Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 3 часа, Desiderius Erasmus рече

Hvala na ovako iscrpnom odgovoru, o. Savo. Slažem se sa ogromnom većinom Vaših stavova, samo mi je teško da prihvatim smrt u prirodi pre Adamovog pada, bez obzira što se tu ne radi o onoj "pravoj" smrti kakvu poznajemo mi ljudi. Jer, tamo se kaže: "I još reče Bog: evo, dao sam vam sve bilje što nosi sjeme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose sjeme; to će vam biti za hranu. A svemu zvjerinju zemaljskom i svjema pticama nebeskim i svemu što se miče na zemlji i u čem ima duša živa, dao sam svu travu da jedu. I bi tako." (1. Mojs. 1:29.30) Rečeno nam je, dakle, da su nakon stvaranja sve životinje bile biljojedi, što se jako teško može uklopiti u teoriju evolucije. Isto tako, ap. Pavle nam kaže da "kroz jednoga čoveka uđe smrt u svet", što nekako implicira da pre Adamovog sagrešenja nije bilo smrti u svetu (mada neka braća to tumače kao smrt u ljudskom svetu). Kako god, teška je ovo tema, i treba, u duhu hrišćanske ljubavi, diskutovati o njoj. :)

Problem je i sto je covek stvoren od praha zemaljskog, dok u TE covek je stvoren od vec formiranog 'predka'. Realno, razlika postoji u nacinu gledanja na stvaranje coveka.

Toje neka moja observacija :ladan:, da ne otvaramo diskusiju na temi o.Save.
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Хвала Богу већ је обновљен један број наших цркава и манастира. Највише успеха доживела је обнова Богословије у којој сада имамо 37 ученика и ускоро ћемо имати вероватно и ученике из свих разреда. Што

Манастир Високи Дечани је општежиће са 25 монаха и искушеника. Наш свакодневни живот је организован према устаљеном типику иако трентуно због изградње конака у коме ће од октобра живети братија морамо

- Da li mislite da vasi komentari na tviteru gde cesto Kosmet nazivate Kosovom,gde politicarku sa Kosmeta nazivate presednicom Kosova... Bune samo kako vi kazete lazne patriote i nacionaliste ili misl

Постоване слике

пре 3 минута, Bokisd рече

Problem je i sto je covek stvoren od praha zemaljskog, dok u TE covek je stvoren od vec formiranog 'predka'. Realno, razlika postoji u nacinu gledanja na stvaranje coveka.

Toje neka moja observacija :ladan:, da ne otvaramo diskusiju na temi o.Save.
 

А предак је настао од праха земаљског (амебе, или оног што је било пре амебе). Тако да ТЕ само разрађује управо Библију. Дакле ТЕ детаљише о стварима којима се писац Библије није бавио, детаљним механизмима (формулама) Божијег стварања. Али нисам довољно стручан да се бавим ТЕ.

Ја мислим да многи имају проблем са ТЕ због личне гордости. Лакше им је да пристану да су сродници са глином, прашином, него са мајмуном (тј. мајмуновим претком, да тако кажем мајмуновим оцем, дедом). Проблем је што не гледају мало даље, па мајмунов Отац, Створитељ, као и наш је Бог. А ми смо синови Божији, не због Адама, не због стварања, не због нашег претка, него због Исуса Христоса. Ми смо усиновљени, а нисмо синови по рођењу. Бог нам је дао потенцијал да будемо његови синови, а ко неће, не мора, може да буде син прашине, син мајмуна, или син Бога. Свако има тај избор пред собом.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 26 минута, Ђорђе Р рече

Интелигентни дизајн је вера, а теорија еволуције је научна теорија.

Da li je bas ID samo vera ?

Svi ti zastupnici ID su naucnici koji su potekli sa tih unirveziteta sa kojih su i naucnici koji zastupaju TE. I debate koje se vode izmedju njih su na naucnom nivou. Sta je gen i DNK, sta su informacije, sta je mutacija, ( negativna, neutralna, pozitivna ), sta je duplikacija i rekombibnacija gena, sta je junk gen, sta je adaptacija i varijabilnost, sta je biogeneza, sta je termodinamika i entropija itd.

Sve su to pitanja koja nemaju veze sa verom. Cisto naucne cinjenice.
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Desiderius Erasmus рече

Slažem se, ali šta ćemo kada je to dvoje u koliziji? Kako objasniti to da Biblija tvrdi da su sve životinje bile biljojedi, a TE tvrdi da nisu?

Тако што кажемо да ни једно ни друго није тачно, тј. не знамо, не можемо знати 100%, нисмо били присутни. Морамо питати Бога. Па забележи то питање у своју духовну бележницу, па кад после Страшног суда будеш са Богом, ти му постави питање, па ће ти он објаснити. Ако ти то тада буде уопште битно.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, Desiderius Erasmus рече

Slažem se, ali šta ćemo kada je to dvoje u koliziji? Kako objasniti to da Biblija tvrdi da su sve životinje bile biljojedi, a TE tvrdi da nisu?

Као што сам већ рекао нама је најважније ко је и зашто створио свет. Колико ми можемо да разумемо процес стварања и колико се дословно може тумачити оно што је речено у Св. Писму је друго питање. Теорија еволуције као и све друге научне теорије подложна је променама и ако се претвори у затворен систем и идеологију веома је опасна. Зато је јако добро да се у школама уче и критички приступи овој теорији, а не да се свака критика ТЕ сматра неком врстом научне јереси.  

С друге стране богословље се више бави личним познањем Бога и света, а не научним. Ако се ствари јасно поставе на место не видим неизбежну колизију. Сукоб између еволуциониста и креациониста на западу је у суштини игра без граница. У разумевању књиге Постања, посебно првих поглавља заборављамо да не можемо да буквално тумачимо сваку реч. Полазимо од општих премиса и не идемо у сравњивање наше вере са науком. На пример, поборници учења да је земља центар васељене полазили су од чињенице да је то логично по Св. Писму јер је на Земљи створен човек и ту се оваплотио Христос. Зато су хелиоцентрични систем сматрали за отворену јерес. Данас то више нико не доводи у питање и наша вера у Христа није ничим умањена због ових научних открића. Колико год рационално покушавали да разумемо створени свет и уведемо га у један јасан и савршен логички систем увек ћемо видети да постоји много тога што се у то не уклапа. Зато вером поимамо и Бога и свет на један сасвим другачији начин. Бога не проучавамо као објекат већ се сједињујемо са њим. Постоје озбиљни научници који су искрени верници и проучавањем видљивог света кроз научне дисциплине они још више бивају утврђени у својој вери у Бога. 

Зато је сасвим добро речено у саопштењу Св. Арх. Сабора да је ова дискусија у суштини непотребна. Нити научне теорије могу да замене наше схватање Бога и света, нити библијско предање о настанку света може да се сведе на ниво научне теорије и замени науку. Онај који верује у Бога у сваком новом научном достигнућу видеће потврду да је Бог све тако чудесно створио. Онај који, пак, не зна за Бога свако ново научно откриће тумачиће као доказ против постојања Бога. Увек је тако било. Зато је добро да се разговори о науци препусте научницима и онима који умеју да воде овај дискурс на основама научне методологије, а да се ми више бавимо познањем живог Бога. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 28 минута, Архимандрит Сава Јањић рече

Сукоб између еволуциониста и креациониста на западу је у суштини игра без граница.

Амин! Иначе ти је цео одговор савршен. 

Не слажем се што су инквизиторски одузели парохије потписницима анти-апела, а нису и вл. Максима поставили у Гњилане. Тамо треба један способан владика... :((( А онда да предложимо и да Теодосије буде митрополит.

Шалим се, али је ово заиста некоректан потез према групи професора. Изузетно ружна епизода. Такво понашање не води никуда. Саобразно је оној коју оцрни Његош: Коме закон лежи у топузу... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 часа, Ђорђе Р рече

Проблем је што не гледају мало даље, па мајмунов Отац, Створитељ, као и наш је Бог.

Pa nije bato majmunov otac je kao i naš neki šatro gistro zajednički predak za koga uopšte nema nikakvih dokaza da je ikada postojao al pošto naučnici kažu da jeste jer je teoriji on neophodan mi ćemo sad svi lepo da poverujemo u to.I uopšte nije stvar u majmunu stvar je o beslovesnoj veri u slepu slučajnost i grešku pri kopiranju nukleotida.TE je fundament ateizma i daje čoveku koji je ateista realno opravdanje za ateizam jer ko može videti nekog Boga ljubavi u toj besomučnoj borbi za opstanak,i milijarde godina akumuliranih grešaka koje su eto slučajno iznedrile ikonu Božiju pritom elimisavši milione živih biće kroz milione godina?Gde ti tu vidiš Boga naročito Boga koji se otkrio kao Ljubav?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 минута, Zoran Đurović рече

Амин! Иначе ти је цео одговор савршен. 

Не слажем се што су инквизиторски одузели парохије потписницима анти-апела, а нису и вл. Максима поставили у Гњилане. Тамо треба један способан владика... :((( А онда да предложимо и да Теодосије буде митрополит.

Шалим се, али је ово заиста некоректан потез према групи професора. Изузетно ружна епизода. Такво понашање не води никуда. Саобразно је оној коју оцрни Његош: Коме закон лежи у топузу... 

 Ako mene goniše, i vas će goniti... Odnosi se i na tebe.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Paradoksologija рече

 Ako mene goniše, i vas će goniti... Odnosi se i na tebe.

Ја Претеча...:D:D:D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Архимандрит Сава Јањић рече

Теорија еволуције као и све друге научне теорије подложна је променама и ако се претвори у затворен систем и идеологију веома је опасна.

Da li ovo znači da je hrišćanstvo veoma opasno obzirom da je poprilično ideološki zatvoren sistem?

1 hour ago, Архимандрит Сава Јањић рече

ато је јако добро да се у школама уче и критички приступи овој теорији, а не да се свака критика ТЕ сматра неком врстом научне јереси.  

Koji kritički pristupi? Odakle Vam ovo da se svaka kritika smatra nekakvom jeresi obzirom da se svaka dobro argumentovana kritika razmatra i ako se pokaže ispravnom prihvati (uostalom tako funkcioniše nauka).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 5/30/2017 at 20:36, VaSa110 рече

Da li ovo znači da je hrišćanstvo veoma opasno obzirom da je poprilično ideološki zatvoren sistem?

Koji kritički pristupi? Odakle Vam ovo da se svaka kritika smatra nekakvom jeresi obzirom da se svaka dobro argumentovana kritika razmatra i ako se pokaže ispravnom prihvati (uostalom tako funkcioniše nauka).

У бескрајној расправи између вере и науке, добро је присетити се речи које је изрекао Галилео Галилеј у једном свом писму, говорећи да је намера Духа Светога да нам укаже како се долази на небо, а не како се небо креће "come si vadia al cielo, e non come vadia il cielo" (how to go to heavens and not how the heavens go). Зато је у аутентичном хришћанском предању овај конфликт између вере и науке потпуно стран. Свето писмо и богословље Цркве нам указује начин како да познамо самог Творца и сјединимо се са њим. Наша вера не одбацује науку у њеним покушајима да рационално (колико је то у моћи човековој) разуме законе по којима видљиви свет функционише, али никако не може да прихвати да ограничена људска знања могу да замене познање Бога или чак самог Бога. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 28.5.2017. at 14:16, Архимандрит Сава Јањић рече

Теорија еволуције како се данас већином разуме у науци заправо само мање или више аргументовано региструје одређене еволутивне процесе, али не може да се прихвати као теорија настанка свега, јер ни сами научници немају опитних доказа за то да би такве тврдње кредибилно научно потврдили. Зато злоупотреба теорије еволуције у циљу потврђивања тезе да је свет настао сам од себе изводи нас из сфере науке у сферу идеологије. За нас хришћане је заправо неважно да ли је човек настао у једном тренутку или је то био процес и какав је процес по среди. Оно што је суштински важно јесте да све бива творачком вољом Божијом и да човек рекапитулира васцелу творевину (човек је микрокозмос). Човек није створен ни из чега, већ је саздан од твари коју је Бог створио ни из чега и то шестог библијског дана. Ми носимо елементе у свом телу који су у сталној промени и учествују у кружењу твари у природи. Биљке, животиње, минерали кроз човека ипостасно улазе у заједницу Богом. Хранимо се храном биљног и животињског порекла, уносимо минерале, наши органи се мењају, човеков састав је у сталној динамичкој промени. Чињеница да човек поседује одређене биохемијске, анатомске и друге сличности са другим врстама још више нас утврђује у вери да је Бог саздао човека као круну васцеле твари од већ постојеће материје, а не као биће које нема никакве везе са осталим створеним светом. Како је човек створен и на који начин, рационално никада нећемо сасвим знати јер тајна живота и човека се не може разумети никада у свим својим димензијама на нивоу човековог разума који функционише у координатама времена и простора. Оно што знамо вером јесте да се кроз човека, односно Богочовека Христа  спасава васцела творевина видљива и невидљива (земља и небо) јер је човек биће које повезује оба света. У васцелој твари на сваком кораку видимо међуповезаност и сам човек и те како живи у сталној динамичкој интеракцији са светом око себе.

Жалосна чињеница јесте да се и данас од стране атеиста одређени регистровани еволутивни процеси који су приметни у природи, из незнања или из погрешног тумачења користе идеолошки као аргумент против самог постојања Бога. Исто толико је погрешно негирање међуповезаности васцеле твари и свођење богооткривене истине на ниво научне тезе јер губимо смисао спасења васцеле твари у Христу и суштину наше вере да је Христос спаситељ света. Зато дискурс који данас постоји посебно на протестантском западу између еволуциониста и креациониста потпуно је стран Православној Цркви и нашем схватању спасења као превазилажења јаза између створене и нестворене природе у ипостасној заједници у Богочовеку Христу.

Kako mi pravoslaci tumacimo 4 zapovest datu na Sinaju da kao sto je Gospod stvorio svet za 6 dana tako i covek radi 6 a 7 dan odmara? Adventisti upravo ovo koriste kao dokaz da je Bog bukvalno stvarao za 24h jer u suprotnom zapovest ne bi imala smisla. I zanima me odnos izmedju razlicitih predanja u okviru Postanja. Prema Sestodnevu prvo su stvorene biljke i zivotinje a potom covek kao kruna stvaranja. Medjtum, u Jahveistickom predanju se kaze da je prvo stvoren covek pa posle biljke i zivotinje. I da je covek oblikovan jer se koristi ista rec jacar kojom Bog oblikuje zivotinje,biljke i coveka. Dakle kom predanju u ovom konkretnom slucaju dati prednost?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pomazs Bog,oce Savo.Ako biste mi odgovorili na ovo pitanje bila bih vam jako zahvalna.Da li volja Bozja moze da se molitvom promijeni?Naime,jedan prozorljivi starac je rekao mojoj bliskoj osobi da nece ziveti jos dugo.U starca ne sumnjam jer je zaista pun Duha Svetoga koji mu sve govori i to sto mu govori pokazuje se u svim slucajevima istinito.Mene zanima da li molitvom mogu da umilostivim Gospoda da promijeni ovakvu odluku?Da li su se takvi slucajevi dogadjali?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, grigorije22 рече

Prema Sestodnevu prvo su stvorene biljke i zivotinje a potom covek kao kruna stvaranja. Medjtum, u Jahveistickom predanju se kaze da je prvo stvoren covek pa posle biljke i zivotinje. I da je covek oblikovan jer se koristi ista rec jacar kojom Bog oblikuje zivotinje,biljke i coveka. Dakle kom predanju u ovom konkretnom slucaju dati prednost?

Izvinjavam se ocu Savi što mu uskačem i odgovaram umesto njega, ali o ovome se već diskutovalo. Između Šestodneva (Elohističko predanje) i druge glave prve Mojsijeve (Jahvističko) nema nikakve kontradikcije. To je već objašnjeno ovde. 

I ovde

Jasno, ovo tumačenje koje je meni palo na pamet je otvoreno za kritiku i diskusiju, ali dok mi neko ne pokaže da između Šestodneva i druge knjige  postoji istinska protivrečnost, ja ostajem pri ovom stavu koji sam ovde izneo. Naravno, voleo bih da čujem i mišljenje oca Save. Kao i druga mišljenja. 

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом писма које је г. Албин Курти упутио српском православном манастиру Високи Дечани, Епархија рашко-призренска остаје при свом раније јасно изложеном ставу да ако косовске албанске институције желе да покажу минимум добре воље за поштовање верских права СПЦ на Косову и Метохији, дужне су да у потпуности испуне одлуку Уставног суда Косова из 2016. године о признавању манастирске имовине. Ова одлука се већ пет година упорно игнорише упркос захтевима за њено спровођење од стране манастира и међународних представника.

       
      Поред тога, министар за просторно планирање из владе г. Куртија јавно je одбацио одлуку Комисије за специјалне заштићене зоне из новембра 2020. о изградњи заобилазнице око заштићене зоне манастира. Минирањем ове одлуке која је донесена уз међународно посредништво, практично се позива на кршење закона о заштићеним зонама.
      У оваквој ситуацији одговарање на оваква писма, без претходно показаног поштовања судских одлука и владавине права, потпуно је беспредметно.
       
      Српска Православна Епархија рашко-призренска
      Призрен- Грачаница 27. мај 2021. године
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 3. маја 2021. године, на празник Светог владике Николаја Жичког и Охридског, манастир Раковицу где се поклонио честицама светитељевих моштију.

       
      Његову Светост Патријарха дочекала је високопреподобна игуманија Евгенија са сестринством. Патријарх се помолио светињама у манастирским храмовима Светог архангела Михаила, Светог Николе Мирликијског и Успења Пресвете Богородице, а затим на гробовима својих претходника патријараха Димитрија и Павла отпевао васкршњи тропар.
      Посету манастиру Раковици Патријарх српски г. Порфирије је завршио обиласком спомен собе патријарха Павла.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом одлуке угледне европске невладине организације за културну баштину EUROPANOSTRA од 8. априла 2021. да уврсти манастир Високи Дечани, поред неколико других културно-историјских објеката у Италији, Аустрији, Северној Македонији, Хрватској и Грчкој у овогодишњу листу седам најугроженијих споменика културе у Европи,  већ данима смо сведоци организоване кампање коју спроводе косовске институције, албанске организације цивилног друштва на Косову (међу којима су неке од раније познате по екстремном национализму) и део медија. Циљ ове кампање јесте да се EUROPA NOSTRA прикаже као организација коју сунаводно инструментализовали Влада Републике Србије и СПЦ чиме се додатно још више угрожавају светиње наше Цркве на Косову и Метохији, посебно манастир Високи Дечани.

       
      Најпре се 18. марта 2021. појавило писмо упућено организацији EUROPA NOSTRA од стране садашњих водећих личности косовских институција (Албина Куртија и Вјосе Османи), које је у јавност пустио нови министар културе Хајрула Чеку. Потом је у суботу, 16. априла уследило ијавно писмо 40 албанских организација цивилног друштва на Косову, које оштро критикујуодлуку организације EUROPA NOSTRA, износећи оптужбе да уписивање манастира Високи Дечани на европску листу седам најугроженијих споменика културног наслеђа ствара „лажан одраз стварности на Косову“ и да подаци о номинацији „углавном потичу из извештаја српских институција“. Ове организације тврде да су „већ препознате универзалне вредности објеката које је УНЕСКО ставио на Светску листу културне баштине“, а да притом ниједном речју не помињу да су сва четири наша споменика УНЕСКО још од 2006. године на листи „Светске баштине УНЕСКО у опасности“ и да је манастир Дечани и даље под војном заштитом КФОР-а због реалних безбедносних ризика. Као Епископ рашко-призренски и дугогодишњи игуман манастира Високи Дечани (од 1992 до 2011.) осећам потребу да се јавно огласим и изразим најдубљу забринутост, јер се вишегодишња кампања скрнављења и уништавања српске православне културне баштине на Косову и Метохији сада наставља агресивним институционалним и политичким притиском косовских институција, као и негативном медијском кампањом противнаше Цркве, а посебно манастира Високи Дечани.
      Манастир Високи Дечани, као један од најважнијих споменика УНЕСКО у овом делу Европе, Europa Nostra сврстала је ове године међу седам најугроженијих споменика културе, пре свега имајући у виду да га је као угроженог препознао сам УНЕСКО. Циљ ове одлуке није политички мотивисан (јер су међу објектима и споменици из више европских земаља) већ искрена намера да се подстакне боља заштита и толерантнији однос према овом значајном споменику и светињиСПЦ. Уосталом, културна баштина треба да зближава, а не раздваја људе. Манастир Високи Дечани ипак је 21 годину под јаком заштитом међународних снага КФОР-а, посебно италијанског контингента, који непрекинуто сво ово време чува овај манастир. Високи Дечани су тренутно једини верски објекат на Косову и Метохији под заштитом КФОР-а, али и једини верски објекат и споменик УНЕСКО у Европи под оваквом војном заштитом. А то засигурно није без разлога, о чему сведоче следеће чињенице:
      1. Први оружани напади албанских екстремиста блиских ОВК почели су одмах након завршетка рата и доласка међународних мировних снага. У фебруару и јуну месецу 2000.године на манастир Високи Дечани је испаљено неколико минобацачких граната. Након напада присуство снага КФОР-а је појачано, тако да су манастир једно време обезбеђивала и оклопна возила, а монаси годинама путовали под војном пратњом. То није била заштита од мирних суседа, већ од екстремистичких наоружаних група косовских Албанаца, које су тих месеци уништиле или тешко оштетиле 107 српских православних цркава (што је детаљно документовано фото-архивом), прогонећи истовремено српски народ, иако је оружани сукоб био завршен.
      2. У „Мартовском погрому“ (17-18. марта 2004. године), када су само за два дана косовски албански екстремисти брутално уништили или тешко оштетили још 35 светиња СПЦ широм Косова и Метохије, у ноћи 17. марта на манастир Високи Дечани испаљено је 8 минобацачких граната. Истрагу је спровео и документовао италијански КФОР. Наредног дана око 400 косовских Албанаца окупило се у граду Дечани са намером да оружано нападну манастир, али су у последњем тренутку спречени, пре свега захваљујући посредовању бројних међународних званичника и нарочито тадашњег команданта Јужног крила НАТО снага, америчког Адмирала Џонсона, који нам је лично пренео шта је све те ноћи учинио да би спречио напад на манастир. Након овог напада КФОР је опет појачао присуство и организовао неколико контролних пунктова. Спровођене су редовне вежбеКФОР-а у циљу реаговања у случају нових напада. Како би се манастир додатно заштитио 2004. године Дечани су уврштени у листу споменика светске културне баштине УНЕСКО. Након две године на листу су додати и манастири Пећка Патријаршија, Грачаница, као и храм Богородице Љевишке у Призрену, а 2006. године УНЕСКО ставља сва четири поменута споменика тј. све четири светиње СПЦ на КиМ на листу Светске културне баштине у опасности, на којој се и данас после 15 година налазе. Иначе, садашњи председник САД, а тада сенатор  Џо Бајден 9. марта 2005. године је у Сенату говорио о угрожености манастира Дечани      (о чему постоји сачувани транскрипт), али и о томе како су дечански монаси пружили уточиште избеглицама за време рата без обзира на етничку припадност, о чему су у више наврата током и након сукоба извештавали угледи западни медији. Г. Бајден је иначе два пута посетио манастир Високи Дечани. Једном као сенатор  2005. године, а други пут као потпредседник САД 2009. године, када је посебно нагласио позитивну улогу манастира у време сукоба 1999. год.
      3. Дана 30. марта 2007. године на манастир Високи Дечани испаљена је граната из зоље са оближњег брда. На сву срећу, граната је погодила средњовековни зид манастира, али не и цркву, која је циљана. Непосредно након напада генерални секретар УНЕСКО Коићиро Мацура (Koichiro Matsuura) 6. априла 2007. године осудио је у писаној изјави у име УНЕСКО напад на овај споменик светске културне баштине. Иако је одмах након напада удружење ратних ветерана ОВК у Дечанима, са локалним албанским медијима, оптужило Србе, па чак и сам манастир за оркестрацију овог напада, након полицијске истрагеухапшен је локални Албанац Јетон Муљај (Jeton Mulaj), кога је суд у Пећи    25. фебруара 2009. године осудио на три и по године затвора због напада на манастир.
      4. Следећи инцидент се догодио 13. октобра 2014. год. када су на манастирским спољашњим зидовима, у непосредној близини, исписани графити терористичке организације ИСИС иОВК, уз натпис на енглеском „Калифат долази“. Косовска полиција је покренула истрагу, али починиоци овог инцидента никада нису пронађени. КФОР је додатно појачао заштиту манастира и повећао број патрола.
      5. У вечерњим часовима 31. јануара 2016. године испред манастира ухапшена су у возилучетворица косовских Албанаца (Kushtrim Kurti, Kushtrim Rama, Alban Kelmendi i ArbenYmeri). Након претреса возила Косовска полиција и КФОР пронашли су оружје и литературу, која је јасно указивала на могуће везе са ИСИС-ом. Више косовских медија су убрзо објавили да је Косовска полиција претресом куће Куштрима Куртија пронашла још оружја и заставу терористичке организације ИСИС. Хапшење четворице косовских симпатизера ИСИС-а испред манастира Дечани у јануару 2016. године је забележено и на видео камерама. Жалосно је да косовска полиција није показала никакво интересовање за видео снимке са манастирских безбедносних камера, док су истрагу о очигледно планираном терористичком нападу детаљно спровеле војне обавештајне службеиталијанског и немачког КФОР-а. Двојица од четворице поменутих ухапшених били су намеђународној листи лица повезаних са тероризмом. Након инцидента постављен је додатни број видео-камера КФОР-а, а по први пут у манастир је смештено и неколико војника КФОР-а ради бољег обезбеђења. Према информацијама једног полицајца из Дечана, који је желео да остане анониман, у возилу ухапшених пронађен је у резервној гуми и експлозив. У то време знатан број младих Албанаца са Косова учествовао је у рату у Сирији под црном заставом ИСИС-а, о чему су писали и бројни међународни медији, укључујући и Њујорк Тајмс.
      Ово су само најважније безбедносне претње са којима се манастир Високи Дечани суочавао претходних година. Манастир Високи Дечани као и цела наша Епархија на Косову и Метохијисе последњих година посебно суочава и са институционалним притисцима, претњама, медијским нападима, као и отвореним непоштовањем косовских закона:
      1. Најпре треба поменути покушај градње магистралног пута Дечани – Плав који је 2013. годинеспречен након интервенције америчке амбасаде у Приштини и кабинета тадашњег америчког потпредседника, а садашњег председника г. Џо Бајдена и тадашњег његовог шефа кабинета, а садашњег државног секретара САД Антони Блинкена, након њиховог разговора са тадашњим премијером Тачијем. Из међународних институција послана је јасна порука косовским званичницима да по косовским законима магистрални (транзитни) пут (посебно међународног карактера) не може да пролази кроз заштићену зону. Међутим, власти општине Дечани и нова влада Косова нису одустајали од намере да саграде спорни пут без заобилазнице. Поводом незаконитих радова у заштићеној зони манастира 2018. и 2020. године оглашавали су се амбасадори водећих западних земаља, а у новембру 2020. године донесена јеконачна одлука Савета за заштићене зоне да се магистрални пут не сме градити кроз заштићену зону, већ само као заобилазница. О овом питању детаљно правно мишљење дали су претходно правни тимови ЕУ канцеларије и ОЕБС-а. Рехабилитација локалног пута кроз зону је одобрена само уколико се буде одвијала паралелно уз изградњу заобилазнице и,наравно, уз забрану тешког транзитног саобраћаја. Од новембра 2020. када је одлука донесена и потписана од стране свих чланова Савета, укључујући и градоначелника Дечана, који се сложио са одлуком, није, нажалост, направљен ниједан корак у правцу градње заобилазнице. Самим тим, било какви радови на локалном путу, према одлуци Савета за заштићене зоненису дозвољени и представљали би кршење закона и одлуке Савета. Тврдња, која се помиње у писму Курти-Османи, да овде није реч о међународном путу није тачна, јер је општина Дечани званично прогласила градњу овог пута са црногорском општином Плав уз подршку два претходна премијера Косова. Премијер Хоти је 16. јуна 2020. чак нагласио „да је пут Дечани-Плав важан пројекат за албанске земље“, што су објавили водећи косовски медији.
      2. И коначно, један од највећих проблема са којим се суочава манастир Високи Дечани, свих ових година, јесте покушај узурпације 24 хектара манастирске земље, која је само један део од укупно 700 хектара земље која је манастиру конфискована од стране комунистичких власти1946. год. Поменутих 24 хектара су манастиру враћена пре оружаног конфликта на Косову и Метохији, одлуком Владе Републике Србије 1997. год по свим тадашњим законима. Иако је та земља уредно била убележена у општински катастар, локалне албанске власти су незаконитопромениле садржај катастра 2002. године и од тада до 2016. године трајала је мукотрпна правна борба манастира са општином Дечани и њеним непостојећим фирмама, које су упорнопредстављане као наводни власници земљишта. Правни процес пред косовским судовима је завршен одлуком најпре Врховног суда Косова, а затим и Уставног суда Косова 20. маја 2016. године да се манастиру признаје власништво над поменутом земљом и да исту треба унети у катастар. Већ је пет година како се ова одлука не спроводи и поред захтева Уставног суда Косова од 28. јануара 2019. године, и више саопштења представника Амбасаде САД, канцеларије ЕУ и амбасадора Квинте да се она спроведе и земља укњижи у катастар. Ово питање се последњих година такође редовно помиње као проблем у вези са поштовањем верских слобода на Косову у извештајима Стејт Департмента. Насупрот свему томе,општинске власти у Дечанима су годинама уз помоћ екстремно настројених група спроводиле систематску медијску хајку на манастир, организовали неколико пута демонстрације и чакпокушали да блокирају приступ манастиру. Ово озбиљно питање се не помиње ни у писму Курти-Османи, као ни у поменутом писму албанских организација цивилног друштва наКосову, као да закони и судске одлуке на Косову не вреде за све грађане једнако.
      Поврх свега тога, поједини представници косовских институција настављају са тврдњом да су не само манастир Високи Дечани, већ и остали објекти СПЦ на Косову и Метохији, од којих су многи скрнављени, паљени, или чак потпуно рушени од стране албанских екстремиста НАКОН завршетка рата, наводно албански споменици културе и да их Косово правно штити. Пред страним представницима се упорно тврди да овде наводно владају етничка и верска хармонија, иако односи између Срба и Албанаца већ годинама нису били тако погоршани као сада. Иако у косовским законима формално постоје одређене гаранције заштите објеката СПЦна основу обавеза које је Скупштина Косова 2008. год. прихватила из тзв. Ахтисаријевог плана (Анекс V), оне се редовно не поштују, као ни званично име Српске Православне Цркве.Посебно нечастан пример напада на манастир Дечани и нашу Цркву представља најновија медијска хајка једне маргиналне организације, познате по нечасној улози у ширењу лажних информација у току албанских нереда 2004. године (о чему су писали и ОЕБС и организација Human Rights Watch). Ова организација која се наводно бави „људским правима“ директно је сасула низ оптужби на личност садашњег игумана Дечана архимандрита Саве, који је са својом братијом заједно са нама као Епископом, свих ових година активно посвећен очувању духовне и културне баштине СПЦ на Косову и Метохији, али и међуетничком и међуверском помирењу. Ниједан представник косовских институција, или неке албанске организација цивилног друштва са Косова, није изразио неслагање са оваквим лажним и неоснованимоптужбама, што говори о опасном порасту нетолеранције према српском становништву на КиМ.
      Имајући све ове чињенице у виду, можемо само да кажемо да забрињавајуће понашање садашњих косовских институција које својим писмом негирају угроженост манастира Високи Дечани, као и чињеничну неутемељеног писма албанских организација цивилног друштва на Косову, представљају жалостан пример нетолеранције и показатељ су стварних намеракосовских институција које желе да присвоје српску духовну и културну баштину, што је влада Косова и пробала нацртом закона о културној баштини 2015. год. Наша баштина, која је вековима чувала идентитет нашег народа, културу и веру, сада је и те како институционално угрожена, не само у Дечанима, већ посвуда на Косову и Метохији.
      Због тога, овим саопштењем желимо да скренемо пажњу јавности да се ни братство манастира Високи Дечани, ни наша Епархија, не осећају сигурно и заштићено у оваквој ситуацији. Због свакодневног кршења закона, људских и верских права српског народа на Косову и Метохији, честих пљачки и скрнављења наших храмова, гробаља, спречавања повратка нашег протераног народа, онемогућавања приступа верника неким од наших верских објеката, морамо да нагласимо да у постојећим околностима не можемо да имамо поверења према косовским институцијама и њиховој тобожњој заштити. Зато с пуним правом апелујемо на интензивнију међународну заштиту наших светиња и права, јер је међународно цивилно и војно присуство тренутно једини гарант нашег опстанка. Подржавајући свесрднопринцип да се сви проблеми морају решавати мирно и цивилизовано, сматрамо да је због свега наведеног неопходно да се у процесу дијалога Београда и Приштине обавезно размотредодатне институционалне мере заштите светиња СПЦ и нашег верног народа, као важан предуслов за решавање постојећих питања на Косову и Метохији.
       
      Епископ рашко-призренски
      ТЕОДОСИЈЕ
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион служио је свету заупокојену Литургију у суботу, 10. априла 2021, у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко.

       
      Након свете Литургије служен је четрдесетодневни помен блаженопочившем Епископу Атанасију (Јевтићу) и мали помен новопрестављеном слуги Божјем архимандриту Јовану (Радосављевићу).
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У првом издању специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења Светога Василија Острошког, говорили смо о рођењу, детињству и одласку у манастир Стојана Јовановића, потоњег владике Василија, а касније великог острошког чудотворца.

       
      Не само чудесно рођење, одрастање у топлини побожног и благочестивог родитељског дома, већ и многе касније године живота Светога и богоносног оца Василија Острошког, допуштењем Божијим, остали су скривени у времену, али ипак, нејасно наслутљиви из старих записа а, понајвише, из народног предања. Земља рођења Светитељевог – Херцеговина, земља је кршевита, сва од увала, вртача и водоплавних поља, у окриљу велике реке понорнице по имену Требишњица. Свети Василије рођен је у Хумској земљи, данашњој Херцеговини, у предивном простору где је Свети Сава основао Захумску епископију, којом је касније управљао, управо, Свети Василије као митрополит.
      Рођење дечака Стојана Јовановића од богобојажљивих и благочестивих родитеља Петра и Ане, према мишљењу поузданих историчара, догодило се 28. децембра 1610. године, на празник Светих 20 хиљада мученика Никомидијских. Стојан је одрастао највише уз мајку, ћутљиву и благочестиву Ану, „ону којој се Бог смиловао“, како јој и име казује. Прву школу врлине и побожности Стојан је изучио у својој кући, јер се у његовој породици више мислило о Богу и души, него о земаљским и пролазним стварима. Друга школа његове побожности били су му пост, молитва и стално похађање богослужења у цркви. Ово чудесно узрастање у здравом васпитању и узрастању у светотајинском и световрлинском животу, допринело је да се у срцу дечака Стојана роди љубав према монаштву и непрестаном пребивању у молитви и свецелом подвигу. Брижни Стојанови родитељи Петар и Ана својим родитељским благословом предали су њега, као некада света Ана Самуила пророка, и свети Јоаким и Ана Пресвету Дјеву Марију, на пут монашког живота у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Завали. У Световаведењској обитељи завалској остао је неко време, а потом прелази у манастир Успења Пресвете Богородице Тврдош, у требињском крају, у коме је било и седиште епархије. На монашењу је добио име Василије. Ово му име беше знак да се у будућем подвижништву и епископству свом, угледа на светог и великој јерарха Цркве Божје Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске. После неког времена преподобни би удостојен и ђаконског и презвитерског чина.
      Ово прво издање емисије Свети Василије острошки-сведок Васкрсења, крунисали смо причом о сусрету архимандрита Василија са свјатјејшим патријархом пећким Пајсијем Јањевцем (1614–1647).
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...