Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

Pomaze Bog, Oce Savo! 

1. Hteo sam da pitam nesto sto me dugo muci, a cemu nisam nasao odgovor. U pitanju je nagon koji imam za telesnim odnosom. Ja jos uvek nisam nasao zenu za brak, i zato ne mogu da nadjem resenje za sebe. Ovde me muce dve krajnosti koje mi razaraju psihu i telo. Zelim da ugodim Bogu ali mi to ne uspeva. Odnos pre braka je greh, ali ja ne mogu jednostavno da se suzdrzavam vise, prosto mi fizicki nije dobro i osecam jak nagon. Postim, molim se, pricescujem ali nista ne pomaze, i dalje imam veliku potrebu. Sa druge strane imam strah od Boga, ako se ne suzdrzim, da ce mi to zameriti i onda mi ni psihicki ni duhovno nije dobro, i fizicki patim, tako da ne mogu da podnesem vise ovaj pritisak. Imam osecaj, ako se budem jos malo suzdrzavao da cu da poludim i da odem u drugu krajnost ili postati psihicki bolesnik. Sta da radim? 

2. Ako je judaizam izvorna religija, kako je onda pravoslavna vera jedina istina?

Hvala puno!   

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Хвала Богу већ је обновљен један број наших цркава и манастира. Највише успеха доживела је обнова Богословије у којој сада имамо 37 ученика и ускоро ћемо имати вероватно и ученике из свих разреда. Што

Манастир Високи Дечани је општежиће са 25 монаха и искушеника. Наш свакодневни живот је организован према устаљеном типику иако трентуно због изградње конака у коме ће од октобра живети братија морамо

- Da li mislite da vasi komentari na tviteru gde cesto Kosmet nazivate Kosovom,gde politicarku sa Kosmeta nazivate presednicom Kosova... Bune samo kako vi kazete lazne patriote i nacionaliste ili misl

Постоване слике

omaze Bog, Oce Savo! 

1. Hteo sam da pitam nesto sto me dugo muci, a cemu nisam nasao odgovor. U pitanju je nagon koji imam za telesnim odnosom. Ja jos uvek nisam nasao zenu za brak, i zato ne mogu da nadjem resenje za sebe. Ovde me muce dve krajnosti koje mi razaraju psihu i telo. Zelim da ugodim Bogu ali mi to ne uspeva. Odnos pre braka je greh, ali ja ne mogu jednostavno da se suzdrzavam vise, prosto mi fizicki nije dobro i osecam jak nagon. Postim, molim se, pricescujem ali nista ne pomaze, i dalje imam veliku potrebu. Sa druge strane imam strah od Boga, ako se ne suzdrzim, da ce mi to zameriti i onda mi ni psihicki ni duhovno nije dobro, i fizicki patim, tako da ne mogu da podnesem vise ovaj pritisak. Imam osecaj, ako se budem jos malo suzdrzavao da cu da poludim i da odem u drugu krajnost ili postati psihicki bolesnik. Sta da radim? 

2. Ako je judaizam izvorna religija, kako je onda pravoslavna vera jedina istina?

Hvala puno!   

Бог вам помогао, најбоље да о овоме поразговарате са својим парохијским свештеником.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 11/2/2017 at 23:43, Nikola Radenkovic рече

Oce Savo, blagoslovite.

Imam jedno pitanje ako biste nesto mogli da nam kazete o ikonama ili da nas uputite na neke izvore. Na ime, odavno sam primetio da se cini kao da lik na ikoni Hrista, Bogorodice, ili svetaca moze da promeni izraz lica, koji najcesce odgovora samom unutrasnjem nastrojenju posmatraca. Da li se tu radi o posebnim tehnikama slikanja pri kojima se ostavlja da emocija lika bude nedefinisana, pa se s toga moze ciniti kao da se menja izraz lica? Ili se radi o necem drugom? Inace samo desavanje promene se nikad ne registruje, vec ikona jednostavno izgleda drugacije iz dana u dan. Da li i sam termin zivopis, iliti zoografija, ima neke veze sa tom pojavom?

Uvek me je bilo malo sramota da nekoga pitam o tome. Medjutim pre nekoliko dana moja petogodisnja cerka se nakon nekog svog nestasluka iznenada okrenula ka ikoni Hristovoj i kao imitirajuci ljutinu rekla 'a, ljutis se!' Zato me je ovo pitanje opet malo zaintrigiralo.

Hvala Vam oce Savo.

Бог благословио брате. Икона се дефинитивно не мења сама по себи, већ се променом нашег расположења и уопште унутрашњег стања мења начин на који доживљавамо стварност. Будући да све све информације које примају наша чула, преко нервног система долазе и бивају обрађене у мозгу, све што видимо, чујемо, опипамо, помиришемо или окусимо, тамо добија коначни облик и постаје конкретно искуство. Познато је,  да наше душевно стање, као и разни други фактори карактеристични за сваког појединог човека, и те како утичу на овај процес перцепције стварности. Отуда се дешава да на спољашњим објектима често пројектујемо сопствено стање. На сличан начин уметник пројектује своје унутрашње, и душевно и духовно стање на спољне објекте, што се на пример, посебно може приметити у иконографији. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 11/2/2017 at 12:20, Кратос рече

Pomaže Bog oče Savo,da li je Sin Božiji,Logos imao telo ,,pre,, stvaranja sveta,na nivou večnog postojanja Svete Trojice?

Znači kada Otac kaže ,,Hajde da načinimo čoveka po obličiju našem,, ,u trenucima kada u stvorenom svetu još ni nema prvoga čoveka Adama,da li tada je Sin Božiji već Isus Hristos,ovaploćeni Logos?

Nadam se da je pitanje jasno.

Бог вам помогао. Наравно да Божански Логос није имао тело пре стварања света и човека иако је у предвечном промислу (односно предвечном савету) Божијем оваплоћење Сина Божијег било укључено и да би се догодило независно од првородног греха. „...него часном крвљу Христа, као Јагњета непорочног и безазленог, предвиђеног још пре постања света, а јављеног у последња времена ради вас“ (1 Пт. 1, 19-20), „Него говоримо премудрост Божију у тајни сакривену, коју предодреди Бог пре векова за славу нашу“ (1 Кор. 2, 7); „Као што нас и изабра у Њему пре постања света да будемо свети и непорочни пред Њим, у љубави, предодредивши нас себи на усиновљење кроз Исуса Христа, по благонаклоности воље своје, на похвалу славе благодати своје, којом нас облагодати у Љубљеноме…“ (Еф. 1, 4-6). Све што је створено, створено је, дакле, за Христа и Христом да би се у Христу све сјединило и ушло у вечно постојање, а то не би било могуће да оваплоћење није било "предвиђено" тј. планирано пре стварања свега. - „Јер Њиме би саздано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били престоли или господства, или началства или власти: све је Њиме и за Њега саздано“ (Кол. 1, 16); „…обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу своме које унапред одреди у Њему, за остварење пуноће времена, да се све састави у Христу, оно што је на небу и што је на земљи, у Њему...“ (Еф. 1, 9-10).

Човек је створен по лику Божијем и подобију "κατ᾿ εἰκόνα ἡμετέραν καὶ καθ᾿ ὁμοίωσιν" (בְּצַלְמֵ֖נוּ כִּדְמוּתֵ֑נוּ - betsalemu kidmutenu). Ово указује на божанско назначење човека као слободне личности која је позвана да ураста у пуноћу заједнице са Богом и овде се конкретно, колико ми је познато по светоотачкој традицији, не односи конкретно на човечански лик оваплоћеног Бога Логоса. Говорећи о овим стварима наш кључни проблем јесте што време доживљавамо линеарно, а на нивоу Божијег постојања време постоји као вечност и зато много тога треба да разумемо условно. Адам је створен по лику Божијем, а Христос, нови Адам, је икона невидљивог Бога (уп. Кол 1.15). Први Адам није послушао Бога, а други му је био послушан до смрти и то смрти на крсту (уп. Фил 2.8). Имајући у виду да је све што је створено, створено за Христа, стварање првог Адама није коначница стварања Човека који је предназначен да постоји једино као Богочовек и у њему све да буде сједињено са Богом. Зато је хришћанство у свему христоцентрично, а не хуманоцентрично. То је једна сасвим другачија перспектива у којој многа питања сагледавамо на другачији начин (разлике између полова, однос личности и индивидуе, однос мноштва и једнога, тајна постојања у есхатону итд). Зато је Христос и алфа и омега свега.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 10/24/2017 at 21:33, snebivljivi maslacak рече

Pomaze Bog. Oce Savo, u jednom snimku sa starcem Tadejem, jedan covjek je pitao starca da prokomentarise pricanje mitropolita Amfilohija o neblagoslovu i kako taj neblagoslov ima strasne posledice na covjeka za citav zivot. Starac Tadej je tu pricao kratko o blagoslovu a ne obratno. Mozete li vi reci nesto o tome. Sta se desava ako zelimo ali ne damo sve od sebe da na vrijeme ispunimo blagoslov. Ako taj blagoslov treba da ispunimo do odredjenog roka. Zanima me jer sam dobila blagoslov za koji se plasim ocu li dati sve od sebe da ga do datog roka ispunim. Sta ako ga ne ispinim na vrijeme...

Благослов не треба гледати као фатву, дефинитивно и непромењиво мишљење, наредбу. Благослов је више упутство, савет, а од нас и наше слободе зависи како ћемо одговорити на ту добру реч. Механичко и магијско схватање благослова је погрешно. Супротно благослову је злословље које човека наводи на грех тј. на отуђење од Бога и ближњих.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Архимандрит Сава Јањић рече

Наравно да Божански Логос није имао тело пре стварања света и човека

Драги оче Саво, Кратос је познат као провокатор, тако да му није ни замерити.

Реч је о једном синопсису Ладарије који сам поставио као тему, а чија рефлексија се ослања на писамске изјаве и није баш за одбацити априори. Пошло се од Павла који вели да је Отац створио свет кроз Исуса Христа. Када кажемо ово "име и презиме" не можемо да мислимо на разоваплоћеног Логоса. Идентичне изјаве имамо и у Симболу вере.

Нико неће негирати да је Логос у историји преузео тело и душу, али се поставља проблем промене у ипостаси Логоса ако му накнадно додамо и човештво. Ако оперишемо у категоријама времена и простора, мораћемо да кажемо да је јединство природа остварено кроз вољу, односно да је накнадно у временској равни. Јединство природа се тиче атемпоралних енергија Божијих, тако да ће Јустин Поповић, у једном тексту који сам привео, рећи да човек постаје беспочетним кроз сједињење са Сином Божијим. Наравно да је ова изјава бесмислена када говоримо из наше перспективе, јер сви знамо да смо се родили у једном моменту, али како онда можемо да будемо беспочетни? Међутим, Јустин то лупи и остаде жив!:D

Исто имамо када говоримо о уипостазираној природи и сложеној Ипостаси Бога Логоса. Овде се не расправља само о енергијском плану у божанском, него о ипостаси која се мења. Верујем да морамо у свему избацити временско пре и после, и говорити о разлици и примату, односно узроку. Логички, Логос предпостоји као "го", без људске природе. Али реално не постоји тако. Пре бих ово гледао у јовановском кључу, да нам Ис изврши егзегезу Оца, преприча нам историју Оца, јер без јављања Логоса у телу не бисмо имали појма о Богу, односно, наслућивали бисмо да "има нека сила", али ништа више. 

Кратос је само стари манихејац коме не улази у главу шта је Бог радио пре него што је створио свет? Он уводи категорију времена у самог Бога, тако да испада да се Бог забављао сам са собом, па му у једном моменту пало на памет да створи свет, не разумевајући да је накнадно постојање света само математичка одредница. Само из бркања ових нивоа ми упадамо у конфузију. Као што Никодиму из Јн 3 није било јасно како матор може да се врати у материцу! А Ис му вели да је  он Син Човечији који је сишао са неба. Не вели "голи" Логос или Син Божији. Не халуцинира Јован, као што су неприхватљиве западњачке тврдње да је овде посреди језик накнадних хр заједница. Тј. ми га сада видимо као Сина Човечијег па тако кажемо. Мени су Писма дубља. Ништа није случајно написано. Ово не значи што су православни некоректно пришили Аполинарију, да је сишао у Дјеву неки Небески човек. То овај никад није рекао. Тешко је растумачити шта је стварно и мислио Аполинарије јер немамо те списе у довољној мери. Но, битно је да је могуће говорити о Сину Човечијем који је сишао са неба, али без ових забуна. У времену се голи Логос оваплоћава, али све те акције нису само временске. Јер ништа што је Логос урадио није ограничено само на једно време и један простор. Нема никакве магије у његовом деловању, него је његово дејство ванвременско и ванпросторно и зато нас све обухвата.             

  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Ivan Marković рече

Kratos nije provokator i nije manihejac. Bar ja nisam za godinu i kusur dana na ovom Forumu video takvo što. Izvinjavam se na upadu ocu Savi.

Ти си у селидби, тако да смо се сложили да ти живци нису на месту... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Zoran Đurović рече

Ти си у селидби, тако да смо се сложили да ти живци нису на месту... 

Ne pravi ocu cirkus na temi. Ja se više neću oglašavati ovde jel nije primereno da ocu Savi zagušujem temu, ali nisam mogao da dozvolim da mi olajavaš bližnjeg. To bi bilo to. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 32 минута, Zoran Đurović рече

Драги оче Саво, Кратос је познат као провокатор, тако да му није ни замерити.

Реч је о једном синопсису Ладарије који сам поставио као тему, а чија рефлексија се ослања на писамске изјаве и није баш за одбацити априори. Пошло се од Павла који вели да је Отац створио свет кроз Исуса Христа. Када кажемо ово "име и презиме" не можемо да мислимо на разоваплоћеног Логоса. Идентичне изјаве имамо и у Симболу вере.

Нико неће негирати да је Логос у историји преузео тело и душу, али се поставља проблем промене у ипостаси Логоса ако му накнадно додамо и човештво. Ако оперишемо у категоријама времена и простора, мораћемо да кажемо да је јединство природа остварено кроз вољу, односно да је накнадно у временској равни. Јединство природа се тиче атемпоралних енергија Божијих, тако да ће Јустин Поповић, у једном тексту који сам привео, рећи да човек постаје беспочетним кроз сједињење са Сином Божијим. Наравно да је ова изјава бесмислена када говоримо из наше перспективе, јер сви знамо да смо се родили у једном моменту, али како онда можемо да будемо беспочетни? Међутим, Јустин то лупи и остаде жив!:D

Исто имамо када говоримо о уипостазираној природи и сложеној Ипостаси Бога Логоса. Овде се не расправља само о енергијском плану у божанском, него о ипостаси која се мења. Верујем да морамо у свему избацити временско пре и после, и говорити о разлици и примату, односно узроку. Логички, Логос предпостоји као "го", без људске природе. Али реално не постоји тако. Пре бих ово гледао у јовановском кључу, да нам Ис изврши егзегезу Оца, преприча нам историју Оца, јер без јављања Логоса у телу не бисмо имали појма о Богу, односно, наслућивали бисмо да "има нека сила", али ништа више. 

Кратос је само стари манихејац коме не улази у главу шта је Бог радио пре него што је створио свет? Он уводи категорију времена у самог Бога, тако да испада да се Бог забављао сам са собом, па му у једном моменту пало на памет да створи свет, не разумевајући да је накнадно постојање света само математичка одредница. Само из бркања ових нивоа ми упадамо у конфузију. Као што Никодиму из Јн 3 није било јасно како матор може да се врати у материцу! А Ис му вели да је  он Син Човечији који је сишао са неба. Не вели "голи" Логос или Син Божији. Не халуцинира Јован, као што су неприхватљиве западњачке тврдње да је овде посреди језик накнадних хр заједница. Тј. ми га сада видимо као Сина Човечијег па тако кажемо. Мени су Писма дубља. Ништа није случајно написано. Ово не значи што су православни некоректно пришили Аполинарију, да је сишао у Дјеву неки Небески човек. То овај никад није рекао. Тешко је растумачити шта је стварно и мислио Аполинарије јер немамо те списе у довољној мери. Но, битно је да је могуће говорити о Сину Човечијем који је сишао са неба, али без ових забуна. У времену се голи Логос оваплоћава, али све те акције нису само временске. Јер ништа што је Логос урадио није ограничено само на једно време и један простор. Нема никакве магије у његовом деловању, него је његово дејство ванвременско и ванпросторно и зато нас све обухвата.             

  

Оче Зоране, а да ову поруку копирате и на ону тему где смо то говорили? Било би добро.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Vedran рече

Оче Зоране, а да ову поруку копирате и на ону тему где смо то говорили? Било би добро.

Јави интелигентној Снежани да откључа тему. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Zoran Đurović

То што си читао код оца Јустина сам и ја читао код оца Софронија Сахарова. А мислим да сам прочитао и код Паламе, али нисам сто посто сигуран.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Zoran Đurović рече

Јави интелигентној Снежани да откључа тему.

Лукавој, лукавој! :))

Пријавио сам. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ПомажеБог оче Саво.

Одувек су ме привлачиле ове речи из Књиге Проповједникове: 

Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање, умножава муку.

Сасвим сам неука, никако да дођем до химни светог Григорија Богослова. Беседе његове ми драге веома. не знам да ли ћу још успети нешто из теолошке литературе да прочитам, изгледа ми није дато-

Али,  наведене стихове из Књиге Проповедникове, не умем да протумачим у потпуности.

Праштајте

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 12/8/2017 at 16:17, Архимандрит Сава Јањић рече

Бог вам помогао, најбоље да о овоме поразговарате са својим парохијским свештеником.

A da li onda mozete da odgovorite na drugo pitanje? 2. Ako je judaizam izvorna religija, kako je onda pravoslavna vera jedina istina? Hvala!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом писма које је г. Албин Курти упутио српском православном манастиру Високи Дечани, Епархија рашко-призренска остаје при свом раније јасно изложеном ставу да ако косовске албанске институције желе да покажу минимум добре воље за поштовање верских права СПЦ на Косову и Метохији, дужне су да у потпуности испуне одлуку Уставног суда Косова из 2016. године о признавању манастирске имовине. Ова одлука се већ пет година упорно игнорише упркос захтевима за њено спровођење од стране манастира и међународних представника.

       
      Поред тога, министар за просторно планирање из владе г. Куртија јавно je одбацио одлуку Комисије за специјалне заштићене зоне из новембра 2020. о изградњи заобилазнице око заштићене зоне манастира. Минирањем ове одлуке која је донесена уз међународно посредништво, практично се позива на кршење закона о заштићеним зонама.
      У оваквој ситуацији одговарање на оваква писма, без претходно показаног поштовања судских одлука и владавине права, потпуно је беспредметно.
       
      Српска Православна Епархија рашко-призренска
      Призрен- Грачаница 27. мај 2021. године
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 3. маја 2021. године, на празник Светог владике Николаја Жичког и Охридског, манастир Раковицу где се поклонио честицама светитељевих моштију.

       
      Његову Светост Патријарха дочекала је високопреподобна игуманија Евгенија са сестринством. Патријарх се помолио светињама у манастирским храмовима Светог архангела Михаила, Светог Николе Мирликијског и Успења Пресвете Богородице, а затим на гробовима својих претходника патријараха Димитрија и Павла отпевао васкршњи тропар.
      Посету манастиру Раковици Патријарх српски г. Порфирије је завршио обиласком спомен собе патријарха Павла.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом одлуке угледне европске невладине организације за културну баштину EUROPANOSTRA од 8. априла 2021. да уврсти манастир Високи Дечани, поред неколико других културно-историјских објеката у Италији, Аустрији, Северној Македонији, Хрватској и Грчкој у овогодишњу листу седам најугроженијих споменика културе у Европи,  већ данима смо сведоци организоване кампање коју спроводе косовске институције, албанске организације цивилног друштва на Косову (међу којима су неке од раније познате по екстремном национализму) и део медија. Циљ ове кампање јесте да се EUROPA NOSTRA прикаже као организација коју сунаводно инструментализовали Влада Републике Србије и СПЦ чиме се додатно још више угрожавају светиње наше Цркве на Косову и Метохији, посебно манастир Високи Дечани.

       
      Најпре се 18. марта 2021. појавило писмо упућено организацији EUROPA NOSTRA од стране садашњих водећих личности косовских институција (Албина Куртија и Вјосе Османи), које је у јавност пустио нови министар културе Хајрула Чеку. Потом је у суботу, 16. априла уследило ијавно писмо 40 албанских организација цивилног друштва на Косову, које оштро критикујуодлуку организације EUROPA NOSTRA, износећи оптужбе да уписивање манастира Високи Дечани на европску листу седам најугроженијих споменика културног наслеђа ствара „лажан одраз стварности на Косову“ и да подаци о номинацији „углавном потичу из извештаја српских институција“. Ове организације тврде да су „већ препознате универзалне вредности објеката које је УНЕСКО ставио на Светску листу културне баштине“, а да притом ниједном речју не помињу да су сва четири наша споменика УНЕСКО још од 2006. године на листи „Светске баштине УНЕСКО у опасности“ и да је манастир Дечани и даље под војном заштитом КФОР-а због реалних безбедносних ризика. Као Епископ рашко-призренски и дугогодишњи игуман манастира Високи Дечани (од 1992 до 2011.) осећам потребу да се јавно огласим и изразим најдубљу забринутост, јер се вишегодишња кампања скрнављења и уништавања српске православне културне баштине на Косову и Метохији сада наставља агресивним институционалним и политичким притиском косовских институција, као и негативном медијском кампањом противнаше Цркве, а посебно манастира Високи Дечани.
      Манастир Високи Дечани, као један од најважнијих споменика УНЕСКО у овом делу Европе, Europa Nostra сврстала је ове године међу седам најугроженијих споменика културе, пре свега имајући у виду да га је као угроженог препознао сам УНЕСКО. Циљ ове одлуке није политички мотивисан (јер су међу објектима и споменици из више европских земаља) већ искрена намера да се подстакне боља заштита и толерантнији однос према овом значајном споменику и светињиСПЦ. Уосталом, културна баштина треба да зближава, а не раздваја људе. Манастир Високи Дечани ипак је 21 годину под јаком заштитом међународних снага КФОР-а, посебно италијанског контингента, који непрекинуто сво ово време чува овај манастир. Високи Дечани су тренутно једини верски објекат на Косову и Метохији под заштитом КФОР-а, али и једини верски објекат и споменик УНЕСКО у Европи под оваквом војном заштитом. А то засигурно није без разлога, о чему сведоче следеће чињенице:
      1. Први оружани напади албанских екстремиста блиских ОВК почели су одмах након завршетка рата и доласка међународних мировних снага. У фебруару и јуну месецу 2000.године на манастир Високи Дечани је испаљено неколико минобацачких граната. Након напада присуство снага КФОР-а је појачано, тако да су манастир једно време обезбеђивала и оклопна возила, а монаси годинама путовали под војном пратњом. То није била заштита од мирних суседа, већ од екстремистичких наоружаних група косовских Албанаца, које су тих месеци уништиле или тешко оштетиле 107 српских православних цркава (што је детаљно документовано фото-архивом), прогонећи истовремено српски народ, иако је оружани сукоб био завршен.
      2. У „Мартовском погрому“ (17-18. марта 2004. године), када су само за два дана косовски албански екстремисти брутално уништили или тешко оштетили још 35 светиња СПЦ широм Косова и Метохије, у ноћи 17. марта на манастир Високи Дечани испаљено је 8 минобацачких граната. Истрагу је спровео и документовао италијански КФОР. Наредног дана око 400 косовских Албанаца окупило се у граду Дечани са намером да оружано нападну манастир, али су у последњем тренутку спречени, пре свега захваљујући посредовању бројних међународних званичника и нарочито тадашњег команданта Јужног крила НАТО снага, америчког Адмирала Џонсона, који нам је лично пренео шта је све те ноћи учинио да би спречио напад на манастир. Након овог напада КФОР је опет појачао присуство и организовао неколико контролних пунктова. Спровођене су редовне вежбеКФОР-а у циљу реаговања у случају нових напада. Како би се манастир додатно заштитио 2004. године Дечани су уврштени у листу споменика светске културне баштине УНЕСКО. Након две године на листу су додати и манастири Пећка Патријаршија, Грачаница, као и храм Богородице Љевишке у Призрену, а 2006. године УНЕСКО ставља сва четири поменута споменика тј. све четири светиње СПЦ на КиМ на листу Светске културне баштине у опасности, на којој се и данас после 15 година налазе. Иначе, садашњи председник САД, а тада сенатор  Џо Бајден 9. марта 2005. године је у Сенату говорио о угрожености манастира Дечани      (о чему постоји сачувани транскрипт), али и о томе како су дечански монаси пружили уточиште избеглицама за време рата без обзира на етничку припадност, о чему су у више наврата током и након сукоба извештавали угледи западни медији. Г. Бајден је иначе два пута посетио манастир Високи Дечани. Једном као сенатор  2005. године, а други пут као потпредседник САД 2009. године, када је посебно нагласио позитивну улогу манастира у време сукоба 1999. год.
      3. Дана 30. марта 2007. године на манастир Високи Дечани испаљена је граната из зоље са оближњег брда. На сву срећу, граната је погодила средњовековни зид манастира, али не и цркву, која је циљана. Непосредно након напада генерални секретар УНЕСКО Коићиро Мацура (Koichiro Matsuura) 6. априла 2007. године осудио је у писаној изјави у име УНЕСКО напад на овај споменик светске културне баштине. Иако је одмах након напада удружење ратних ветерана ОВК у Дечанима, са локалним албанским медијима, оптужило Србе, па чак и сам манастир за оркестрацију овог напада, након полицијске истрагеухапшен је локални Албанац Јетон Муљај (Jeton Mulaj), кога је суд у Пећи    25. фебруара 2009. године осудио на три и по године затвора због напада на манастир.
      4. Следећи инцидент се догодио 13. октобра 2014. год. када су на манастирским спољашњим зидовима, у непосредној близини, исписани графити терористичке организације ИСИС иОВК, уз натпис на енглеском „Калифат долази“. Косовска полиција је покренула истрагу, али починиоци овог инцидента никада нису пронађени. КФОР је додатно појачао заштиту манастира и повећао број патрола.
      5. У вечерњим часовима 31. јануара 2016. године испред манастира ухапшена су у возилучетворица косовских Албанаца (Kushtrim Kurti, Kushtrim Rama, Alban Kelmendi i ArbenYmeri). Након претреса возила Косовска полиција и КФОР пронашли су оружје и литературу, која је јасно указивала на могуће везе са ИСИС-ом. Више косовских медија су убрзо објавили да је Косовска полиција претресом куће Куштрима Куртија пронашла још оружја и заставу терористичке организације ИСИС. Хапшење четворице косовских симпатизера ИСИС-а испред манастира Дечани у јануару 2016. године је забележено и на видео камерама. Жалосно је да косовска полиција није показала никакво интересовање за видео снимке са манастирских безбедносних камера, док су истрагу о очигледно планираном терористичком нападу детаљно спровеле војне обавештајне службеиталијанског и немачког КФОР-а. Двојица од четворице поменутих ухапшених били су намеђународној листи лица повезаних са тероризмом. Након инцидента постављен је додатни број видео-камера КФОР-а, а по први пут у манастир је смештено и неколико војника КФОР-а ради бољег обезбеђења. Према информацијама једног полицајца из Дечана, који је желео да остане анониман, у возилу ухапшених пронађен је у резервној гуми и експлозив. У то време знатан број младих Албанаца са Косова учествовао је у рату у Сирији под црном заставом ИСИС-а, о чему су писали и бројни међународни медији, укључујући и Њујорк Тајмс.
      Ово су само најважније безбедносне претње са којима се манастир Високи Дечани суочавао претходних година. Манастир Високи Дечани као и цела наша Епархија на Косову и Метохијисе последњих година посебно суочава и са институционалним притисцима, претњама, медијским нападима, као и отвореним непоштовањем косовских закона:
      1. Најпре треба поменути покушај градње магистралног пута Дечани – Плав који је 2013. годинеспречен након интервенције америчке амбасаде у Приштини и кабинета тадашњег америчког потпредседника, а садашњег председника г. Џо Бајдена и тадашњег његовог шефа кабинета, а садашњег државног секретара САД Антони Блинкена, након њиховог разговора са тадашњим премијером Тачијем. Из међународних институција послана је јасна порука косовским званичницима да по косовским законима магистрални (транзитни) пут (посебно међународног карактера) не може да пролази кроз заштићену зону. Међутим, власти општине Дечани и нова влада Косова нису одустајали од намере да саграде спорни пут без заобилазнице. Поводом незаконитих радова у заштићеној зони манастира 2018. и 2020. године оглашавали су се амбасадори водећих западних земаља, а у новембру 2020. године донесена јеконачна одлука Савета за заштићене зоне да се магистрални пут не сме градити кроз заштићену зону, већ само као заобилазница. О овом питању детаљно правно мишљење дали су претходно правни тимови ЕУ канцеларије и ОЕБС-а. Рехабилитација локалног пута кроз зону је одобрена само уколико се буде одвијала паралелно уз изградњу заобилазнице и,наравно, уз забрану тешког транзитног саобраћаја. Од новембра 2020. када је одлука донесена и потписана од стране свих чланова Савета, укључујући и градоначелника Дечана, који се сложио са одлуком, није, нажалост, направљен ниједан корак у правцу градње заобилазнице. Самим тим, било какви радови на локалном путу, према одлуци Савета за заштићене зоненису дозвољени и представљали би кршење закона и одлуке Савета. Тврдња, која се помиње у писму Курти-Османи, да овде није реч о међународном путу није тачна, јер је општина Дечани званично прогласила градњу овог пута са црногорском општином Плав уз подршку два претходна премијера Косова. Премијер Хоти је 16. јуна 2020. чак нагласио „да је пут Дечани-Плав важан пројекат за албанске земље“, што су објавили водећи косовски медији.
      2. И коначно, један од највећих проблема са којим се суочава манастир Високи Дечани, свих ових година, јесте покушај узурпације 24 хектара манастирске земље, која је само један део од укупно 700 хектара земље која је манастиру конфискована од стране комунистичких власти1946. год. Поменутих 24 хектара су манастиру враћена пре оружаног конфликта на Косову и Метохији, одлуком Владе Републике Србије 1997. год по свим тадашњим законима. Иако је та земља уредно била убележена у општински катастар, локалне албанске власти су незаконитопромениле садржај катастра 2002. године и од тада до 2016. године трајала је мукотрпна правна борба манастира са општином Дечани и њеним непостојећим фирмама, које су упорнопредстављане као наводни власници земљишта. Правни процес пред косовским судовима је завршен одлуком најпре Врховног суда Косова, а затим и Уставног суда Косова 20. маја 2016. године да се манастиру признаје власништво над поменутом земљом и да исту треба унети у катастар. Већ је пет година како се ова одлука не спроводи и поред захтева Уставног суда Косова од 28. јануара 2019. године, и више саопштења представника Амбасаде САД, канцеларије ЕУ и амбасадора Квинте да се она спроведе и земља укњижи у катастар. Ово питање се последњих година такође редовно помиње као проблем у вези са поштовањем верских слобода на Косову у извештајима Стејт Департмента. Насупрот свему томе,општинске власти у Дечанима су годинама уз помоћ екстремно настројених група спроводиле систематску медијску хајку на манастир, организовали неколико пута демонстрације и чакпокушали да блокирају приступ манастиру. Ово озбиљно питање се не помиње ни у писму Курти-Османи, као ни у поменутом писму албанских организација цивилног друштва наКосову, као да закони и судске одлуке на Косову не вреде за све грађане једнако.
      Поврх свега тога, поједини представници косовских институција настављају са тврдњом да су не само манастир Високи Дечани, већ и остали објекти СПЦ на Косову и Метохији, од којих су многи скрнављени, паљени, или чак потпуно рушени од стране албанских екстремиста НАКОН завршетка рата, наводно албански споменици културе и да их Косово правно штити. Пред страним представницима се упорно тврди да овде наводно владају етничка и верска хармонија, иако односи између Срба и Албанаца већ годинама нису били тако погоршани као сада. Иако у косовским законима формално постоје одређене гаранције заштите објеката СПЦна основу обавеза које је Скупштина Косова 2008. год. прихватила из тзв. Ахтисаријевог плана (Анекс V), оне се редовно не поштују, као ни званично име Српске Православне Цркве.Посебно нечастан пример напада на манастир Дечани и нашу Цркву представља најновија медијска хајка једне маргиналне организације, познате по нечасној улози у ширењу лажних информација у току албанских нереда 2004. године (о чему су писали и ОЕБС и организација Human Rights Watch). Ова организација која се наводно бави „људским правима“ директно је сасула низ оптужби на личност садашњег игумана Дечана архимандрита Саве, који је са својом братијом заједно са нама као Епископом, свих ових година активно посвећен очувању духовне и културне баштине СПЦ на Косову и Метохији, али и међуетничком и међуверском помирењу. Ниједан представник косовских институција, или неке албанске организација цивилног друштва са Косова, није изразио неслагање са оваквим лажним и неоснованимоптужбама, што говори о опасном порасту нетолеранције према српском становништву на КиМ.
      Имајући све ове чињенице у виду, можемо само да кажемо да забрињавајуће понашање садашњих косовских институција које својим писмом негирају угроженост манастира Високи Дечани, као и чињеничну неутемељеног писма албанских организација цивилног друштва на Косову, представљају жалостан пример нетолеранције и показатељ су стварних намеракосовских институција које желе да присвоје српску духовну и културну баштину, што је влада Косова и пробала нацртом закона о културној баштини 2015. год. Наша баштина, која је вековима чувала идентитет нашег народа, културу и веру, сада је и те како институционално угрожена, не само у Дечанима, већ посвуда на Косову и Метохији.
      Због тога, овим саопштењем желимо да скренемо пажњу јавности да се ни братство манастира Високи Дечани, ни наша Епархија, не осећају сигурно и заштићено у оваквој ситуацији. Због свакодневног кршења закона, људских и верских права српског народа на Косову и Метохији, честих пљачки и скрнављења наших храмова, гробаља, спречавања повратка нашег протераног народа, онемогућавања приступа верника неким од наших верских објеката, морамо да нагласимо да у постојећим околностима не можемо да имамо поверења према косовским институцијама и њиховој тобожњој заштити. Зато с пуним правом апелујемо на интензивнију међународну заштиту наших светиња и права, јер је међународно цивилно и војно присуство тренутно једини гарант нашег опстанка. Подржавајући свесрднопринцип да се сви проблеми морају решавати мирно и цивилизовано, сматрамо да је због свега наведеног неопходно да се у процесу дијалога Београда и Приштине обавезно размотредодатне институционалне мере заштите светиња СПЦ и нашег верног народа, као важан предуслов за решавање постојећих питања на Косову и Метохији.
       
      Епископ рашко-призренски
      ТЕОДОСИЈЕ
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион служио је свету заупокојену Литургију у суботу, 10. априла 2021, у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко.

       
      Након свете Литургије служен је четрдесетодневни помен блаженопочившем Епископу Атанасију (Јевтићу) и мали помен новопрестављеном слуги Божјем архимандриту Јовану (Радосављевићу).
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У првом издању специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења Светога Василија Острошког, говорили смо о рођењу, детињству и одласку у манастир Стојана Јовановића, потоњег владике Василија, а касније великог острошког чудотворца.

       
      Не само чудесно рођење, одрастање у топлини побожног и благочестивог родитељског дома, већ и многе касније године живота Светога и богоносног оца Василија Острошког, допуштењем Божијим, остали су скривени у времену, али ипак, нејасно наслутљиви из старих записа а, понајвише, из народног предања. Земља рођења Светитељевог – Херцеговина, земља је кршевита, сва од увала, вртача и водоплавних поља, у окриљу велике реке понорнице по имену Требишњица. Свети Василије рођен је у Хумској земљи, данашњој Херцеговини, у предивном простору где је Свети Сава основао Захумску епископију, којом је касније управљао, управо, Свети Василије као митрополит.
      Рођење дечака Стојана Јовановића од богобојажљивих и благочестивих родитеља Петра и Ане, према мишљењу поузданих историчара, догодило се 28. децембра 1610. године, на празник Светих 20 хиљада мученика Никомидијских. Стојан је одрастао највише уз мајку, ћутљиву и благочестиву Ану, „ону којој се Бог смиловао“, како јој и име казује. Прву школу врлине и побожности Стојан је изучио у својој кући, јер се у његовој породици више мислило о Богу и души, него о земаљским и пролазним стварима. Друга школа његове побожности били су му пост, молитва и стално похађање богослужења у цркви. Ово чудесно узрастање у здравом васпитању и узрастању у светотајинском и световрлинском животу, допринело је да се у срцу дечака Стојана роди љубав према монаштву и непрестаном пребивању у молитви и свецелом подвигу. Брижни Стојанови родитељи Петар и Ана својим родитељским благословом предали су њега, као некада света Ана Самуила пророка, и свети Јоаким и Ана Пресвету Дјеву Марију, на пут монашког живота у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Завали. У Световаведењској обитељи завалској остао је неко време, а потом прелази у манастир Успења Пресвете Богородице Тврдош, у требињском крају, у коме је било и седиште епархије. На монашењу је добио име Василије. Ово му име беше знак да се у будућем подвижништву и епископству свом, угледа на светог и великој јерарха Цркве Божје Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске. После неког времена преподобни би удостојен и ђаконског и презвитерског чина.
      Ово прво издање емисије Свети Василије острошки-сведок Васкрсења, крунисали смо причом о сусрету архимандрита Василија са свјатјејшим патријархом пећким Пајсијем Јањевцем (1614–1647).
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...