Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

Колико се сећам подељено је деци Хоче и Ораховца. Обично када стижу пакетићи онда би деца или њихови наставници требало да узврате донаторима. Манастир је само организовао да се то пребаци до њих. Већ много смо пута до сада имали сличне акције. 

Хвала вам на солидарности и братској помоћи

 

архим. Сава

 

Ето Слава Богу :)

Бринули смо се да ти пакетићи нису отишли на адресе на које су упућени, јер нисмо имали никаквих информација о томе! 

Хвала Вам још једном и нека Вас, Вашу братију и све са Космета сачува драги Бог од свих невоља са којима се, вјерујем, сусрећете свакодневно.

Ето, уколико можемо било чиме још помоћи, реците нам, обавијестите нас и ми ћемо радо изаћи у сусрет колико можемо! 

Слава Богу

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Хвала Богу већ је обновљен један број наших цркава и манастира. Највише успеха доживела је обнова Богословије у којој сада имамо 37 ученика и ускоро ћемо имати вероватно и ученике из свих разреда. Што

Манастир Високи Дечани је општежиће са 25 монаха и искушеника. Наш свакодневни живот је организован према устаљеном типику иако трентуно због изградње конака у коме ће од октобра живети братија морамо

- Da li mislite da vasi komentari na tviteru gde cesto Kosmet nazivate Kosovom,gde politicarku sa Kosmeta nazivate presednicom Kosova... Bune samo kako vi kazete lazne patriote i nacionaliste ili misl

Постоване слике

Помаже Бог и добродошли,оче Саво какво је стање са поглавармо Сиријиске оријентално православне цркве кога су отели исламисти причали смо о томе преко ФБ пре неки дан...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог оче Саво.

Једно просто питање за Вас,у којој држави живите,личну карту које државе поседујете и законе које државе поштујете?

Свако добро од Господа

 

Бог вам помогао. На просто питање и прост одговор. Живим у држави Србији, имам српски пасош и личну карту. Такође живим и на покрајини Косово и Метохија и поседујем косовску личну карту. Као и сви који живе на Косову и Метохији поштујем земаљске законе које морам да бих овде опстао, а понајвише се уздам у правду Божију.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог и добродошли,оче Саво какво је стање са поглавармо Сиријиске оријентално православне цркве кога су отели исламисти причали смо о томе преко ФБ пре неки дан...

 

Веома је тешка ситуација за све хришћане у Сирији и на целом Блиском истоку. Судбина архиепископа Павла, нашег православног митрополита града Алепа, који је киднапован заједно са сиро-хришћанским Епископом из истог града, и даље је непозната. Његов рођени брат Патријарх Јован стално обилази верни народ и укрепљује га речју Божијом. Сви хришћански поглавари у Сирији и Либану већ су јавно саопштили да би свака војна интервенција само погоршала ситуацију и дефинитивно допринела нестанку хришћана са ових простора.

 

У Сирији је ситуација јако компликована. С једне стране председник Асад је типичан пример блиско-источног аутократе који влада земљом заједно са својом повеликом породицом. Сиријска опозиција међу којима има и озбиљнијих интелектуалаца покренула је процес промена, али је након жестоке реакције режима уследила радикализација исламиста који су сада преузели највећим делом сиријску опозицију. Асадов режим не бира средства да се обрачуна са противницима користећи и наоружане цивиле којима командује његов рођени брат али исламисти с друге стране чине неописиве злочине против поборника председника као и против хришћана чије цркве уништавају и нападају манастире Конфликт је још више отежан уласком либанског Хезболаха и иранске револуционарне гарде тако да је попримио и димензију сукоба сунита против шиита, две главне исламске секте. Асад је као релативно секуларан политичар толерисао хришћанство и хришћани су били прилично заштићени. Сада ако на власт дође опозиција сасвим је јасно да ће власт заправо доћи у руке најгорих екстремиста Ал Каиде и Ал Нусре што ће бити веома лоше за хришћане јер ће уследити масовна одмазда и покољ. Зато је за хришћане боље да остане на власти Асад какав год да јесте само да не дође до распада државе и доласка екстремиста на власт. Наравно то није лак избор и хришћани дефинитивно не стоје иза метода које примењује Асад.

 

Нажалост западни политичари уопште не размишљају о судбини хришћана као што то нису чинили ни у Ираку где су хришћани након војне интервенције десетковани. За запад је најважније питање политичког кредибилитета и војног престижа. Нема свеобухватне стратегије да се рат заустави.

 

Једино решење је можда у томе да Русија и Америка заједно у УН покрену иницијативу мирне транзиције власти у Сирији. С једне стране режим би морао да се трансформише, а с друге да се исламистима не дозволи да преузму власт. То изгледа јако тешко и замислити па се све више плашим да ће се ова трагедија у Сирији у којој страдају многи невини људи, хришћани, муслимани, Курди и остали и даље наставити.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости

Благословите Оче и добро нам дошли на ЖРУ!

 

Пошто је покренута ова тема и мислим да би био ред да на самом почетку буде неко питање у вези живота манастира.

 

Био сам два пута те ми колко толко познат духовни живот манастира али бих желео ради осталих чланова који нису упознати да нам опишете онолико колико имате времена - како изгледа један дан у манастиру Дечани?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Благословите Оче и добро нам дошли на ЖРУ!

 

Пошто је покренута ова тема и мислим да би био ред да на самом почетку буде неко питање у вези живота манастира.

 

Био сам два пута те ми колко толко познат духовни живот манастира али бих желео ради осталих чланова који нису упознати да нам опишете онолико колико имате времена - како изгледа један дан у манастиру Дечани?

 

Манастир Високи Дечани је општежиће са 25 монаха и искушеника. Наш свакодневни живот је организован према устаљеном типику иако трентуно због изградње конака у коме ће од октобра живети братија морамо да се прилагодимо постојећим потребама. 

 

Главни акценат је на заједничком животу монаха што и значи општежиће. Било да смо у цркви, на трпези на послушањима стално живимо у свести да као појединачне индивидуе нисмо комплетне личности и да личности постајемо тек у заједници, сви међу собом и сви ми заједно у Христу. Зато је евхаристија извориште нашег и постојања и наше вере.

 

Јутарња служба почиње у 6.00 часова и траје до 8.30 (јутрење и свакодневна литургија). Потом од 8.45 имамо први оброк, а након тога почињу послушања (кухиња, економија, иконопис, дуборез, рад са гостима, продавница итд). У 2.30 престајемо са радом и у 15.00 имамо други оброк. Поподне је предвиђено за одмор иако већина братије и тада има одређених обавеза у зависности од доба године и других збивања. Девети час са вечерњом почиње у 18.00 а у наставку се служи и повечерје. Након тога братија су поново слободна.

 

Посебан акценат стављамо на гостољубље и у манастиру је увек много посетилаца и поколоника. Такође водимо бригу о нашим сестрама монахињама у манастиру Пресвете Богородице у Ђаковици, а често служимо и у манастиру Гориоч. Водимо увек и понеколико хуманитарних програма помоћи нашим повратницима и сиромашним породицама на КиМ. Поред свих тих активности имамо и доста страних посетилаца, дипломата, војника, туриста и разних добронамерника, а у последње време и све више косовских Албанаца који долазе у манастир.

 

Ово је укратко о нашем животу. Оно што је најважније јесте живот у братској љубави и сталној свести да смо позвани не само овде у овом времену и простору да будемо сабраћа већ и у вечности и зато је општежиће суштински елемент нашег постојања. У општежићу нема мог и твог већ све делимо заједнички, свакоме према потреби са сталном свешћу да смо на земљи само пролазници и да идемо ка Царству небеском предвођени нашим заштитником Св. Краљем Стефаном. 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости

Хвала вам оче на овако прелепом одговору, заиста сте се потрудили и више од онога што сам мислио - хвала пуно!!!

 

Само бих додао још нешто, мојих утисака приликом доласка у Дечане - први пут када сам крочио било је то давне 1996.г. као клинац и мени је све то изгледало нешто што ни сам нисам могао да опишем. Други пут - у периоду 2008.г. (када сте имали оно искушење, мада без искушења се не може јер кроз искушења постајемо јачи за неке ствари), тачније 24.августа, исто тако сам се осећао као и први пут али сада као одрасао. Све је било исто, без икакве разлике, гостопримство заиста за пример као и целокупно братсво. Једина разлика је била та што када сам као мали долазио - било мало братсво али духовно јако , а када сам дошао као "велики" затекао сам велико братсво духовно оснажено и јако које ће дуго тако остати поред свих прилика и неприлика.

 

Нека све вас Господ , заступнишвом светог Стефана , штити и чува од свакога зла!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Благословите оче.

 

Шта мислите о екуменизму данас? Ви сте написали књигу Екуменизам и време апостасије, која је многе духове узбуркала, где сте чак изјавили да је екуменизам јесрес над јересима. Да ли се то мишљење у међувремену променило? Да ли се можда екуменизам променио?

 

Нека Вас Господ чува и свако добро!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Оче игумане благословите!

Ја немам намјеру да Вам поставим питање, у мојим годинама мало је питања на која други требају одговарати. Желим Вама и вашем братству, као и нашем напаћеном народу на Космету да пожелим свако добро од Бога и сваки благослов Божији. Чувајте наше светиње и наше наслијеђе као и до сада, молите се и надајте се заједно са нама у правду Божију.

Свако Вам добро желим из српске и светосавске Херцеговине!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог.

 

Какви су изгледи за обнову девастираних светиња на Косову и Метохији? А какви за обнову монаштва, колико и да ли има нових монаха? С каквим проблемима се сусрећу они који би желели да буду монаси на Косову и Метохији? Да ли имате некакву визију о будућем монаштву на Косову ?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Благословите Оче Саво.
Пратим вас и на фб и на твитеру... и свуда ђе нађем нешто ваше или ваше име :) 
Хвала на свему што пишете.

Поставио бих вам једно питање, без намјере да вас не дај Боже увриједим или да покушавам да на нешто циљам што можда није прикладно, а посебно мени са ове даљине... Али ме чисто знатижеље ради интересује...

 

Зашто сте скинули натпис са улаза Дечана и поставили овај нови, који је Шиптарима некако милији???

Свако добро.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Благословите оче.

 

Шта мислите о екуменизму данас? Ви сте написали књигу Екуменизам и време апостасије, која је многе духове узбуркала, где сте чак изјавили да је екуменизам јесрес над јересима. Да ли се то мишљење у међувремену променило? Да ли се можда екуменизам променио?

 

Нека Вас Господ чува и свако добро!

 

Да, пре неколико година приредио сам књигу Екуменизам и време апостасије. То је било у једном посебном тренутку када су активности на промоцији тзв. фестивалског и синкретистичког екуменизма досегле врхунац, па је у књизи доста критике таквог екуменизма за који је и Св. Ава Јустин с правом говорио да је то јерес над јересима. Мој став се према таквој врсти екуменизма није променио јер он не води заједничарењу у истини, већ радије једном непринципијелном компромису у коме наша Црква као носилац пуноће истине Христове може бити само на губитку.

 

Прошле године сам о питању православно-римокатоличког дијалога разговарао са једним римокатоличким теологом који ми је изложио своје виђење сједињења Источне и Западне Цркве, али тако да свака од њих задржи своје учење, догмате и обичаје и да једноставно само признају да раскол у суштини не постоји и наравно да се успостави интеркомунио. Рекао сам му да ми то више личи на мирну коегзистенцију него на органско јединство у Христу. Наравно, као православни хришћани морамо да знамо да се у Цркви јединство није увек заснивало на униформности, посебно не на литургијској униформности, јер постојале су разне традиције. Ипак веома је важно да се разјасне многа кључна питања посебно у области тријадологије и еклисиологије. 

 

Дијалог је потребан јер је важно да разговарамо како бисмо разлучили шта је од оног што нас раздваја последица историјских, културних и других разлика, а шта је суштински разлика у нашем веровању. Мислим да је сада дијалог посебно између Православне и РКатоличке Цркве кренуо у неком смиренијем и одговорнијем правцу и да се воде веома занимљиви разговори о схватању првенства у Цркви на локалном, помесном и универзалном нивоу. С друге стране, чини ми се да је онај фестивалски екуменизам, који је преовладавао до деведесетих година, више не привлачи пажњу у Православној Цркви. Он је увек био највише везан за односе са протестантским групама са којима  није увек лако успоставити богословски дијалог. Искрено бих волео да се интензивнији дијалог поведе са оријенталним хришћанима са којима имамо много тога што нас повезује.

 

Екуменизам који је тако сјајно описао Св. Ава Јустин и други савремени наши богослови заправо је идеологија која је страна духу Цркве али је исто тако духу Цркве страна и идеологија агресивног, а посебно секташког анти-екуменизма у коме поједини православни хришћани и групе раскидају своју заједницу са Црквом и сами себе проглашавају за мерило истине. Здраво ревновање за Цркву никада не води ка расколу. Нажалост, видели смо да се неки тзв. умеренији анти-екуменисти нису вратили Цркви (нпр Кипријановци) а с друге стране прикључили су им се нови псевдо-ревнитељи који под видом ревновања за истину Цркве шире раздор и мржњу. Као и увек средњи пут је златни пут и управо сам у томе говорио у последњем поглављу моје књиге истичући пример Аве Јустина и Владике Николаја који су ревновали у Цркв,и а не против ње.

 

Скоро сам се нашалио и рекао да ако бих поново нешто писао овом питању, написао бих можда књигу под називом "Секташки анти-екуменизам и време апостасије".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог.

 

Какви су изгледи за обнову девастираних светиња на Косову и Метохији? А какви за обнову монаштва, колико и да ли има нових монаха? С каквим проблемима се сусрећу они који би желели да буду монаси на Косову и Метохији? Да ли имате некакву визију о будућем монаштву на Косову ?

 

Хвала Богу већ је обновљен један број наших цркава и манастира. Највише успеха доживела је обнова Богословије у којој сада имамо 37 ученика и ускоро ћемо имати вероватно и ученике из свих разреда. Што се тиче броја монаха и монахиња број се донекле смањио одласком бившег Епископа и његових следбеника, али искрено да кажем, у избору између квантитета и квалитета увек ћемо се пре определити за квалитет. Важно је да наши монаси не учествују у ширењу смутњи и клевета, већ да буду активни чланови у животу своје Епархије и наше Помесне Цркве. 

 

Након одласка м. Артемија и његових следбеника увели смо много строжије критеријуме пријема нових монаха. Много је важно да се продужи период искушеништва и да се пре примања монашког чина добро провери да ли је кандидат пре свега психо-физички способан за ношење монашког позива. Такође, већи је акценат на чешћем причешћивању и евхаристијском начину живота. Владика Теодосије је човек коме је стран култ личности и људе не везује за себе лично него за Цркву. Монаси никада не смеју да забораве да су они део тела Цркве и да као такви треба да доприносе њеном јединству и мисији свако на свој начин. Посебан акценат је зато стављен на јачање парохијског свештенства. Нпр. у манастиру Дечани људе упућујемо на своје свештенике и подстичемо их да се са њима саветују посебно ако су у браку. 

 

Ништа нема ненормалније него да се млађи монаси који су изабрали живот у девичанству баве решавањем брачних питања и чак улазе у питања брачне интиме. То је заједно са гуру-духовништвом велика аномалија, која нажалост још постоји у неким сегментима црквеног живота. Такође је неисправно тражење беспоговорне послушности од лаика који нису у монашком чину. Плашим се да се инсистирањем на томе људи претварају у духовне дебиле који нису у стању да одговорно решавају своја животна питања. Циљ Цркве јесте да људе духовно васпита као слободне и одговорне личности а не као идеолошке следбенике који врло лако могу да се окрену и против Цркве следујући својим најчешће прелашћеним гуру-духовницима. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом писма које је г. Албин Курти упутио српском православном манастиру Високи Дечани, Епархија рашко-призренска остаје при свом раније јасно изложеном ставу да ако косовске албанске институције желе да покажу минимум добре воље за поштовање верских права СПЦ на Косову и Метохији, дужне су да у потпуности испуне одлуку Уставног суда Косова из 2016. године о признавању манастирске имовине. Ова одлука се већ пет година упорно игнорише упркос захтевима за њено спровођење од стране манастира и међународних представника.

       
      Поред тога, министар за просторно планирање из владе г. Куртија јавно je одбацио одлуку Комисије за специјалне заштићене зоне из новембра 2020. о изградњи заобилазнице око заштићене зоне манастира. Минирањем ове одлуке која је донесена уз међународно посредништво, практично се позива на кршење закона о заштићеним зонама.
      У оваквој ситуацији одговарање на оваква писма, без претходно показаног поштовања судских одлука и владавине права, потпуно је беспредметно.
       
      Српска Православна Епархија рашко-призренска
      Призрен- Грачаница 27. мај 2021. године
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 3. маја 2021. године, на празник Светог владике Николаја Жичког и Охридског, манастир Раковицу где се поклонио честицама светитељевих моштију.

       
      Његову Светост Патријарха дочекала је високопреподобна игуманија Евгенија са сестринством. Патријарх се помолио светињама у манастирским храмовима Светог архангела Михаила, Светог Николе Мирликијског и Успења Пресвете Богородице, а затим на гробовима својих претходника патријараха Димитрија и Павла отпевао васкршњи тропар.
      Посету манастиру Раковици Патријарх српски г. Порфирије је завршио обиласком спомен собе патријарха Павла.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом одлуке угледне европске невладине организације за културну баштину EUROPANOSTRA од 8. априла 2021. да уврсти манастир Високи Дечани, поред неколико других културно-историјских објеката у Италији, Аустрији, Северној Македонији, Хрватској и Грчкој у овогодишњу листу седам најугроженијих споменика културе у Европи,  већ данима смо сведоци организоване кампање коју спроводе косовске институције, албанске организације цивилног друштва на Косову (међу којима су неке од раније познате по екстремном национализму) и део медија. Циљ ове кампање јесте да се EUROPA NOSTRA прикаже као организација коју сунаводно инструментализовали Влада Републике Србије и СПЦ чиме се додатно још више угрожавају светиње наше Цркве на Косову и Метохији, посебно манастир Високи Дечани.

       
      Најпре се 18. марта 2021. појавило писмо упућено организацији EUROPA NOSTRA од стране садашњих водећих личности косовских институција (Албина Куртија и Вјосе Османи), које је у јавност пустио нови министар културе Хајрула Чеку. Потом је у суботу, 16. априла уследило ијавно писмо 40 албанских организација цивилног друштва на Косову, које оштро критикујуодлуку организације EUROPA NOSTRA, износећи оптужбе да уписивање манастира Високи Дечани на европску листу седам најугроженијих споменика културног наслеђа ствара „лажан одраз стварности на Косову“ и да подаци о номинацији „углавном потичу из извештаја српских институција“. Ове организације тврде да су „већ препознате универзалне вредности објеката које је УНЕСКО ставио на Светску листу културне баштине“, а да притом ниједном речју не помињу да су сва четири наша споменика УНЕСКО још од 2006. године на листи „Светске баштине УНЕСКО у опасности“ и да је манастир Дечани и даље под војном заштитом КФОР-а због реалних безбедносних ризика. Као Епископ рашко-призренски и дугогодишњи игуман манастира Високи Дечани (од 1992 до 2011.) осећам потребу да се јавно огласим и изразим најдубљу забринутост, јер се вишегодишња кампања скрнављења и уништавања српске православне културне баштине на Косову и Метохији сада наставља агресивним институционалним и политичким притиском косовских институција, као и негативном медијском кампањом противнаше Цркве, а посебно манастира Високи Дечани.
      Манастир Високи Дечани, као један од најважнијих споменика УНЕСКО у овом делу Европе, Europa Nostra сврстала је ове године међу седам најугроженијих споменика културе, пре свега имајући у виду да га је као угроженог препознао сам УНЕСКО. Циљ ове одлуке није политички мотивисан (јер су међу објектима и споменици из више европских земаља) већ искрена намера да се подстакне боља заштита и толерантнији однос према овом значајном споменику и светињиСПЦ. Уосталом, културна баштина треба да зближава, а не раздваја људе. Манастир Високи Дечани ипак је 21 годину под јаком заштитом међународних снага КФОР-а, посебно италијанског контингента, који непрекинуто сво ово време чува овај манастир. Високи Дечани су тренутно једини верски објекат на Косову и Метохији под заштитом КФОР-а, али и једини верски објекат и споменик УНЕСКО у Европи под оваквом војном заштитом. А то засигурно није без разлога, о чему сведоче следеће чињенице:
      1. Први оружани напади албанских екстремиста блиских ОВК почели су одмах након завршетка рата и доласка међународних мировних снага. У фебруару и јуну месецу 2000.године на манастир Високи Дечани је испаљено неколико минобацачких граната. Након напада присуство снага КФОР-а је појачано, тако да су манастир једно време обезбеђивала и оклопна возила, а монаси годинама путовали под војном пратњом. То није била заштита од мирних суседа, већ од екстремистичких наоружаних група косовских Албанаца, које су тих месеци уништиле или тешко оштетиле 107 српских православних цркава (што је детаљно документовано фото-архивом), прогонећи истовремено српски народ, иако је оружани сукоб био завршен.
      2. У „Мартовском погрому“ (17-18. марта 2004. године), када су само за два дана косовски албански екстремисти брутално уништили или тешко оштетили још 35 светиња СПЦ широм Косова и Метохије, у ноћи 17. марта на манастир Високи Дечани испаљено је 8 минобацачких граната. Истрагу је спровео и документовао италијански КФОР. Наредног дана око 400 косовских Албанаца окупило се у граду Дечани са намером да оружано нападну манастир, али су у последњем тренутку спречени, пре свега захваљујући посредовању бројних међународних званичника и нарочито тадашњег команданта Јужног крила НАТО снага, америчког Адмирала Џонсона, који нам је лично пренео шта је све те ноћи учинио да би спречио напад на манастир. Након овог напада КФОР је опет појачао присуство и организовао неколико контролних пунктова. Спровођене су редовне вежбеКФОР-а у циљу реаговања у случају нових напада. Како би се манастир додатно заштитио 2004. године Дечани су уврштени у листу споменика светске културне баштине УНЕСКО. Након две године на листу су додати и манастири Пећка Патријаршија, Грачаница, као и храм Богородице Љевишке у Призрену, а 2006. године УНЕСКО ставља сва четири поменута споменика тј. све четири светиње СПЦ на КиМ на листу Светске културне баштине у опасности, на којој се и данас после 15 година налазе. Иначе, садашњи председник САД, а тада сенатор  Џо Бајден 9. марта 2005. године је у Сенату говорио о угрожености манастира Дечани      (о чему постоји сачувани транскрипт), али и о томе како су дечански монаси пружили уточиште избеглицама за време рата без обзира на етничку припадност, о чему су у више наврата током и након сукоба извештавали угледи западни медији. Г. Бајден је иначе два пута посетио манастир Високи Дечани. Једном као сенатор  2005. године, а други пут као потпредседник САД 2009. године, када је посебно нагласио позитивну улогу манастира у време сукоба 1999. год.
      3. Дана 30. марта 2007. године на манастир Високи Дечани испаљена је граната из зоље са оближњег брда. На сву срећу, граната је погодила средњовековни зид манастира, али не и цркву, која је циљана. Непосредно након напада генерални секретар УНЕСКО Коићиро Мацура (Koichiro Matsuura) 6. априла 2007. године осудио је у писаној изјави у име УНЕСКО напад на овај споменик светске културне баштине. Иако је одмах након напада удружење ратних ветерана ОВК у Дечанима, са локалним албанским медијима, оптужило Србе, па чак и сам манастир за оркестрацију овог напада, након полицијске истрагеухапшен је локални Албанац Јетон Муљај (Jeton Mulaj), кога је суд у Пећи    25. фебруара 2009. године осудио на три и по године затвора због напада на манастир.
      4. Следећи инцидент се догодио 13. октобра 2014. год. када су на манастирским спољашњим зидовима, у непосредној близини, исписани графити терористичке организације ИСИС иОВК, уз натпис на енглеском „Калифат долази“. Косовска полиција је покренула истрагу, али починиоци овог инцидента никада нису пронађени. КФОР је додатно појачао заштиту манастира и повећао број патрола.
      5. У вечерњим часовима 31. јануара 2016. године испред манастира ухапшена су у возилучетворица косовских Албанаца (Kushtrim Kurti, Kushtrim Rama, Alban Kelmendi i ArbenYmeri). Након претреса возила Косовска полиција и КФОР пронашли су оружје и литературу, која је јасно указивала на могуће везе са ИСИС-ом. Више косовских медија су убрзо објавили да је Косовска полиција претресом куће Куштрима Куртија пронашла још оружја и заставу терористичке организације ИСИС. Хапшење четворице косовских симпатизера ИСИС-а испред манастира Дечани у јануару 2016. године је забележено и на видео камерама. Жалосно је да косовска полиција није показала никакво интересовање за видео снимке са манастирских безбедносних камера, док су истрагу о очигледно планираном терористичком нападу детаљно спровеле војне обавештајне службеиталијанског и немачког КФОР-а. Двојица од четворице поменутих ухапшених били су намеђународној листи лица повезаних са тероризмом. Након инцидента постављен је додатни број видео-камера КФОР-а, а по први пут у манастир је смештено и неколико војника КФОР-а ради бољег обезбеђења. Према информацијама једног полицајца из Дечана, који је желео да остане анониман, у возилу ухапшених пронађен је у резервној гуми и експлозив. У то време знатан број младих Албанаца са Косова учествовао је у рату у Сирији под црном заставом ИСИС-а, о чему су писали и бројни међународни медији, укључујући и Њујорк Тајмс.
      Ово су само најважније безбедносне претње са којима се манастир Високи Дечани суочавао претходних година. Манастир Високи Дечани као и цела наша Епархија на Косову и Метохијисе последњих година посебно суочава и са институционалним притисцима, претњама, медијским нападима, као и отвореним непоштовањем косовских закона:
      1. Најпре треба поменути покушај градње магистралног пута Дечани – Плав који је 2013. годинеспречен након интервенције америчке амбасаде у Приштини и кабинета тадашњег америчког потпредседника, а садашњег председника г. Џо Бајдена и тадашњег његовог шефа кабинета, а садашњег државног секретара САД Антони Блинкена, након њиховог разговора са тадашњим премијером Тачијем. Из међународних институција послана је јасна порука косовским званичницима да по косовским законима магистрални (транзитни) пут (посебно међународног карактера) не може да пролази кроз заштићену зону. Међутим, власти општине Дечани и нова влада Косова нису одустајали од намере да саграде спорни пут без заобилазнице. Поводом незаконитих радова у заштићеној зони манастира 2018. и 2020. године оглашавали су се амбасадори водећих западних земаља, а у новембру 2020. године донесена јеконачна одлука Савета за заштићене зоне да се магистрални пут не сме градити кроз заштићену зону, већ само као заобилазница. О овом питању детаљно правно мишљење дали су претходно правни тимови ЕУ канцеларије и ОЕБС-а. Рехабилитација локалног пута кроз зону је одобрена само уколико се буде одвијала паралелно уз изградњу заобилазнице и,наравно, уз забрану тешког транзитног саобраћаја. Од новембра 2020. када је одлука донесена и потписана од стране свих чланова Савета, укључујући и градоначелника Дечана, који се сложио са одлуком, није, нажалост, направљен ниједан корак у правцу градње заобилазнице. Самим тим, било какви радови на локалном путу, према одлуци Савета за заштићене зоненису дозвољени и представљали би кршење закона и одлуке Савета. Тврдња, која се помиње у писму Курти-Османи, да овде није реч о међународном путу није тачна, јер је општина Дечани званично прогласила градњу овог пута са црногорском општином Плав уз подршку два претходна премијера Косова. Премијер Хоти је 16. јуна 2020. чак нагласио „да је пут Дечани-Плав важан пројекат за албанске земље“, што су објавили водећи косовски медији.
      2. И коначно, један од највећих проблема са којим се суочава манастир Високи Дечани, свих ових година, јесте покушај узурпације 24 хектара манастирске земље, која је само један део од укупно 700 хектара земље која је манастиру конфискована од стране комунистичких власти1946. год. Поменутих 24 хектара су манастиру враћена пре оружаног конфликта на Косову и Метохији, одлуком Владе Републике Србије 1997. год по свим тадашњим законима. Иако је та земља уредно била убележена у општински катастар, локалне албанске власти су незаконитопромениле садржај катастра 2002. године и од тада до 2016. године трајала је мукотрпна правна борба манастира са општином Дечани и њеним непостојећим фирмама, које су упорнопредстављане као наводни власници земљишта. Правни процес пред косовским судовима је завршен одлуком најпре Врховног суда Косова, а затим и Уставног суда Косова 20. маја 2016. године да се манастиру признаје власништво над поменутом земљом и да исту треба унети у катастар. Већ је пет година како се ова одлука не спроводи и поред захтева Уставног суда Косова од 28. јануара 2019. године, и више саопштења представника Амбасаде САД, канцеларије ЕУ и амбасадора Квинте да се она спроведе и земља укњижи у катастар. Ово питање се последњих година такође редовно помиње као проблем у вези са поштовањем верских слобода на Косову у извештајима Стејт Департмента. Насупрот свему томе,општинске власти у Дечанима су годинама уз помоћ екстремно настројених група спроводиле систематску медијску хајку на манастир, организовали неколико пута демонстрације и чакпокушали да блокирају приступ манастиру. Ово озбиљно питање се не помиње ни у писму Курти-Османи, као ни у поменутом писму албанских организација цивилног друштва наКосову, као да закони и судске одлуке на Косову не вреде за све грађане једнако.
      Поврх свега тога, поједини представници косовских институција настављају са тврдњом да су не само манастир Високи Дечани, већ и остали објекти СПЦ на Косову и Метохији, од којих су многи скрнављени, паљени, или чак потпуно рушени од стране албанских екстремиста НАКОН завршетка рата, наводно албански споменици културе и да их Косово правно штити. Пред страним представницима се упорно тврди да овде наводно владају етничка и верска хармонија, иако односи између Срба и Албанаца већ годинама нису били тако погоршани као сада. Иако у косовским законима формално постоје одређене гаранције заштите објеката СПЦна основу обавеза које је Скупштина Косова 2008. год. прихватила из тзв. Ахтисаријевог плана (Анекс V), оне се редовно не поштују, као ни званично име Српске Православне Цркве.Посебно нечастан пример напада на манастир Дечани и нашу Цркву представља најновија медијска хајка једне маргиналне организације, познате по нечасној улози у ширењу лажних информација у току албанских нереда 2004. године (о чему су писали и ОЕБС и организација Human Rights Watch). Ова организација која се наводно бави „људским правима“ директно је сасула низ оптужби на личност садашњег игумана Дечана архимандрита Саве, који је са својом братијом заједно са нама као Епископом, свих ових година активно посвећен очувању духовне и културне баштине СПЦ на Косову и Метохији, али и међуетничком и међуверском помирењу. Ниједан представник косовских институција, или неке албанске организација цивилног друштва са Косова, није изразио неслагање са оваквим лажним и неоснованимоптужбама, што говори о опасном порасту нетолеранције према српском становништву на КиМ.
      Имајући све ове чињенице у виду, можемо само да кажемо да забрињавајуће понашање садашњих косовских институција које својим писмом негирају угроженост манастира Високи Дечани, као и чињеничну неутемељеног писма албанских организација цивилног друштва на Косову, представљају жалостан пример нетолеранције и показатељ су стварних намеракосовских институција које желе да присвоје српску духовну и културну баштину, што је влада Косова и пробала нацртом закона о културној баштини 2015. год. Наша баштина, која је вековима чувала идентитет нашег народа, културу и веру, сада је и те како институционално угрожена, не само у Дечанима, већ посвуда на Косову и Метохији.
      Због тога, овим саопштењем желимо да скренемо пажњу јавности да се ни братство манастира Високи Дечани, ни наша Епархија, не осећају сигурно и заштићено у оваквој ситуацији. Због свакодневног кршења закона, људских и верских права српског народа на Косову и Метохији, честих пљачки и скрнављења наших храмова, гробаља, спречавања повратка нашег протераног народа, онемогућавања приступа верника неким од наших верских објеката, морамо да нагласимо да у постојећим околностима не можемо да имамо поверења према косовским институцијама и њиховој тобожњој заштити. Зато с пуним правом апелујемо на интензивнију међународну заштиту наших светиња и права, јер је међународно цивилно и војно присуство тренутно једини гарант нашег опстанка. Подржавајући свесрднопринцип да се сви проблеми морају решавати мирно и цивилизовано, сматрамо да је због свега наведеног неопходно да се у процесу дијалога Београда и Приштине обавезно размотредодатне институционалне мере заштите светиња СПЦ и нашег верног народа, као важан предуслов за решавање постојећих питања на Косову и Метохији.
       
      Епископ рашко-призренски
      ТЕОДОСИЈЕ
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион служио је свету заупокојену Литургију у суботу, 10. априла 2021, у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко.

       
      Након свете Литургије служен је четрдесетодневни помен блаженопочившем Епископу Атанасију (Јевтићу) и мали помен новопрестављеном слуги Божјем архимандриту Јовану (Радосављевићу).
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У првом издању специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења Светога Василија Острошког, говорили смо о рођењу, детињству и одласку у манастир Стојана Јовановића, потоњег владике Василија, а касније великог острошког чудотворца.

       
      Не само чудесно рођење, одрастање у топлини побожног и благочестивог родитељског дома, већ и многе касније године живота Светога и богоносног оца Василија Острошког, допуштењем Божијим, остали су скривени у времену, али ипак, нејасно наслутљиви из старих записа а, понајвише, из народног предања. Земља рођења Светитељевог – Херцеговина, земља је кршевита, сва од увала, вртача и водоплавних поља, у окриљу велике реке понорнице по имену Требишњица. Свети Василије рођен је у Хумској земљи, данашњој Херцеговини, у предивном простору где је Свети Сава основао Захумску епископију, којом је касније управљао, управо, Свети Василије као митрополит.
      Рођење дечака Стојана Јовановића од богобојажљивих и благочестивих родитеља Петра и Ане, према мишљењу поузданих историчара, догодило се 28. децембра 1610. године, на празник Светих 20 хиљада мученика Никомидијских. Стојан је одрастао највише уз мајку, ћутљиву и благочестиву Ану, „ону којој се Бог смиловао“, како јој и име казује. Прву школу врлине и побожности Стојан је изучио у својој кући, јер се у његовој породици више мислило о Богу и души, него о земаљским и пролазним стварима. Друга школа његове побожности били су му пост, молитва и стално похађање богослужења у цркви. Ово чудесно узрастање у здравом васпитању и узрастању у светотајинском и световрлинском животу, допринело је да се у срцу дечака Стојана роди љубав према монаштву и непрестаном пребивању у молитви и свецелом подвигу. Брижни Стојанови родитељи Петар и Ана својим родитељским благословом предали су њега, као некада света Ана Самуила пророка, и свети Јоаким и Ана Пресвету Дјеву Марију, на пут монашког живота у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Завали. У Световаведењској обитељи завалској остао је неко време, а потом прелази у манастир Успења Пресвете Богородице Тврдош, у требињском крају, у коме је било и седиште епархије. На монашењу је добио име Василије. Ово му име беше знак да се у будућем подвижништву и епископству свом, угледа на светог и великој јерарха Цркве Божје Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске. После неког времена преподобни би удостојен и ђаконског и презвитерског чина.
      Ово прво издање емисије Свети Василије острошки-сведок Васкрсења, крунисали смо причом о сусрету архимандрита Василија са свјатјејшим патријархом пећким Пајсијем Јањевцем (1614–1647).
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...