Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 17 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Da li ovo znači, da je rezultat Zapada i Istoka za običan narod ustvari isti?

Razumevam da je i na Zapadu očuvana istinska vera ali je eto malo u nekim delovima isflekana, međutim koliko vidim rezultat za običnog čoveka je potpuno isti i na Zpd i na Ist.

Из наше православне перспективе не видим да је иста ситуација. Постоје православни хришћани који не знају много о својој вери, то је чињеница. Али они који редовно учествују у евхаристијском животу живе животом Цркве и оне који нису довољно учени Бог учи мудрости и исправном животу Духом Светим кроз етос који Црква чува. Инославни хришћани не живе у евхаристијској зајеници са Црквом и поседују другачији етос. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

пре 11 часа, VaSa110 рече

Šta je to u ateizmu "opasno" po reiligiozne. Šta je opasno u tome što kažem: "Hiljadama godina se priča o bogu-bogovima a za to nema ni naznaka dokaza i zato smatram da bog/bogovi najverovatnije ne postoje".

Takođe me zanima kakva je to "ateistička ideologija". Ja nečuh da tako nešto postoji.

Атеисти су сасвим у праву када кажу да Бог не постоји јер он не постоји лично за њих (“Рече безумник у срцу своме: нема Бога” Пс 14). Засигурно су у праву када кажу да су богови измишљотина човека или да је религија опијум за народ, само што ми хришћани верујемо да хришћанство није религија, већ богооткривена истина, а то је суштинска разлика. Због брзине писања (не пишем аналитички, већ више форумски:) ) промакне непрецизна формулација. Наравно, не постоји "атеистичка идеологија", већ разне врсте идеологија које се заснивају на атеизму или врстама атеизма.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, Архимандрит Сава Јањић рече

Атеисти су сасвим у праву када кажу да Бог не постоји јер он не постоји лично за њих (“Рече безумник у срцу своме: нема Бога” Пс 14). Засигурно су у праву када кажу да су богови измишљотина човека или да је религија опијум за народ, само што ми хришћани верујемо да хришћанство није религија, већ богооткривена истина, а то је суштинска разлика. Због брзине писања (не пишем аналитички, већ више форумски:) ) промакне непрецизна формулација. Наравно, не постоји "атеистичка идеологија", већ разне врсте идеологија које се заснивају на атеизму или врстама атеизма.

Da li su ateisti u pravu kada kazu da su Boga izmislili ljudi zbog straha od smrti i da bi imali utehu prilikom raznih nevolja? I na ovo pitanje bih nadovezao jos jedno vezano za Boziju volju, upravo zbog ateista. Jer zasto se mi u bolesti molimo Bogu i trazimo isceljenje kada je ta bolest Bozija volja?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Архимандрит Сава Јањић рече

Драги Ведране, разумем шта хоћете да кажете. Данас у православном свету и преовлађује став да са инославнима треба сарађивати нарочито када је у питању суочавање са неким заједничким проблемима, нпр. питањима етике, биоетике и слично. Лично сматрам да за ту сарадњу увек пре или касније постоји граница. На пример са протестантима делимо доста тога заједно, али њихово поимање одређених моралних питања је дијаметрално различито од предања наше Цркве (нпр. однос међу половима). Много је значајније, по мом мишљењу да Православна Црква афирмише своју традицију и сведочи Христа кога ми знамо и потврђујемо евхаристијски на свакој Литургији. Моје је дубоко уверење да ми са инославнима не можемо да сведочимо истог Христа јер да можемо, прво бисмо се ми сами окупили пред истом чашом и то евхаристијски потврдили. Не можемо да говоримо да имамо исту веру када је не потврђујемо у заједници Тела и Крви Христове као што не можемо да имамо ту заједницу у евхаристији ако не делимо исту веру коју су оци саборски утврдили. Ми, истина, поседујемо много тога заједничког, али постоје и суштинске разлике, које нису само на нивоу догматских дефиниција или интерпретације једног или другог учења.

Хвала на одговору оче. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 3/31/2017 at 19:35, Благовесник рече

 Ako svest vezemo za prirodu proizilazi da je Hristos imao  dve svesti.  Lezeci u bozicnim jaslicama, bozanska priroda je svesna, covecanska nije, te Logos Bozji (tj. Bog Sin)  po bozanskoj prirodi je svega svestan, ali  po covecanskoj prirodi On nije svestan??

Drugi svest vezuju za UM i sl. ... Da li je Gospod Isus onda imao jednu svest? No, opet isti problem, kako istovremeno Njegov um moze biti necega svestan i nesvestan?   

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pomaze Bog. 

Jedno pitanje. Oko jedne crkve u koju idem na bogosluzenja kod crkvene kapije cesto stoje prosjaci. Posto se u poslednje vreme njihov broj povecao, svesteniku je zasmetalo i rekao im je da se udalje od kapije i stanu podalje i tamo da prose i da ne ometaju i ne presrecu narod na kapiji. Posto ga nisu poslusali iako im je rekao jos nekoliko puta, on je u Crkvi izjavio da im vise ne dajemo nista i ne pomazemo i da iako to ucinimo nemamo nista od toga. Sada ponekad kada ulazim u Crkvu sretnem ih kako prose i ne znam znam sta da radim. Nadjem se u konfuziji i dilemi, sa jedne strane reci o milostinji a sa druge blagoslov, i ne znam kako da postupim. Inace u ovakvoj situaciji se cesto nadjem i u drugim segmentima crkvenog zivota i osecam se kao da sam izmedju cekica i nakovnja, povecava mi se dilema i vodi u nesigurnost koju dozivljavam vrlo pogubno i cesto hoteci da ucinim da bude dobro zavrsi se lose. Blagoslovite.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Oce Savo, da li mozete da mi kazete, zasto se svestenik krije, kada se pali blagodatni oganj, pa tek posle izlazi pred narod, i koja je svrha te vatre? Hvala puno!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 4/5/2017 at 23:14, Архимандрит Сава Јањић рече

Атеисти су сасвим у праву када кажу да Бог не постоји јер он не постоји лично за њих (“Рече безумник у срцу своме: нема Бога” Пс 14). Засигурно су у праву када кажу да су богови измишљотина човека или да је религија опијум за народ, само што ми хришћани верујемо да хришћанство није религија, већ богооткривена истина, а то је суштинска разлика.

Ma sve je to u redu. Moje pitanje je bilo gde je tu opasnost po sledbenike "bogootkrivene istine" (mislim na opasnost od ateizma ako ste zaboravili odakle smo počeli).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог Оче Саво,

молио бих вас да ми одговорите на сљедеће питање.

Заправо нашао сам један текст :

"Бог је предвечно предодредио да у телу пострада за спасење света, зато што је унапред знао да ће Адам пасти у грех, и да је једини начин да човекова природа победи власт греха, смрти и ђавола и сједини се с Богом тај, да Он сам, као нови Адам у телу дође на свет и пострада за нас, како би Својом смрћу и Васкрсењем победио смрт."


Дали то значи да Бог није могао никако другачије (на неки други начин,јер каже "да је једини начин") да спасе свијет сем да сам пострада за нас ?

 

Хвала ,од Господа свако добро !
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Христос воскресе, оче Саво!

Каква је ситуација у Дечанима?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 4/5/2017 at 23:14, Архимандрит Сава Јањић рече

Наравно, не постоји "атеистичка идеологија", већ разне врсте идеологија које се заснивају на атеизму или врстама атеизма.

Izuzetno zanimljiva tvrdnja. Kada imate vremena možete li da navedete neke ideologije koje se zasnivaju na ateizmu i da malo podrobnije objasnite Vašu tvrdnju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Христос воскресе оче Саво!

Једно од питања на које не имадох одговор је било "Шта су радили
свети Апостоли и ученици током оних 10 дана, између Господњег вазнесења
и силаска Духа Светога на све њих?"
Сигуран сам да јесу били у молитви и да су на тај начин спровели у дело Господње речи
да се "не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца".
Али како су они практиковали те молитве, то чекање....
А онда, ма колико то смешно изгледало, наиђох нехотице на део разговора 
са глумцем Леонардом Нимојем, који је објаснио одакле му идеја да
користи онај "Вулкански поздрав" док је глумио Спока у серији Звездане стазе!
Можда (и понављам - можда) то је начин како је Бог припремио ту невелику групу,
да у том духу и на тај начин они (међу којима не беше свештеника) 
имају заједничке молитве.
Снимак је овде а индикативно је само првих 3 минута:

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...
On 4/6/2017 at 15:31, Матусал рече

Pomaze Bog. 

Jedno pitanje. Oko jedne crkve u koju idem na bogosluzenja kod crkvene kapije cesto stoje prosjaci. Posto se u poslednje vreme njihov broj povecao, svesteniku je zasmetalo i rekao im je da se udalje od kapije i stanu podalje i tamo da prose i da ne ometaju i ne presrecu narod na kapiji. Posto ga nisu poslusali iako im je rekao jos nekoliko puta, on je u Crkvi izjavio da im vise ne dajemo nista i ne pomazemo i da iako to ucinimo nemamo nista od toga. Sada ponekad kada ulazim u Crkvu sretnem ih kako prose i ne znam znam sta da radim. Nadjem se u konfuziji i dilemi, sa jedne strane reci o milostinji a sa druge blagoslov, i ne znam kako da postupim. Inace u ovakvoj situaciji se cesto nadjem i u drugim segmentima crkvenog zivota i osecam se kao da sam izmedju cekica i nakovnja, povecava mi se dilema i vodi u nesigurnost koju dozivljavam vrlo pogubno i cesto hoteci da ucinim da bude dobro zavrsi se lose. Blagoslovite.

Бог помогао,

Ако дамо милостињу никада нећемо погрешити. Наравно, просјака и сиромашних је мало и тешко је свима дати онолико колико је потребно. Мислим да је најбоље правило да свакоме барем по мало дате по савести. Важна је љубав, а не количина. И ми овде у манастиру гледамо да никога не оставимо без помоћи, али засигурно ни ми не можемо дати свима колико траже јер нисмо банка. Благодарним људима и мало је довољно, а они који немају добре намере то покажу, али и њих не треба презрети већ им помоћи онолико колико можемо. Најчешће људима дајемо храну, ако већ нисмо свакоме у могућности да дамо новац. Помажући сиромашне и убоге дајемо самом Христу, а наше није да процењујемо да ли је неко искрен или није, већ да деламо по својој савести.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 4/5/2017 at 23:22, grigorije22 рече

Da li su ateisti u pravu kada kazu da su Boga izmislili ljudi zbog straha od smrti i da bi imali utehu prilikom raznih nevolja? I na ovo pitanje bih nadovezao jos jedno vezano za Boziju volju, upravo zbog ateista. Jer zasto se mi u bolesti molimo Bogu i trazimo isceljenje kada je ta bolest Bozija volja?

Што се тиче нас православних хришћана, наравно да нису у праву јер ми верујемо у Бога који нам се јавио као личност и живео међу нама као човек. Нажалост, многе религије потичу од страха од смрти и то су социолози религије исправно приметили. Човек природно тражи да надиђе смрт, али једино кроз Христа то можемо да остваримо.

У болести се пре свега молимо Богу да нам да снаге да поднесемо у благодарности оно што нас сналази и ако је могуће да се исцелимо. Болест није воља Божија, јер Бог не жели ни смрт ни патњу човеку. Болест је последица наше пале природе коју сви делимо и немоћ природе надилазимо животом у Христу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 4/7/2017 at 10:08, Жичанин рече

Помаже Бог оче Саво!

 

Мада сте одавно писали о "еклисиолошко- христолошкој јереси" Марка Радосављевића, тј. Артемита, али чини ми се некако непотпуно и не баш јасно.

У чему се конкретно састоји "еклисиолошко- христолошка јерес Марка Радосављевића и његових "Хороепископа"?

Благословите!

Нешто сам већ писао о томе и раније. Видим да је неко сабрао на Погледима моје недавне одговоре на Поукама http://www.pogledi.rs/forum/Thread-eklisiolosko-hristoloska-jeres-marka-radosavljevica-negoslava-nikolica-i-dejana-vil

Суштина проблема секте Марка Радосављевића јесте у формирању паралелне црквене организације тј. парасинагоге и цепању тела Христовог пропагандом да је Црква заблудела, а да је једна секта која почива на култу личности заправо црква. Као и бројне друге секте и јереси у хришћанству и ова "артемитска" почива на прелести, како њиховог началника, тако и оних који му слепо следују, што из гордости и властољубља, што из незнања. Видимо да је сада њихов оштар критичар сада постао и Миодраг Петровић који их је доскора бранио и следовао им. Он тврди оно што сви већ видимо да код Радосављевића и његових кваро-епископа и псевдо-свештеника и монаха нема искрене жеље за повратком у Цркву, већ тенденција ка стварању сопственог "синода", слично као код грчких старокалендараца који су управо ишли овим путем и данас постоје десетине синода који се међусобно гложе и анатемишу у настојању да покажу ко је православнији. Зато се може очекивати да  ће се у наредним годинама ова парасинагога цепати на нове групице јер су одступили од извора живота - евхаристијске заједнице коју у Христу имамо једино у Цркви Христовој. Вера православна утврђује темеље Цркве која се пројављује у евхаристијској заједници и не може бити сврха самој себи јер постаје идеологија. Тамо где нема црквене заједнице нема ни благодати ни тајни, само трагична љуштура која почива на човекопоклонству заблуделих људи и њиховом несрећном избору да се отцепе од Цркве на пут заблуде. Бог нека им подари покајања.

Користно је поново прочитати овај текст Еп. Атанасија Јевтића из 2015.

http://www.spc.rs/sr/strmoglav_monaha_artemija_raskolnika_njegove_sekte 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      6 септембра, 2021 
      Рекоше ми да је синоћ испред Цетињског манастира било мирно. Спокој у души. Нема полиције. Само дискретно освјетљење које жмирка и чкиљи кроз крошње дрвећа, додатно дајући мистичност вијекова иза нас. Па се поново сјетих мојих дугих љета, дрвећа дивљих кестена на путу од Дворца краља Николе до манастира, и једне липе.
      Све је исто. И запитах се: зашто сада не уђете у манастир и истјерате “србијанске попове“? Ко вас данас спрјечава? И шта би јучерашње устоличење значило ако “србијанских попова“ данас нема. Ништа! Али нећете ви то.

      Фото: Принтскрин/Митрополија
      Знате да то нијесу србијански попови, него они исти којима сте приступали деценијама. Позивали их на славе и сахране. И даље су црногорски, ада који други? Све мимо тога је устројство цркве. Уједињење којем се стољећима тежило. Као што је Црна Гора чланица НАТО-а, али је ипак самостална и не зове се НАТО.
      Цетињани које је знам су и иначе оштри, имају неке своје често на први поглед неразумне и тврдоглаве ставове, али када им се благом ријечју приближите, загрле вас и гледају вас као род најрођенији. Све ће вам дати, џемпер са себе, свој кревет, задњу кору хљеба…братом вас звати, чак и ако другачије мислите.
      Зато што су то други од вас тражили. Зато што су вам послије стољећа и стољећа рекли да су окупаторски. А то су вам рекли домаћи окупатори – они који су вам све одузели, од Цетиња селендру без воде направили. Сад сте им најбољи. Када треба да јуришате за њихове џепове и џепове њихове дјеце.
      И није то ваша лаковјерност. Иако други покушавају да манипулишу вама. То је та ваша непосредност, црногорски инат и пизма у смислу да вам нико, па ни ваши најближи, не могу несто наметати “на силу“. Иако није на силу. Али је приступ важан. Вјерујем да то већ данас схватате. Али и не морате. То треба други да схвате. Схватају они то, али их није брига, злоупотребљавајући вашу наивну добродушност. И да своје представе вашим. Они који покушавају да искористе вашу непосредност, гледајући из оближњих кафана како испуњавате њихове материјалне интересе. Цетиње им само за то служи. Као и цијела Црна Гора, уосталом. Деценијама. Гурајући вам сада у руке црногорске заставе увезене из Кине.
      Велибор Марковић
      Извор: 
       
      Зашто сада не уђете у манастир и истјерате „србијанске попове“? – Журнал
      ZURNAL.ME Рекоше ми да је синоћ испред Цетињског манастира било мирно. Спокој у души. Нема полиције. Само дискретно освјетљење које жмирка и чкиљи кроз крошње дрвећа, додатно […]  
    • Од Ромејац,
      Код Новог Места купљено је имање за изградњу првог православног манастира у Словенији. Манастир ће бити посвећен Рођењу Пресвете Богородице, објавио је на свом званичном Инстаграм налогу Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.
      “Наша срећа је огромна. Код Новог Места смо купили имање за први православни манастир у Словенији. Посвећујем га Рођењу Пресвете Богородице. Дивни пејзажи, дивне монахиње, дивни људи… Благослов за пријатељску Словенију”, написао је Патријарх Порфирије.
      Извор
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Код Новог Места купљено је имање за изградњу првог православног манастира у Словенији. Манастир ће бити посвећен Рођењу Пресвете Богородице, објавио је на свом званичном Инстаграм налогу Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.

       
      “Наша срећа је огромна. Код Новог Места смо купили имање за први православни манастир у Словенији. Посвећујем га Рођењу Пресвете Богородице. Дивни пејзажи, дивне монахиње, дивни људи… Благослов за пријатељску Словенију”, написао је Патријарх Порфирије.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Током пожара у Северној Евији, чудо је спасило Свети манастир Светог Давида, ватрогасце и три монаха који су остали унутра. Монаси манастира навели су да је ватра дошла до зидова манастира, али Бог је био ту да га заштити!

       
      Ситуација је била критична у манастиру Светог Давида на језеру Евиа, где је пламен долазио до његових капија. Пламен је био огроман и према процени ватрогасне службе достизао чак 80 метара, док неприступачност терена спречавао ватрогасце да се приближе ватри.
      У изјави за грчку Православну агенцију (Ορθοδοξια) монаси манастира навели су да је ватра “лизала” зидове манастира. У међувремену, непрекидни пожари круже око села Палеохори и Каламоуди, приморавајући ватрогасне бригаде да воде одвојене битке, како би спречиле већу штету. Али чудом је пламен престао у дворишту манастира и историјски манастир је остао нетакнут.
      Вест је потврдио и заменик регионалног гувернера, господин Воурданос, који је изјавио да су оштећене само мале цркве које се налазе око манастира.
      Раније је монасима и онима који су пожурили да помогну да га пожар не уништи, наређено да се евакуишу. Монаси и ходочасници су понели са собом свете мошти, свете иконе и уклонили се из манастира по упутствима надлежних органа, док су три монаха одбила евакуацију и заједно са ватрогасцима остала у манастиру.
      Игуман Гаврило у очају је изјавио да је манастир препуштен на милост Божију, али је апеловао на све вернике да се моле: “Манастир Светог Давида је духовна лука у који долазе хиљаде ходочасника. Када су сви ти људи били обавештени, они су се молили Богу за спас манастира и Бог је услишио њихове молитве и чудо се догодило… Иако су огромне ватре спалиле све око манастира, а манастир је у овом тренутку нетакнут.”
      Игуман манастира Светог Давида, архимандрит Гаврило, разговарао је у среду ујутру са Атинском новинском агенцијом, где је изјавио:
      “Гушили смо се у диму. Видели смо само дим који је долазио према нама. Од браће која стижу у манастир сазнавали смо вести о местима докле је ватра стигла. Молили смо се да Богородица и свети старац заштите манастир од пожара који уништава све. Ватра је спалила све око манастира. Ипак, наши светитељи су заштитили манастир од уништења. Милошћу Божијом, манастир је спашен, али ми је жао што морам да кажем да нисмо имали никакве помоћи. Није било координације, није било довољно ватрогасаца. Неки људи су хтели да манастир изгори, не знам шта да кажем. Изашао сам из манастира у последњи час са још два монаха и два ватрогасца који су се такође евакуисали, јер је ситуација постајала све опаснија. Ватра је неконтролисано горела а да је нико није зауставио. Говоримо о великој боровој шуми која је изгорела. Имали смо бескрајне телефонске позиве и ништа се није догодило.” Међутим, иако су људи напустили манастир, Бог је био ту да га заштити!
      Митрополит Халкиски г. Хризостомос је изјавио да је ситуација била ван контроле. Такође је напоменуо да су многе цркве и многе куће запаљене, док је за оне који су изгубили своје домове, митрополит нагласио да ће бити збринути у хостелу Светог Јована Руског у Прокопима, али и у шаторима ако је потребно.
      Три ватрогасца који су учествовали у гашењу пожара у манастиру превезени су са опекотинама у оближњи Дом здравља.
      У исто време, на многе путеве и пролазе, који су водили од језера до манастира, срушили су се изгорели стубови, каблови за напајање, изгорела стабла и нису дозвољавала возилима ватрогасне јединице да се крећу по том подручју.
      Почела су да дејствују и три ватрогасна авиона (канадера), заједно са хеликоптером, који су се налазили у том подручју. Међутим, сва вода коју су избацивали авиони испаравала је услед врелине пре него што би додирнула тло. Борбу са пламеном водио је и велики руски ватрогасни авион Бериев-200, који је избачен из “битке” када је оштетио мотор током лета док је помагао копненим снагама у гашењу пожара на Евији. Његови пилоти, како преноси ЕРТ, успели су да га безбедно спусте на аеродром Елефсина.
      Према саопштењу гувернера Централне Грчке Фаниса Спаноса, „ватрогасци, полиција, добровољци, шумарски службеници, окружни и општински службеници уложили су надљудске напоре током целе ноћи да обуздају пламен. Настављамо свим снагама, јер је пред нама дуг и тежак пут “.
      У међувремену, агонија за становнике Северне Евије се наставља други дан заредом, где катастрофални пожари несконтролисано бесне и настављају своје ширење. Координациони центар издао је наређење за евакуацију многих насеља, што је такође најавио заменик министра цивилне заштите, господин Никос Хардалиас, током свог брифинга. Ватрогасна возила су заробљена у разним местима, а канадери и хеликоптер настављају да испуштају тоне воде, али фронтова има много. Позиви за помоћ авионом или копном су стални. Наредба о евакуацији такође је издата за село Коуркоулои. Тамо је пламен, међутим, окружио село и заробио у њему и ватрогасце и становнике, који траже излаз како би могли да се евакуишу.
      Неједнака битка са пламеном наставља се и у многим деловима Грчке. Пожар прети и предграђу Атине. Главни фронтови који се не могу контролисати постоје и данас, 5. августа, како у Северној Евији, тако и у Древној Олимпији, где су ватрогасци током целе ноћи улагали надљудске напоре да спрече да се ватра приближи археолошком налазишту, док је тамошњи храм изгорео.
      Манастир Светог Давида у Евији је био и дом чувеног старца из 20. века Светог Јакова из Евије који је канонизован крајем 2017.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 17. јула 2021. године, студио Радио Светигоре посјетио је катихета Бранислав Илић. Он је посјетио и гроб блаженопочившег Митрополита Амфилохија и обишао Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, као и манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, где се срео са Његовим Преосвештенством епископом буеносајреско – јужно централноамеричким г. Кирилом.


       
      Звучни запис разговора
       
      У студију Радио Светигоре, госта је дочекао новинар јереј Павле Божовић.
      У разговору са новинаром Радио Светигоре о. Павлом Божовићем, катихета Бранислав Илић говорио је о својој посјети митрополији црногорско-приморској, епархијама захумско-херцеговачкој и будимљанско-никшићкој, које је посјетио после једанаест година.
       
                                       
      Извор: Радио Светигора
×
×
  • Креирај ново...