Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

Помаже Бог Оче Саво,

једно питање у вези послушања и причешћа. Знамо да све што се тиче причешћа је наравно у рукама владике, значи ако он каже да не може ван поста или да може онда је тако за све у целој епархији или би барем тако требало да буде. Међутим, имамо случајеве, на пример у Бгд, да у једној Цркви причешћује се цела Црква сваке Литургије, а у друго не уколико није вишедневни пост. Такође, што је мање битно, је негде обавезно исповедање, а негде не. Да ли је у реду да онда неко не иде у Цркву која му припада географски, тј бира и расуђује да тако кажемо, на своју руку?

Пре неки дан сам послушао поучно предавање Владике бачког Иринеја о Св. Тајнама Цркве у коме он измећу осталог говори о важности саборног расуђивања и послушности. Дакле, с те неке стране је јасно да треба са смирењем ићи у Цркву која ти је најближа па како други тако и ти, али с друге стране имамо да иста правила не важе за целу епархију. Наравно ово хаотично стање је последица разноразних историјских околности и ствари се слава Богу крећу правцу да се сви редовно причешћују, али шта радити у овој тренутној ситуацији?

 

Свако добро у Васкрслом Господу Вам желим.

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Хвала Богу већ је обновљен један број наших цркава и манастира. Највише успеха доживела је обнова Богословије у којој сада имамо 37 ученика и ускоро ћемо имати вероватно и ученике из свих разреда. Што

Манастир Високи Дечани је општежиће са 25 монаха и искушеника. Наш свакодневни живот је организован према устаљеном типику иако трентуно због изградње конака у коме ће од октобра живети братија морамо

- Da li mislite da vasi komentari na tviteru gde cesto Kosmet nazivate Kosovom,gde politicarku sa Kosmeta nazivate presednicom Kosova... Bune samo kako vi kazete lazne patriote i nacionaliste ili misl

Постоване слике

On 6/24/2017 at 16:12, Maksim Cerovic рече

Oce Savo, moj pop mi je rekao, posto ne zelim brak, da moram da bzdem u dozivotnom celibatu ako sam hriscanin ili on nece da me ispoveda vise.  Da li je to po vama normalno? 

Сигуран сам да ниједан свештеник не би одбио да исповеди онога који тражи исповест кајући се за своје грехове. Радије бих закључио да је свештеник хтео да вас подучи да човек треба да живи у заједници, да буде одговоран за друге и да им служи у љубави. Најчешће се то односи на брак тј. породични живот или монаштво, за које човек треба да осећа посебан позив. Наравно, има хришћана који нису ни ожењени, нити осећају позив за манастирски живот али на разне друге начине служе у Цркви другима живећи активним евхаристијским животом. Њима Црква препоручује да чувају целомудреност тј. да не греше јер животом у телесном греху човек себе онеспособљава за живот у Цркви и заједницу са Христом и самим тим за вечни живот. Када човек грех прихвати као свој природан начин живота он се у потпуности претвори у егоцентрично биће које види и тражи само сопствене интересе и уживања и не може да се нормално оствари као духовно здрава личност. Такође треба имати у виду да исповест није разговор са свештеником, већ искрено исповедање својих сагрешења са чврстом намером да променимо свој живот. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 6/26/2017 at 23:27, Postomolitvom рече

Pomaže Bog, 

Da li poslušati roditelja kada traži da mu kupimo cigarete?
sa jedne strane poslušnost sa druge strane svijest o cigaretama kao takvima... kako se postaviti?

Цигарете су порок и штете не само телесном већ и душевном здрављу јер изазивају зависност и раслабљују човекову вољу. Ономе који пуши треба помоћи да се полако ослободи од тог порока, али не треба бити груб и неосетљив. Све што је Бог створио, па и дуван, није створено за зло, већ је проблем у начину употребе. Тако је и са алкохолом, који се може узимати умерено. Међутим, када било шта користимо на такав начин да ствара физичку и душевну зависност и представља лажни излаз за наше проблеме, упадамо у још веће тешкоће. Не бих рекао да је грех купити родитељима цигарете, али би требало да их посаветујете да се полако почну ослобађати од те зависности. Притом, увек имајмо у виду да ако хоћемо да исправимо друге треба прво да исправимо себе и да задобијемо што је могуће више мира у свом срцу. Шта год покушавамо да учинимо уз гнев и нетрпељивост, постижемо супротан резултат.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Архимандрит Сава Јањић рече

увек имајмо у виду да ако хоћемо да исправимо друге треба прво да исправимо себе и да задобијемо што је могуће више мира у свом срцу. Шта год покушавамо да учинимо уз гнев и нетрпељивост, постижемо супротан резултат.

Иста ствар се постиже ако било шта покушамо на силу, без љубави, да урадимо.

Ово што сам цитирао треба сваког дана понављати уз молитву док се у пракси не усвоји.

:dobro:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Postovani oce Savo,

neizmjerno sam vam zahvalna sto ste odgovorili na moje pitanje.Odgovor je tako smislen,razuman i vrlo jasan.Hvala Vam puno sto nam pomazete u nasim dilemama i nedoumicama.Duhovni zivot je kompleksan i osjetljiv te zahtijeva stalnu paznju i budnost.Zato bih vam postavila jos jedno pitanje.Zainteresovna sam za jednog mladica ali velika pepreka za mene je sto on nije crkven.Ja sam tek krocila na stazu ispunjavanja zapovijesti (koliko sam uspjesna u tome ne znam) i od kada sam posla tim putem nisam mogla da zamislim vezu ili brak sa nekim ko nije crkven.I sada mi se pojavila ovakva vrsta da kazem iskusenja gdje sam u toj dilemi.Mladic je pravoslavan po imenu i cini mi se da ne odrice postojanje Boga,ali opet sve to je nedovoljno da bismo se mogli slagati.Jer smatram da se grdno prevario onaj ko misli da ce ikoga promijeniti.Bice volja Bozja i po ovom pitanju ali me samo zanima neko vase misljenje.Koliko je dobro da budu zajedno crkvena zena i necrkveni covjek ili obrnuto.Hvala Vam unaprijed i prastajte.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 Помаже бог оче Саво,

Као прво желим да вам се дубоко захвалим за  вашу несебичну љубав коју стално показујете овдје својим великим учешћем и  пожртвовањем.

Бог нека вамa и вашој братији подари свако добро . 


 у тумачењу по св.Аверкију
( Четрдесетодневни пост и кушање од ђавола
 (Мт. 4,1-11; Мк. 1,12-13; Лк. 4,1-13)) 
 се каже :
 Главни смер кушања уперено је на људску природу Исуса, 
 на коју је ђаво усмерио свој утицај да би је управио на лажни пут.
 Христос је дошао међу људе на земљу да би међу њима основао Своје Царство - Царство Божје. 
 Два пута могла су водити том циљу: један, о коме су маштали тадашњи Јудејци пут брзог и блиставог 
 зацарења Месије као земаљског цара, други - пут спор и трновит, пут добровољног унутрашњег препорода људи,
 скопчан с многим страдањима не толико за следбенике Месије, већ и за Самог Месију.
 Ђаво је и хтео да одведе Господа с другог пута, намеравајући да га прелести, 
 по Његовом човештву, лакоћом првог, обећавајући не страдање, већ славу.
 
 ....
 Ђаво се надао, да ће једанпут саблазнивши се, 
 Исус и даље поступати тако: оградити се легионима анђела од гомиле непријатеља, 
 сићи с Крста, или призвати Илију да га спасе (Мт. 26,53; 27,40-49). 
 
 
 Код аве Јустина пише такође (Догматика Православне Цркве – Том II):
 
 Да су страдање и смрт Богочовека неопходни саставни део његовог подвига спасења света, и да је то тако по неиспитаним разлозима човекољубивог 
 промишљања Божјег о свету, показује Спасова одлучна реч апостолу Петру: не мислиш што је Божје (τά του θεού) него што је људско (τα των ανθρώπων).
 ....
 Господ Христос није рекао: Сатана говори кроз твоја уста, него: иди од мене, Сатано! Јер је противник баш то желео, 
 да Христос не страда (το μη παϋέίν τον Χριστόν). Ради тога je Он тако силно изобличио Петра, јер је знао да су се Петар и остали највише 
 бојали тога, и нису могли мирно слушати о томе. Из тог разлога Господ обелодањује
 и тајне мисли његове говорећи: не мислиш што је Божје него људско (Мт. 16, 23)
 ----------
 
 Дали из приложеног може да се закључи да је ђаво од самога почетка (када је Христос постио 40 дана и био кушан ) 
 тј. тада када је кушао Господа већ знао да је пут страдања Христовог ,пут спасења за род људски,и да је Господ  ради тога пута и дошао (сишао међу људе ), па га је из тог разлога наводио на други пут ,као што пише св Аверкије ?  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 3 weeks later...

Оче Саво, имате приватну поруку од мене у Вашем "сандучићу" овде на форуму. Можда нема потребе да Вас опомињем на то, али видех да сте били на форуму, а нисте моју поруку отворили/прочитали (није да Вас уходим, него ми је само хитно да добијем одговор од Вас, због кратких термина, што ћете у поруци и схватити), па помислих, ево, овим јавним путем да Вам скренем пажњу на то, ако се можда та приватна порука и не види, ако је нисте добили или тако нешто техничке природе, у шта се не разумем уопште да ли је могуће.

Опростите и не замерите!
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Postovani Oce Savo, mnogo mi je tesko i ne znam vise sta da radim. Osecam kao da Bog vise nije sa mnom. Gledam da zivim Bogougodno,  postim, pricescujem se, u celibatu sam, molim se itd... Ali Bogu verovatno ne znace te forme, on gleda nasa srca i na nas karakter. Na koji nacin covek moze da postigne metanoju i sta Bog zeli od nas? I drugo pitanje, da li je djavo iskusavao Isusa kroz misli i kako mi da upravljamo mislima, a ne one nama? Hvala puno! 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 29/5/2017 at 23:28, Архимандрит Сава Јањић рече

Ствари су мислим много компликованије.

Моји комплименти на цео одговор, о. Саво! Чак и оно о првобитном телу земљанка је у складу са традицијом која је одбацила духовна претпостојећа тела. Одличан текст! 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 30/5/2017 at 19:06, Архимандрит Сава Јањић рече

Као што сам већ рекао нама је најважније ко је и зашто створио свет.

Да су месождери јели траве је само алегорија за светост живота. Нигде Писмо не помиње да су животиње бесмртне. И после Потопа се дају животиње да се једу као трава, али се светост задржава у заповести да им се не једе крв, јер је она "душа/живот". Ови то, о. Саво, неће да разумеју. Као што си добро приметио да међусобно сатирање животиња је Исаијино есхатолошко пророштво, а не говор о првобитном стању.

Такође, одлично је што примећујеш да је ОВАЈ СВЕТ саздан Богом, јер то исто потврђује и Василије Велики у Шестодневу, па вели да је Бог створио од почетка лава у складу са његовом природом, жестином, грабљивошћу, а исто пева и Давид када слави овај свет као премудро саздање Свевишњег. 

Супротне идеје износи онај адвентиста, др Терзин. Сумашедше идеје... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 6/6/2017 at 22:05, Архимандрит Сава Јањић рече

Што се тиче стварања света оба нивоа предања, ако већ говоримо о њима, јасно указују да је биљни свет прво створен (дакле и тзв. јахвистичко предање уп. 1Мој 2.5 и 2.9).

Ово није тачно. 

Пост гл. 2, се враћа да говори о Стварању света и човека, али се тај извештај не поклапа са оним из Шестоднева. Пише: 4bКада Господ Бог створи
земљу и небо,
5ниједан грм пољски још не беше на земљи, ниједна трава пољска још не ницаше – јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити
беше човјека да ради земљу,
6али је чинио да се подиже вода са земље из канала да би натапала целокупно тло –; 7тада обликова Господ Бог човека од
праха земаљског, и удахну му у нос дух живота и поста човек живо биће. 
8Затим засади Господ Бог врт у Едему, на истоку, и онде постави човека, кога је направио. 9Тада Господ Бог учини да никну из земље свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело, и дрво живота усред врта и дрво познања добра и зла. 

Дакле, прво је створен човек као статуа, онда му је удахнут животни дух и он је оживео; створен је као самац у браку, односно није било жене; после је
створен биљни свет. То је у супротности са
Хексамероном, јер су тамо флора и фауна створени пре човека (Пост 1, 20-31), док су истовремено створени мушко и женско (27).
18И рече Господ Бог: није добро да је човек сам; да му начиним помоћ која ће му наликовати. 19Тада Господ Бог створи од земље све звери пољске
и све птице небеске
, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како назове коју животињу тако да јој буде име; 20И Адам надену име свој стоци и
свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму помоћник налик њему.
21И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно
ребро, и место попуни месом;
22И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
Сасвим јасно 19 вели да су животиње створене после Адама.
Стварање Еве после Адама није у складу са Пост 1, 27:
И створи Бог човека по
слици својој, по слици Божијој створи
га; мушко и женско створи их.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 1 month later...

Благословите, Оче Игумане!

Од дјетињства сам се збиља усрдно молио на прозбу за анђела хранитеља, "чувара душе и тјела наших". Но, тек током овог Успењског поста, у коме сам се највише молио Владичици, тешко је то објаснити, реално сам доживио заштиту анђела хранитеља, и у душевном и у тјелесном смислу. Можда ће звучати смјешно, али и супруга као да је осјећала тренутке, врло значајне у којима сам био свјестан његове заштите. Онда схватих да, упркос ранијим молитвама, ја заправо нијесам вјеровао, или још горе, нијесам живио као да је ангел хранитељ ту, самном. Наравно, горко сам се кајао и кајем због тога. Да, вјеровао сам у велику силу дату арханђелима Михаилу и Гаврилу у борби са демонима, заштити Богомустројеног свијета, Цркве, манастирских обитељи, породице као домаће цркве. Али, у личног ангела чувара нијесам вјеровао. Сада пак, кад сам искусио његово присуство, осјећам се много слободније и самопоузданије, али плашим се да не упаднем у прелешћеност, типа: баш је мени све могуће.

Два питања за Ваше Високопреподобије:

1) Како човјек да смирено прихвати то сазнање о ангелу хранитељу?

2) Како у вријеме "холивудских духова" сачувати нама (мало)вјернима учење Цркве о ангелима?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 3 weeks later...

Pomaže Bog, oče.

Imam ovog puta jedno tehničko pitanje. Planiramo da pošaljemo grupu slovenačkih turista (1 pun avtobus) u posetu vašem manastiru. Zanima me da li se naplaćuje ulaz i koliko? Većina su Slovenci, što verujući, što ne, a nekoliko među njima ima pravoslavnih.

Unapred hvala na odgovoru.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Питање, цењени оче Саво

Из књиге Несвети а свети. Парафразирам следеће--На вечери праштања благочестиви епископ избацује из манастира пред народом, чувајући га од саблазни, игумана и једног јеромонаха због некаквог сагрешења. Одмах потом одржао је беседу о вечери праштања и све људе замолио за опроштај. Аутор је тада био дете од 12 година и није то најбоље могао да схвати. Закључак аутора је да баш зато што се догодило једно за другим, истеривање тј одсуство праштања а потом смирена молба да му сви опросте и његово праштање свима нама, казна може послужити као почетак праштања И ДА БЕЗ ЊЕ НЕМА ОПРОШТАЈА!?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 7.7.2017 at 11:25, ana čarnojević рече

Imam i molitvu za razvoj uma kod dece prepodobnom Sergiju Radonješkom. 

Помаже Бог, сестро! Опрости ти и остали учесници што овде започињем дијалог, јер није тема... Да ли би могла да ми пошаљеш ту молитву у пп, молим те? Пријатељица им сина са аутизмом, вољела бих да јој прослиједим. Хвала ти унапријед!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом писма које је г. Албин Курти упутио српском православном манастиру Високи Дечани, Епархија рашко-призренска остаје при свом раније јасно изложеном ставу да ако косовске албанске институције желе да покажу минимум добре воље за поштовање верских права СПЦ на Косову и Метохији, дужне су да у потпуности испуне одлуку Уставног суда Косова из 2016. године о признавању манастирске имовине. Ова одлука се већ пет година упорно игнорише упркос захтевима за њено спровођење од стране манастира и међународних представника.

       
      Поред тога, министар за просторно планирање из владе г. Куртија јавно je одбацио одлуку Комисије за специјалне заштићене зоне из новембра 2020. о изградњи заобилазнице око заштићене зоне манастира. Минирањем ове одлуке која је донесена уз међународно посредништво, практично се позива на кршење закона о заштићеним зонама.
      У оваквој ситуацији одговарање на оваква писма, без претходно показаног поштовања судских одлука и владавине права, потпуно је беспредметно.
       
      Српска Православна Епархија рашко-призренска
      Призрен- Грачаница 27. мај 2021. године
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 3. маја 2021. године, на празник Светог владике Николаја Жичког и Охридског, манастир Раковицу где се поклонио честицама светитељевих моштију.

       
      Његову Светост Патријарха дочекала је високопреподобна игуманија Евгенија са сестринством. Патријарх се помолио светињама у манастирским храмовима Светог архангела Михаила, Светог Николе Мирликијског и Успења Пресвете Богородице, а затим на гробовима својих претходника патријараха Димитрија и Павла отпевао васкршњи тропар.
      Посету манастиру Раковици Патријарх српски г. Порфирије је завршио обиласком спомен собе патријарха Павла.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом одлуке угледне европске невладине организације за културну баштину EUROPANOSTRA од 8. априла 2021. да уврсти манастир Високи Дечани, поред неколико других културно-историјских објеката у Италији, Аустрији, Северној Македонији, Хрватској и Грчкој у овогодишњу листу седам најугроженијих споменика културе у Европи,  већ данима смо сведоци организоване кампање коју спроводе косовске институције, албанске организације цивилног друштва на Косову (међу којима су неке од раније познате по екстремном национализму) и део медија. Циљ ове кампање јесте да се EUROPA NOSTRA прикаже као организација коју сунаводно инструментализовали Влада Републике Србије и СПЦ чиме се додатно још више угрожавају светиње наше Цркве на Косову и Метохији, посебно манастир Високи Дечани.

       
      Најпре се 18. марта 2021. појавило писмо упућено организацији EUROPA NOSTRA од стране садашњих водећих личности косовских институција (Албина Куртија и Вјосе Османи), које је у јавност пустио нови министар културе Хајрула Чеку. Потом је у суботу, 16. априла уследило ијавно писмо 40 албанских организација цивилног друштва на Косову, које оштро критикујуодлуку организације EUROPA NOSTRA, износећи оптужбе да уписивање манастира Високи Дечани на европску листу седам најугроженијих споменика културног наслеђа ствара „лажан одраз стварности на Косову“ и да подаци о номинацији „углавном потичу из извештаја српских институција“. Ове организације тврде да су „већ препознате универзалне вредности објеката које је УНЕСКО ставио на Светску листу културне баштине“, а да притом ниједном речју не помињу да су сва четири наша споменика УНЕСКО још од 2006. године на листи „Светске баштине УНЕСКО у опасности“ и да је манастир Дечани и даље под војном заштитом КФОР-а због реалних безбедносних ризика. Као Епископ рашко-призренски и дугогодишњи игуман манастира Високи Дечани (од 1992 до 2011.) осећам потребу да се јавно огласим и изразим најдубљу забринутост, јер се вишегодишња кампања скрнављења и уништавања српске православне културне баштине на Косову и Метохији сада наставља агресивним институционалним и политичким притиском косовских институција, као и негативном медијском кампањом противнаше Цркве, а посебно манастира Високи Дечани.
      Манастир Високи Дечани, као један од најважнијих споменика УНЕСКО у овом делу Европе, Europa Nostra сврстала је ове године међу седам најугроженијих споменика културе, пре свега имајући у виду да га је као угроженог препознао сам УНЕСКО. Циљ ове одлуке није политички мотивисан (јер су међу објектима и споменици из више европских земаља) већ искрена намера да се подстакне боља заштита и толерантнији однос према овом значајном споменику и светињиСПЦ. Уосталом, културна баштина треба да зближава, а не раздваја људе. Манастир Високи Дечани ипак је 21 годину под јаком заштитом међународних снага КФОР-а, посебно италијанског контингента, који непрекинуто сво ово време чува овај манастир. Високи Дечани су тренутно једини верски објекат на Косову и Метохији под заштитом КФОР-а, али и једини верски објекат и споменик УНЕСКО у Европи под оваквом војном заштитом. А то засигурно није без разлога, о чему сведоче следеће чињенице:
      1. Први оружани напади албанских екстремиста блиских ОВК почели су одмах након завршетка рата и доласка међународних мировних снага. У фебруару и јуну месецу 2000.године на манастир Високи Дечани је испаљено неколико минобацачких граната. Након напада присуство снага КФОР-а је појачано, тако да су манастир једно време обезбеђивала и оклопна возила, а монаси годинама путовали под војном пратњом. То није била заштита од мирних суседа, већ од екстремистичких наоружаних група косовских Албанаца, које су тих месеци уништиле или тешко оштетиле 107 српских православних цркава (што је детаљно документовано фото-архивом), прогонећи истовремено српски народ, иако је оружани сукоб био завршен.
      2. У „Мартовском погрому“ (17-18. марта 2004. године), када су само за два дана косовски албански екстремисти брутално уништили или тешко оштетили још 35 светиња СПЦ широм Косова и Метохије, у ноћи 17. марта на манастир Високи Дечани испаљено је 8 минобацачких граната. Истрагу је спровео и документовао италијански КФОР. Наредног дана око 400 косовских Албанаца окупило се у граду Дечани са намером да оружано нападну манастир, али су у последњем тренутку спречени, пре свега захваљујући посредовању бројних међународних званичника и нарочито тадашњег команданта Јужног крила НАТО снага, америчког Адмирала Џонсона, који нам је лично пренео шта је све те ноћи учинио да би спречио напад на манастир. Након овог напада КФОР је опет појачао присуство и организовао неколико контролних пунктова. Спровођене су редовне вежбеКФОР-а у циљу реаговања у случају нових напада. Како би се манастир додатно заштитио 2004. године Дечани су уврштени у листу споменика светске културне баштине УНЕСКО. Након две године на листу су додати и манастири Пећка Патријаршија, Грачаница, као и храм Богородице Љевишке у Призрену, а 2006. године УНЕСКО ставља сва четири поменута споменика тј. све четири светиње СПЦ на КиМ на листу Светске културне баштине у опасности, на којој се и данас после 15 година налазе. Иначе, садашњи председник САД, а тада сенатор  Џо Бајден 9. марта 2005. године је у Сенату говорио о угрожености манастира Дечани      (о чему постоји сачувани транскрипт), али и о томе како су дечански монаси пружили уточиште избеглицама за време рата без обзира на етничку припадност, о чему су у више наврата током и након сукоба извештавали угледи западни медији. Г. Бајден је иначе два пута посетио манастир Високи Дечани. Једном као сенатор  2005. године, а други пут као потпредседник САД 2009. године, када је посебно нагласио позитивну улогу манастира у време сукоба 1999. год.
      3. Дана 30. марта 2007. године на манастир Високи Дечани испаљена је граната из зоље са оближњег брда. На сву срећу, граната је погодила средњовековни зид манастира, али не и цркву, која је циљана. Непосредно након напада генерални секретар УНЕСКО Коићиро Мацура (Koichiro Matsuura) 6. априла 2007. године осудио је у писаној изјави у име УНЕСКО напад на овај споменик светске културне баштине. Иако је одмах након напада удружење ратних ветерана ОВК у Дечанима, са локалним албанским медијима, оптужило Србе, па чак и сам манастир за оркестрацију овог напада, након полицијске истрагеухапшен је локални Албанац Јетон Муљај (Jeton Mulaj), кога је суд у Пећи    25. фебруара 2009. године осудио на три и по године затвора због напада на манастир.
      4. Следећи инцидент се догодио 13. октобра 2014. год. када су на манастирским спољашњим зидовима, у непосредној близини, исписани графити терористичке организације ИСИС иОВК, уз натпис на енглеском „Калифат долази“. Косовска полиција је покренула истрагу, али починиоци овог инцидента никада нису пронађени. КФОР је додатно појачао заштиту манастира и повећао број патрола.
      5. У вечерњим часовима 31. јануара 2016. године испред манастира ухапшена су у возилучетворица косовских Албанаца (Kushtrim Kurti, Kushtrim Rama, Alban Kelmendi i ArbenYmeri). Након претреса возила Косовска полиција и КФОР пронашли су оружје и литературу, која је јасно указивала на могуће везе са ИСИС-ом. Више косовских медија су убрзо објавили да је Косовска полиција претресом куће Куштрима Куртија пронашла још оружја и заставу терористичке организације ИСИС. Хапшење четворице косовских симпатизера ИСИС-а испред манастира Дечани у јануару 2016. године је забележено и на видео камерама. Жалосно је да косовска полиција није показала никакво интересовање за видео снимке са манастирских безбедносних камера, док су истрагу о очигледно планираном терористичком нападу детаљно спровеле војне обавештајне службеиталијанског и немачког КФОР-а. Двојица од четворице поменутих ухапшених били су намеђународној листи лица повезаних са тероризмом. Након инцидента постављен је додатни број видео-камера КФОР-а, а по први пут у манастир је смештено и неколико војника КФОР-а ради бољег обезбеђења. Према информацијама једног полицајца из Дечана, који је желео да остане анониман, у возилу ухапшених пронађен је у резервној гуми и експлозив. У то време знатан број младих Албанаца са Косова учествовао је у рату у Сирији под црном заставом ИСИС-а, о чему су писали и бројни међународни медији, укључујући и Њујорк Тајмс.
      Ово су само најважније безбедносне претње са којима се манастир Високи Дечани суочавао претходних година. Манастир Високи Дечани као и цела наша Епархија на Косову и Метохијисе последњих година посебно суочава и са институционалним притисцима, претњама, медијским нападима, као и отвореним непоштовањем косовских закона:
      1. Најпре треба поменути покушај градње магистралног пута Дечани – Плав који је 2013. годинеспречен након интервенције америчке амбасаде у Приштини и кабинета тадашњег америчког потпредседника, а садашњег председника г. Џо Бајдена и тадашњег његовог шефа кабинета, а садашњег државног секретара САД Антони Блинкена, након њиховог разговора са тадашњим премијером Тачијем. Из међународних институција послана је јасна порука косовским званичницима да по косовским законима магистрални (транзитни) пут (посебно међународног карактера) не може да пролази кроз заштићену зону. Међутим, власти општине Дечани и нова влада Косова нису одустајали од намере да саграде спорни пут без заобилазнице. Поводом незаконитих радова у заштићеној зони манастира 2018. и 2020. године оглашавали су се амбасадори водећих западних земаља, а у новембру 2020. године донесена јеконачна одлука Савета за заштићене зоне да се магистрални пут не сме градити кроз заштићену зону, већ само као заобилазница. О овом питању детаљно правно мишљење дали су претходно правни тимови ЕУ канцеларије и ОЕБС-а. Рехабилитација локалног пута кроз зону је одобрена само уколико се буде одвијала паралелно уз изградњу заобилазнице и,наравно, уз забрану тешког транзитног саобраћаја. Од новембра 2020. када је одлука донесена и потписана од стране свих чланова Савета, укључујући и градоначелника Дечана, који се сложио са одлуком, није, нажалост, направљен ниједан корак у правцу градње заобилазнице. Самим тим, било какви радови на локалном путу, према одлуци Савета за заштићене зоненису дозвољени и представљали би кршење закона и одлуке Савета. Тврдња, која се помиње у писму Курти-Османи, да овде није реч о међународном путу није тачна, јер је општина Дечани званично прогласила градњу овог пута са црногорском општином Плав уз подршку два претходна премијера Косова. Премијер Хоти је 16. јуна 2020. чак нагласио „да је пут Дечани-Плав важан пројекат за албанске земље“, што су објавили водећи косовски медији.
      2. И коначно, један од највећих проблема са којим се суочава манастир Високи Дечани, свих ових година, јесте покушај узурпације 24 хектара манастирске земље, која је само један део од укупно 700 хектара земље која је манастиру конфискована од стране комунистичких власти1946. год. Поменутих 24 хектара су манастиру враћена пре оружаног конфликта на Косову и Метохији, одлуком Владе Републике Србије 1997. год по свим тадашњим законима. Иако је та земља уредно била убележена у општински катастар, локалне албанске власти су незаконитопромениле садржај катастра 2002. године и од тада до 2016. године трајала је мукотрпна правна борба манастира са општином Дечани и њеним непостојећим фирмама, које су упорнопредстављане као наводни власници земљишта. Правни процес пред косовским судовима је завршен одлуком најпре Врховног суда Косова, а затим и Уставног суда Косова 20. маја 2016. године да се манастиру признаје власништво над поменутом земљом и да исту треба унети у катастар. Већ је пет година како се ова одлука не спроводи и поред захтева Уставног суда Косова од 28. јануара 2019. године, и више саопштења представника Амбасаде САД, канцеларије ЕУ и амбасадора Квинте да се она спроведе и земља укњижи у катастар. Ово питање се последњих година такође редовно помиње као проблем у вези са поштовањем верских слобода на Косову у извештајима Стејт Департмента. Насупрот свему томе,општинске власти у Дечанима су годинама уз помоћ екстремно настројених група спроводиле систематску медијску хајку на манастир, организовали неколико пута демонстрације и чакпокушали да блокирају приступ манастиру. Ово озбиљно питање се не помиње ни у писму Курти-Османи, као ни у поменутом писму албанских организација цивилног друштва наКосову, као да закони и судске одлуке на Косову не вреде за све грађане једнако.
      Поврх свега тога, поједини представници косовских институција настављају са тврдњом да су не само манастир Високи Дечани, већ и остали објекти СПЦ на Косову и Метохији, од којих су многи скрнављени, паљени, или чак потпуно рушени од стране албанских екстремиста НАКОН завршетка рата, наводно албански споменици културе и да их Косово правно штити. Пред страним представницима се упорно тврди да овде наводно владају етничка и верска хармонија, иако односи између Срба и Албанаца већ годинама нису били тако погоршани као сада. Иако у косовским законима формално постоје одређене гаранције заштите објеката СПЦна основу обавеза које је Скупштина Косова 2008. год. прихватила из тзв. Ахтисаријевог плана (Анекс V), оне се редовно не поштују, као ни званично име Српске Православне Цркве.Посебно нечастан пример напада на манастир Дечани и нашу Цркву представља најновија медијска хајка једне маргиналне организације, познате по нечасној улози у ширењу лажних информација у току албанских нереда 2004. године (о чему су писали и ОЕБС и организација Human Rights Watch). Ова организација која се наводно бави „људским правима“ директно је сасула низ оптужби на личност садашњег игумана Дечана архимандрита Саве, који је са својом братијом заједно са нама као Епископом, свих ових година активно посвећен очувању духовне и културне баштине СПЦ на Косову и Метохији, али и међуетничком и међуверском помирењу. Ниједан представник косовских институција, или неке албанске организација цивилног друштва са Косова, није изразио неслагање са оваквим лажним и неоснованимоптужбама, што говори о опасном порасту нетолеранције према српском становништву на КиМ.
      Имајући све ове чињенице у виду, можемо само да кажемо да забрињавајуће понашање садашњих косовских институција које својим писмом негирају угроженост манастира Високи Дечани, као и чињеничну неутемељеног писма албанских организација цивилног друштва на Косову, представљају жалостан пример нетолеранције и показатељ су стварних намеракосовских институција које желе да присвоје српску духовну и културну баштину, што је влада Косова и пробала нацртом закона о културној баштини 2015. год. Наша баштина, која је вековима чувала идентитет нашег народа, културу и веру, сада је и те како институционално угрожена, не само у Дечанима, већ посвуда на Косову и Метохији.
      Због тога, овим саопштењем желимо да скренемо пажњу јавности да се ни братство манастира Високи Дечани, ни наша Епархија, не осећају сигурно и заштићено у оваквој ситуацији. Због свакодневног кршења закона, људских и верских права српског народа на Косову и Метохији, честих пљачки и скрнављења наших храмова, гробаља, спречавања повратка нашег протераног народа, онемогућавања приступа верника неким од наших верских објеката, морамо да нагласимо да у постојећим околностима не можемо да имамо поверења према косовским институцијама и њиховој тобожњој заштити. Зато с пуним правом апелујемо на интензивнију међународну заштиту наших светиња и права, јер је међународно цивилно и војно присуство тренутно једини гарант нашег опстанка. Подржавајући свесрднопринцип да се сви проблеми морају решавати мирно и цивилизовано, сматрамо да је због свега наведеног неопходно да се у процесу дијалога Београда и Приштине обавезно размотредодатне институционалне мере заштите светиња СПЦ и нашег верног народа, као важан предуслов за решавање постојећих питања на Косову и Метохији.
       
      Епископ рашко-призренски
      ТЕОДОСИЈЕ
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион служио је свету заупокојену Литургију у суботу, 10. априла 2021, у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко.

       
      Након свете Литургије служен је четрдесетодневни помен блаженопочившем Епископу Атанасију (Јевтићу) и мали помен новопрестављеном слуги Божјем архимандриту Јовану (Радосављевићу).
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У првом издању специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења Светога Василија Острошког, говорили смо о рођењу, детињству и одласку у манастир Стојана Јовановића, потоњег владике Василија, а касније великог острошког чудотворца.

       
      Не само чудесно рођење, одрастање у топлини побожног и благочестивог родитељског дома, већ и многе касније године живота Светога и богоносног оца Василија Острошког, допуштењем Божијим, остали су скривени у времену, али ипак, нејасно наслутљиви из старих записа а, понајвише, из народног предања. Земља рођења Светитељевог – Херцеговина, земља је кршевита, сва од увала, вртача и водоплавних поља, у окриљу велике реке понорнице по имену Требишњица. Свети Василије рођен је у Хумској земљи, данашњој Херцеговини, у предивном простору где је Свети Сава основао Захумску епископију, којом је касније управљао, управо, Свети Василије као митрополит.
      Рођење дечака Стојана Јовановића од богобојажљивих и благочестивих родитеља Петра и Ане, према мишљењу поузданих историчара, догодило се 28. децембра 1610. године, на празник Светих 20 хиљада мученика Никомидијских. Стојан је одрастао највише уз мајку, ћутљиву и благочестиву Ану, „ону којој се Бог смиловао“, како јој и име казује. Прву школу врлине и побожности Стојан је изучио у својој кући, јер се у његовој породици више мислило о Богу и души, него о земаљским и пролазним стварима. Друга школа његове побожности били су му пост, молитва и стално похађање богослужења у цркви. Ово чудесно узрастање у здравом васпитању и узрастању у светотајинском и световрлинском животу, допринело је да се у срцу дечака Стојана роди љубав према монаштву и непрестаном пребивању у молитви и свецелом подвигу. Брижни Стојанови родитељи Петар и Ана својим родитељским благословом предали су њега, као некада света Ана Самуила пророка, и свети Јоаким и Ана Пресвету Дјеву Марију, на пут монашког живота у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Завали. У Световаведењској обитељи завалској остао је неко време, а потом прелази у манастир Успења Пресвете Богородице Тврдош, у требињском крају, у коме је било и седиште епархије. На монашењу је добио име Василије. Ово му име беше знак да се у будућем подвижништву и епископству свом, угледа на светог и великој јерарха Цркве Божје Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске. После неког времена преподобни би удостојен и ђаконског и презвитерског чина.
      Ово прво издање емисије Свети Василије острошки-сведок Васкрсења, крунисали смо причом о сусрету архимандрита Василија са свјатјејшим патријархом пећким Пајсијем Јањевцем (1614–1647).
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...