Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

On 12/10/2017 at 14:06, Aleksandar Ivanovic рече

A da li onda mozete da odgovorite na drugo pitanje? 2. Ako je judaizam izvorna religija, kako je onda pravoslavna vera jedina istina? Hvala!

Јудаизам у данашњој форми нема континуитет са објавом Бога у Старом Завету. Бог је кроз историју Израиља припремао долазак Свога Сина у историју и много је старозаветних пророчанстава који указују на то. Стари завет је зато припрема за пуно откривење Бога у телу које смо добили једино у Исусу Христу који нам је Бога Оца објавио. Данашњи јудаизам наставак је фарисејске секте која је божанска предања дата преко Торе, пророка и других старозаветних списа погрешно протумачила и оптеретила низом моралистичких правила. У Новом Завету видимо на више места како Господ исправља фарисеје који су увели своја људска предања и претпоставили их божанским. Фарисеји и садукеји су имали погрешну слику о Богу и зато су дали да се Христос, Син Божији, разапне. "У свету беше, и свет кроз Њега постаде, и свет Га не позна. Својима дође и своји Га не примише" (Јн 1.10-11) Зато су Хришћани Нови Израиљ и једино хришћанство има пуни континуитет са старозаветним предањем. Јудаизам и ислам (који је настао као својеврсни амалгам неких јеврејских, хришћанских предања и Мухамедових фантазија) нису аутентично предање које нам открива Бога, иако садрже извесне елементе старозаветног предања, које, опет, они тумаче на сасвим другачији начин него ми. Једино Православна Католичанска Црква чува пуноћу апостолског предања, за разлику од других хришћанских конфесија (римокатолика, протестаната, тзв. оријенталних хришћана) које су ово предање оптеретили и искварили мањим или већим бројем погрешних учења или интерпретација, која немају темеља у учењу Цркве првих векова хришћанства, и која стварају мање или више погрешну слику о Христу - оваплоћеном Сину Божијем и његовом домостроју спасења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

  • Гости
On 3.9.2013. at 12:08, Марко Илић рече

Помаже Бог оче Саво.

Једно просто питање за Вас,у којој држави живите,личну карту које државе поседујете и законе које државе поштујете?

Свако добро од Господа

Срам те било!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Све поруке на овој теми које нису одговори оца Саве и нормална и пристојна питања форумаша ће бити уклоњене.

 

Форумаше се такође умољавају да не спамују, не тролују и не затрпавају ову тему својим међусобицама. Широк је овај форум можете своје дискусије водити било где, заиста нема потребе затрпавати ову тему.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог Оче Саво!

Нисам стигао пре, само сам желио да Вам се захвалим од свег срца што сте нас Ви и Ваша братија манастира Високи Дечани дочекали за Св. Стефана Дечанског. Задњи пут сам био давне 2011 године, ове године сам успео да добијем држављанство Србије пошто сам из Р. Српске. Било је величанствено, и сама бројка да је било преко 1500 људи и да је прошло све без инцидента, сваки коментар би био сувишан. Вама и Вашој братији и нашем народу на Косову и Метохији желим да од свег срца Св. Стефан помаже као и увек у најтежим тренутцима. Поздравите много Оца Илариона Лупуловића игумана манастира Драганац и његову братију, са мном је био ове године у Светој Земљи за Васкрс. Свако добро!

Ако имате андроид телефо и ако сматрате да ће неком користи андроид апп Апостол можете поделити линк на гоогл плај је 

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.hodocasnik.apostol

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
пре 48 минута, IgaL5086 рече

Помаже Бог Оче Саво!
Да ли је грех тетовирати се?

Размишљајући о оваквим питањима важно је да се подсетимо шта је грех. Да ли је то прекршај одређених законских моралних норми или све оно што нас отуђује од Бога. Грех је посрнуће правилног усмерења човекове воље, последица је помрачења ума и човекове егоцентричности у којој свет види као пројекцију сопствених страсти. У таквом стању човек живи у сталном страху и забринутости и грчевито тражи излаз кроз разне видове зависности и бега од стварности (алкохол, дрога, неморалан живот, видео игре). У оној мери у којој човек разним својим поступцима отуђује себе и од Бога и од своје аутентичне људске природе која нам је откривена преко Богочовека Христа, у тој мери живимо у стању греха, односно промашаја и заблуде. Уколико се не вратимо Богу, не преумимо, тј. покајемо грех постаје наша друга природа и у потпуности регулише наш однос према Богу и другима и човека води у стање дубоке духовне обмане која је ништа друго него духовна смрт. 

Конкретно, ако се човек тетовира да би привукао пажњу на себе или истакао одређену поруку за коју сматра да изражава његову личност запада у слепу улицу. Колико год истетовирали наше тело, нећемо променити оне истинске унутрашње узроке који изазивају дубоко стање незадовољства. Зато је много боље да духовно упишемо име Божије у свој ум и срце и да се украшавамо врлинама. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 12/10/2017 at 14:06, Aleksandar Ivanovic рече

A da li onda mozete da odgovorite na drugo pitanje? 2. Ako je judaizam izvorna religija, kako je onda pravoslavna vera jedina istina? Hvala!

Јудаизам у својој данашњој форми није изворна истина коју је Бог преко старозаветних праведника откривао и коначно у пуноћи објавио својим Сином оваплоћеним. Данашњи јудаизам је заправо наставак религиозне идеологије фарисеја, управо оних који нису препознали Христа као Бога и који су од Старог завета направили националну веру јеврејског народа придодајући бројна своја нова правила и предањањ. Зато су православни хришћани истински наследници древног Израиља. Старозаветна предања би била бесмислена без јединог кључа преко кога их можемо разумети, а то је Христос Богочовек. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 12/14/2017 at 15:26, grigorije22 рече

Zasto je Bog od Mojsija trazio krvne zrtve (zaklani volovi,jagnjad,golubovi itd)? Vegani kazu da Bogu ne treba nicija krv i da se krvne zertve prinose demonima.

Богу заиста не требају никакве крвне жртве и у 50 псалму псалмопојац Давид лепо каже: "Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено, Бог неће презрети". Приношење жртава у Старом завету део је божанске педагогије кроз коју је вођен израиљски народ у времену када је био окружен сличним религиозним системима који су почивали на принципу жртве и задовољења неретко крвождерних лажних богова. Зато ове жртве имају символичко значење и Христос својом жртвом љубави на Голготи укида крвну жртву и од тада приносимо бескрвну жртву - Свету Евхаристију која подразумева приношење васцелог нашег бића и целе творевине на освећење Богу у Христу Исусу Спаситељу. Евхаристија је жртва али не као старозаветне или незнабожачке жртве које имају за циљ да умилостиве гневног Бога, већ жртва љубави и мира и истовремено и знак будућег начина постојања које почиње већ овде и сада у Цркви, Телу Христовом. Божије благовољење јесте да надиђемо себичну индивидуалност и узрастемо у пуноћу раста Христовог и задобијемо охристовљену свест да смо сви у Христу позвани да будемо једно као један Хлеб Господњи и једна Чаша у Светој Евхаристији. Тог освештења и преображаја човека од себичне индивидуе која живи у страстима и греху у охристовљену личност нема без подвига с једне стране и благодати Божије која се даје по мери нашег истошћанија (испражњења). Што више у себи оставимо простора за Бога и друге то ћемо више постати причасници љубави Божије. Уколико останемо у свету свог себичног ја заувек ће нам бити страна Божија љубав и Царство небеско које почива на тој неизрецивој љубави. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог Оче Савo!
Да ли нам је судбина унапред преодрењена? Да ли Бог хоће да услиши наше молитве ако се молимо за лични успех у послу којим желимо да се бави
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, IgaL5086 рече
Помаже Бог Оче Савo!
Да ли нам је судбина унапред преодрењена? Да ли Бог хоће да услиши наше молитве ако се молимо за лични успех у послу којим желимо да се бави

Бог вам помогао

Судбина нам није одређена и у нашој православној традицији не постоји такав концепт, као нпр у исламу (кисмет). Ми смо ти који својим одговорним или неодговорним начином живота бирамо између раја и пакла, како овде на земљи, тако и на небу. На Божијем суду Бог ће само или препознати у нама лик свог јединородног Сина, јер њиме се све спасава тј. улази у вечно постојање, или га неће препознати. 

Бог је личност али не треба поистовећивати концепт наше индивидуалне личности са Богом. Бога "нико никада није видео", али га је јединородни Син објавио (уп. Јн 1.18) тј. пуноћа Божијег постојања пројавила се телесно у Исусу Христу, Бог се вечно сјединио са човеком у Христу. Истовремено Бог је својим Духом "свуда присутан и све испуњава" и Духом Светим "свака душа живи и узвисује се у чистоти, светли се тројичним јединством у светој тајанствености." Дакле, Тројичног Бога не можемо појмити нашим умом, већ треба да смиримо ум пред тајном Божијом и допустимо благодати Божијој да га просветли и учини нас причасним Богу, што пре свега бива у Цркви - Телу Христовом. Ако од Бога непросвећеним (непокајаним) умом тражимо разне ствари наше жеље се расипају као прашина, Бог нас не чује и не слуша јер ми не слушамо Бога и немамо свест о Њему. Наше молитве су често разговор са нашим сопственим помислима, и наша вера у Бога, вера у пројекцију сопственог палог ума који себе поистовећује са Богом.

Зато је важно да се молитвом отворимо за тајну Божију и тражимо како нас Христос учи пре свега Царство небеско (тј. присуство Божије), а онда ће нам се све остало придодати колико нам је потребно. Многе наше жеље и потребе заправо су производ нашег погрешног поимања и Бога и света око нас и нас самих и наших потреба. Те потребе су великим делом засноване на нашем егоизму тј. себичном индивидуализму и поимању себе одвојено од ближњих и од Бога. Охристовљењем свет видимо у другој светлости, у Духу Светоме отварају се видици међусобне повезаности свега створеног и коначног циља Божијег да све сједини у Христу. Зато је највиши и најузвишенији смисао молитве пребивање у Божијем присуству, како то велики молитвеници кажу, тиховање ума у срцу. Молитва постаје нови начин живота. Ту нема много речи и много жеља, нема питања, већ само дивљење и слављење Бога који се у свему тако дивно прославио.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Помаже бог оче Саво,


1) у тумачењу по св.Аверкију
( Четрдесетодневни пост и кушање од ђавола
 (Мт. 4,1-11; Мк. 1,12-13; Лк. 4,1-13)) 
 се каже :
 Главни смер кушања уперено је на људску природу Исуса, 
 на коју је ђаво усмерио свој утицај да би је управио на лажни пут.
 Христос је дошао међу људе на земљу да би међу њима основао Своје Царство - Царство Божје. 
 Два пута могла су водити том циљу: један, о коме су маштали тадашњи Јудејци пут брзог и блиставог 
 зацарења Месије као земаљског цара, други - пут спор и трновит, пут добровољног унутрашњег препорода људи,
 скопчан с многим страдањима не толико за следбенике Месије, већ и за Самог Месију.
 Ђаво је и хтео да одведе Господа с другог пута, намеравајући да га прелести, 
 по Његовом човештву, лакоћом првог, обећавајући не страдање, већ славу.
  ....
 Ђаво се надао, да ће једанпут саблазнивши се, 
 Исус и даље поступати тако: оградити се легионима анђела од гомиле непријатеља, 
 сићи с Крста, или призвати Илију да га спасе (Мт. 26,53; 27,40-49). 
 
 
2) Код аве Јустина пише такође (Догматика Православне Цркве – Том II):
 
 Да су страдање и смрт Богочовека неопходни саставни део његовог подвига спасења света, и да је то тако по неиспитаним  разлозима човекољубивог промишљања Божјег о свету, показује Спасова одлучна реч апостолу Петру: не мислиш што је Божје (τά του θεού) него што је људско (τα των ανθρώπων).
 ....
 Господ Христос није рекао: Сатана говори кроз твоја уста, него: иди од мене, Сатано! Јер је противник баш то желео, 
 да Христос не страда
(το μη παϋέίν τον Χριστόν). Ради тога je Он тако силно изобличио Петра, јер је знао да су се Петар и остали највише 
 бојали тога, и нису могли мирно слушати о томе. Из тог разлога Господ обелодањује
 и тајне мисли његове говорећи: не мислиш што је Божје него људско (Мт. 16, 23)
 ----------

3) Са друге стране опет Владика Атанасије на једном предавању
говори да свети Игњатије Антиохијски каже да је од ђавола било сакривено тајна страдања Христовог.

 
 Дали из прилога  под  тачкама 1 и 2 горе наведеног ,може да се закључи да је ђаво од самога почетка (када је Христос постио 40 дана и био кушан ) тј. тада када је кушао Господа већ знао да је пут страдања Христовог ,пут спасења за род људски,и да је Господ  ради тога пута и дошао (сишао међу људе ), па га је из тог разлога наводио на други пут ,као што пише св Аверкије ?  

 

Шта је уопште могао да зна ђаво о свему томе ?

И шта се мисли под овим што Владика Атанасије помиње (тачка 3 ) и каква је разлика (ако је има) између овога што Владика наводи и навода под тачкама 1 и 2 ?

Замолио бих вас да ми одговорите.

Унапријед хвала !

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 12/8/2017 at 16:17, Архимандрит Сава Јањић рече

Бог вам помогао, најбоље да о овоме поразговарате са својим парохијским свештеником.

Doba dan oce Savo! Po Vasem savetu sam pricao sa svojim parohijskim svestenikom o svom problemu telesne potrebe. On je rekao da telesni odnos nije potreba i da moram celog zivota da budem u celibatu, ako sam iskreni hriscanin, i da on nece da me ispovedi ako to prekrsim. (verovatno on ispoveda samo bezgresne ljude). Rekao sam mu jos da sam 4 godine u celibatu i da vise ne mogu da izdrzim, imam jaku potrebu i to mi stvara veliki psihicki i fizicki pritisak, na sta mi je on odgovorio da mi veruje jer on ne bi izdrzao tri dana bez telesnog odnosa a mene tera da budem dozivotno u celibatu. Tako da razgovor sa njim mi je samo jos otezalo situaciju, i osecam kao da sam otisao u neku nastranost, a meni treba duhovni lekar. recite mi sta da radim. Hvala!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Поштовани оче Саво, да ли постоје православни Албанци на Косову? Дa ли међу њима има људи који се интересују за православље и јели неко од њих тајно примио православље? Да ли тамо постоји прогон римокатоличке цркве и да ли је забрањен прелаз у римокатоличку вјеру, као што је случај са православном црквом?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 17. јула 2021. године, студио Радио Светигоре посјетио је катихета Бранислав Илић. Он је посјетио и гроб блаженопочившег Митрополита Амфилохија и обишао Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, као и манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, где се срео са Његовим Преосвештенством епископом буеносајреско – јужно централноамеричким г. Кирилом.


       
      Звучни запис разговора
       
      У студију Радио Светигоре, госта је дочекао новинар јереј Павле Божовић.
      У разговору са новинаром Радио Светигоре о. Павлом Божовићем, катихета Бранислав Илић говорио је о својој посјети митрополији црногорско-приморској, епархијама захумско-херцеговачкој и будимљанско-никшићкој, које је посјетио после једанаест година.
       
                                       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У овонедељној емисији Храм, поводом монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски", која је штампана на српском, руском, енглеском разговарамо са њеном ауторком, историчарком уметности проф. др Светланом Смолчић Макуљевић, деканом Факултета дигиталних уметности Београдског универзитета - Метрополитан. Аутор и водитељ Душанка Зековић.

       
      Звучни запис емисије
       
      „Манастир, црква и простор Светог Прохора Пчињског чувају мошти и сећање на балканског анахорету и пустињака Светог Прохора, који је живео и подвизавао се на овом месту у византијском периоду (XI век). Манастир се налази у долини планине Козјак, на ,на левој обали реке Пчиње, око 30 км јужно од града Врања. Заклоњен је густим шумама Суве Стене и Градишта. До манастира се стиже путевима који су били важни још у римској, византијској и српској средњовековној комуникацији. Манастир се налази у близини пута Виа Милитарис, који је од Београда и Ниша, преко Софије, водио за Цариград. У Византији се овај пут називао Царски пут, да би касније био зван и Цариградски друм. У Византији су овом такозваном дијагоналном артеријом путовали ходочасници, путници, трговци и војници, а често је била на мети упада Арапа, Словена и Бугара. У средњем веку, кроз Врање су пролазили путеви који повезују зетско приморје са Софијом и Цариградом, Повардарје са Солуном и рударску област Новог Брда. Из Врања су се одвајала два пута која су водила према Солуну. Један је повезивао Врање са Солуном преко Скопља и Велеса, а други, који је пролазио поред манастира Светог Прохора Пчињског, ишао је даље преко села Клиновца и Свете Петке, планине Рујан, Пељинца, Овчег поља, Велеса, па све до Солуна и Егејског мора. Манастир је, осим са Врањем, добро повезан са градовима: Кумановом, Скопљем, Кратовом, Велесом, Кривом Паланком, Прешевом, Бујановцем, Гњиланем и Трговиштем". (Из монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски" Светлане Смолчић Макуљевић)
       
      Извор: РТС
    • Од александар живаљев,
      IGUMANIJA TEODORA, STAREŠINA MANASTIRA VOLJAVČA KOD KRALJEVA
      Molitva, pa organska proizvodnja
      2, jul 2021. 
      Dimitrije Gašić
        Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu
      „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom površinom obradivog zemljišta. Proizvodimo uglavnom za sopstvene potrebe i potrebe onih koji nam pomažu. Sve što pretekne, mi prodajemo. Imamo krave, koze, koke, magarice. To je budućnost - u proizvodnji mleka i proizvoda od magarećeg mleka“, kaže za Novu ekonomiju Igumanija Teodora, starešina manastira Voljavča kod Kraljeva. Kako kaže, svakodnevno pripremaju hranu, to je jedno od poslušanja u manastiru. „Skoncentrisani smo na molitve i bogosluženja koja su u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Nakon molitve, svako ide na svoje poslušanje. Neko kuva, neko radi u šivari, neko oko stoke, neko u bašti, neko je gostoprimac, neko radi na održavanju. Kada je neki veći posao u pitanju, onda smo svi zajedno na poslušanju.“ 
      Mir i tišina vas prvo dočekaju još na ulasku u manastir. Dok ulazimo u portu, monahinja koja stoji pored stabla višnje savija granu i nudi nas da probamo, kako kaže, neobično slatku višnju. Ekskurzije i posetioci non-stop pristižu, a dan ranije bilo je i venčanja i krštenja. Nakon molitve, gosti sedaju za sto ispred manastira i služe se manastirskim proizvodima. 
      Manastir Voljavča u Bresnici kod Kraljeva osnovan je za vreme seobe Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija II Čarnojevića. Vekovima je bio muški, a od 1955. postaje ženski. Na posedu se nalaze dve crkve – stara i nova posvećene sv. Prokopiju i sv. Petki. Danas, sestrinstvo čini pet monahinja i igumanija Teodora koje na imanju od dva hektara proizvode organsko voće i povrće, a od kozijeg i magarećeg mleka prave sireve i kačkavalje. Ceo kraj bogat je dunjama, pa se u manastiru proizvodi i prodaje organsko slatko i rakija. 
      Danas ste zvanično pustili u prodaju manastirske proizvode. Šta sve proizvodite?
      Imamo krave i koze, od njih dobijamo određenu količinu mleka. Prvenstveno smo se skoncentrisali na proizvodnju kozjeg sira i kačkavalja, s obzirom na to da proizvoda od kravljeg mleka ima mnogo na tržištu. Odlučili smo da tržištu ponudimo i dimljeni kozji kačkavalj, takođe.
      Ko pravi kačkavalj?
      Svi mi.
      I vi?
      Da, ovde pravimo, u manastiru. Nas šest monahinja podjednako učestvujemo u proizvodnji. Imamo i sušaru, opremljenu mašinom, koja odradi najveći deo posla. Svakako, posla tu ima i za nas, s obzirom na to da je tu peć potrebno i ložiti.
      Dakle, oslanjate se na modernu tehnologiju.
      Naravno, iako smo manastir, vrlo rado koristimo modernu tehnologiju, ono što je neophodno. Tehnologija te vrste nam veoma štedi vreme. Recimo, nekada smo morali da organizujemo mobe i pozivamo ljude, dvadesetak minimum, iz okolnih sela da nam pomognu da plastimo. Danas, dva čoveka brzo i lako, zahvaljujući traktorima i mašinama za baliranje, mogu da završe posao. 
      Ovaj kraj je bogat dunjama,  ima li ih i na manastirskom posedu?
      Dunja imamo u izobilju. Odlučili smo da napravimo slatko i plasiramo ga na tržište. Naše slatko od dunja nema nikakvih konzervansa, dodataka. Povezali smo se sa ljudima iz Beograda koji će nam pomoći da naše slatko ponudimo tržištu. 
      Kako vi gledate na potrebu sve većeg broja ljudi, ne samo u Srbiji, za organskom hranom?
      Vraćamo se sebi. Čovečanstvo je malo preteralo u svemu. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu, da se to ne zloupotrebi. Mi smo to zloupotrebili na svoju štetu. I mi u manastiru Voljavča koristimo tehnologiju, ali kao što rekoh, umereno i ne na svoju štetu. 
      Извор: 
      Molitva, pa organska proizvodnja
      NOVAEKONOMIJA.RS Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла на небеса вазнети, да туђа рука крај тебе не плеви…

       
      Ови стихови песникиње Десанке Максимовић посвећени манастиру Грачаница, обузму мисли и срца већине посетилаца ове светиње која стамено, већ 700 година краси и оплемењује не само истоимено место на Косову и Метохији. Ова светиња изнад сваког времена, како су нам казале монахиње, својим постојањем уздиже и читаво православље, а највише српски народ на централном Космету којем је окосница живота и опстанка.
      – Када је подизао Грачаницу, краљ Милутин је сазидао небо на земљи – казала нам је стидљиво једна од монахиња.
      Себе је за сва времена, каже, уздигао овом светињом, а свом народу је остави за вечност и понос. А да је тако, вели, најбоље потврђују верници који манастир ходочасте, али и сви они који Грачаницу посећују због њене безвременске лепоте.
      – Чини ми се да ове године наш народ више него икада радосније и срећније долази у наш манастир – говори нам у предивној порти Бобан Тодоровић, кустос Грачанице. – Јубилеј седам векова светиње, тиче се и упокојења и канонизације њеног ктитора краља Милутина. Иако је канонизован кроз лозу Немањића, он је један од краљева који је као ктитор на десетине светиња и лично проглашен светитељом.
      Од тренутка када је краљ Милутин 1321. године завршио Грачаницу, како објашњава наш саговорник, све се овде променило.
      – Почео је да се шири град Градинце или Грачаница, а самим тим и околна места. Овде су почели да долазе велики владари које је наш краљ Милутин примао заступајући српску државу. Преговори су се одвијали и око ширења територије, али и око склапања бракова важних по државу – прича нам Тодоровић. – Те, 1321, краљ Милутин се из Грачанице преселио у Неродимље, где је написао пергамент који је јединствена повеља и потврда чија је ово светиња, на чијој је територији и коме припада.
      Молитве које се у њој приносе Богу и свим светим су, каже наш саговорник, саставни део живота Срба јер готово да нема тренутка се бар један верник не моли у светињи краља Милутина.
      – Иако смо прославу овако значајног јубилеја прилагодили околностима пандемије, наш народ који живи око манастира, али и из читаве земље, зна вредност ове светиње и зато је радо посећују – с радошћу и поносом говори наш саговорник.
      Он каже да је манастир и протеклих дана упркос честим забранама приштинских власти походило много верника из централне Србије, а да их очекују у већем броју и наредних дана током обележавања Видовданских свечаности у Грачаници, чија је манастир – окосница.
       
      ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ
       
      Видовданске свечаности у Грачаници, које обухватају низ пригодних манифестација, почеле су ликовном колонијом са које ће остварења бити приказана на изложби 25. јуна. Тада ће и награду “Лонгин” из области ликовне културе примити проф. Бранислав Тодић, историчар уметности, један од највећих познавалаца фрескосликарства из доба краља Милутина. Награда му је додељена за целокупно стваралаштво и као аутору монографије о Грачаници – каже Небојша Јевтић, уредник Галерије Дома културе у Грачаници.
       
      Извор: Новости
×
×
  • Креирај ново...