Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

Молим те, врати књиге у Православац, Свето Писмо... Хвала.

Оче благословите

Можда је мало глупо питање али интересује ме Оче да ли има негде објашњено како се чита псалтир по катизмама у току седмице? Нпр. у понедељак првих 5 катизми, у уторак те и те катизме итд... Ако имате линк тиме боље, ако не онда можете и у поруци одговорити. Треба пре свега мени лично ради читања, а и хтео сам у Псалтир да убацим и у моју андроид апликацију Православац . Хвала Вам много на разумевању!

На линковима испод можете погледати апликације.
Православац

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.pravoslavac

 

Све православне андроид апликације можете видети на линку на гоогл плај продавници:

https://play.google.com/store/apps/developer?id=Хаџи+Срђан+Ћирковић



Послато са XT1635-02 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Све који су заинтересовани позивам да посете нови веб сајт манастира Високи Дечани. Наша презентација манастира доступна је на више језика и пружа разноврсан садржај. Сајт је доступан на www.decani.org

Sve koji su zainteresovani pozivam da posete novi web-site manastira Visoki Dečani. Prezentacija manastira je dostupna na više jezika i pruža raznovrsan sadržaj. Sajt je dostupan na www.decani.org

Screen_Shot_2019-02-08_at_11_56.47_AM.png

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 минута, Архимандрит Сава Јањић рече

Све који су заинтересовани позивам да посете нови веб сајт манастира Високи Дечани. Наша презентација манастира доступна је на више језика и пружа разноврсан садржај. Сајт је доступан на www.decani.org

Sve koji su zainteresovani pozivam da posete novi web-site manastira Visoki Dečani. Prezentacija manastira je dostupna na više jezika i pruža raznovrsan sadržaj. Sajt je dostupan na www.decani.org

Screen_Shot_2019-02-08_at_11_56.47_AM.png

delimo!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Помаже Бог драга браћо и сестре!

Апликацију охридски пролог која је била на српском комплет сам пребацио на руски језик. У охридском пролог поред пролога на руском ту имају још молитве, акатисти, канони на руском. Тропари, посни и цветни триод, часослов, октоих итд...је на црквенословенском. Ако неко зна руски тиме боље или ако је неко почео да учи руски ето прилике да се едикује.

Охридски пролог на српском имате као што знате у апликацији православац:

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.pravoslavac

Андроид апликацију охридски пролог можете преузети  са гоогл плај продавнице:

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.ohridskiprolog

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Поштовани оче Саво, 

Какво је бројчано стање у манастиру ? Да ли примате нове искушенике и да ли могуће доћи на послушање неких недељу дана ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Pomaze Bog oce Savo,

Nadam se da ste dobro.

Bila bih Vam veoma zahvalna ako biste me posavjetovali po ovom pitanju.Imam 29 godina i zivim sa roditeljima i sestrom.

Moji roditelji su posteni ljudi zdravih porodicnih i licnih vrijednosti i naizgled licimo na savrsenu porodicu.Medjutim,sve cesce dolazim u konflikt sa njima i obuzima me osjecaj da me nimalo ne razumiju.Ovo se osjetno pojacalo od kad sam se srela sa Gospodom i pocela da idem u crkvu.Prepirke uvijek krenu zbog sitnica, prevacuju mi zbog mog shvatanja zivota,nemanja partnera,odlaska u crkvu...Odnos sa sestrom je takodje zahladnio.Ni osnos izmedju oca i majke nije najsjajniji...Shvatam da smo svi mi ljudi gresni i puni mana pa samim tim i oni su,i da uprkos tome ljubav i postovanje (pogotovo prema roditeljima) treba da bude iznad svega toga.Zbog toga se bojim da ce poljuljati moju ljubav i postovanje i da ce se u meni uvuci sjeme odbojnosti i hladnoce prema njima, a to nikako ne zelim.

Da li se i meni dogadja ono sto je Gospod rekao da ce neprijatelji covjeku postati njegovi domaci i kako da se prema tome postavim? Kako da izbjegnem misleni rat sa njima i ne dozvolim da mi narusavaju mir (bar dok zavisim od njih).

Hvala Vam oce puno unaprijed i veliki pozdrav za Vas.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

poštovani oče Savo,

bez namere da vas uvlačim u aktuelne političko-crkvene teme vezane za davanje autokefalije, moje pitanje je hipotetičke prirode možda čak i ne realno:

- da li je moguće zamisliti Pravoslavlje bez autokefalnih crkava?

naime svedoci smo da insitucija autokefalnosti koja (koliko razumem) ima smisao da olakša funkcionisanje verujućih a da pri tome obezbedi bratske veze sa drugima pravoslavnima, postaje alatka, ako ne i oružije vancrkvenih interesa, i na određen način postaje alatka za udaljavanje mržnju ili hegemoniju među pravoslavnima umesto za zbližavanje.

da li je možda došao trenutak da pravoslavna crkva samožrtveno iznađe novi način organizovanja (po cenu ukidanja postojeće strukture) kako bi "svetu" izbili iz ruku bilo kakvu želju i mogućnost za uplitanje u crkvene stvari. koliko smo sami odgovorni za ovo što nam se dešava i koliko sami imamo mogućnosti da ponudimo nešto novo?

znamo iz istorije crkve da stvari oko ustrojstva nisu ne promenljive, dobar primer je prevazilaženje apostolskog uputstva da episkop bude dobar domaćin muž jedne žene...itd., da bi se kasnije usled objetivnih razloga i problema prešlo na totalnu suprotnost biranje episkopa isključivo iz monaškog reda. da li je neki takav radikalan rez moguć i potreban danas?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
On 21.9.2015. at 15:07, Архимандрит Сава Јањић рече

 

После васкрсења и васрксла и преображена постојећа тела биће потпуно другачијег састава и природе од ових које ми имамо. И код Христовог васкрслог тела видимо да га ученици не препознају (већ смо говорили о "другом обличју ετέρα μορφή" Он се чудесно појављује међу апостолима, не улазина врата, али потврђује да је он показујући ране од страдања и показује да није фантом тражећи да једе. Погледајте јако лепу фреску Панселиноса у Протату на Св. Гори "Ο Χριστός "εν ετέρα μορφή" на http://goo.gl/OoqXXD са објашњењем.

 

Што се тиче тога да нема полова у Царству небеском, мислим да то није сакаћење личности ако личност схватимо на прави начин. Проблем нашег времена јесте да човека сводимо на сексуално биће. То је само пролазни и индивидуални аспект у овом (палом) начину постојања. Апостол Павле каже у Гал 3.27-28 „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу.“ Ово се не односи само на будућу, есхатолошку стварност, већ на  нови идентитет који задобијамо крштењем, јер крштењем већ улазимо у будући начин постојања. Знамо да је Павле био нежења, али знамо да је ово стварно рекао. Мислим да то не негира и не умањује св. тајну брака већ само указује да брак није по превасходности полна заједница, већ заједница која иконизује Христа и Цркву, иако у овом свету и веку има и телесну димензију. Господ нам каже да ћемо у вечности бити као анђели, дакле реч је о потпуно другом смислу телесности него у овом свету, а не о наставку, преживљавању индивидуе.

To je sada pitanje zasto ga nisu prepoznali. Da li je u pitanju sto odsto promenjena fizonomija ili nesto drugo? Visina,crte lica, konstitucija i gradja treba da ostanu isti da bi se bliznji prepoznali medju sobom. Ako bi telo bilo skroz drugacije do neprepoznatljivosti to bi onda bilo kao reinkarnacija sa razlikom da covek ima secanja, identicno ponasanje i glas. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 17. јула 2021. године, студио Радио Светигоре посјетио је катихета Бранислав Илић. Он је посјетио и гроб блаженопочившег Митрополита Амфилохија и обишао Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, као и манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, где се срео са Његовим Преосвештенством епископом буеносајреско – јужно централноамеричким г. Кирилом.


       
      Звучни запис разговора
       
      У студију Радио Светигоре, госта је дочекао новинар јереј Павле Божовић.
      У разговору са новинаром Радио Светигоре о. Павлом Божовићем, катихета Бранислав Илић говорио је о својој посјети митрополији црногорско-приморској, епархијама захумско-херцеговачкој и будимљанско-никшићкој, које је посјетио после једанаест година.
       
                                       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У овонедељној емисији Храм, поводом монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски", која је штампана на српском, руском, енглеском разговарамо са њеном ауторком, историчарком уметности проф. др Светланом Смолчић Макуљевић, деканом Факултета дигиталних уметности Београдског универзитета - Метрополитан. Аутор и водитељ Душанка Зековић.

       
      Звучни запис емисије
       
      „Манастир, црква и простор Светог Прохора Пчињског чувају мошти и сећање на балканског анахорету и пустињака Светог Прохора, који је живео и подвизавао се на овом месту у византијском периоду (XI век). Манастир се налази у долини планине Козјак, на ,на левој обали реке Пчиње, око 30 км јужно од града Врања. Заклоњен је густим шумама Суве Стене и Градишта. До манастира се стиже путевима који су били важни још у римској, византијској и српској средњовековној комуникацији. Манастир се налази у близини пута Виа Милитарис, који је од Београда и Ниша, преко Софије, водио за Цариград. У Византији се овај пут називао Царски пут, да би касније био зван и Цариградски друм. У Византији су овом такозваном дијагоналном артеријом путовали ходочасници, путници, трговци и војници, а често је била на мети упада Арапа, Словена и Бугара. У средњем веку, кроз Врање су пролазили путеви који повезују зетско приморје са Софијом и Цариградом, Повардарје са Солуном и рударску област Новог Брда. Из Врања су се одвајала два пута која су водила према Солуну. Један је повезивао Врање са Солуном преко Скопља и Велеса, а други, који је пролазио поред манастира Светог Прохора Пчињског, ишао је даље преко села Клиновца и Свете Петке, планине Рујан, Пељинца, Овчег поља, Велеса, па све до Солуна и Егејског мора. Манастир је, осим са Врањем, добро повезан са градовима: Кумановом, Скопљем, Кратовом, Велесом, Кривом Паланком, Прешевом, Бујановцем, Гњиланем и Трговиштем". (Из монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски" Светлане Смолчић Макуљевић)
       
      Извор: РТС
    • Од александар живаљев,
      IGUMANIJA TEODORA, STAREŠINA MANASTIRA VOLJAVČA KOD KRALJEVA
      Molitva, pa organska proizvodnja
      2, jul 2021. 
      Dimitrije Gašić
        Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu
      „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom površinom obradivog zemljišta. Proizvodimo uglavnom za sopstvene potrebe i potrebe onih koji nam pomažu. Sve što pretekne, mi prodajemo. Imamo krave, koze, koke, magarice. To je budućnost - u proizvodnji mleka i proizvoda od magarećeg mleka“, kaže za Novu ekonomiju Igumanija Teodora, starešina manastira Voljavča kod Kraljeva. Kako kaže, svakodnevno pripremaju hranu, to je jedno od poslušanja u manastiru. „Skoncentrisani smo na molitve i bogosluženja koja su u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Nakon molitve, svako ide na svoje poslušanje. Neko kuva, neko radi u šivari, neko oko stoke, neko u bašti, neko je gostoprimac, neko radi na održavanju. Kada je neki veći posao u pitanju, onda smo svi zajedno na poslušanju.“ 
      Mir i tišina vas prvo dočekaju još na ulasku u manastir. Dok ulazimo u portu, monahinja koja stoji pored stabla višnje savija granu i nudi nas da probamo, kako kaže, neobično slatku višnju. Ekskurzije i posetioci non-stop pristižu, a dan ranije bilo je i venčanja i krštenja. Nakon molitve, gosti sedaju za sto ispred manastira i služe se manastirskim proizvodima. 
      Manastir Voljavča u Bresnici kod Kraljeva osnovan je za vreme seobe Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija II Čarnojevića. Vekovima je bio muški, a od 1955. postaje ženski. Na posedu se nalaze dve crkve – stara i nova posvećene sv. Prokopiju i sv. Petki. Danas, sestrinstvo čini pet monahinja i igumanija Teodora koje na imanju od dva hektara proizvode organsko voće i povrće, a od kozijeg i magarećeg mleka prave sireve i kačkavalje. Ceo kraj bogat je dunjama, pa se u manastiru proizvodi i prodaje organsko slatko i rakija. 
      Danas ste zvanično pustili u prodaju manastirske proizvode. Šta sve proizvodite?
      Imamo krave i koze, od njih dobijamo određenu količinu mleka. Prvenstveno smo se skoncentrisali na proizvodnju kozjeg sira i kačkavalja, s obzirom na to da proizvoda od kravljeg mleka ima mnogo na tržištu. Odlučili smo da tržištu ponudimo i dimljeni kozji kačkavalj, takođe.
      Ko pravi kačkavalj?
      Svi mi.
      I vi?
      Da, ovde pravimo, u manastiru. Nas šest monahinja podjednako učestvujemo u proizvodnji. Imamo i sušaru, opremljenu mašinom, koja odradi najveći deo posla. Svakako, posla tu ima i za nas, s obzirom na to da je tu peć potrebno i ložiti.
      Dakle, oslanjate se na modernu tehnologiju.
      Naravno, iako smo manastir, vrlo rado koristimo modernu tehnologiju, ono što je neophodno. Tehnologija te vrste nam veoma štedi vreme. Recimo, nekada smo morali da organizujemo mobe i pozivamo ljude, dvadesetak minimum, iz okolnih sela da nam pomognu da plastimo. Danas, dva čoveka brzo i lako, zahvaljujući traktorima i mašinama za baliranje, mogu da završe posao. 
      Ovaj kraj je bogat dunjama,  ima li ih i na manastirskom posedu?
      Dunja imamo u izobilju. Odlučili smo da napravimo slatko i plasiramo ga na tržište. Naše slatko od dunja nema nikakvih konzervansa, dodataka. Povezali smo se sa ljudima iz Beograda koji će nam pomoći da naše slatko ponudimo tržištu. 
      Kako vi gledate na potrebu sve većeg broja ljudi, ne samo u Srbiji, za organskom hranom?
      Vraćamo se sebi. Čovečanstvo je malo preteralo u svemu. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu, da se to ne zloupotrebi. Mi smo to zloupotrebili na svoju štetu. I mi u manastiru Voljavča koristimo tehnologiju, ali kao što rekoh, umereno i ne na svoju štetu. 
      Извор: 
      Molitva, pa organska proizvodnja
      NOVAEKONOMIJA.RS Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла на небеса вазнети, да туђа рука крај тебе не плеви…

       
      Ови стихови песникиње Десанке Максимовић посвећени манастиру Грачаница, обузму мисли и срца већине посетилаца ове светиње која стамено, већ 700 година краси и оплемењује не само истоимено место на Косову и Метохији. Ова светиња изнад сваког времена, како су нам казале монахиње, својим постојањем уздиже и читаво православље, а највише српски народ на централном Космету којем је окосница живота и опстанка.
      – Када је подизао Грачаницу, краљ Милутин је сазидао небо на земљи – казала нам је стидљиво једна од монахиња.
      Себе је за сва времена, каже, уздигао овом светињом, а свом народу је остави за вечност и понос. А да је тако, вели, најбоље потврђују верници који манастир ходочасте, али и сви они који Грачаницу посећују због њене безвременске лепоте.
      – Чини ми се да ове године наш народ више него икада радосније и срећније долази у наш манастир – говори нам у предивној порти Бобан Тодоровић, кустос Грачанице. – Јубилеј седам векова светиње, тиче се и упокојења и канонизације њеног ктитора краља Милутина. Иако је канонизован кроз лозу Немањића, он је један од краљева који је као ктитор на десетине светиња и лично проглашен светитељом.
      Од тренутка када је краљ Милутин 1321. године завршио Грачаницу, како објашњава наш саговорник, све се овде променило.
      – Почео је да се шири град Градинце или Грачаница, а самим тим и околна места. Овде су почели да долазе велики владари које је наш краљ Милутин примао заступајући српску државу. Преговори су се одвијали и око ширења територије, али и око склапања бракова важних по државу – прича нам Тодоровић. – Те, 1321, краљ Милутин се из Грачанице преселио у Неродимље, где је написао пергамент који је јединствена повеља и потврда чија је ово светиња, на чијој је територији и коме припада.
      Молитве које се у њој приносе Богу и свим светим су, каже наш саговорник, саставни део живота Срба јер готово да нема тренутка се бар један верник не моли у светињи краља Милутина.
      – Иако смо прославу овако значајног јубилеја прилагодили околностима пандемије, наш народ који живи око манастира, али и из читаве земље, зна вредност ове светиње и зато је радо посећују – с радошћу и поносом говори наш саговорник.
      Он каже да је манастир и протеклих дана упркос честим забранама приштинских власти походило много верника из централне Србије, а да их очекују у већем броју и наредних дана током обележавања Видовданских свечаности у Грачаници, чија је манастир – окосница.
       
      ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ
       
      Видовданске свечаности у Грачаници, које обухватају низ пригодних манифестација, почеле су ликовном колонијом са које ће остварења бити приказана на изложби 25. јуна. Тада ће и награду “Лонгин” из области ликовне културе примити проф. Бранислав Тодић, историчар уметности, један од највећих познавалаца фрескосликарства из доба краља Милутина. Награда му је додељена за целокупно стваралаштво и као аутору монографије о Грачаници – каже Небојша Јевтић, уредник Галерије Дома културе у Грачаници.
       
      Извор: Новости
×
×
  • Креирај ново...