Jump to content
Guest - . . .-

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему

Recommended Posts

Молим те, врати књиге у Православац, Свето Писмо... Хвала.

Оче благословите

Можда је мало глупо питање али интересује ме Оче да ли има негде објашњено како се чита псалтир по катизмама у току седмице? Нпр. у понедељак првих 5 катизми, у уторак те и те катизме итд... Ако имате линк тиме боље, ако не онда можете и у поруци одговорити. Треба пре свега мени лично ради читања, а и хтео сам у Псалтир да убацим и у моју андроид апликацију Православац . Хвала Вам много на разумевању!

На линковима испод можете погледати апликације.
Православац

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.pravoslavac

 

Све православне андроид апликације можете видети на линку на гоогл плај продавници:

https://play.google.com/store/apps/developer?id=Хаџи+Срђан+Ћирковић



Послато са XT1635-02 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Све који су заинтересовани позивам да посете нови веб сајт манастира Високи Дечани. Наша презентација манастира доступна је на више језика и пружа разноврсан садржај. Сајт је доступан на www.decani.org

Sve koji su zainteresovani pozivam da posete novi web-site manastira Visoki Dečani. Prezentacija manastira je dostupna na više jezika i pruža raznovrsan sadržaj. Sajt je dostupan na www.decani.org

Screen_Shot_2019-02-08_at_11_56.47_AM.png

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 минута, Архимандрит Сава Јањић рече

Све који су заинтересовани позивам да посете нови веб сајт манастира Високи Дечани. Наша презентација манастира доступна је на више језика и пружа разноврсан садржај. Сајт је доступан на www.decani.org

Sve koji su zainteresovani pozivam da posete novi web-site manastira Visoki Dečani. Prezentacija manastira je dostupna na više jezika i pruža raznovrsan sadržaj. Sajt je dostupan na www.decani.org

Screen_Shot_2019-02-08_at_11_56.47_AM.png

delimo!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог драга браћо и сестре!

Апликацију охридски пролог која је била на српском комплет сам пребацио на руски језик. У охридском пролог поред пролога на руском ту имају још молитве, акатисти, канони на руском. Тропари, посни и цветни триод, часослов, октоих итд...је на црквенословенском. Ако неко зна руски тиме боље или ако је неко почео да учи руски ето прилике да се едикује.

Охридски пролог на српском имате као што знате у апликацији православац:

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.pravoslavac

Андроид апликацију охридски пролог можете преузети  са гоогл плај продавнице:

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.ohridskiprolog

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Поштовани оче Саво, 

Какво је бројчано стање у манастиру ? Да ли примате нове искушенике и да ли могуће доћи на послушање неких недељу дана ?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pomaze Bog oce Savo,

Nadam se da ste dobro.

Bila bih Vam veoma zahvalna ako biste me posavjetovali po ovom pitanju.Imam 29 godina i zivim sa roditeljima i sestrom.

Moji roditelji su posteni ljudi zdravih porodicnih i licnih vrijednosti i naizgled licimo na savrsenu porodicu.Medjutim,sve cesce dolazim u konflikt sa njima i obuzima me osjecaj da me nimalo ne razumiju.Ovo se osjetno pojacalo od kad sam se srela sa Gospodom i pocela da idem u crkvu.Prepirke uvijek krenu zbog sitnica, prevacuju mi zbog mog shvatanja zivota,nemanja partnera,odlaska u crkvu...Odnos sa sestrom je takodje zahladnio.Ni osnos izmedju oca i majke nije najsjajniji...Shvatam da smo svi mi ljudi gresni i puni mana pa samim tim i oni su,i da uprkos tome ljubav i postovanje (pogotovo prema roditeljima) treba da bude iznad svega toga.Zbog toga se bojim da ce poljuljati moju ljubav i postovanje i da ce se u meni uvuci sjeme odbojnosti i hladnoce prema njima, a to nikako ne zelim.

Da li se i meni dogadja ono sto je Gospod rekao da ce neprijatelji covjeku postati njegovi domaci i kako da se prema tome postavim? Kako da izbjegnem misleni rat sa njima i ne dozvolim da mi narusavaju mir (bar dok zavisim od njih).

Hvala Vam oce puno unaprijed i veliki pozdrav za Vas.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

poštovani oče Savo,

bez namere da vas uvlačim u aktuelne političko-crkvene teme vezane za davanje autokefalije, moje pitanje je hipotetičke prirode možda čak i ne realno:

- da li je moguće zamisliti Pravoslavlje bez autokefalnih crkava?

naime svedoci smo da insitucija autokefalnosti koja (koliko razumem) ima smisao da olakša funkcionisanje verujućih a da pri tome obezbedi bratske veze sa drugima pravoslavnima, postaje alatka, ako ne i oružije vancrkvenih interesa, i na određen način postaje alatka za udaljavanje mržnju ili hegemoniju među pravoslavnima umesto za zbližavanje.

da li je možda došao trenutak da pravoslavna crkva samožrtveno iznađe novi način organizovanja (po cenu ukidanja postojeće strukture) kako bi "svetu" izbili iz ruku bilo kakvu želju i mogućnost za uplitanje u crkvene stvari. koliko smo sami odgovorni za ovo što nam se dešava i koliko sami imamo mogućnosti da ponudimo nešto novo?

znamo iz istorije crkve da stvari oko ustrojstva nisu ne promenljive, dobar primer je prevazilaženje apostolskog uputstva da episkop bude dobar domaćin muž jedne žene...itd., da bi se kasnije usled objetivnih razloga i problema prešlo na totalnu suprotnost biranje episkopa isključivo iz monaškog reda. da li je neki takav radikalan rez moguć i potreban danas?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 21.9.2015. at 15:07, Архимандрит Сава Јањић рече

 

После васкрсења и васрксла и преображена постојећа тела биће потпуно другачијег састава и природе од ових које ми имамо. И код Христовог васкрслог тела видимо да га ученици не препознају (већ смо говорили о "другом обличју ετέρα μορφή" Он се чудесно појављује међу апостолима, не улазина врата, али потврђује да је он показујући ране од страдања и показује да није фантом тражећи да једе. Погледајте јако лепу фреску Панселиноса у Протату на Св. Гори "Ο Χριστός "εν ετέρα μορφή" на http://goo.gl/OoqXXD са објашњењем.

 

Што се тиче тога да нема полова у Царству небеском, мислим да то није сакаћење личности ако личност схватимо на прави начин. Проблем нашег времена јесте да човека сводимо на сексуално биће. То је само пролазни и индивидуални аспект у овом (палом) начину постојања. Апостол Павле каже у Гал 3.27-28 „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу.“ Ово се не односи само на будућу, есхатолошку стварност, већ на  нови идентитет који задобијамо крштењем, јер крштењем већ улазимо у будући начин постојања. Знамо да је Павле био нежења, али знамо да је ово стварно рекао. Мислим да то не негира и не умањује св. тајну брака већ само указује да брак није по превасходности полна заједница, већ заједница која иконизује Христа и Цркву, иако у овом свету и веку има и телесну димензију. Господ нам каже да ћемо у вечности бити као анђели, дакле реч је о потпуно другом смислу телесности него у овом свету, а не о наставку, преживљавању индивидуе.

To je sada pitanje zasto ga nisu prepoznali. Da li je u pitanju sto odsto promenjena fizonomija ili nesto drugo? Visina,crte lica, konstitucija i gradja treba da ostanu isti da bi se bliznji prepoznali medju sobom. Ako bi telo bilo skroz drugacije do neprepoznatljivosti to bi onda bilo kao reinkarnacija sa razlikom da covek ima secanja, identicno ponasanje i glas. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ивковић,
      До сада је било више покушаја да се наруши интегритет заштићене зоне незаконитим активностима, али сада је без икаквог скривања покренута интензивна активност која за циљ има да практично заврши градњу пута и тако дугорочно угрози манастир Високи Дечани. Унутар заштићене зоне тренутно активно раде тешке машине (багери, ровокопачи, ваљак) постојећа подзида се уклања и гради нова, а пут знатно проширује. Теретни камиони грађевинске фирме „Љика“ активно довозе крупни шљунак, који багери распоређују по путу, а ваљак поравнава. Пут се проширује за још пар метара од досадашње ширине, у рангу магистралног пута прве категорије. Постављају се широке цеви за дренажу на неколико места. Због проласка великог броја тешких грађевинских возила свакодневно већ су могућа статичка оштећења на самој цркви из 14. века  и манастирским објектима. О овим радовима није обавештена ни Комисија за заштићене зоне, ни међународни представници, као ни манастир Високи Дечани.   Епархија Рашко-призренска и манастир Високи Дечани, у чијој се зони овај магистрални пут (међународног карактера) гради, најоштрије осуђују ово отворено и безочно кршење закона на штету једног од најзначајнијих УНЕСКО споменика на овом делу Балкана. Овакво понашање косовских институција јасно показује не само неспремност институција у Приштини да заштите овај значајни манастир и споменик светске културне баштине, већ отворено кршење постојећих косовских закона на штету угрожавања природне околине око манастира, што ће имати несагледиве последице.     Ово није једини случај кршења закона и судских одлука на Косову на штету манастира Дечани јер општинске власти већ више од четири године одбијају да изврше одлуку Уставног суда у Приштини којом се гарантују имовинска права манастира. Овакво отворено непријатељско понашање и уништавање природне околине око манастира од стране косовских институција представља несумњив показатељ крајње угрожености српске верске и културне баштине на овом простору. Епархија и манастир подсећају да је став међународних институција и Савета за имплементацију зона да се заврши раније започета заобилазница око заштићене зоне и тиме избегне штета која се тренутно прави.   Епархија Рашко-призренска ће о свему још једном обавестити све међународне представнике у Приштини и иностранству са захтевом да се са радовима хитно престане, да се начињена штета поправи враћањем пута на првобитну ширину и манастир заштити од даљег агресивног понашања косовских власти. Епархија апелује на све надлежне да се ове незаконите активности сместа обуставе и спречи уништавање јединственог природног амбијента око манастира.   ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА 13. август 2020. год.   (најновије стање на терену са фотографијама и видео материјалима је забележено данас 13. августа приликом обиласка специјалне заштићене зоне у непосредној близини манастира Високи Дечани)      
                Извор: Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска
    • Од Slobodan Milošević,
      Молебан за успешну обнову Дохије и Игуменарије.
      У Хиландару је у недељу, 2. августа служен молебан за Богом благословен и успешан почетак обнове манастирских конака Дохије и Игуменарије са параклисима Светог Димитрија и Светог Саве Српског. Тиме је обнова Хиландара од последица великог пожара из 2004. године ушла у завршну фазу.
       
      Пројекат обнове овог дела манастирског утврђења је одобрен од стране надлежне грчке службе КеДАК 15. јуна 2020. године.
      У оквиру манастирског комплекса конструктивно најлошија ситуација је у његовом југозападном делу. Ову област чине објекти од куле Св. Ђорђа до Дохије (укључујући и ове објекте) и у њу би требало укључити и другу припрату Саборног храма. Заједнички проблем на свим овим објектима су деформације на конструктивним елементима, изазване проблемима на темељима и земљишту испод објеката. У току обнове, ове зоне, 2020. године, неопходно је санирати проблеме на темељима и другим конструкцијама свих ових грађевина, јер су они и били главни узрок пожара 2004. године.
      Објекти који су предмет овог пројекта су последњи из изгореле целине манастира а такође представљају и место одакле је пожар потекао (објекат Игуменарије). Налазе се у старијем делу манастирског комплекса. Игуменарија је део средњовековне целине из времена Св. Саве и Св. Симеона (почетак 12. века), док Дохија представља његово прво проширење, највероватније из периода пре великог грађења (крајем 13. и почетком 14. века) у време Светог Краља Милутина.
      Дохија, Игуменарија и параклиси.
       

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епископ далматински г. Никодим јутрос је посјетио Цетињски манастир и поклонио се руци Светог Јована Крститеља, Светом Петру Цетињском и честици Часног Крста Господњега. Поздрављајући госта, Ахиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је рекао да су сви његови претходници долазили на Цетиње.   “А имали смо и митрополите из Далмације. Добродошао си овдје и донио крст распете Епархије далматинске да и нама мало помогнеш у ношењу овдашњег крста. Увијек си добродошао и нека Господ благослови твоје путеве”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Владика Никодим је рекао да му је велика радост што је на Цетињу.   “Осјетио сам поптребу да вас видим, због страдања које имате сада, у ово наше, савремено доба када се то не би требало дешавати, с обзиром на људска права и све тековине савременога света. Али ми смо у овим штурим крајевима пуним камена увек били страдална Црква.И Црква може да буде највише, и да покаже то што јесте, управо када је страдање и када се налази на крсту и распећу”, рекао је Епископ далматински.   Додао је да Црква тада највише даје допринос спасењу овога свијета и свију нас.   “Из тог разлога сам и хтео да дођем да вас видим. А као што и сами рекосте, сви моји претходници били су везани за ове крајеве. И ова Митрополија и њен свештени трон су на разне начине помагали и оне тамо у Далмацији”, рекао је између осталог Владика далматински г. Никодим.   Ово је прва посјета Преосвећеног Владике Никодима Цетињском манастиру, од његове хоротоније у чин Епископа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Древни манастир Павловац, на јужним обронцима Космаја, који је 1417. основао свети деспот Стефан Лазаревић,  на празник светог апостола Павла, молитвено и литургијски прославио је свог небеског покровитеља.    Свету литургију служио је свештеник Жељко Милић, парох у Кораћици. Богослужење је окончано благословом славског колача и поучном беседом. Празнична радост продужена је за славском трпезом у порти манастира уз појање духовних песама. Настојатељ манастира Павловац о. Гаврило исказао је речи захвалности свој браћи и сестрама који су дошли у манастир на богослужење из ближе и даље околине а међу њима и представницима општине Младеновац Зорану Јоцићу и Дејану Ивковићу.    Сви присутни били су испуњени великом духовном радошћу и задовољством видевши да добро напредују радови  на изградњи манастирског конака. Поздрављајући се са  о. Гаврилом, пожелели су  да до следеће славе манастирске цркве бар стави под кров манастирски конак па и да се усели макар и да нема врата и прозоре.    
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Манастир Светих апостола Петра и Павла је смјештен у истоименом пољу, седам километара југозападно од Требиња. Археолошка откопавања 2001.године су утврдила да манастирски храмови датирају још из античког периода, али данашњи изглед манастира је формиран у току неколико посљедњих деценија. У овом женском манастиру живе монахиње које су се опредијелиле за интезиван стил хришћанског живота са фокусом на служење Богу и ближњима. Због њихове посвећености и непосредности  називају их топло и једноставно – сестрама. Најискуснија међу њима, која организује ритам манастирског живота, је игуманија или мати.  
      Духовна оаза игуманије Павле и њеног сестринства  је омиљено одредиште житеља источне Херцеговине али и ходочасника и туриста  из најудаљенијих дијелова свијета који се затекну у овом медитеранском крају, прозирно плавог неба и бљештаве свјетлости, нарочито у љетном периоду. Најмногољуднији  сабор је управо 12.јула, када се прослављају заштитници ове светиње. Идући у сусрет манастирској слави разговарали смо са игуманијом, мати Павлом Ћузулан.    *Мати Павла, након више од двадест година колико живите овдје, шта бисте могли рећи која је мисија Вашег манастира, односно у чему видите његов значај за мјесто у ком се налази?   „Сваки манастир има велики утицај на мјесто у ком се налази. Овдје се много тога промијенило откад смо ми дошли. Све је било запуштено, а сад све то другачије изгледа. Људи из околине  воле што је код нас све сређено; има зеленила, дрвећа, цвијећа итд. Они су поносни на то и кад имају неке госте прво што ураде јесте да их доведу  у манастир. Затим смо посадили виноград на земљи која је била запуштена, па су људи видјели да се од рада на земљи може живјети, те су и они почели да више обрађују своја имања што нам је било веома драго кад смо то примијетили. Тако да овдје сада нема ниједан комад земље који није обрађен. Манастири су увијек били обрасци како треба да живи једно домаћинство, да тако кажем. Са друге стране је и духовна атмосфера је утицала на људе, посебно на младе и дјецу. Ту је школа у којој је, кад смо ми дошли, било преко 200 ученика и сестре су предавале вјеронауку. Дјеца су нам често долазила и усвојила су неке хришћанске вриједности. То најбоље видимо по томе што су та дјеца сад одрасла и  већ формирала своје породице, а остала су вјерна манастиру на неки начин. Многи од њих су након студија остали у Београду, Бањалуци или отишли негдје даље, али кад год дођу да посјете родитеље дођу и у манастир. Ово мјесто памте као неко своје уточиште, мјесто гдје су одрастали и за нас их везују лијепе успомене. Тако да манастир сигурно утиче на крај у ком се налази и препороди га на неки начин. Многи су нам рекли да иако се налазимо у граничном појасу који неријетко зна бити сива зона погодна за криминал и друге нелегалне радње да то овдје није случај и да је можда и присуство самог манастира томе допринијело.“   *Познато је да сте Ви и Ваше сестре мајстори разних заната, наиме, обрађујете њиве и производите своју храну, одржавате виноград и беспријекорно цвјетно двориште, шијете црквени инвентар и везете свештеничке одежде, прислужујете и појете у цркви, пишете поезију и уџбенике, сликате иконе те сте фрескописали и један од своја два храма, што је ријеткост у нашој Цркви; па како  све то стижете и не клонете духом?   „Људи су данас постали робови времена умјесто да сами планирају своје вријеме. Манастир је тако организован да свака сестра има своје послушање, тј. задатак који треба да обави у току тог дана. Једна одржава двориште, друга слика икону, трећа нешто друго итд. Када се нешто континуирано ради много се тога онда може постићи у једном дану. Рећи немам времена је изговор. Међутим, ми смо данас постали прави мајстори у губљењу времена, а да ништа не урадимо, притом да смо стално нечим преоптерећени јер хиљаду неких периферних ствари постају нам битније од оне кључне која нам је посао. У манастиру се зна да  је битно послушање и да вријеме које је за њега предвиђено треба у то да се утроши. Не може на пола посла да сестра, рецимо, оде мало на телефон и на интернет.  Зато немамо ту растрзаност времена. Данас обично људи сецирају своје вријеме на фрагменте, немају континуитет времена за неку активност и губе осјећај за вријеме и простор и зато се не постижу добри резултати. Осим тога, изгубили смо осјећај за природно протицање времена. Одродили смо се од природе. У вријеме ове пандемије могли смо видјети како је природа одговорила са захвалношћу што се ослободила загађења. Нисмо били ни свјесни колико смо злоупотребљавали сву нашу околину. Када живите у сагласности са временом и простором, кад вам дан почиње  са јутарњом, а завршава се са вечерњом молитвом, а у међувремену имате нешто конкретно да радите, онда све то добија једну другу димензију. Данас људи нити имају јутро нити ноћ. Нити на њих имају утицај различита годишња доба. Један виноград има своје прољеће и своју јесен тј. има природни ток протицања времена, а то се данас изгубило, због чега су људи често  дезорјентисани, ништа не стижу и никад немају времена.“   *Помажете старима и изнемоглима из оближњих села, а познато ми је да поприлично имате  увид и у живот  млађих генерација јер омладина често посјећује манастир, а  неке од сестара су  годинама предавале вјеронауку у оближњој основној школи. Шта мислите, који су то највећи изазови пред којим се може наћи  један млади човјек данас  и како му треба помоћи?   „Утисак ми је да постоји заиста велики јаз између  младих људи и нас. Ми више уопште не знамо шта је у њиховим главама и они су у једном свијету који је нама непознат. Видим да родитељи имају много проблема и ту би свакако требало нешто да се уради. Као да су се створила два фронта, чини ми се. Млади људи имају другачији начин живота. Велики проблем код младог човјека данас је што је он немотивисан и незаинтересовани, али не мислим да су за то они криви већ да ће прије бити разлог у томе што су се они, на неки начин, разочарали у нас одрасле. Ми живимо у друштву у којем не можемо ништа да планирамо на дуже стазе и старији су разочарани и оптерећени послом и разним егзистенцијалним несигурностима. Све то ствара миље једног незадовољства и у таквој атмосфери је један млад човјек врло немотивисан. Он постаје мотивисан само да оде одавде јер је сасвим природно да нешто планираш у животу за нпр.20 година, а  овдје је скоро немогуће да нађете неког да тако размишља, док  у неким другим земљама није. Човјек жели да зна шта хоће, начин на који се то постиже и онда је мотивисан. Међутим, ми смо многе ствари обезвриједили, а прије свега смо обезвриједили образовни систем. Ми имамо један нефункционално школство о ком нико не води рачуна. Затим нема никакве контроле медија. Ми смо, дакле, те младе људе изложили медијима, а школа више нема функциј коју је имала, прије свега васпитну, а образовну има тако да је постала велика траума за младе људе. Имамо гломазно школство са много предмета, а начин на који се ради је често превазиђена метода, па на свим тестовима, као што је рецимо ПИСА тест, се показало да имамо лоше резултате и да омладина скоро неписмена излази из школе. Немамо добру организацију и никако да ухватимо корак са временом у ком живимо по питању иновација у наставном процесу и адекватних технолошких могућности, већ се држимо устаљене праксе и то је дјеци страшно досадно. Треба то издржати; основну, па средњу школу и тад већ они изгубе сваку мотивацију. Са друге стране родитељи имају неке жеље и амбиције за своју дјецу, што је нормално, али млади тад долазе у раскорак да они не могу да одговоре на амбиције својих родитеља јер им је врло тешко и ствaра се велики јаз. Врло је тешко тад допријети до њих и утицати да се отворе и нешто кажу. Треба им помоћи успостављањем стабилног система вриједности у ком би се они осјећали сигурно.“   *Учествовали сте у пројектима у организацији МРВ-а у БиХ. Шта мислите, у којиј мјери међурелигијски дијалог може помоћи у превазилажењу нетрпељивости која је букнула у посљедњем рату, а послије њега се на један изразит начин додатно продубила у држави у којој живимо?   „Надовезала бих се на претходно питање, међурелигијски дијалог је потребан јер млади то желе. Они то желе, само им ми не дозвољавамо јер имамо неке своје трауме, неке своје подјеле или интересе. Млади су врло комуникативни и врло лако успостављају односе, тако да су они већ дубоко у међурелигијском дијалогу. Они гдје се год сретну, а  видјела сам то у Мостару или код нас кад дођу у манастир, врло брзо успостављају контакт и немају никакав проблем да живе у вишерелигијским заједницама јер је нама и међурелигијски конфликт наметнут од политичара, а не од тога што је то наша потреба. Мени је било врло интересантно видјети како млади без икаквих комплекса разговарају и прихватају једни друге. Постоје и злоупотребе и радикалне групе али оне никад нису изворна потреба младог човјека већ су инструисане са стране од неког ко има неки свој интерес у томе и свакако је то нешто што је младим људима наметнуто. Зато је међурелигијски дијалог најнормалнија ствар и треба да се развија и поред свих потешкоћа јер ако он не може помоћи не знам шта може.“   *Ви се већ увелико спремате за прославу манастирске славе. Обично се много људи окупи и буде свечана и невјероватно   радосна атмосфера. Како ће бити ове године, с обзиром на пандемију која је цијели свијет помјерила из лежишта?   „Организоваћемо славу  тако да смањимо могућност евентуалног преношења заразе на најмању могућу мјеру. До сад нам је познато да се тај вирус најбрже шири у затвореном и климатизованом простору гдје је контакт међу људима близак и гдје људи могу бити изложени великој концетрацији вируса. Оно што ми можемо да урадимо је да људи не буду тако изложени и ако дође неко заражен, што може да се деси. Литургију ћемо служити вани, како сваке године и радимо, јер имамо велики простор испред цркве и много хладовине. Ове године и славску трпезу ћемо поставити вани, у нашој припрати. Тако ће свима бити пријатније, да будемо заједно али уз  препоручене мјере опреза. У овом великом искушењу које је погодило човјечанство породиле су се и неке добре ствари. Прије свега смо морали да станемо и размислимо о свом животу и приоритетима. Природа се одморила и никад прије није било толико птица у манастиру као посљедњих мјесеци. Људи су се вратили природи и сваки дан можемо видјети људе који шетају поред манастира или иду горе уз брдо до Павлове пећине. Болест је тешка, али није свако зло за зло, што би рекли,  него у њему има и неког добра.“   Разговарала: Миља Тупањанин,  секретар ОМС Требиње     Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...