Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

Помаже Бог Оче Саво,

једно питање у вези послушања и причешћа. Знамо да све што се тиче причешћа је наравно у рукама владике, значи ако он каже да не може ван поста или да може онда је тако за све у целој епархији или би барем тако требало да буде. Међутим, имамо случајеве, на пример у Бгд, да у једној Цркви причешћује се цела Црква сваке Литургије, а у друго не уколико није вишедневни пост. Такође, што је мање битно, је негде обавезно исповедање, а негде не. Да ли је у реду да онда неко не иде у Цркву која му припада географски, тј бира и расуђује да тако кажемо, на своју руку?

Пре неки дан сам послушао поучно предавање Владике бачког Иринеја о Св. Тајнама Цркве у коме он измећу осталог говори о важности саборног расуђивања и послушности. Дакле, с те неке стране је јасно да треба са смирењем ићи у Цркву која ти је најближа па како други тако и ти, али с друге стране имамо да иста правила не важе за целу епархију. Наравно ово хаотично стање је последица разноразних историјских околности и ствари се слава Богу крећу правцу да се сви редовно причешћују, али шта радити у овој тренутној ситуацији?

 

Свако добро у Васкрслом Господу Вам желим.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

On 6/24/2017 at 16:12, Maksim Cerovic рече

Oce Savo, moj pop mi je rekao, posto ne zelim brak, da moram da bzdem u dozivotnom celibatu ako sam hriscanin ili on nece da me ispoveda vise.  Da li je to po vama normalno? 

Сигуран сам да ниједан свештеник не би одбио да исповеди онога који тражи исповест кајући се за своје грехове. Радије бих закључио да је свештеник хтео да вас подучи да човек треба да живи у заједници, да буде одговоран за друге и да им служи у љубави. Најчешће се то односи на брак тј. породични живот или монаштво, за које човек треба да осећа посебан позив. Наравно, има хришћана који нису ни ожењени, нити осећају позив за манастирски живот али на разне друге начине служе у Цркви другима живећи активним евхаристијским животом. Њима Црква препоручује да чувају целомудреност тј. да не греше јер животом у телесном греху човек себе онеспособљава за живот у Цркви и заједницу са Христом и самим тим за вечни живот. Када човек грех прихвати као свој природан начин живота он се у потпуности претвори у егоцентрично биће које види и тражи само сопствене интересе и уживања и не може да се нормално оствари као духовно здрава личност. Такође треба имати у виду да исповест није разговор са свештеником, већ искрено исповедање својих сагрешења са чврстом намером да променимо свој живот. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 6/26/2017 at 23:27, Postomolitvom рече

Pomaže Bog, 

Da li poslušati roditelja kada traži da mu kupimo cigarete?
sa jedne strane poslušnost sa druge strane svijest o cigaretama kao takvima... kako se postaviti?

Цигарете су порок и штете не само телесном већ и душевном здрављу јер изазивају зависност и раслабљују човекову вољу. Ономе који пуши треба помоћи да се полако ослободи од тог порока, али не треба бити груб и неосетљив. Све што је Бог створио, па и дуван, није створено за зло, већ је проблем у начину употребе. Тако је и са алкохолом, који се може узимати умерено. Међутим, када било шта користимо на такав начин да ствара физичку и душевну зависност и представља лажни излаз за наше проблеме, упадамо у још веће тешкоће. Не бих рекао да је грех купити родитељима цигарете, али би требало да их посаветујете да се полако почну ослобађати од те зависности. Притом, увек имајмо у виду да ако хоћемо да исправимо друге треба прво да исправимо себе и да задобијемо што је могуће више мира у свом срцу. Шта год покушавамо да учинимо уз гнев и нетрпељивост, постижемо супротан резултат.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Архимандрит Сава Јањић рече

увек имајмо у виду да ако хоћемо да исправимо друге треба прво да исправимо себе и да задобијемо што је могуће више мира у свом срцу. Шта год покушавамо да учинимо уз гнев и нетрпељивост, постижемо супротан резултат.

Иста ствар се постиже ако било шта покушамо на силу, без љубави, да урадимо.

Ово што сам цитирао треба сваког дана понављати уз молитву док се у пракси не усвоји.

:dobro:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Postovani oce Savo,

neizmjerno sam vam zahvalna sto ste odgovorili na moje pitanje.Odgovor je tako smislen,razuman i vrlo jasan.Hvala Vam puno sto nam pomazete u nasim dilemama i nedoumicama.Duhovni zivot je kompleksan i osjetljiv te zahtijeva stalnu paznju i budnost.Zato bih vam postavila jos jedno pitanje.Zainteresovna sam za jednog mladica ali velika pepreka za mene je sto on nije crkven.Ja sam tek krocila na stazu ispunjavanja zapovijesti (koliko sam uspjesna u tome ne znam) i od kada sam posla tim putem nisam mogla da zamislim vezu ili brak sa nekim ko nije crkven.I sada mi se pojavila ovakva vrsta da kazem iskusenja gdje sam u toj dilemi.Mladic je pravoslavan po imenu i cini mi se da ne odrice postojanje Boga,ali opet sve to je nedovoljno da bismo se mogli slagati.Jer smatram da se grdno prevario onaj ko misli da ce ikoga promijeniti.Bice volja Bozja i po ovom pitanju ali me samo zanima neko vase misljenje.Koliko je dobro da budu zajedno crkvena zena i necrkveni covjek ili obrnuto.Hvala Vam unaprijed i prastajte.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Помаже бог оче Саво,

Као прво желим да вам се дубоко захвалим за  вашу несебичну љубав коју стално показујете овдје својим великим учешћем и  пожртвовањем.

Бог нека вамa и вашој братији подари свако добро . 


 у тумачењу по св.Аверкију
( Четрдесетодневни пост и кушање од ђавола
 (Мт. 4,1-11; Мк. 1,12-13; Лк. 4,1-13)) 
 се каже :
 Главни смер кушања уперено је на људску природу Исуса, 
 на коју је ђаво усмерио свој утицај да би је управио на лажни пут.
 Христос је дошао међу људе на земљу да би међу њима основао Своје Царство - Царство Божје. 
 Два пута могла су водити том циљу: један, о коме су маштали тадашњи Јудејци пут брзог и блиставог 
 зацарења Месије као земаљског цара, други - пут спор и трновит, пут добровољног унутрашњег препорода људи,
 скопчан с многим страдањима не толико за следбенике Месије, већ и за Самог Месију.
 Ђаво је и хтео да одведе Господа с другог пута, намеравајући да га прелести, 
 по Његовом човештву, лакоћом првог, обећавајући не страдање, већ славу.
 
 ....
 Ђаво се надао, да ће једанпут саблазнивши се, 
 Исус и даље поступати тако: оградити се легионима анђела од гомиле непријатеља, 
 сићи с Крста, или призвати Илију да га спасе (Мт. 26,53; 27,40-49). 
 
 
 Код аве Јустина пише такође (Догматика Православне Цркве – Том II):
 
 Да су страдање и смрт Богочовека неопходни саставни део његовог подвига спасења света, и да је то тако по неиспитаним разлозима човекољубивог 
 промишљања Божјег о свету, показује Спасова одлучна реч апостолу Петру: не мислиш што је Божје (τά του θεού) него што је људско (τα των ανθρώπων).
 ....
 Господ Христос није рекао: Сатана говори кроз твоја уста, него: иди од мене, Сатано! Јер је противник баш то желео, 
 да Христос не страда (το μη παϋέίν τον Χριστόν). Ради тога je Он тако силно изобличио Петра, јер је знао да су се Петар и остали највише 
 бојали тога, и нису могли мирно слушати о томе. Из тог разлога Господ обелодањује
 и тајне мисли његове говорећи: не мислиш што је Божје него људско (Мт. 16, 23)
 ----------
 
 Дали из приложеног може да се закључи да је ђаво од самога почетка (када је Христос постио 40 дана и био кушан ) 
 тј. тада када је кушао Господа већ знао да је пут страдања Христовог ,пут спасења за род људски,и да је Господ  ради тога пута и дошао (сишао међу људе ), па га је из тог разлога наводио на други пут ,као што пише св Аверкије ?  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Оче Саво, имате приватну поруку од мене у Вашем "сандучићу" овде на форуму. Можда нема потребе да Вас опомињем на то, али видех да сте били на форуму, а нисте моју поруку отворили/прочитали (није да Вас уходим, него ми је само хитно да добијем одговор од Вас, због кратких термина, што ћете у поруци и схватити), па помислих, ево, овим јавним путем да Вам скренем пажњу на то, ако се можда та приватна порука и не види, ако је нисте добили или тако нешто техничке природе, у шта се не разумем уопште да ли је могуће.

Опростите и не замерите!
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Postovani Oce Savo, mnogo mi je tesko i ne znam vise sta da radim. Osecam kao da Bog vise nije sa mnom. Gledam da zivim Bogougodno,  postim, pricescujem se, u celibatu sam, molim se itd... Ali Bogu verovatno ne znace te forme, on gleda nasa srca i na nas karakter. Na koji nacin covek moze da postigne metanoju i sta Bog zeli od nas? I drugo pitanje, da li je djavo iskusavao Isusa kroz misli i kako mi da upravljamo mislima, a ne one nama? Hvala puno! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 29/5/2017 at 23:28, Архимандрит Сава Јањић рече

Ствари су мислим много компликованије.

Моји комплименти на цео одговор, о. Саво! Чак и оно о првобитном телу земљанка је у складу са традицијом која је одбацила духовна претпостојећа тела. Одличан текст! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 30/5/2017 at 19:06, Архимандрит Сава Јањић рече

Као што сам већ рекао нама је најважније ко је и зашто створио свет.

Да су месождери јели траве је само алегорија за светост живота. Нигде Писмо не помиње да су животиње бесмртне. И после Потопа се дају животиње да се једу као трава, али се светост задржава у заповести да им се не једе крв, јер је она "душа/живот". Ови то, о. Саво, неће да разумеју. Као што си добро приметио да међусобно сатирање животиња је Исаијино есхатолошко пророштво, а не говор о првобитном стању.

Такође, одлично је што примећујеш да је ОВАЈ СВЕТ саздан Богом, јер то исто потврђује и Василије Велики у Шестодневу, па вели да је Бог створио од почетка лава у складу са његовом природом, жестином, грабљивошћу, а исто пева и Давид када слави овај свет као премудро саздање Свевишњег. 

Супротне идеје износи онај адвентиста, др Терзин. Сумашедше идеје... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 6/6/2017 at 22:05, Архимандрит Сава Јањић рече

Што се тиче стварања света оба нивоа предања, ако већ говоримо о њима, јасно указују да је биљни свет прво створен (дакле и тзв. јахвистичко предање уп. 1Мој 2.5 и 2.9).

Ово није тачно. 

Пост гл. 2, се враћа да говори о Стварању света и човека, али се тај извештај не поклапа са оним из Шестоднева. Пише: 4bКада Господ Бог створи
земљу и небо,
5ниједан грм пољски још не беше на земљи, ниједна трава пољска још не ницаше – јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити
беше човјека да ради земљу,
6али је чинио да се подиже вода са земље из канала да би натапала целокупно тло –; 7тада обликова Господ Бог човека од
праха земаљског, и удахну му у нос дух живота и поста човек живо биће. 
8Затим засади Господ Бог врт у Едему, на истоку, и онде постави човека, кога је направио. 9Тада Господ Бог учини да никну из земље свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело, и дрво живота усред врта и дрво познања добра и зла. 

Дакле, прво је створен човек као статуа, онда му је удахнут животни дух и он је оживео; створен је као самац у браку, односно није било жене; после је
створен биљни свет. То је у супротности са
Хексамероном, јер су тамо флора и фауна створени пре човека (Пост 1, 20-31), док су истовремено створени мушко и женско (27).
18И рече Господ Бог: није добро да је човек сам; да му начиним помоћ која ће му наликовати. 19Тада Господ Бог створи од земље све звери пољске
и све птице небеске
, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како назове коју животињу тако да јој буде име; 20И Адам надену име свој стоци и
свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму помоћник налик њему.
21И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно
ребро, и место попуни месом;
22И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
Сасвим јасно 19 вели да су животиње створене после Адама.
Стварање Еве после Адама није у складу са Пост 1, 27:
И створи Бог човека по
слици својој, по слици Божијој створи
га; мушко и женско створи их.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Благословите, Оче Игумане!

Од дјетињства сам се збиља усрдно молио на прозбу за анђела хранитеља, "чувара душе и тјела наших". Но, тек током овог Успењског поста, у коме сам се највише молио Владичици, тешко је то објаснити, реално сам доживио заштиту анђела хранитеља, и у душевном и у тјелесном смислу. Можда ће звучати смјешно, али и супруга као да је осјећала тренутке, врло значајне у којима сам био свјестан његове заштите. Онда схватих да, упркос ранијим молитвама, ја заправо нијесам вјеровао, или још горе, нијесам живио као да је ангел хранитељ ту, самном. Наравно, горко сам се кајао и кајем због тога. Да, вјеровао сам у велику силу дату арханђелима Михаилу и Гаврилу у борби са демонима, заштити Богомустројеног свијета, Цркве, манастирских обитељи, породице као домаће цркве. Али, у личног ангела чувара нијесам вјеровао. Сада пак, кад сам искусио његово присуство, осјећам се много слободније и самопоузданије, али плашим се да не упаднем у прелешћеност, типа: баш је мени све могуће.

Два питања за Ваше Високопреподобије:

1) Како човјек да смирено прихвати то сазнање о ангелу хранитељу?

2) Како у вријеме "холивудских духова" сачувати нама (мало)вјернима учење Цркве о ангелима?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Pomaže Bog, oče.

Imam ovog puta jedno tehničko pitanje. Planiramo da pošaljemo grupu slovenačkih turista (1 pun avtobus) u posetu vašem manastiru. Zanima me da li se naplaćuje ulaz i koliko? Većina su Slovenci, što verujući, što ne, a nekoliko među njima ima pravoslavnih.

Unapred hvala na odgovoru.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Питање, цењени оче Саво

Из књиге Несвети а свети. Парафразирам следеће--На вечери праштања благочестиви епископ избацује из манастира пред народом, чувајући га од саблазни, игумана и једног јеромонаха због некаквог сагрешења. Одмах потом одржао је беседу о вечери праштања и све људе замолио за опроштај. Аутор је тада био дете од 12 година и није то најбоље могао да схвати. Закључак аутора је да баш зато што се догодило једно за другим, истеривање тј одсуство праштања а потом смирена молба да му сви опросте и његово праштање свима нама, казна може послужити као почетак праштања И ДА БЕЗ ЊЕ НЕМА ОПРОШТАЈА!?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 7.7.2017 at 11:25, ana čarnojević рече

Imam i molitvu za razvoj uma kod dece prepodobnom Sergiju Radonješkom. 

Помаже Бог, сестро! Опрости ти и остали учесници што овде започињем дијалог, јер није тема... Да ли би могла да ми пошаљеш ту молитву у пп, молим те? Пријатељица им сина са аутизмом, вољела бих да јој прослиједим. Хвала ти унапријед!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 17. јула 2021. године, студио Радио Светигоре посјетио је катихета Бранислав Илић. Он је посјетио и гроб блаженопочившег Митрополита Амфилохија и обишао Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, као и манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, где се срео са Његовим Преосвештенством епископом буеносајреско – јужно централноамеричким г. Кирилом.


       
      Звучни запис разговора
       
      У студију Радио Светигоре, госта је дочекао новинар јереј Павле Божовић.
      У разговору са новинаром Радио Светигоре о. Павлом Божовићем, катихета Бранислав Илић говорио је о својој посјети митрополији црногорско-приморској, епархијама захумско-херцеговачкој и будимљанско-никшићкој, које је посјетио после једанаест година.
       
                                       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У овонедељној емисији Храм, поводом монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски", која је штампана на српском, руском, енглеском разговарамо са њеном ауторком, историчарком уметности проф. др Светланом Смолчић Макуљевић, деканом Факултета дигиталних уметности Београдског универзитета - Метрополитан. Аутор и водитељ Душанка Зековић.

       
      Звучни запис емисије
       
      „Манастир, црква и простор Светог Прохора Пчињског чувају мошти и сећање на балканског анахорету и пустињака Светог Прохора, који је живео и подвизавао се на овом месту у византијском периоду (XI век). Манастир се налази у долини планине Козјак, на ,на левој обали реке Пчиње, око 30 км јужно од града Врања. Заклоњен је густим шумама Суве Стене и Градишта. До манастира се стиже путевима који су били важни још у римској, византијској и српској средњовековној комуникацији. Манастир се налази у близини пута Виа Милитарис, који је од Београда и Ниша, преко Софије, водио за Цариград. У Византији се овај пут називао Царски пут, да би касније био зван и Цариградски друм. У Византији су овом такозваном дијагоналном артеријом путовали ходочасници, путници, трговци и војници, а често је била на мети упада Арапа, Словена и Бугара. У средњем веку, кроз Врање су пролазили путеви који повезују зетско приморје са Софијом и Цариградом, Повардарје са Солуном и рударску област Новог Брда. Из Врања су се одвајала два пута која су водила према Солуну. Један је повезивао Врање са Солуном преко Скопља и Велеса, а други, који је пролазио поред манастира Светог Прохора Пчињског, ишао је даље преко села Клиновца и Свете Петке, планине Рујан, Пељинца, Овчег поља, Велеса, па све до Солуна и Егејског мора. Манастир је, осим са Врањем, добро повезан са градовима: Кумановом, Скопљем, Кратовом, Велесом, Кривом Паланком, Прешевом, Бујановцем, Гњиланем и Трговиштем". (Из монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски" Светлане Смолчић Макуљевић)
       
      Извор: РТС
    • Од александар живаљев,
      IGUMANIJA TEODORA, STAREŠINA MANASTIRA VOLJAVČA KOD KRALJEVA
      Molitva, pa organska proizvodnja
      2, jul 2021. 
      Dimitrije Gašić
        Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu
      „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom površinom obradivog zemljišta. Proizvodimo uglavnom za sopstvene potrebe i potrebe onih koji nam pomažu. Sve što pretekne, mi prodajemo. Imamo krave, koze, koke, magarice. To je budućnost - u proizvodnji mleka i proizvoda od magarećeg mleka“, kaže za Novu ekonomiju Igumanija Teodora, starešina manastira Voljavča kod Kraljeva. Kako kaže, svakodnevno pripremaju hranu, to je jedno od poslušanja u manastiru. „Skoncentrisani smo na molitve i bogosluženja koja su u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Nakon molitve, svako ide na svoje poslušanje. Neko kuva, neko radi u šivari, neko oko stoke, neko u bašti, neko je gostoprimac, neko radi na održavanju. Kada je neki veći posao u pitanju, onda smo svi zajedno na poslušanju.“ 
      Mir i tišina vas prvo dočekaju još na ulasku u manastir. Dok ulazimo u portu, monahinja koja stoji pored stabla višnje savija granu i nudi nas da probamo, kako kaže, neobično slatku višnju. Ekskurzije i posetioci non-stop pristižu, a dan ranije bilo je i venčanja i krštenja. Nakon molitve, gosti sedaju za sto ispred manastira i služe se manastirskim proizvodima. 
      Manastir Voljavča u Bresnici kod Kraljeva osnovan je za vreme seobe Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija II Čarnojevića. Vekovima je bio muški, a od 1955. postaje ženski. Na posedu se nalaze dve crkve – stara i nova posvećene sv. Prokopiju i sv. Petki. Danas, sestrinstvo čini pet monahinja i igumanija Teodora koje na imanju od dva hektara proizvode organsko voće i povrće, a od kozijeg i magarećeg mleka prave sireve i kačkavalje. Ceo kraj bogat je dunjama, pa se u manastiru proizvodi i prodaje organsko slatko i rakija. 
      Danas ste zvanično pustili u prodaju manastirske proizvode. Šta sve proizvodite?
      Imamo krave i koze, od njih dobijamo određenu količinu mleka. Prvenstveno smo se skoncentrisali na proizvodnju kozjeg sira i kačkavalja, s obzirom na to da proizvoda od kravljeg mleka ima mnogo na tržištu. Odlučili smo da tržištu ponudimo i dimljeni kozji kačkavalj, takođe.
      Ko pravi kačkavalj?
      Svi mi.
      I vi?
      Da, ovde pravimo, u manastiru. Nas šest monahinja podjednako učestvujemo u proizvodnji. Imamo i sušaru, opremljenu mašinom, koja odradi najveći deo posla. Svakako, posla tu ima i za nas, s obzirom na to da je tu peć potrebno i ložiti.
      Dakle, oslanjate se na modernu tehnologiju.
      Naravno, iako smo manastir, vrlo rado koristimo modernu tehnologiju, ono što je neophodno. Tehnologija te vrste nam veoma štedi vreme. Recimo, nekada smo morali da organizujemo mobe i pozivamo ljude, dvadesetak minimum, iz okolnih sela da nam pomognu da plastimo. Danas, dva čoveka brzo i lako, zahvaljujući traktorima i mašinama za baliranje, mogu da završe posao. 
      Ovaj kraj je bogat dunjama,  ima li ih i na manastirskom posedu?
      Dunja imamo u izobilju. Odlučili smo da napravimo slatko i plasiramo ga na tržište. Naše slatko od dunja nema nikakvih konzervansa, dodataka. Povezali smo se sa ljudima iz Beograda koji će nam pomoći da naše slatko ponudimo tržištu. 
      Kako vi gledate na potrebu sve većeg broja ljudi, ne samo u Srbiji, za organskom hranom?
      Vraćamo se sebi. Čovečanstvo je malo preteralo u svemu. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu, da se to ne zloupotrebi. Mi smo to zloupotrebili na svoju štetu. I mi u manastiru Voljavča koristimo tehnologiju, ali kao što rekoh, umereno i ne na svoju štetu. 
      Извор: 
      Molitva, pa organska proizvodnja
      NOVAEKONOMIJA.RS Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла на небеса вазнети, да туђа рука крај тебе не плеви…

       
      Ови стихови песникиње Десанке Максимовић посвећени манастиру Грачаница, обузму мисли и срца већине посетилаца ове светиње која стамено, већ 700 година краси и оплемењује не само истоимено место на Косову и Метохији. Ова светиња изнад сваког времена, како су нам казале монахиње, својим постојањем уздиже и читаво православље, а највише српски народ на централном Космету којем је окосница живота и опстанка.
      – Када је подизао Грачаницу, краљ Милутин је сазидао небо на земљи – казала нам је стидљиво једна од монахиња.
      Себе је за сва времена, каже, уздигао овом светињом, а свом народу је остави за вечност и понос. А да је тако, вели, најбоље потврђују верници који манастир ходочасте, али и сви они који Грачаницу посећују због њене безвременске лепоте.
      – Чини ми се да ове године наш народ више него икада радосније и срећније долази у наш манастир – говори нам у предивној порти Бобан Тодоровић, кустос Грачанице. – Јубилеј седам векова светиње, тиче се и упокојења и канонизације њеног ктитора краља Милутина. Иако је канонизован кроз лозу Немањића, он је један од краљева који је као ктитор на десетине светиња и лично проглашен светитељом.
      Од тренутка када је краљ Милутин 1321. године завршио Грачаницу, како објашњава наш саговорник, све се овде променило.
      – Почео је да се шири град Градинце или Грачаница, а самим тим и околна места. Овде су почели да долазе велики владари које је наш краљ Милутин примао заступајући српску државу. Преговори су се одвијали и око ширења територије, али и око склапања бракова важних по државу – прича нам Тодоровић. – Те, 1321, краљ Милутин се из Грачанице преселио у Неродимље, где је написао пергамент који је јединствена повеља и потврда чија је ово светиња, на чијој је територији и коме припада.
      Молитве које се у њој приносе Богу и свим светим су, каже наш саговорник, саставни део живота Срба јер готово да нема тренутка се бар један верник не моли у светињи краља Милутина.
      – Иако смо прославу овако значајног јубилеја прилагодили околностима пандемије, наш народ који живи око манастира, али и из читаве земље, зна вредност ове светиње и зато је радо посећују – с радошћу и поносом говори наш саговорник.
      Он каже да је манастир и протеклих дана упркос честим забранама приштинских власти походило много верника из централне Србије, а да их очекују у већем броју и наредних дана током обележавања Видовданских свечаности у Грачаници, чија је манастир – окосница.
       
      ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ
       
      Видовданске свечаности у Грачаници, које обухватају низ пригодних манифестација, почеле су ликовном колонијом са које ће остварења бити приказана на изложби 25. јуна. Тада ће и награду “Лонгин” из области ликовне културе примити проф. Бранислав Тодић, историчар уметности, један од највећих познавалаца фрескосликарства из доба краља Милутина. Награда му је додељена за целокупно стваралаштво и као аутору монографије о Грачаници – каже Небојша Јевтић, уредник Галерије Дома културе у Грачаници.
       
      Извор: Новости
×
×
  • Креирај ново...