Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Помаже Бог, оче Саво! Од свог вероучитеља сам добила на поклон Нови Завет, у преводу др Емилијана Чарнића. Међутим, видела сам да књига потиче од друштва Гидеонита који припадају Евангелистима. На Форуму овде сам приметила да већ постоји тема о баш оваквом примеру Новог Завета, али су мишљења о томе да ли је превод исправан, и да ли уопште треба читати књигу једног таквог друшта, наравно различита. Занима ме какво је ваше мишљење у вези овога, шта да радим с овим примерком НЗ - да ли да је читам, да ли да је проследим, запалим итд. Опет верујем да ми је вероучитељ не би тек тако поклонио да је "сумњива"..., али ипак сигурније је да питам. Хвала унапред на одговору!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pomaze Bog oce Savo..
Postavio bih vam sledeca pitanja..
1.Mislite li da narod verni iz Valjeva i Srbije treba da organjzuje protestne Litije povodom potapanja Gracanice?
2.Ovde u Valjevu ima dosta ljudi a i jedan uticajan Svestenik koga narod ovde slusa koji govore da se sad svuda u Crnoj Gori (Ostrogu, Podmainama) i Srbiji maltene sluzi po novom..te od naroda cuh koji tamo idu da moraju da ispovede ako su se pricestili negde gde se sluzi po novom. Jedna zena mi je ispricala i da otac Amfilohije nosi nekakav papski prsten i da je unosio neke izmene koje je otac Joil odbio da potpise..
Ta zena mi isprica i da je u poseti manastiru Podmaine rekla Igumanu Rafailu da nema blagoslov da se pricescuje kod njih zato sto sluze po novom..na sta je otac planuo i ukorio i oca Joila i oca Marijana kako ona prepricava.
3.Ako ste u mogucnosti poslusajte govor Keneta Klausa koji je bio u poseti Valjevu i koji je po meni odrzao jedan sablaznjivacki ekumenisticki govor nazalost..medjutim kao da nista nije bilo.

Iskreno smatram da verni narod treba da zna sta je laz i gde laz cuci..tj da se nasa Crkva izjasni po tim vaznim za narod pitanjima da ne bi dolazilo do podela svadja nedoumica i osudjivanja..ali i da bi se oni koji su bili ispravni opravdali a oni koji su pogresili upozorili.

Pitanje oko Valjevske Gracanice je izizetno vazno za nase vernike..i za mene licno. Kako je moguce da npr niko ne moze da veruje da npr rascinjeni monah Antonije koji predvodi te litije pokajao svoje greske i da npr svestenici koji se ogradjuju od toga itd..
Vase misljenje molim i ako znate mozda treba jos nekog pitati za to?


Послато са SM-G361F користећи Pouke.org мобилну апликацију

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Pomaze Bog oce Savo.

Umetnik sam, krsten tek manje od 2 godine. Zaradio sam neki novac u proslosti od umetnosti preko interneta, prodavajuci Bogohulne radove, koji se idalje prodaju, ali novac nisam podigao sa tih sajtova. Pravio sam se zadnje 2 godine da ti sajtovi  ne postoje, ali sada je uhvatila da me grize savest.
Zelim da obrisem te sajtove na kojima sam prodavao Bogohulne radove, ali verovatno pri brisanju cu morati da podidgnem taj novac. Sta da radim sa novcem, najlakse bi mi bilo da ga dam u dobrotvorne svrhe. Dali je to uredu. Kako cu biti najvise opravdan, ja taj novac ne zelim.
Dali je novac koji nije duhovno moralno zaradjen ispravno upotrebiti za dobro delo, tj dati na primer za lecenje dece i slicno

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 14.2.2018. at 14:47, Aleksandar Ivanovic рече

Doba dan oce Savo! Po Vasem savetu sam pricao sa svojim parohijskim svestenikom o svom problemu telesne potrebe. On je rekao da telesni odnos nije potreba i da moram celog zivota da budem u celibatu, ako sam iskreni hriscanin, i da on nece da me ispovedi ako to prekrsim. (verovatno on ispoveda samo bezgresne ljude). Rekao sam mu jos da sam 4 godine u celibatu i da vise ne mogu da izdrzim, imam jaku potrebu i to mi stvara veliki psihicki i fizicki pritisak, na sta mi je on odgovorio da mi veruje jer on ne bi izdrzao tri dana bez telesnog odnosa a mene tera da budem dozivotno u celibatu. Tako da razgovor sa njim mi je samo jos otezalo situaciju, i osecam kao da sam otisao u neku nastranost, a meni treba duhovni lekar. recite mi sta da radim. Hvala!

Ja bih izneo moje iskustvo sa 3 godine celibata. Bio sam tezak bludnik i celibat mi je tesko pao, krsio sam ga cesto u pocetku, ali mogu reci da je fizicka potreba posle 3 godine prilicno nestala. Cesto mi je odbojan taj fizicki uzitak, ali ako krenu bludne misli i ja im se prepustim opet mi se javi slast. Pokusavam da ne razmisljam, da skrenem misli. To me najvise oslobadja pritiska. Vremenom kako se suzdrazam od bludnih misli sve redje i redje ih i dobijam. I ako fizicki ne krsis celibar ali mastas o krsanju postajace ti sve teze i teze da ga odrzis. Bar je kod mene takav slucaj.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja bih izneo moje iskustvo sa 3 godine celibata. Bio sam tezak bludnik i celibat mi je tesko pao, krsio sam ga cesto u pocetku, ali mogu reci da je fizicka potreba posle 3 godine prilicno nestala. Cesto mi je odbojan taj fizicki uzitak, ali ako krenu bludne misli i ja im se prepustim opet mi se javi slast. Pokusavam da ne razmisljam, da skrenem misli. To me najvise oslobadja pritiska. Vremenom kako se suzdrazam od bludnih misli sve redje i redje ih i dobijam. I ako fizicki ne krsis celibar ali mastas o krsanju postajace ti sve teze i teze da ga odrzis. Bar je kod mene takav slucaj.
Nadovezacu se samo na vase teme. Nadam se da necete zameriti. Redovno zajednicarenje na Bogosluzenjima, ispovest, pricest, post i molitva tacnije neprestana Isusova molitva je jedini naci na koji Gopod moze da nam pomogne. Mi sami tu ne mozemo nista. Glavni je problem sto mi mislimo da mozemo sami..i onda nas djavo ne dira jer nas na neki nacin poseduje. Ali cim tezimo za čvršćom vezom sa Gospodom on krece nemilosrdno da nas napada i tu krecu strasti da nas kidaju. Al u tome je caka..jer sve sto je do nas je da se prepustimo Gospodu. A nase je da se teramo u tome jer bez Gospoda mi nemamo snage ni sa se kajemo ni da mu se prepustimo. Ali slast je braco moja kad se covek navikne da ga strast pece i da ga sve boli al mu Gospod daje snagu da ipak ima mir i pokoj. I onda covek u sebi sa radoscu trpi muke stizuci do Cilja..
Setim se jednog malog psa u komsiluku..kad ga vidis on poleti da se mazi odmah se izvrne al kad krenes da ga mazis on dobija napade besa i hoce da ujede. Sou pravi.. :) ja sam taj pas takodje u bliznjima i Gospodu.

Послато са SM-G361F користећи Pouke.org мобилну апликацију

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, vukkostic рече

Ja bih izneo moje iskustvo sa 3 godine celibata. Bio sam tezak bludnik i celibat mi je tesko pao, krsio sam ga cesto u pocetku, ali mogu reci da je fizicka potreba posle 3 godine prilicno nestala. Cesto mi je odbojan taj fizicki uzitak, ali ako krenu bludne misli i ja im se prepustim opet mi se javi slast. Pokusavam da ne razmisljam, da skrenem misli. To me najvise oslobadja pritiska. Vremenom kako se suzdrazam od bludnih misli sve redje i redje ih i dobijam. I ako fizicki ne krsis celibar ali mastas o krsanju postajace ti sve teze i teze da ga odrzis. Bar je kod mene takav slucaj.

Брате, а зашто се просто не ожениш или не одеш да будеш манастирски искушеник?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 37 минута, Ivan Marković рече

Брате, а зашто се просто не ожениш или не одеш да будеш манастирски искушеник?

Imam i jednu i drugu zelju. U manastiru sam pitao, rekli su mi da nisam za to po kratkom postupku. Zenu nisam nasao, mada nisam ni trazio, verujem da ce mi se putevi sa nekom sredsti ako i kad Gospod to odredi. Ne kazem da ako ne nadjem zenu da necu opet probati da odem u manastir. Posto imam obe zelje nek obe rastu, pa koja bude veca tu cu ispostovati

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, vukkostic рече

U manastiru sam pitao, rekli su mi da nisam za to po kratkom postupku.

Чуди ме да се то може решити баш по кратком поступку. Ваљда иде неко искушеништво, добро уз препоруке надлежног ти свештеника или пак некога ко те познаје а клирик је или близак Цркви.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Ivan Marković рече

Чуди ме да се то може решити баш по кратком поступку. Ваљда иде неко искушеништво, добро уз препоруке надлежног ти свештеника или пак некога ко те познаје а клирик је или близак Цркви.

 

Naleteo sam slucajem tacno na Igumana u dvoristu, on je odmah rekao "ne".
Verujem njegovom rasudjivanju jer Bog ga je postavio na to mesto.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 30.11.2018. at 5:13, vukkostic рече

Pomaze Bog oce Savo.

Umetnik sam, krsten tek manje od 2 godine. Zaradio sam neki novac u proslosti od umetnosti preko interneta, prodavajuci Bogohulne radove, koji se idalje prodaju, ali novac nisam podigao sa tih sajtova. Pravio sam se zadnje 2 godine da ti sajtovi  ne postoje, ali sada je uhvatila da me grize savest.
Zelim da obrisem te sajtove na kojima sam prodavao Bogohulne radove, ali verovatno pri brisanju cu morati da podidgnem taj novac. Sta da radim sa novcem, najlakse bi mi bilo da ga dam u dobrotvorne svrhe. Dali je to uredu. Kako cu biti najvise opravdan, ja taj novac ne zelim.
Dali je novac koji nije duhovno moralno zaradjen ispravno upotrebiti za dobro delo, tj dati na primer za lecenje dece i slicno

Mislim da ne trebas da se sekiras previse. Interesuje me koliko si citao Novi zavet u blizoj ili daljoj proslosti?

I ja imam puno dilema, izmedju ostalih bas i tu o nepravednom novcu. U celini ovaj sajt nije idealno mesto za traganje za slicnim odgovorima, ja mislim, ali si srecom 'uboo' parvo 'submesto' tj temu. Verujem da ce ti otac Savo sigurno odgovoriti. To ne znaci da ce odgovor biti totalno jasan i jednostavan, cak mozda ne i idealno tacan, jer je i on samo ljudsko bice, iako cestit i sa ogromnim znanjima iz 'predmetnih' oblasti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

.

U Evandjelju po Luci, glava 16, interesantan je deveti stih: 

Па и ја вам кажем: начините себи пријатеље помоћу неправедног богатства, да би вас примили у вечне станове - кад оно нестане.

Izvuceno iz konteksta ta recenica sama moze biti problem za prihvatanje. Posebno sto je deo price koju je Isus govorio ucenicima svojim, dakle ne narodu, iako su i drugi slusali (minimum fariseji) i sto je to Isus govorio kroz 'pricu'. A kada Isus govori svoim ucenicima i to jos kroz 'pricu' pa je pritom i ne pojasni potom, sve to moze biti vrlo komplikovano za shvatanje (bar meni). 

U vezi cele te price ja sam i pitao oca Savu ovde: moje pitanje je na strain 127 ove teme a odgovor oca Save na strain 130. Strpljivo cekaj njegov odgovor na svoje pitanje.

U Novom Zavetu puno je mesta gde Isus govori o dilemama kakve imam ja, ti, ostali … nekoliko mi ih sada padaju na pamet, u vezi tvoje dileme iz tvog prvog posta, ali reci ih, opet bi to bilo 'izvlacenje iz konteksta,' sto moze dovesti do zabune. Citaj sam i pitaj kompetentnije, a ja ovde samo razmisljam sa tobom ... 

.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поштовани чланови,отац @Архимандрит Сава Јањић има превише обавеза у манастиру и везано за све са чиме се суочава наша Црква на Косову и Метохији, те вас молимо за разумевање. Отац ће одговорити кад буде имао времена да се посвети вашим питањима. Знате да о. Сава одговара веома студиозно на сва ваша питања.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 17. јула 2021. године, студио Радио Светигоре посјетио је катихета Бранислав Илић. Он је посјетио и гроб блаженопочившег Митрополита Амфилохија и обишао Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, као и манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, где се срео са Његовим Преосвештенством епископом буеносајреско – јужно централноамеричким г. Кирилом.


       
      Звучни запис разговора
       
      У студију Радио Светигоре, госта је дочекао новинар јереј Павле Божовић.
      У разговору са новинаром Радио Светигоре о. Павлом Божовићем, катихета Бранислав Илић говорио је о својој посјети митрополији црногорско-приморској, епархијама захумско-херцеговачкој и будимљанско-никшићкој, које је посјетио после једанаест година.
       
                                       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У овонедељној емисији Храм, поводом монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски", која је штампана на српском, руском, енглеском разговарамо са њеном ауторком, историчарком уметности проф. др Светланом Смолчић Макуљевић, деканом Факултета дигиталних уметности Београдског универзитета - Метрополитан. Аутор и водитељ Душанка Зековић.

       
      Звучни запис емисије
       
      „Манастир, црква и простор Светог Прохора Пчињског чувају мошти и сећање на балканског анахорету и пустињака Светог Прохора, који је живео и подвизавао се на овом месту у византијском периоду (XI век). Манастир се налази у долини планине Козјак, на ,на левој обали реке Пчиње, око 30 км јужно од града Врања. Заклоњен је густим шумама Суве Стене и Градишта. До манастира се стиже путевима који су били важни још у римској, византијској и српској средњовековној комуникацији. Манастир се налази у близини пута Виа Милитарис, који је од Београда и Ниша, преко Софије, водио за Цариград. У Византији се овај пут називао Царски пут, да би касније био зван и Цариградски друм. У Византији су овом такозваном дијагоналном артеријом путовали ходочасници, путници, трговци и војници, а често је била на мети упада Арапа, Словена и Бугара. У средњем веку, кроз Врање су пролазили путеви који повезују зетско приморје са Софијом и Цариградом, Повардарје са Солуном и рударску област Новог Брда. Из Врања су се одвајала два пута која су водила према Солуну. Један је повезивао Врање са Солуном преко Скопља и Велеса, а други, који је пролазио поред манастира Светог Прохора Пчињског, ишао је даље преко села Клиновца и Свете Петке, планине Рујан, Пељинца, Овчег поља, Велеса, па све до Солуна и Егејског мора. Манастир је, осим са Врањем, добро повезан са градовима: Кумановом, Скопљем, Кратовом, Велесом, Кривом Паланком, Прешевом, Бујановцем, Гњиланем и Трговиштем". (Из монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски" Светлане Смолчић Макуљевић)
       
      Извор: РТС
    • Од александар живаљев,
      IGUMANIJA TEODORA, STAREŠINA MANASTIRA VOLJAVČA KOD KRALJEVA
      Molitva, pa organska proizvodnja
      2, jul 2021. 
      Dimitrije Gašić
        Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu
      „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom površinom obradivog zemljišta. Proizvodimo uglavnom za sopstvene potrebe i potrebe onih koji nam pomažu. Sve što pretekne, mi prodajemo. Imamo krave, koze, koke, magarice. To je budućnost - u proizvodnji mleka i proizvoda od magarećeg mleka“, kaže za Novu ekonomiju Igumanija Teodora, starešina manastira Voljavča kod Kraljeva. Kako kaže, svakodnevno pripremaju hranu, to je jedno od poslušanja u manastiru. „Skoncentrisani smo na molitve i bogosluženja koja su u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Nakon molitve, svako ide na svoje poslušanje. Neko kuva, neko radi u šivari, neko oko stoke, neko u bašti, neko je gostoprimac, neko radi na održavanju. Kada je neki veći posao u pitanju, onda smo svi zajedno na poslušanju.“ 
      Mir i tišina vas prvo dočekaju još na ulasku u manastir. Dok ulazimo u portu, monahinja koja stoji pored stabla višnje savija granu i nudi nas da probamo, kako kaže, neobično slatku višnju. Ekskurzije i posetioci non-stop pristižu, a dan ranije bilo je i venčanja i krštenja. Nakon molitve, gosti sedaju za sto ispred manastira i služe se manastirskim proizvodima. 
      Manastir Voljavča u Bresnici kod Kraljeva osnovan je za vreme seobe Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija II Čarnojevića. Vekovima je bio muški, a od 1955. postaje ženski. Na posedu se nalaze dve crkve – stara i nova posvećene sv. Prokopiju i sv. Petki. Danas, sestrinstvo čini pet monahinja i igumanija Teodora koje na imanju od dva hektara proizvode organsko voće i povrće, a od kozijeg i magarećeg mleka prave sireve i kačkavalje. Ceo kraj bogat je dunjama, pa se u manastiru proizvodi i prodaje organsko slatko i rakija. 
      Danas ste zvanično pustili u prodaju manastirske proizvode. Šta sve proizvodite?
      Imamo krave i koze, od njih dobijamo određenu količinu mleka. Prvenstveno smo se skoncentrisali na proizvodnju kozjeg sira i kačkavalja, s obzirom na to da proizvoda od kravljeg mleka ima mnogo na tržištu. Odlučili smo da tržištu ponudimo i dimljeni kozji kačkavalj, takođe.
      Ko pravi kačkavalj?
      Svi mi.
      I vi?
      Da, ovde pravimo, u manastiru. Nas šest monahinja podjednako učestvujemo u proizvodnji. Imamo i sušaru, opremljenu mašinom, koja odradi najveći deo posla. Svakako, posla tu ima i za nas, s obzirom na to da je tu peć potrebno i ložiti.
      Dakle, oslanjate se na modernu tehnologiju.
      Naravno, iako smo manastir, vrlo rado koristimo modernu tehnologiju, ono što je neophodno. Tehnologija te vrste nam veoma štedi vreme. Recimo, nekada smo morali da organizujemo mobe i pozivamo ljude, dvadesetak minimum, iz okolnih sela da nam pomognu da plastimo. Danas, dva čoveka brzo i lako, zahvaljujući traktorima i mašinama za baliranje, mogu da završe posao. 
      Ovaj kraj je bogat dunjama,  ima li ih i na manastirskom posedu?
      Dunja imamo u izobilju. Odlučili smo da napravimo slatko i plasiramo ga na tržište. Naše slatko od dunja nema nikakvih konzervansa, dodataka. Povezali smo se sa ljudima iz Beograda koji će nam pomoći da naše slatko ponudimo tržištu. 
      Kako vi gledate na potrebu sve većeg broja ljudi, ne samo u Srbiji, za organskom hranom?
      Vraćamo se sebi. Čovečanstvo je malo preteralo u svemu. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu, da se to ne zloupotrebi. Mi smo to zloupotrebili na svoju štetu. I mi u manastiru Voljavča koristimo tehnologiju, ali kao što rekoh, umereno i ne na svoju štetu. 
      Извор: 
      Molitva, pa organska proizvodnja
      NOVAEKONOMIJA.RS Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла на небеса вазнети, да туђа рука крај тебе не плеви…

       
      Ови стихови песникиње Десанке Максимовић посвећени манастиру Грачаница, обузму мисли и срца већине посетилаца ове светиње која стамено, већ 700 година краси и оплемењује не само истоимено место на Косову и Метохији. Ова светиња изнад сваког времена, како су нам казале монахиње, својим постојањем уздиже и читаво православље, а највише српски народ на централном Космету којем је окосница живота и опстанка.
      – Када је подизао Грачаницу, краљ Милутин је сазидао небо на земљи – казала нам је стидљиво једна од монахиња.
      Себе је за сва времена, каже, уздигао овом светињом, а свом народу је остави за вечност и понос. А да је тако, вели, најбоље потврђују верници који манастир ходочасте, али и сви они који Грачаницу посећују због њене безвременске лепоте.
      – Чини ми се да ове године наш народ више него икада радосније и срећније долази у наш манастир – говори нам у предивној порти Бобан Тодоровић, кустос Грачанице. – Јубилеј седам векова светиње, тиче се и упокојења и канонизације њеног ктитора краља Милутина. Иако је канонизован кроз лозу Немањића, он је један од краљева који је као ктитор на десетине светиња и лично проглашен светитељом.
      Од тренутка када је краљ Милутин 1321. године завршио Грачаницу, како објашњава наш саговорник, све се овде променило.
      – Почео је да се шири град Градинце или Грачаница, а самим тим и околна места. Овде су почели да долазе велики владари које је наш краљ Милутин примао заступајући српску државу. Преговори су се одвијали и око ширења територије, али и око склапања бракова важних по државу – прича нам Тодоровић. – Те, 1321, краљ Милутин се из Грачанице преселио у Неродимље, где је написао пергамент који је јединствена повеља и потврда чија је ово светиња, на чијој је територији и коме припада.
      Молитве које се у њој приносе Богу и свим светим су, каже наш саговорник, саставни део живота Срба јер готово да нема тренутка се бар један верник не моли у светињи краља Милутина.
      – Иако смо прославу овако значајног јубилеја прилагодили околностима пандемије, наш народ који живи око манастира, али и из читаве земље, зна вредност ове светиње и зато је радо посећују – с радошћу и поносом говори наш саговорник.
      Он каже да је манастир и протеклих дана упркос честим забранама приштинских власти походило много верника из централне Србије, а да их очекују у већем броју и наредних дана током обележавања Видовданских свечаности у Грачаници, чија је манастир – окосница.
       
      ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ
       
      Видовданске свечаности у Грачаници, које обухватају низ пригодних манифестација, почеле су ликовном колонијом са које ће остварења бити приказана на изложби 25. јуна. Тада ће и награду “Лонгин” из области ликовне културе примити проф. Бранислав Тодић, историчар уметности, један од највећих познавалаца фрескосликарства из доба краља Милутина. Награда му је додељена за целокупно стваралаштво и као аутору монографије о Грачаници – каже Небојша Јевтић, уредник Галерије Дома културе у Грачаници.
       
      Извор: Новости
×
×
  • Креирај ново...