Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

Питала бих оца Саву у вези са актуелном темом:
-Да ли су му позната залагања Леке "новог ујединитеља" који се отворено залаже за спајање Косова са Албанијом http://royalcentral.co.uk/europe/crown-prince-leka-kosovo-and-albania-should-be-united-under-a-monarchy-107144

-и које је његово мишљење о улози коју у томе имају (за наше страдање фатални) Карађорђевићи, да ли су само почасни гости или и кумови? https://www.youtube.com/watch?v=1Apo-AbKShs

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Ajd kad niko neće. Oče Savo kako komentarišete ovaj članak

http://www.alo.rs/vesti/politika/srbi-su-krivi-za-rat-na-kosovu-podrzavamo-hag-iguman-zakucao-sudbinu-srpskih-haskih-optuzenika-u-julu-1999-video/181953/vest

(nadam se da mi nećete obrisati post...mislim da to mnoge zanima i postaviće se pitanje kad tad. Pa bolje sad odmah)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne znam zašto bi nekom smetalo pitanje. Ja sam tad bila mlada, živela sam pod medijskom cenzurom- meni su govorili o zločinima OVK- a a o srpskim zločinima nikad ništa nisam čula. Sad me zanima jel to bila neka želja za pomirenjem, da li je vladika tako naredio...ili su Srbii stvarno pravili zločine. Ja nikom nisam držala sveću i ne znam kakav stav da zauzmem.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 10.8.2018. at 11:57, Тањушка рече

Питала бих оца Саву у вези са актуелном темом:
-Да ли су му позната залагања Леке "новог ујединитеља" који се отворено залаже за спајање Косова са Албанијом http://royalcentral.co.uk/europe/crown-prince-leka-kosovo-and-albania-should-be-united-under-a-monarchy-107144

-и које је његово мишљење о улози коју у томе имају (за наше страдање фатални) Карађорђевићи, да ли су само почасни гости или и кумови? https://www.youtube.com/watch?v=1Apo-AbKShs

 

Оче Саво, не одговарај овој Тањи, она је моја фб френдица, провокатор!:)) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, sanja84 рече

a o srpskim zločinima nikad ništa nisam čula

ево нпр. https://www.blic.rs/vesti/hronika/lesevi-kod-batajnice/bdpwheb

или http://www.balkaninsight.com/rs/article/nebojša-minić-komandant-mrtvi

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

 

On 9.12.2016. at 21:50, Архимандрит Сава Јањић рече

У 1Кор глави 5-ој говори се о случају Коринтског блудника.

Помаже Бог оче Саво,

само бих се надовезао кратко на 5-у главу ,случај Коринтског блудника.

Наиме свети апостол Павле у тој глави каже :

3.Јер ја, одсутан телом но духом присутан, већ сам осудио, као да сам тамо, онога који је тако учинио.                                                                                              4. У Име Господа нашега Исуса Христа кад се саберете ви и мој дух, са силом Господа нашег Исуса Христа.
5. Да се такав преда сатани.

 

Као што можете да видите да сам подебљао један дио из кога заправо слиједе моја питања.

  1. О каквом је суду наиме ријеч када апостол то каже да је "осудио" ?                                                                                                                                                          И каквим судом ? (Да се одлучи из заједнице блудник и да се преда сатани или само да се одлучи из заједнице ?).                                                                        2. И како разумјети ту  апостолову "осуду" некога ,у контексту тога када Господ Сам каже "Не судите, да не будете осуђени"  ?

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

@Архимандрит Сава Јањић

Оче Саво, да ли имате нека искушења да вам се нуди могућност да Космет добије аутокефалију уз помоћ Запада и Константинопољске Патријаршије, тобоже зарад сабирања свих народности на вашем подручју?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Milan Nikolic рече

@Архимандрит Сава Јањић

Оче Саво, да ли имате нека искушења да вам се нуди могућност да Космет добије аутокефалију уз помоћ Запада и Константинопољске Патријаршије, тобоже зарад сабирања свих народности на вашем подручју?

Какво је брате ово питање? Од КОГА се КОМЕ нуди?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад помињем запад мислим на њихове службе које и сада делују у циљу изазивања раскола и подела у Православној Цркви.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 часа, Milan Nikolic рече

@Архимандрит Сава Јањић

Оче Саво, да ли имате нека искушења да вам се нуди могућност да Космет добије аутокефалију уз помоћ Запада и Константинопољске Патријаршије, тобоже зарад сабирања свих народности на вашем подручју?

Косово и Метохија припадају канонској јурисдикцији Пећке Патријаршије, односно Патријаршије Српске. Рашко-призренска Епархија се, поред осталих епархија, помиње као саставни део наше Цркве у тексту Томоса којим нам је Цариград признао статус Патријаршије 1922. године и то нико не доводи под знак питања. Као што СПЦ у иностранству има вернике разних националности и језика, тако је свако ко жели да буде православан на овом простору добродошао у јурисдикцију наше Цркве, тј. Епархије Рашко-призренске. Уосталом, имамо већ једног монаха Италијана и једног Американца. Свака друга комбинација била би противна канонима Православне Цркве и нисам чуо да је ово о чему пишете неко предлагао. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Занима ме то јер се помиње опасност од стварања Косовске православне цркве, по узору на Хрватску, коју су покушали направити. Зато вас питам да ли ту на терену има каквих покушаја, неких подметања, неких прича о томе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Milan Nikolic рече

Нема од тога ништа, пусте желе. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 17. јула 2021. године, студио Радио Светигоре посјетио је катихета Бранислав Илић. Он је посјетио и гроб блаженопочившег Митрополита Амфилохија и обишао Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, као и манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, где се срео са Његовим Преосвештенством епископом буеносајреско – јужно централноамеричким г. Кирилом.


       
      Звучни запис разговора
       
      У студију Радио Светигоре, госта је дочекао новинар јереј Павле Божовић.
      У разговору са новинаром Радио Светигоре о. Павлом Божовићем, катихета Бранислав Илић говорио је о својој посјети митрополији црногорско-приморској, епархијама захумско-херцеговачкој и будимљанско-никшићкој, које је посјетио после једанаест година.
       
                                       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У овонедељној емисији Храм, поводом монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски", која је штампана на српском, руском, енглеском разговарамо са њеном ауторком, историчарком уметности проф. др Светланом Смолчић Макуљевић, деканом Факултета дигиталних уметности Београдског универзитета - Метрополитан. Аутор и водитељ Душанка Зековић.

       
      Звучни запис емисије
       
      „Манастир, црква и простор Светог Прохора Пчињског чувају мошти и сећање на балканског анахорету и пустињака Светог Прохора, који је живео и подвизавао се на овом месту у византијском периоду (XI век). Манастир се налази у долини планине Козјак, на ,на левој обали реке Пчиње, око 30 км јужно од града Врања. Заклоњен је густим шумама Суве Стене и Градишта. До манастира се стиже путевима који су били важни још у римској, византијској и српској средњовековној комуникацији. Манастир се налази у близини пута Виа Милитарис, који је од Београда и Ниша, преко Софије, водио за Цариград. У Византији се овај пут називао Царски пут, да би касније био зван и Цариградски друм. У Византији су овом такозваном дијагоналном артеријом путовали ходочасници, путници, трговци и војници, а често је била на мети упада Арапа, Словена и Бугара. У средњем веку, кроз Врање су пролазили путеви који повезују зетско приморје са Софијом и Цариградом, Повардарје са Солуном и рударску област Новог Брда. Из Врања су се одвајала два пута која су водила према Солуну. Један је повезивао Врање са Солуном преко Скопља и Велеса, а други, који је пролазио поред манастира Светог Прохора Пчињског, ишао је даље преко села Клиновца и Свете Петке, планине Рујан, Пељинца, Овчег поља, Велеса, па све до Солуна и Егејског мора. Манастир је, осим са Врањем, добро повезан са градовима: Кумановом, Скопљем, Кратовом, Велесом, Кривом Паланком, Прешевом, Бујановцем, Гњиланем и Трговиштем". (Из монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски" Светлане Смолчић Макуљевић)
       
      Извор: РТС
    • Од александар живаљев,
      IGUMANIJA TEODORA, STAREŠINA MANASTIRA VOLJAVČA KOD KRALJEVA
      Molitva, pa organska proizvodnja
      2, jul 2021. 
      Dimitrije Gašić
        Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu
      „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom površinom obradivog zemljišta. Proizvodimo uglavnom za sopstvene potrebe i potrebe onih koji nam pomažu. Sve što pretekne, mi prodajemo. Imamo krave, koze, koke, magarice. To je budućnost - u proizvodnji mleka i proizvoda od magarećeg mleka“, kaže za Novu ekonomiju Igumanija Teodora, starešina manastira Voljavča kod Kraljeva. Kako kaže, svakodnevno pripremaju hranu, to je jedno od poslušanja u manastiru. „Skoncentrisani smo na molitve i bogosluženja koja su u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Nakon molitve, svako ide na svoje poslušanje. Neko kuva, neko radi u šivari, neko oko stoke, neko u bašti, neko je gostoprimac, neko radi na održavanju. Kada je neki veći posao u pitanju, onda smo svi zajedno na poslušanju.“ 
      Mir i tišina vas prvo dočekaju još na ulasku u manastir. Dok ulazimo u portu, monahinja koja stoji pored stabla višnje savija granu i nudi nas da probamo, kako kaže, neobično slatku višnju. Ekskurzije i posetioci non-stop pristižu, a dan ranije bilo je i venčanja i krštenja. Nakon molitve, gosti sedaju za sto ispred manastira i služe se manastirskim proizvodima. 
      Manastir Voljavča u Bresnici kod Kraljeva osnovan je za vreme seobe Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija II Čarnojevića. Vekovima je bio muški, a od 1955. postaje ženski. Na posedu se nalaze dve crkve – stara i nova posvećene sv. Prokopiju i sv. Petki. Danas, sestrinstvo čini pet monahinja i igumanija Teodora koje na imanju od dva hektara proizvode organsko voće i povrće, a od kozijeg i magarećeg mleka prave sireve i kačkavalje. Ceo kraj bogat je dunjama, pa se u manastiru proizvodi i prodaje organsko slatko i rakija. 
      Danas ste zvanično pustili u prodaju manastirske proizvode. Šta sve proizvodite?
      Imamo krave i koze, od njih dobijamo određenu količinu mleka. Prvenstveno smo se skoncentrisali na proizvodnju kozjeg sira i kačkavalja, s obzirom na to da proizvoda od kravljeg mleka ima mnogo na tržištu. Odlučili smo da tržištu ponudimo i dimljeni kozji kačkavalj, takođe.
      Ko pravi kačkavalj?
      Svi mi.
      I vi?
      Da, ovde pravimo, u manastiru. Nas šest monahinja podjednako učestvujemo u proizvodnji. Imamo i sušaru, opremljenu mašinom, koja odradi najveći deo posla. Svakako, posla tu ima i za nas, s obzirom na to da je tu peć potrebno i ložiti.
      Dakle, oslanjate se na modernu tehnologiju.
      Naravno, iako smo manastir, vrlo rado koristimo modernu tehnologiju, ono što je neophodno. Tehnologija te vrste nam veoma štedi vreme. Recimo, nekada smo morali da organizujemo mobe i pozivamo ljude, dvadesetak minimum, iz okolnih sela da nam pomognu da plastimo. Danas, dva čoveka brzo i lako, zahvaljujući traktorima i mašinama za baliranje, mogu da završe posao. 
      Ovaj kraj je bogat dunjama,  ima li ih i na manastirskom posedu?
      Dunja imamo u izobilju. Odlučili smo da napravimo slatko i plasiramo ga na tržište. Naše slatko od dunja nema nikakvih konzervansa, dodataka. Povezali smo se sa ljudima iz Beograda koji će nam pomoći da naše slatko ponudimo tržištu. 
      Kako vi gledate na potrebu sve većeg broja ljudi, ne samo u Srbiji, za organskom hranom?
      Vraćamo se sebi. Čovečanstvo je malo preteralo u svemu. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu, da se to ne zloupotrebi. Mi smo to zloupotrebili na svoju štetu. I mi u manastiru Voljavča koristimo tehnologiju, ali kao što rekoh, umereno i ne na svoju štetu. 
      Извор: 
      Molitva, pa organska proizvodnja
      NOVAEKONOMIJA.RS Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла на небеса вазнети, да туђа рука крај тебе не плеви…

       
      Ови стихови песникиње Десанке Максимовић посвећени манастиру Грачаница, обузму мисли и срца већине посетилаца ове светиње која стамено, већ 700 година краси и оплемењује не само истоимено место на Косову и Метохији. Ова светиња изнад сваког времена, како су нам казале монахиње, својим постојањем уздиже и читаво православље, а највише српски народ на централном Космету којем је окосница живота и опстанка.
      – Када је подизао Грачаницу, краљ Милутин је сазидао небо на земљи – казала нам је стидљиво једна од монахиња.
      Себе је за сва времена, каже, уздигао овом светињом, а свом народу је остави за вечност и понос. А да је тако, вели, најбоље потврђују верници који манастир ходочасте, али и сви они који Грачаницу посећују због њене безвременске лепоте.
      – Чини ми се да ове године наш народ више него икада радосније и срећније долази у наш манастир – говори нам у предивној порти Бобан Тодоровић, кустос Грачанице. – Јубилеј седам векова светиње, тиче се и упокојења и канонизације њеног ктитора краља Милутина. Иако је канонизован кроз лозу Немањића, он је један од краљева који је као ктитор на десетине светиња и лично проглашен светитељом.
      Од тренутка када је краљ Милутин 1321. године завршио Грачаницу, како објашњава наш саговорник, све се овде променило.
      – Почео је да се шири град Градинце или Грачаница, а самим тим и околна места. Овде су почели да долазе велики владари које је наш краљ Милутин примао заступајући српску државу. Преговори су се одвијали и око ширења територије, али и око склапања бракова важних по државу – прича нам Тодоровић. – Те, 1321, краљ Милутин се из Грачанице преселио у Неродимље, где је написао пергамент који је јединствена повеља и потврда чија је ово светиња, на чијој је територији и коме припада.
      Молитве које се у њој приносе Богу и свим светим су, каже наш саговорник, саставни део живота Срба јер готово да нема тренутка се бар један верник не моли у светињи краља Милутина.
      – Иако смо прославу овако значајног јубилеја прилагодили околностима пандемије, наш народ који живи око манастира, али и из читаве земље, зна вредност ове светиње и зато је радо посећују – с радошћу и поносом говори наш саговорник.
      Он каже да је манастир и протеклих дана упркос честим забранама приштинских власти походило много верника из централне Србије, а да их очекују у већем броју и наредних дана током обележавања Видовданских свечаности у Грачаници, чија је манастир – окосница.
       
      ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ
       
      Видовданске свечаности у Грачаници, које обухватају низ пригодних манифестација, почеле су ликовном колонијом са које ће остварења бити приказана на изложби 25. јуна. Тада ће и награду “Лонгин” из области ликовне културе примити проф. Бранислав Тодић, историчар уметности, један од највећих познавалаца фрескосликарства из доба краља Милутина. Награда му је додељена за целокупно стваралаштво и као аутору монографије о Грачаници – каже Небојша Јевтић, уредник Галерије Дома културе у Грачаници.
       
      Извор: Новости
×
×
  • Креирај ново...