (Албина Куртија и Вјосе Османи), које је у јавност пустио нови министар културе Хајрула Чеку. Потом је у суботу, 16. априла уследило ијавно писмо 40 албанских организација цивилног друштва на Косову, које оштро критикујуодлуку организације EUROPA NOSTRA, износећи оптужбе да уписивање манастира Високи Дечани на европску листу седам најугроженијих споменика културног наслеђа ствара „лажан одраз стварности на Косову“ и да подаци о номинацији „углавном потичу из извештаја српских институција“. Ове организације тврде да су „већ препознате универзалне вредности објеката које је УНЕСКО ставио на Светску листу културне баштине“, а да притом ниједном речју не помињу да су сва четири наша споменика УНЕСКО још од 2006. године на листи „Светске баштине УНЕСКО у опасности“ и да је манастир Дечани и даље под војном заштитом КФОР-а због реалних безбедносних ризика. Као Епископ рашко-призренски и дугогодишњи игуман манастира Високи Дечани (од 1992 до 2011.) осећам потребу да се јавно огласим и изразим најдубљу забринутост, јер се вишегодишња кампања скрнављења и уништавања српске православне културне баштине на Косову и Метохији сада наставља агресивним институционалним и политичким притиском косовских институција, као и негативном медијском кампањом противнаше Цркве, а посебно манастира Високи Дечани.
      Манастир Високи Дечани, као један од најважнијих споменика УНЕСКО у овом делу Европе, Europa Nostra сврстала је ове године међу седам најугроженијих споменика културе, пре свега имајући у виду да га је као угроженог препознао сам УНЕСКО. Циљ ове одлуке није политички мотивисан (јер су међу објектима и споменици из више европских земаља) већ искрена намера да се подстакне боља заштита и толерантнији однос према овом значајном споменику и светињиСПЦ. Уосталом, културна баштина треба да зближава, а не раздваја људе. Манастир Високи Дечани ипак је 21 годину под јаком заштитом међународних снага КФОР-а, посебно италијанског контингента, који непрекинуто сво ово време чува овај манастир. Високи Дечани су тренутно једини верски објекат на Косову и Метохији под заштитом КФОР-а, али и једини верски објекат и споменик УНЕСКО у Европи под оваквом војном заштитом. А то засигурно није без разлога, о чему сведоче следеће чињенице:
      1. Први оружани напади албанских екстремиста блиских ОВК почели су одмах након завршетка рата и доласка међународних мировних снага. У фебруару и јуну месецу 2000.године на манастир Високи Дечани је испаљено неколико минобацачких граната. Након напада присуство снага КФОР-а је појачано, тако да су манастир једно време обезбеђивала и оклопна возила, а монаси годинама путовали под војном пратњом. То није била заштита од мирних суседа, већ од екстремистичких наоружаних група косовских Албанаца, које су тих месеци уништиле или тешко оштетиле 107 српских православних цркава (што је детаљно документовано фото-архивом), прогонећи истовремено српски народ, иако је оружани сукоб био завршен.
      2. У „Мартовском погрому“ (17-18. марта 2004. године), када су само за два дана косовски албански екстремисти брутално уништили или тешко оштетили још 35 светиња СПЦ широм Косова и Метохије, у ноћи 17. марта на манастир Високи Дечани испаљено је 8 минобацачких граната. Истрагу је спровео и документовао италијански КФОР. Наредног дана око 400 косовских Албанаца окупило се у граду Дечани са намером да оружано нападну манастир, али су у последњем тренутку спречени, пре свега захваљујући посредовању бројних међународних званичника и нарочито тадашњег команданта Јужног крила НАТО снага, америчког Адмирала Џонсона, који нам је лично пренео шта је све те ноћи учинио да би спречио напад на манастир. Након овог напада КФОР је опет појачао присуство и организовао неколико контролних пунктова. Спровођене су редовне вежбеКФОР-а у циљу реаговања у случају нових напада. Како би се манастир додатно заштитио 2004. године Дечани су уврштени у листу споменика светске културне баштине УНЕСКО. Након две године на листу су додати и манастири Пећка Патријаршија, Грачаница, као и храм Богородице Љевишке у Призрену, а 2006. године УНЕСКО ставља сва четири поменута споменика тј. све четири светиње СПЦ на КиМ на листу Светске културне баштине у опасности, на којој се и данас после 15 година налазе. Иначе, садашњи председник САД, а тада сенатор  Џо Бајден 9. марта 2005. године је у Сенату говорио о угрожености манастира Дечани      (о чему постоји сачувани транскрипт), али и о томе како су дечански монаси пружили уточиште избеглицама за време рата без обзира на етничку припадност, о чему су у више наврата током и након сукоба извештавали угледи западни медији. Г. Бајден је иначе два пута посетио манастир Високи Дечани. Једном као сенатор  2005. године, а други пут као потпредседник САД 2009. године, када је посебно нагласио позитивну улогу манастира у време сукоба 1999. год.
      3. Дана 30. марта 2007. године на манастир Високи Дечани испаљена је граната из зоље са оближњег брда. На сву срећу, граната је погодила средњовековни зид манастира, али не и цркву, која је циљана. Непосредно након напада генерални секретар УНЕСКО Коићиро Мацура (Koichiro Matsuura) 6. априла 2007. године осудио је у писаној изјави у име УНЕСКО напад на овај споменик светске културне баштине. Иако је одмах након напада удружење ратних ветерана ОВК у Дечанима, са локалним албанским медијима, оптужило Србе, па чак и сам манастир за оркестрацију овог напада, након полицијске истрагеухапшен је локални Албанац Јетон Муљај (Jeton Mulaj), кога је суд у Пећи    25. фебруара 2009. године осудио на три и по године затвора због напада на манастир.
      4. Следећи инцидент се догодио 13. октобра 2014. год. када су на манастирским спољашњим зидовима, у непосредној близини, исписани графити терористичке организације ИСИС иОВК, уз натпис на енглеском „Калифат долази“. Косовска полиција је покренула истрагу, али починиоци овог инцидента никада нису пронађени. КФОР је додатно појачао заштиту манастира и повећао број патрола.
      5. У вечерњим часовима 31. јануара 2016. године испред манастира ухапшена су у возилучетворица косовских Албанаца (Kushtrim Kurti, Kushtrim Rama, Alban Kelmendi i ArbenYmeri). Након претреса возила Косовска полиција и КФОР пронашли су оружје и литературу, која је јасно указивала на могуће везе са ИСИС-ом. Више косовских медија су убрзо објавили да је Косовска полиција претресом куће Куштрима Куртија пронашла још оружја и заставу терористичке организације ИСИС. Хапшење четворице косовских симпатизера ИСИС-а испред манастира Дечани у јануару 2016. године је забележено и на видео камерама. Жалосно је да косовска полиција није показала никакво интересовање за видео снимке са манастирских безбедносних камера, док су истрагу о очигледно планираном терористичком нападу детаљно спровеле војне обавештајне службеиталијанског и немачког КФОР-а. Двојица од четворице поменутих ухапшених били су намеђународној листи лица повезаних са тероризмом. Након инцидента постављен је додатни број видео-камера КФОР-а, а по први пут у манастир је смештено и неколико војника КФОР-а ради бољег обезбеђења. Према информацијама једног полицајца из Дечана, који је желео да остане анониман, у возилу ухапшених пронађен је у резервној гуми и експлозив. У то време знатан број младих Албанаца са Косова учествовао је у рату у Сирији под црном заставом ИСИС-а, о чему су писали и бројни међународни медији, укључујући и Њујорк Тајмс.
      Ово су само најважније безбедносне претње са којима се манастир Високи Дечани суочавао претходних година. Манастир Високи Дечани као и цела наша Епархија на Косову и Метохијисе последњих година посебно суочава и са институционалним притисцима, претњама, медијским нападима, као и отвореним непоштовањем косовских закона:
      1. Најпре треба поменути покушај градње магистралног пута Дечани – Плав који је 2013. годинеспречен након интервенције америчке амбасаде у Приштини и кабинета тадашњег америчког потпредседника, а садашњег председника г. Џо Бајдена и тадашњег његовог шефа кабинета, а садашњег државног секретара САД Антони Блинкена, након њиховог разговора са тадашњим премијером Тачијем. Из међународних институција послана је јасна порука косовским званичницима да по косовским законима магистрални (транзитни) пут (посебно међународног карактера) не може да пролази кроз заштићену зону. Међутим, власти општине Дечани и нова влада Косова нису одустајали од намере да саграде спорни пут без заобилазнице. Поводом незаконитих радова у заштићеној зони манастира 2018. и 2020. године оглашавали су се амбасадори водећих западних земаља, а у новембру 2020. године донесена јеконачна одлука Савета за заштићене зоне да се магистрални пут не сме градити кроз заштићену зону, већ само као заобилазница. О овом питању детаљно правно мишљење дали су претходно правни тимови ЕУ канцеларије и ОЕБС-а. Рехабилитација локалног пута кроз зону је одобрена само уколико се буде одвијала паралелно уз изградњу заобилазнице и,наравно, уз забрану тешког транзитног саобраћаја. Од новембра 2020. када је одлука донесена и потписана од стране свих чланова Савета, укључујући и градоначелника Дечана, који се сложио са одлуком, није, нажалост, направљен ниједан корак у правцу градње заобилазнице. Самим тим, било какви радови на локалном путу, према одлуци Савета за заштићене зоненису дозвољени и представљали би кршење закона и одлуке Савета. Тврдња, која се помиње у писму Курти-Османи, да овде није реч о међународном путу није тачна, јер је општина Дечани званично прогласила градњу овог пута са црногорском општином Плав уз подршку два претходна премијера Косова. Премијер Хоти је 16. јуна 2020. чак нагласио „да је пут Дечани-Плав важан пројекат за албанске земље“, што су објавили водећи косовски медији.
      2. И коначно, један од највећих проблема са којим се суочава манастир Високи Дечани, свих ових година, јесте покушај узурпације 24 хектара манастирске земље, која је само један део од укупно 700 хектара земље која је манастиру конфискована од стране комунистичких власти1946. год. Поменутих 24 хектара су манастиру враћена пре оружаног конфликта на Косову и Метохији, одлуком Владе Републике Србије 1997. год по свим тадашњим законима. Иако је та земља уредно била убележена у општински катастар, локалне албанске власти су незаконитопромениле садржај катастра 2002. године и од тада до 2016. године трајала је мукотрпна правна борба манастира са општином Дечани и њеним непостојећим фирмама, које су упорнопредстављане као наводни власници земљишта. Правни процес пред косовским судовима је завршен одлуком најпре Врховног суда Косова, а затим и Уставног суда Косова 20. маја 2016. године да се манастиру признаје власништво над поменутом земљом и да исту треба унети у катастар. Већ је пет година како се ова одлука не спроводи и поред захтева Уставног суда Косова од 28. јануара 2019. године, и више саопштења представника Амбасаде САД, канцеларије ЕУ и амбасадора Квинте да се она спроведе и земља укњижи у катастар. Ово питање се последњих година такође редовно помиње као проблем у вези са поштовањем верских слобода на Косову у извештајима Стејт Департмента. Насупрот свему томе,општинске власти у Дечанима су годинама уз помоћ екстремно настројених група спроводиле систематску медијску хајку на манастир, организовали неколико пута демонстрације и чакпокушали да блокирају приступ манастиру. Ово озбиљно питање се не помиње ни у писму Курти-Османи, као ни у поменутом писму албанских организација цивилног друштва наКосову, као да закони и судске одлуке на Косову не вреде за све грађане једнако.
      Поврх свега тога, поједини представници косовских институција настављају са тврдњом да су не само манастир Високи Дечани, већ и остали објекти СПЦ на Косову и Метохији, од којих су многи скрнављени, паљени, или чак потпуно рушени од стране албанских екстремиста НАКОН завршетка рата, наводно албански споменици културе и да их Косово правно штити. Пред страним представницима се упорно тврди да овде наводно владају етничка и верска хармонија, иако односи између Срба и Албанаца већ годинама нису били тако погоршани као сада. Иако у косовским законима формално постоје одређене гаранције заштите објеката СПЦна основу обавеза које је Скупштина Косова 2008. год. прихватила из тзв. Ахтисаријевог плана (Анекс V), оне се редовно не поштују, као ни званично име Српске Православне Цркве.Посебно нечастан пример напада на манастир Дечани и нашу Цркву представља најновија медијска хајка једне маргиналне организације, познате по нечасној улози у ширењу лажних информација у току албанских нереда 2004. године (о чему су писали и ОЕБС и организација Human Rights Watch). Ова организација која се наводно бави „људским правима“ директно је сасула низ оптужби на личност садашњег игумана Дечана архимандрита Саве, који је са својом братијом заједно са нама као Епископом, свих ових година активно посвећен очувању духовне и културне баштине СПЦ на Косову и Метохији, али и међуетничком и међуверском помирењу. Ниједан представник косовских институција, или неке албанске организација цивилног друштва са Косова, није изразио неслагање са оваквим лажним и неоснованимоптужбама, што говори о опасном порасту нетолеранције према српском становништву на КиМ.
      Имајући све ове чињенице у виду, можемо само да кажемо да забрињавајуће понашање садашњих косовских институција које својим писмом негирају угроженост манастира Високи Дечани, као и чињеничну неутемељеног писма албанских организација цивилног друштва на Косову, представљају жалостан пример нетолеранције и показатељ су стварних намеракосовских институција које желе да присвоје српску духовну и културну баштину, што је влада Косова и пробала нацртом закона о културној баштини 2015. год. Наша баштина, која је вековима чувала идентитет нашег народа, културу и веру, сада је и те како институционално угрожена, не само у Дечанима, већ посвуда на Косову и Метохији.
      Због тога, овим саопштењем желимо да скренемо пажњу јавности да се ни братство манастира Високи Дечани, ни наша Епархија, не осећају сигурно и заштићено у оваквој ситуацији. Због свакодневног кршења закона, људских и верских права српског народа на Косову и Метохији, честих пљачки и скрнављења наших храмова, гробаља, спречавања повратка нашег протераног народа, онемогућавања приступа верника неким од наших верских објеката, морамо да нагласимо да у постојећим околностима не можемо да имамо поверења према косовским институцијама и њиховој тобожњој заштити. Зато с пуним правом апелујемо на интензивнију међународну заштиту наших светиња и права, јер је међународно цивилно и војно присуство тренутно једини гарант нашег опстанка. Подржавајући свесрднопринцип да се сви проблеми морају решавати мирно и цивилизовано, сматрамо да је због свега наведеног неопходно да се у процесу дијалога Београда и Приштине обавезно размотредодатне институционалне мере заштите светиња СПЦ и нашег верног народа, као важан предуслов за решавање постојећих питања на Косову и Метохији.
       
      Епископ рашко-призренски
      ТЕОДОСИЈЕ
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион служио је свету заупокојену Литургију у суботу, 10. априла 2021, у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко.

       
      Након свете Литургије служен је четрдесетодневни помен блаженопочившем Епископу Атанасију (Јевтићу) и мали помен новопрестављеном слуги Божјем архимандриту Јовану (Радосављевићу).
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У првом издању специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења Светога Василија Острошког, говорили смо о рођењу, детињству и одласку у манастир Стојана Јовановића, потоњег владике Василија, а касније великог острошког чудотворца.

       
      Не само чудесно рођење, одрастање у топлини побожног и благочестивог родитељског дома, већ и многе касније године живота Светога и богоносног оца Василија Острошког, допуштењем Божијим, остали су скривени у времену, али ипак, нејасно наслутљиви из старих записа а, понајвише, из народног предања. Земља рођења Светитељевог – Херцеговина, земља је кршевита, сва од увала, вртача и водоплавних поља, у окриљу велике реке понорнице по имену Требишњица. Свети Василије рођен је у Хумској земљи, данашњој Херцеговини, у предивном простору где је Свети Сава основао Захумску епископију, којом је касније управљао, управо, Свети Василије као митрополит.
      Рођење дечака Стојана Јовановића од богобојажљивих и благочестивих родитеља Петра и Ане, према мишљењу поузданих историчара, догодило се 28. децембра 1610. године, на празник Светих 20 хиљада мученика Никомидијских. Стојан је одрастао највише уз мајку, ћутљиву и благочестиву Ану, „ону којој се Бог смиловао“, како јој и име казује. Прву школу врлине и побожности Стојан је изучио у својој кући, јер се у његовој породици више мислило о Богу и души, него о земаљским и пролазним стварима. Друга школа његове побожности били су му пост, молитва и стално похађање богослужења у цркви. Ово чудесно узрастање у здравом васпитању и узрастању у светотајинском и световрлинском животу, допринело је да се у срцу дечака Стојана роди љубав према монаштву и непрестаном пребивању у молитви и свецелом подвигу. Брижни Стојанови родитељи Петар и Ана својим родитељским благословом предали су њега, као некада света Ана Самуила пророка, и свети Јоаким и Ана Пресвету Дјеву Марију, на пут монашког живота у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Завали. У Световаведењској обитељи завалској остао је неко време, а потом прелази у манастир Успења Пресвете Богородице Тврдош, у требињском крају, у коме је било и седиште епархије. На монашењу је добио име Василије. Ово му име беше знак да се у будућем подвижништву и епископству свом, угледа на светог и великој јерарха Цркве Божје Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске. После неког времена преподобни би удостојен и ђаконског и презвитерског чина.
      Ово прво издање емисије Свети Василије острошки-сведок Васкрсења, крунисали смо причом о сусрету архимандрита Василија са свјатјејшим патријархом пећким Пајсијем Јањевцем (1614–1647).
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...