Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

On 12/10/2017 at 14:06, Aleksandar Ivanovic рече

A da li onda mozete da odgovorite na drugo pitanje? 2. Ako je judaizam izvorna religija, kako je onda pravoslavna vera jedina istina? Hvala!

Јудаизам у данашњој форми нема континуитет са објавом Бога у Старом Завету. Бог је кроз историју Израиља припремао долазак Свога Сина у историју и много је старозаветних пророчанстава који указују на то. Стари завет је зато припрема за пуно откривење Бога у телу које смо добили једино у Исусу Христу који нам је Бога Оца објавио. Данашњи јудаизам наставак је фарисејске секте која је божанска предања дата преко Торе, пророка и других старозаветних списа погрешно протумачила и оптеретила низом моралистичких правила. У Новом Завету видимо на више места како Господ исправља фарисеје који су увели своја људска предања и претпоставили их божанским. Фарисеји и садукеји су имали погрешну слику о Богу и зато су дали да се Христос, Син Божији, разапне. "У свету беше, и свет кроз Њега постаде, и свет Га не позна. Својима дође и своји Га не примише" (Јн 1.10-11) Зато су Хришћани Нови Израиљ и једино хришћанство има пуни континуитет са старозаветним предањем. Јудаизам и ислам (који је настао као својеврсни амалгам неких јеврејских, хришћанских предања и Мухамедових фантазија) нису аутентично предање које нам открива Бога, иако садрже извесне елементе старозаветног предања, које, опет, они тумаче на сасвим другачији начин него ми. Једино Православна Католичанска Црква чува пуноћу апостолског предања, за разлику од других хришћанских конфесија (римокатолика, протестаната, тзв. оријенталних хришћана) које су ово предање оптеретили и искварили мањим или већим бројем погрешних учења или интерпретација, која немају темеља у учењу Цркве првих векова хришћанства, и која стварају мање или више погрешну слику о Христу - оваплоћеном Сину Божијем и његовом домостроју спасења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

  • Гости
On 3.9.2013. at 12:08, Марко Илић рече

Помаже Бог оче Саво.

Једно просто питање за Вас,у којој држави живите,личну карту које државе поседујете и законе које државе поштујете?

Свако добро од Господа

Срам те било!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Све поруке на овој теми које нису одговори оца Саве и нормална и пристојна питања форумаша ће бити уклоњене.

 

Форумаше се такође умољавају да не спамују, не тролују и не затрпавају ову тему својим међусобицама. Широк је овај форум можете своје дискусије водити било где, заиста нема потребе затрпавати ову тему.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог Оче Саво!

Нисам стигао пре, само сам желио да Вам се захвалим од свег срца што сте нас Ви и Ваша братија манастира Високи Дечани дочекали за Св. Стефана Дечанског. Задњи пут сам био давне 2011 године, ове године сам успео да добијем држављанство Србије пошто сам из Р. Српске. Било је величанствено, и сама бројка да је било преко 1500 људи и да је прошло све без инцидента, сваки коментар би био сувишан. Вама и Вашој братији и нашем народу на Косову и Метохији желим да од свег срца Св. Стефан помаже као и увек у најтежим тренутцима. Поздравите много Оца Илариона Лупуловића игумана манастира Драганац и његову братију, са мном је био ове године у Светој Земљи за Васкрс. Свако добро!

Ако имате андроид телефо и ако сматрате да ће неком користи андроид апп Апостол можете поделити линк на гоогл плај је 

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.hodocasnik.apostol

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
пре 48 минута, IgaL5086 рече

Помаже Бог Оче Саво!
Да ли је грех тетовирати се?

Размишљајући о оваквим питањима важно је да се подсетимо шта је грех. Да ли је то прекршај одређених законских моралних норми или све оно што нас отуђује од Бога. Грех је посрнуће правилног усмерења човекове воље, последица је помрачења ума и човекове егоцентричности у којој свет види као пројекцију сопствених страсти. У таквом стању човек живи у сталном страху и забринутости и грчевито тражи излаз кроз разне видове зависности и бега од стварности (алкохол, дрога, неморалан живот, видео игре). У оној мери у којој човек разним својим поступцима отуђује себе и од Бога и од своје аутентичне људске природе која нам је откривена преко Богочовека Христа, у тој мери живимо у стању греха, односно промашаја и заблуде. Уколико се не вратимо Богу, не преумимо, тј. покајемо грех постаје наша друга природа и у потпуности регулише наш однос према Богу и другима и човека води у стање дубоке духовне обмане која је ништа друго него духовна смрт. 

Конкретно, ако се човек тетовира да би привукао пажњу на себе или истакао одређену поруку за коју сматра да изражава његову личност запада у слепу улицу. Колико год истетовирали наше тело, нећемо променити оне истинске унутрашње узроке који изазивају дубоко стање незадовољства. Зато је много боље да духовно упишемо име Божије у свој ум и срце и да се украшавамо врлинама. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 12/10/2017 at 14:06, Aleksandar Ivanovic рече

A da li onda mozete da odgovorite na drugo pitanje? 2. Ako je judaizam izvorna religija, kako je onda pravoslavna vera jedina istina? Hvala!

Јудаизам у својој данашњој форми није изворна истина коју је Бог преко старозаветних праведника откривао и коначно у пуноћи објавио својим Сином оваплоћеним. Данашњи јудаизам је заправо наставак религиозне идеологије фарисеја, управо оних који нису препознали Христа као Бога и који су од Старог завета направили националну веру јеврејског народа придодајући бројна своја нова правила и предањањ. Зато су православни хришћани истински наследници древног Израиља. Старозаветна предања би била бесмислена без јединог кључа преко кога их можемо разумети, а то је Христос Богочовек. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 12/14/2017 at 15:26, grigorije22 рече

Zasto je Bog od Mojsija trazio krvne zrtve (zaklani volovi,jagnjad,golubovi itd)? Vegani kazu da Bogu ne treba nicija krv i da se krvne zertve prinose demonima.

Богу заиста не требају никакве крвне жртве и у 50 псалму псалмопојац Давид лепо каже: "Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено, Бог неће презрети". Приношење жртава у Старом завету део је божанске педагогије кроз коју је вођен израиљски народ у времену када је био окружен сличним религиозним системима који су почивали на принципу жртве и задовољења неретко крвождерних лажних богова. Зато ове жртве имају символичко значење и Христос својом жртвом љубави на Голготи укида крвну жртву и од тада приносимо бескрвну жртву - Свету Евхаристију која подразумева приношење васцелог нашег бића и целе творевине на освећење Богу у Христу Исусу Спаситељу. Евхаристија је жртва али не као старозаветне или незнабожачке жртве које имају за циљ да умилостиве гневног Бога, већ жртва љубави и мира и истовремено и знак будућег начина постојања које почиње већ овде и сада у Цркви, Телу Христовом. Божије благовољење јесте да надиђемо себичну индивидуалност и узрастемо у пуноћу раста Христовог и задобијемо охристовљену свест да смо сви у Христу позвани да будемо једно као један Хлеб Господњи и једна Чаша у Светој Евхаристији. Тог освештења и преображаја човека од себичне индивидуе која живи у страстима и греху у охристовљену личност нема без подвига с једне стране и благодати Божије која се даје по мери нашег истошћанија (испражњења). Што више у себи оставимо простора за Бога и друге то ћемо више постати причасници љубави Божије. Уколико останемо у свету свог себичног ја заувек ће нам бити страна Божија љубав и Царство небеско које почива на тој неизрецивој љубави. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог Оче Савo!
Да ли нам је судбина унапред преодрењена? Да ли Бог хоће да услиши наше молитве ако се молимо за лични успех у послу којим желимо да се бави
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, IgaL5086 рече
Помаже Бог Оче Савo!
Да ли нам је судбина унапред преодрењена? Да ли Бог хоће да услиши наше молитве ако се молимо за лични успех у послу којим желимо да се бави

Бог вам помогао

Судбина нам није одређена и у нашој православној традицији не постоји такав концепт, као нпр у исламу (кисмет). Ми смо ти који својим одговорним или неодговорним начином живота бирамо између раја и пакла, како овде на земљи, тако и на небу. На Божијем суду Бог ће само или препознати у нама лик свог јединородног Сина, јер њиме се све спасава тј. улази у вечно постојање, или га неће препознати. 

Бог је личност али не треба поистовећивати концепт наше индивидуалне личности са Богом. Бога "нико никада није видео", али га је јединородни Син објавио (уп. Јн 1.18) тј. пуноћа Божијег постојања пројавила се телесно у Исусу Христу, Бог се вечно сјединио са човеком у Христу. Истовремено Бог је својим Духом "свуда присутан и све испуњава" и Духом Светим "свака душа живи и узвисује се у чистоти, светли се тројичним јединством у светој тајанствености." Дакле, Тројичног Бога не можемо појмити нашим умом, већ треба да смиримо ум пред тајном Божијом и допустимо благодати Божијој да га просветли и учини нас причасним Богу, што пре свега бива у Цркви - Телу Христовом. Ако од Бога непросвећеним (непокајаним) умом тражимо разне ствари наше жеље се расипају као прашина, Бог нас не чује и не слуша јер ми не слушамо Бога и немамо свест о Њему. Наше молитве су често разговор са нашим сопственим помислима, и наша вера у Бога, вера у пројекцију сопственог палог ума који себе поистовећује са Богом.

Зато је важно да се молитвом отворимо за тајну Божију и тражимо како нас Христос учи пре свега Царство небеско (тј. присуство Божије), а онда ће нам се све остало придодати колико нам је потребно. Многе наше жеље и потребе заправо су производ нашег погрешног поимања и Бога и света око нас и нас самих и наших потреба. Те потребе су великим делом засноване на нашем егоизму тј. себичном индивидуализму и поимању себе одвојено од ближњих и од Бога. Охристовљењем свет видимо у другој светлости, у Духу Светоме отварају се видици међусобне повезаности свега створеног и коначног циља Божијег да све сједини у Христу. Зато је највиши и најузвишенији смисао молитве пребивање у Божијем присуству, како то велики молитвеници кажу, тиховање ума у срцу. Молитва постаје нови начин живота. Ту нема много речи и много жеља, нема питања, већ само дивљење и слављење Бога који се у свему тако дивно прославио.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Помаже бог оче Саво,


1) у тумачењу по св.Аверкију
( Четрдесетодневни пост и кушање од ђавола
 (Мт. 4,1-11; Мк. 1,12-13; Лк. 4,1-13)) 
 се каже :
 Главни смер кушања уперено је на људску природу Исуса, 
 на коју је ђаво усмерио свој утицај да би је управио на лажни пут.
 Христос је дошао међу људе на земљу да би међу њима основао Своје Царство - Царство Божје. 
 Два пута могла су водити том циљу: један, о коме су маштали тадашњи Јудејци пут брзог и блиставог 
 зацарења Месије као земаљског цара, други - пут спор и трновит, пут добровољног унутрашњег препорода људи,
 скопчан с многим страдањима не толико за следбенике Месије, већ и за Самог Месију.
 Ђаво је и хтео да одведе Господа с другог пута, намеравајући да га прелести, 
 по Његовом човештву, лакоћом првог, обећавајући не страдање, већ славу.
  ....
 Ђаво се надао, да ће једанпут саблазнивши се, 
 Исус и даље поступати тако: оградити се легионима анђела од гомиле непријатеља, 
 сићи с Крста, или призвати Илију да га спасе (Мт. 26,53; 27,40-49). 
 
 
2) Код аве Јустина пише такође (Догматика Православне Цркве – Том II):
 
 Да су страдање и смрт Богочовека неопходни саставни део његовог подвига спасења света, и да је то тако по неиспитаним  разлозима човекољубивог промишљања Божјег о свету, показује Спасова одлучна реч апостолу Петру: не мислиш што је Божје (τά του θεού) него што је људско (τα των ανθρώπων).
 ....
 Господ Христос није рекао: Сатана говори кроз твоја уста, него: иди од мене, Сатано! Јер је противник баш то желео, 
 да Христос не страда
(το μη παϋέίν τον Χριστόν). Ради тога je Он тако силно изобличио Петра, јер је знао да су се Петар и остали највише 
 бојали тога, и нису могли мирно слушати о томе. Из тог разлога Господ обелодањује
 и тајне мисли његове говорећи: не мислиш што је Божје него људско (Мт. 16, 23)
 ----------

3) Са друге стране опет Владика Атанасије на једном предавању
говори да свети Игњатије Антиохијски каже да је од ђавола било сакривено тајна страдања Христовог.

 
 Дали из прилога  под  тачкама 1 и 2 горе наведеног ,може да се закључи да је ђаво од самога почетка (када је Христос постио 40 дана и био кушан ) тј. тада када је кушао Господа већ знао да је пут страдања Христовог ,пут спасења за род људски,и да је Господ  ради тога пута и дошао (сишао међу људе ), па га је из тог разлога наводио на други пут ,као што пише св Аверкије ?  

 

Шта је уопште могао да зна ђаво о свему томе ?

И шта се мисли под овим што Владика Атанасије помиње (тачка 3 ) и каква је разлика (ако је има) између овога што Владика наводи и навода под тачкама 1 и 2 ?

Замолио бих вас да ми одговорите.

Унапријед хвала !

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 12/8/2017 at 16:17, Архимандрит Сава Јањић рече

Бог вам помогао, најбоље да о овоме поразговарате са својим парохијским свештеником.

Doba dan oce Savo! Po Vasem savetu sam pricao sa svojim parohijskim svestenikom o svom problemu telesne potrebe. On je rekao da telesni odnos nije potreba i da moram celog zivota da budem u celibatu, ako sam iskreni hriscanin, i da on nece da me ispovedi ako to prekrsim. (verovatno on ispoveda samo bezgresne ljude). Rekao sam mu jos da sam 4 godine u celibatu i da vise ne mogu da izdrzim, imam jaku potrebu i to mi stvara veliki psihicki i fizicki pritisak, na sta mi je on odgovorio da mi veruje jer on ne bi izdrzao tri dana bez telesnog odnosa a mene tera da budem dozivotno u celibatu. Tako da razgovor sa njim mi je samo jos otezalo situaciju, i osecam kao da sam otisao u neku nastranost, a meni treba duhovni lekar. recite mi sta da radim. Hvala!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Поштовани оче Саво, да ли постоје православни Албанци на Косову? Дa ли међу њима има људи који се интересују за православље и јели неко од њих тајно примио православље? Да ли тамо постоји прогон римокатоличке цркве и да ли је забрањен прелаз у римокатоличку вјеру, као што је случај са православном црквом?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      6 септембра, 2021 
      Рекоше ми да је синоћ испред Цетињског манастира било мирно. Спокој у души. Нема полиције. Само дискретно освјетљење које жмирка и чкиљи кроз крошње дрвећа, додатно дајући мистичност вијекова иза нас. Па се поново сјетих мојих дугих љета, дрвећа дивљих кестена на путу од Дворца краља Николе до манастира, и једне липе.
      Све је исто. И запитах се: зашто сада не уђете у манастир и истјерате “србијанске попове“? Ко вас данас спрјечава? И шта би јучерашње устоличење значило ако “србијанских попова“ данас нема. Ништа! Али нећете ви то.

      Фото: Принтскрин/Митрополија
      Знате да то нијесу србијански попови, него они исти којима сте приступали деценијама. Позивали их на славе и сахране. И даље су црногорски, ада који други? Све мимо тога је устројство цркве. Уједињење којем се стољећима тежило. Као што је Црна Гора чланица НАТО-а, али је ипак самостална и не зове се НАТО.
      Цетињани које је знам су и иначе оштри, имају неке своје често на први поглед неразумне и тврдоглаве ставове, али када им се благом ријечју приближите, загрле вас и гледају вас као род најрођенији. Све ће вам дати, џемпер са себе, свој кревет, задњу кору хљеба…братом вас звати, чак и ако другачије мислите.
      Зато што су то други од вас тражили. Зато што су вам послије стољећа и стољећа рекли да су окупаторски. А то су вам рекли домаћи окупатори – они који су вам све одузели, од Цетиња селендру без воде направили. Сад сте им најбољи. Када треба да јуришате за њихове џепове и џепове њихове дјеце.
      И није то ваша лаковјерност. Иако други покушавају да манипулишу вама. То је та ваша непосредност, црногорски инат и пизма у смислу да вам нико, па ни ваши најближи, не могу несто наметати “на силу“. Иако није на силу. Али је приступ важан. Вјерујем да то већ данас схватате. Али и не морате. То треба други да схвате. Схватају они то, али их није брига, злоупотребљавајући вашу наивну добродушност. И да своје представе вашим. Они који покушавају да искористе вашу непосредност, гледајући из оближњих кафана како испуњавате њихове материјалне интересе. Цетиње им само за то служи. Као и цијела Црна Гора, уосталом. Деценијама. Гурајући вам сада у руке црногорске заставе увезене из Кине.
      Велибор Марковић
      Извор: 
       
      Зашто сада не уђете у манастир и истјерате „србијанске попове“? – Журнал
      ZURNAL.ME Рекоше ми да је синоћ испред Цетињског манастира било мирно. Спокој у души. Нема полиције. Само дискретно освјетљење које жмирка и чкиљи кроз крошње дрвећа, додатно […]  
    • Од Ромејац,
      Код Новог Места купљено је имање за изградњу првог православног манастира у Словенији. Манастир ће бити посвећен Рођењу Пресвете Богородице, објавио је на свом званичном Инстаграм налогу Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.
      “Наша срећа је огромна. Код Новог Места смо купили имање за први православни манастир у Словенији. Посвећујем га Рођењу Пресвете Богородице. Дивни пејзажи, дивне монахиње, дивни људи… Благослов за пријатељску Словенију”, написао је Патријарх Порфирије.
      Извор
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Код Новог Места купљено је имање за изградњу првог православног манастира у Словенији. Манастир ће бити посвећен Рођењу Пресвете Богородице, објавио је на свом званичном Инстаграм налогу Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.

       
      “Наша срећа је огромна. Код Новог Места смо купили имање за први православни манастир у Словенији. Посвећујем га Рођењу Пресвете Богородице. Дивни пејзажи, дивне монахиње, дивни људи… Благослов за пријатељску Словенију”, написао је Патријарх Порфирије.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Током пожара у Северној Евији, чудо је спасило Свети манастир Светог Давида, ватрогасце и три монаха који су остали унутра. Монаси манастира навели су да је ватра дошла до зидова манастира, али Бог је био ту да га заштити!

       
      Ситуација је била критична у манастиру Светог Давида на језеру Евиа, где је пламен долазио до његових капија. Пламен је био огроман и према процени ватрогасне службе достизао чак 80 метара, док неприступачност терена спречавао ватрогасце да се приближе ватри.
      У изјави за грчку Православну агенцију (Ορθοδοξια) монаси манастира навели су да је ватра “лизала” зидове манастира. У међувремену, непрекидни пожари круже око села Палеохори и Каламоуди, приморавајући ватрогасне бригаде да воде одвојене битке, како би спречиле већу штету. Али чудом је пламен престао у дворишту манастира и историјски манастир је остао нетакнут.
      Вест је потврдио и заменик регионалног гувернера, господин Воурданос, који је изјавио да су оштећене само мале цркве које се налазе око манастира.
      Раније је монасима и онима који су пожурили да помогну да га пожар не уништи, наређено да се евакуишу. Монаси и ходочасници су понели са собом свете мошти, свете иконе и уклонили се из манастира по упутствима надлежних органа, док су три монаха одбила евакуацију и заједно са ватрогасцима остала у манастиру.
      Игуман Гаврило у очају је изјавио да је манастир препуштен на милост Божију, али је апеловао на све вернике да се моле: “Манастир Светог Давида је духовна лука у који долазе хиљаде ходочасника. Када су сви ти људи били обавештени, они су се молили Богу за спас манастира и Бог је услишио њихове молитве и чудо се догодило… Иако су огромне ватре спалиле све око манастира, а манастир је у овом тренутку нетакнут.”
      Игуман манастира Светог Давида, архимандрит Гаврило, разговарао је у среду ујутру са Атинском новинском агенцијом, где је изјавио:
      “Гушили смо се у диму. Видели смо само дим који је долазио према нама. Од браће која стижу у манастир сазнавали смо вести о местима докле је ватра стигла. Молили смо се да Богородица и свети старац заштите манастир од пожара који уништава све. Ватра је спалила све око манастира. Ипак, наши светитељи су заштитили манастир од уништења. Милошћу Божијом, манастир је спашен, али ми је жао што морам да кажем да нисмо имали никакве помоћи. Није било координације, није било довољно ватрогасаца. Неки људи су хтели да манастир изгори, не знам шта да кажем. Изашао сам из манастира у последњи час са још два монаха и два ватрогасца који су се такође евакуисали, јер је ситуација постајала све опаснија. Ватра је неконтролисано горела а да је нико није зауставио. Говоримо о великој боровој шуми која је изгорела. Имали смо бескрајне телефонске позиве и ништа се није догодило.” Међутим, иако су људи напустили манастир, Бог је био ту да га заштити!
      Митрополит Халкиски г. Хризостомос је изјавио да је ситуација била ван контроле. Такође је напоменуо да су многе цркве и многе куће запаљене, док је за оне који су изгубили своје домове, митрополит нагласио да ће бити збринути у хостелу Светог Јована Руског у Прокопима, али и у шаторима ако је потребно.
      Три ватрогасца који су учествовали у гашењу пожара у манастиру превезени су са опекотинама у оближњи Дом здравља.
      У исто време, на многе путеве и пролазе, који су водили од језера до манастира, срушили су се изгорели стубови, каблови за напајање, изгорела стабла и нису дозвољавала возилима ватрогасне јединице да се крећу по том подручју.
      Почела су да дејствују и три ватрогасна авиона (канадера), заједно са хеликоптером, који су се налазили у том подручју. Међутим, сва вода коју су избацивали авиони испаравала је услед врелине пре него што би додирнула тло. Борбу са пламеном водио је и велики руски ватрогасни авион Бериев-200, који је избачен из “битке” када је оштетио мотор током лета док је помагао копненим снагама у гашењу пожара на Евији. Његови пилоти, како преноси ЕРТ, успели су да га безбедно спусте на аеродром Елефсина.
      Према саопштењу гувернера Централне Грчке Фаниса Спаноса, „ватрогасци, полиција, добровољци, шумарски службеници, окружни и општински службеници уложили су надљудске напоре током целе ноћи да обуздају пламен. Настављамо свим снагама, јер је пред нама дуг и тежак пут “.
      У међувремену, агонија за становнике Северне Евије се наставља други дан заредом, где катастрофални пожари несконтролисано бесне и настављају своје ширење. Координациони центар издао је наређење за евакуацију многих насеља, што је такође најавио заменик министра цивилне заштите, господин Никос Хардалиас, током свог брифинга. Ватрогасна возила су заробљена у разним местима, а канадери и хеликоптер настављају да испуштају тоне воде, али фронтова има много. Позиви за помоћ авионом или копном су стални. Наредба о евакуацији такође је издата за село Коуркоулои. Тамо је пламен, међутим, окружио село и заробио у њему и ватрогасце и становнике, који траже излаз како би могли да се евакуишу.
      Неједнака битка са пламеном наставља се и у многим деловима Грчке. Пожар прети и предграђу Атине. Главни фронтови који се не могу контролисати постоје и данас, 5. августа, како у Северној Евији, тако и у Древној Олимпији, где су ватрогасци током целе ноћи улагали надљудске напоре да спрече да се ватра приближи археолошком налазишту, док је тамошњи храм изгорео.
      Манастир Светог Давида у Евији је био и дом чувеног старца из 20. века Светог Јакова из Евије који је канонизован крајем 2017.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 17. јула 2021. године, студио Радио Светигоре посјетио је катихета Бранислав Илић. Он је посјетио и гроб блаженопочившег Митрополита Амфилохија и обишао Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, као и манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, где се срео са Његовим Преосвештенством епископом буеносајреско – јужно централноамеричким г. Кирилом.


       
      Звучни запис разговора
       
      У студију Радио Светигоре, госта је дочекао новинар јереј Павле Божовић.
      У разговору са новинаром Радио Светигоре о. Павлом Божовићем, катихета Бранислав Илић говорио је о својој посјети митрополији црногорско-приморској, епархијама захумско-херцеговачкој и будимљанско-никшићкој, које је посјетио после једанаест година.
       
                                       
      Извор: Радио Светигора
×
×
  • Креирај ново...