Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 17 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Da li ovo znači, da je rezultat Zapada i Istoka za običan narod ustvari isti?

Razumevam da je i na Zapadu očuvana istinska vera ali je eto malo u nekim delovima isflekana, međutim koliko vidim rezultat za običnog čoveka je potpuno isti i na Zpd i na Ist.

Из наше православне перспективе не видим да је иста ситуација. Постоје православни хришћани који не знају много о својој вери, то је чињеница. Али они који редовно учествују у евхаристијском животу живе животом Цркве и оне који нису довољно учени Бог учи мудрости и исправном животу Духом Светим кроз етос који Црква чува. Инославни хришћани не живе у евхаристијској зајеници са Црквом и поседују другачији етос. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Хвала Богу већ је обновљен један број наших цркава и манастира. Највише успеха доживела је обнова Богословије у којој сада имамо 37 ученика и ускоро ћемо имати вероватно и ученике из свих разреда. Што

Манастир Високи Дечани је општежиће са 25 монаха и искушеника. Наш свакодневни живот је организован према устаљеном типику иако трентуно због изградње конака у коме ће од октобра живети братија морамо

- Da li mislite da vasi komentari na tviteru gde cesto Kosmet nazivate Kosovom,gde politicarku sa Kosmeta nazivate presednicom Kosova... Bune samo kako vi kazete lazne patriote i nacionaliste ili misl

Постоване слике

пре 11 часа, VaSa110 рече

Šta je to u ateizmu "opasno" po reiligiozne. Šta je opasno u tome što kažem: "Hiljadama godina se priča o bogu-bogovima a za to nema ni naznaka dokaza i zato smatram da bog/bogovi najverovatnije ne postoje".

Takođe me zanima kakva je to "ateistička ideologija". Ja nečuh da tako nešto postoji.

Атеисти су сасвим у праву када кажу да Бог не постоји јер он не постоји лично за њих (“Рече безумник у срцу своме: нема Бога” Пс 14). Засигурно су у праву када кажу да су богови измишљотина човека или да је религија опијум за народ, само што ми хришћани верујемо да хришћанство није религија, већ богооткривена истина, а то је суштинска разлика. Због брзине писања (не пишем аналитички, већ више форумски:) ) промакне непрецизна формулација. Наравно, не постоји "атеистичка идеологија", већ разне врсте идеологија које се заснивају на атеизму или врстама атеизма.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 часа, Архимандрит Сава Јањић рече

Атеисти су сасвим у праву када кажу да Бог не постоји јер он не постоји лично за њих (“Рече безумник у срцу своме: нема Бога” Пс 14). Засигурно су у праву када кажу да су богови измишљотина човека или да је религија опијум за народ, само што ми хришћани верујемо да хришћанство није религија, већ богооткривена истина, а то је суштинска разлика. Због брзине писања (не пишем аналитички, већ више форумски:) ) промакне непрецизна формулација. Наравно, не постоји "атеистичка идеологија", већ разне врсте идеологија које се заснивају на атеизму или врстама атеизма.

Da li su ateisti u pravu kada kazu da su Boga izmislili ljudi zbog straha od smrti i da bi imali utehu prilikom raznih nevolja? I na ovo pitanje bih nadovezao jos jedno vezano za Boziju volju, upravo zbog ateista. Jer zasto se mi u bolesti molimo Bogu i trazimo isceljenje kada je ta bolest Bozija volja?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Архимандрит Сава Јањић рече

Драги Ведране, разумем шта хоћете да кажете. Данас у православном свету и преовлађује став да са инославнима треба сарађивати нарочито када је у питању суочавање са неким заједничким проблемима, нпр. питањима етике, биоетике и слично. Лично сматрам да за ту сарадњу увек пре или касније постоји граница. На пример са протестантима делимо доста тога заједно, али њихово поимање одређених моралних питања је дијаметрално различито од предања наше Цркве (нпр. однос међу половима). Много је значајније, по мом мишљењу да Православна Црква афирмише своју традицију и сведочи Христа кога ми знамо и потврђујемо евхаристијски на свакој Литургији. Моје је дубоко уверење да ми са инославнима не можемо да сведочимо истог Христа јер да можемо, прво бисмо се ми сами окупили пред истом чашом и то евхаристијски потврдили. Не можемо да говоримо да имамо исту веру када је не потврђујемо у заједници Тела и Крви Христове као што не можемо да имамо ту заједницу у евхаристији ако не делимо исту веру коју су оци саборски утврдили. Ми, истина, поседујемо много тога заједничког, али постоје и суштинске разлике, које нису само на нивоу догматских дефиниција или интерпретације једног или другог учења.

Хвала на одговору оче. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 3/31/2017 at 19:35, Благовесник рече

 Ako svest vezemo za prirodu proizilazi da je Hristos imao  dve svesti.  Lezeci u bozicnim jaslicama, bozanska priroda je svesna, covecanska nije, te Logos Bozji (tj. Bog Sin)  po bozanskoj prirodi je svega svestan, ali  po covecanskoj prirodi On nije svestan??

Drugi svest vezuju za UM i sl. ... Da li je Gospod Isus onda imao jednu svest? No, opet isti problem, kako istovremeno Njegov um moze biti necega svestan i nesvestan?   

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pomaze Bog. 

Jedno pitanje. Oko jedne crkve u koju idem na bogosluzenja kod crkvene kapije cesto stoje prosjaci. Posto se u poslednje vreme njihov broj povecao, svesteniku je zasmetalo i rekao im je da se udalje od kapije i stanu podalje i tamo da prose i da ne ometaju i ne presrecu narod na kapiji. Posto ga nisu poslusali iako im je rekao jos nekoliko puta, on je u Crkvi izjavio da im vise ne dajemo nista i ne pomazemo i da iako to ucinimo nemamo nista od toga. Sada ponekad kada ulazim u Crkvu sretnem ih kako prose i ne znam znam sta da radim. Nadjem se u konfuziji i dilemi, sa jedne strane reci o milostinji a sa druge blagoslov, i ne znam kako da postupim. Inace u ovakvoj situaciji se cesto nadjem i u drugim segmentima crkvenog zivota i osecam se kao da sam izmedju cekica i nakovnja, povecava mi se dilema i vodi u nesigurnost koju dozivljavam vrlo pogubno i cesto hoteci da ucinim da bude dobro zavrsi se lose. Blagoslovite.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...

Oce Savo, da li mozete da mi kazete, zasto se svestenik krije, kada se pali blagodatni oganj, pa tek posle izlazi pred narod, i koja je svrha te vatre? Hvala puno!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 4/5/2017 at 23:14, Архимандрит Сава Јањић рече

Атеисти су сасвим у праву када кажу да Бог не постоји јер он не постоји лично за њих (“Рече безумник у срцу своме: нема Бога” Пс 14). Засигурно су у праву када кажу да су богови измишљотина човека или да је религија опијум за народ, само што ми хришћани верујемо да хришћанство није религија, већ богооткривена истина, а то је суштинска разлика.

Ma sve je to u redu. Moje pitanje je bilo gde je tu opasnost po sledbenike "bogootkrivene istine" (mislim na opasnost od ateizma ako ste zaboravili odakle smo počeli).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог Оче Саво,

молио бих вас да ми одговорите на сљедеће питање.

Заправо нашао сам један текст :

"Бог је предвечно предодредио да у телу пострада за спасење света, зато што је унапред знао да ће Адам пасти у грех, и да је једини начин да човекова природа победи власт греха, смрти и ђавола и сједини се с Богом тај, да Он сам, као нови Адам у телу дође на свет и пострада за нас, како би Својом смрћу и Васкрсењем победио смрт."


Дали то значи да Бог није могао никако другачије (на неки други начин,јер каже "да је једини начин") да спасе свијет сем да сам пострада за нас ?

 

Хвала ,од Господа свако добро !
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Христос воскресе, оче Саво!

Каква је ситуација у Дечанима?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 4/5/2017 at 23:14, Архимандрит Сава Јањић рече

Наравно, не постоји "атеистичка идеологија", већ разне врсте идеологија које се заснивају на атеизму или врстама атеизма.

Izuzetno zanimljiva tvrdnja. Kada imate vremena možete li da navedete neke ideologije koje se zasnivaju na ateizmu i da malo podrobnije objasnite Vašu tvrdnju.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Христос воскресе оче Саво!

Једно од питања на које не имадох одговор је било "Шта су радили
свети Апостоли и ученици током оних 10 дана, између Господњег вазнесења
и силаска Духа Светога на све њих?"
Сигуран сам да јесу били у молитви и да су на тај начин спровели у дело Господње речи
да се "не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца".
Али како су они практиковали те молитве, то чекање....
А онда, ма колико то смешно изгледало, наиђох нехотице на део разговора 
са глумцем Леонардом Нимојем, који је објаснио одакле му идеја да
користи онај "Вулкански поздрав" док је глумио Спока у серији Звездане стазе!
Можда (и понављам - можда) то је начин како је Бог припремио ту невелику групу,
да у том духу и на тај начин они (међу којима не беше свештеника) 
имају заједничке молитве.
Снимак је овде а индикативно је само првих 3 минута:

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 3 weeks later...
On 4/6/2017 at 15:31, Матусал рече

Pomaze Bog. 

Jedno pitanje. Oko jedne crkve u koju idem na bogosluzenja kod crkvene kapije cesto stoje prosjaci. Posto se u poslednje vreme njihov broj povecao, svesteniku je zasmetalo i rekao im je da se udalje od kapije i stanu podalje i tamo da prose i da ne ometaju i ne presrecu narod na kapiji. Posto ga nisu poslusali iako im je rekao jos nekoliko puta, on je u Crkvi izjavio da im vise ne dajemo nista i ne pomazemo i da iako to ucinimo nemamo nista od toga. Sada ponekad kada ulazim u Crkvu sretnem ih kako prose i ne znam znam sta da radim. Nadjem se u konfuziji i dilemi, sa jedne strane reci o milostinji a sa druge blagoslov, i ne znam kako da postupim. Inace u ovakvoj situaciji se cesto nadjem i u drugim segmentima crkvenog zivota i osecam se kao da sam izmedju cekica i nakovnja, povecava mi se dilema i vodi u nesigurnost koju dozivljavam vrlo pogubno i cesto hoteci da ucinim da bude dobro zavrsi se lose. Blagoslovite.

Бог помогао,

Ако дамо милостињу никада нећемо погрешити. Наравно, просјака и сиромашних је мало и тешко је свима дати онолико колико је потребно. Мислим да је најбоље правило да свакоме барем по мало дате по савести. Важна је љубав, а не количина. И ми овде у манастиру гледамо да никога не оставимо без помоћи, али засигурно ни ми не можемо дати свима колико траже јер нисмо банка. Благодарним људима и мало је довољно, а они који немају добре намере то покажу, али и њих не треба презрети већ им помоћи онолико колико можемо. Најчешће људима дајемо храну, ако већ нисмо свакоме у могућности да дамо новац. Помажући сиромашне и убоге дајемо самом Христу, а наше није да процењујемо да ли је неко искрен или није, већ да деламо по својој савести.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 4/5/2017 at 23:22, grigorije22 рече

Da li su ateisti u pravu kada kazu da su Boga izmislili ljudi zbog straha od smrti i da bi imali utehu prilikom raznih nevolja? I na ovo pitanje bih nadovezao jos jedno vezano za Boziju volju, upravo zbog ateista. Jer zasto se mi u bolesti molimo Bogu i trazimo isceljenje kada je ta bolest Bozija volja?

Што се тиче нас православних хришћана, наравно да нису у праву јер ми верујемо у Бога који нам се јавио као личност и живео међу нама као човек. Нажалост, многе религије потичу од страха од смрти и то су социолози религије исправно приметили. Човек природно тражи да надиђе смрт, али једино кроз Христа то можемо да остваримо.

У болести се пре свега молимо Богу да нам да снаге да поднесемо у благодарности оно што нас сналази и ако је могуће да се исцелимо. Болест није воља Божија, јер Бог не жели ни смрт ни патњу човеку. Болест је последица наше пале природе коју сви делимо и немоћ природе надилазимо животом у Христу.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 4/7/2017 at 10:08, Жичанин рече

Помаже Бог оче Саво!

 

Мада сте одавно писали о "еклисиолошко- христолошкој јереси" Марка Радосављевића, тј. Артемита, али чини ми се некако непотпуно и не баш јасно.

У чему се конкретно састоји "еклисиолошко- христолошка јерес Марка Радосављевића и његових "Хороепископа"?

Благословите!

Нешто сам већ писао о томе и раније. Видим да је неко сабрао на Погледима моје недавне одговоре на Поукама http://www.pogledi.rs/forum/Thread-eklisiolosko-hristoloska-jeres-marka-radosavljevica-negoslava-nikolica-i-dejana-vil

Суштина проблема секте Марка Радосављевића јесте у формирању паралелне црквене организације тј. парасинагоге и цепању тела Христовог пропагандом да је Црква заблудела, а да је једна секта која почива на култу личности заправо црква. Као и бројне друге секте и јереси у хришћанству и ова "артемитска" почива на прелести, како њиховог началника, тако и оних који му слепо следују, што из гордости и властољубља, што из незнања. Видимо да је сада њихов оштар критичар сада постао и Миодраг Петровић који их је доскора бранио и следовао им. Он тврди оно што сви већ видимо да код Радосављевића и његових кваро-епископа и псевдо-свештеника и монаха нема искрене жеље за повратком у Цркву, већ тенденција ка стварању сопственог "синода", слично као код грчких старокалендараца који су управо ишли овим путем и данас постоје десетине синода који се међусобно гложе и анатемишу у настојању да покажу ко је православнији. Зато се може очекивати да  ће се у наредним годинама ова парасинагога цепати на нове групице јер су одступили од извора живота - евхаристијске заједнице коју у Христу имамо једино у Цркви Христовој. Вера православна утврђује темеље Цркве која се пројављује у евхаристијској заједници и не може бити сврха самој себи јер постаје идеологија. Тамо где нема црквене заједнице нема ни благодати ни тајни, само трагична љуштура која почива на човекопоклонству заблуделих људи и њиховом несрећном избору да се отцепе од Цркве на пут заблуде. Бог нека им подари покајања.

Користно је поново прочитати овај текст Еп. Атанасија Јевтића из 2015.

http://www.spc.rs/sr/strmoglav_monaha_artemija_raskolnika_njegove_sekte 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом писма које је г. Албин Курти упутио српском православном манастиру Високи Дечани, Епархија рашко-призренска остаје при свом раније јасно изложеном ставу да ако косовске албанске институције желе да покажу минимум добре воље за поштовање верских права СПЦ на Косову и Метохији, дужне су да у потпуности испуне одлуку Уставног суда Косова из 2016. године о признавању манастирске имовине. Ова одлука се већ пет година упорно игнорише упркос захтевима за њено спровођење од стране манастира и међународних представника.

       
      Поред тога, министар за просторно планирање из владе г. Куртија јавно je одбацио одлуку Комисије за специјалне заштићене зоне из новембра 2020. о изградњи заобилазнице око заштићене зоне манастира. Минирањем ове одлуке која је донесена уз међународно посредништво, практично се позива на кршење закона о заштићеним зонама.
      У оваквој ситуацији одговарање на оваква писма, без претходно показаног поштовања судских одлука и владавине права, потпуно је беспредметно.
       
      Српска Православна Епархија рашко-призренска
      Призрен- Грачаница 27. мај 2021. године
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 3. маја 2021. године, на празник Светог владике Николаја Жичког и Охридског, манастир Раковицу где се поклонио честицама светитељевих моштију.

       
      Његову Светост Патријарха дочекала је високопреподобна игуманија Евгенија са сестринством. Патријарх се помолио светињама у манастирским храмовима Светог архангела Михаила, Светог Николе Мирликијског и Успења Пресвете Богородице, а затим на гробовима својих претходника патријараха Димитрија и Павла отпевао васкршњи тропар.
      Посету манастиру Раковици Патријарх српски г. Порфирије је завршио обиласком спомен собе патријарха Павла.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом одлуке угледне европске невладине организације за културну баштину EUROPANOSTRA од 8. априла 2021. да уврсти манастир Високи Дечани, поред неколико других културно-историјских објеката у Италији, Аустрији, Северној Македонији, Хрватској и Грчкој у овогодишњу листу седам најугроженијих споменика културе у Европи,  већ данима смо сведоци организоване кампање коју спроводе косовске институције, албанске организације цивилног друштва на Косову (међу којима су неке од раније познате по екстремном национализму) и део медија. Циљ ове кампање јесте да се EUROPA NOSTRA прикаже као организација коју сунаводно инструментализовали Влада Републике Србије и СПЦ чиме се додатно још више угрожавају светиње наше Цркве на Косову и Метохији, посебно манастир Високи Дечани.

       
      Најпре се 18. марта 2021. појавило писмо упућено организацији EUROPA NOSTRA од стране садашњих водећих личности косовских институција (Албина Куртија и Вјосе Османи), које је у јавност пустио нови министар културе Хајрула Чеку. Потом је у суботу, 16. априла уследило ијавно писмо 40 албанских организација цивилног друштва на Косову, које оштро критикујуодлуку организације EUROPA NOSTRA, износећи оптужбе да уписивање манастира Високи Дечани на европску листу седам најугроженијих споменика културног наслеђа ствара „лажан одраз стварности на Косову“ и да подаци о номинацији „углавном потичу из извештаја српских институција“. Ове организације тврде да су „већ препознате универзалне вредности објеката које је УНЕСКО ставио на Светску листу културне баштине“, а да притом ниједном речју не помињу да су сва четири наша споменика УНЕСКО још од 2006. године на листи „Светске баштине УНЕСКО у опасности“ и да је манастир Дечани и даље под војном заштитом КФОР-а због реалних безбедносних ризика. Као Епископ рашко-призренски и дугогодишњи игуман манастира Високи Дечани (од 1992 до 2011.) осећам потребу да се јавно огласим и изразим најдубљу забринутост, јер се вишегодишња кампања скрнављења и уништавања српске православне културне баштине на Косову и Метохији сада наставља агресивним институционалним и политичким притиском косовских институција, као и негативном медијском кампањом противнаше Цркве, а посебно манастира Високи Дечани.
      Манастир Високи Дечани, као један од најважнијих споменика УНЕСКО у овом делу Европе, Europa Nostra сврстала је ове године међу седам најугроженијих споменика културе, пре свега имајући у виду да га је као угроженог препознао сам УНЕСКО. Циљ ове одлуке није политички мотивисан (јер су међу објектима и споменици из више европских земаља) већ искрена намера да се подстакне боља заштита и толерантнији однос према овом значајном споменику и светињиСПЦ. Уосталом, културна баштина треба да зближава, а не раздваја људе. Манастир Високи Дечани ипак је 21 годину под јаком заштитом међународних снага КФОР-а, посебно италијанског контингента, који непрекинуто сво ово време чува овај манастир. Високи Дечани су тренутно једини верски објекат на Косову и Метохији под заштитом КФОР-а, али и једини верски објекат и споменик УНЕСКО у Европи под оваквом војном заштитом. А то засигурно није без разлога, о чему сведоче следеће чињенице:
      1. Први оружани напади албанских екстремиста блиских ОВК почели су одмах након завршетка рата и доласка међународних мировних снага. У фебруару и јуну месецу 2000.године на манастир Високи Дечани је испаљено неколико минобацачких граната. Након напада присуство снага КФОР-а је појачано, тако да су манастир једно време обезбеђивала и оклопна возила, а монаси годинама путовали под војном пратњом. То није била заштита од мирних суседа, већ од екстремистичких наоружаних група косовских Албанаца, које су тих месеци уништиле или тешко оштетиле 107 српских православних цркава (што је детаљно документовано фото-архивом), прогонећи истовремено српски народ, иако је оружани сукоб био завршен.
      2. У „Мартовском погрому“ (17-18. марта 2004. године), када су само за два дана косовски албански екстремисти брутално уништили или тешко оштетили још 35 светиња СПЦ широм Косова и Метохије, у ноћи 17. марта на манастир Високи Дечани испаљено је 8 минобацачких граната. Истрагу је спровео и документовао италијански КФОР. Наредног дана око 400 косовских Албанаца окупило се у граду Дечани са намером да оружано нападну манастир, али су у последњем тренутку спречени, пре свега захваљујући посредовању бројних међународних званичника и нарочито тадашњег команданта Јужног крила НАТО снага, америчког Адмирала Џонсона, који нам је лично пренео шта је све те ноћи учинио да би спречио напад на манастир. Након овог напада КФОР је опет појачао присуство и организовао неколико контролних пунктова. Спровођене су редовне вежбеКФОР-а у циљу реаговања у случају нових напада. Како би се манастир додатно заштитио 2004. године Дечани су уврштени у листу споменика светске културне баштине УНЕСКО. Након две године на листу су додати и манастири Пећка Патријаршија, Грачаница, као и храм Богородице Љевишке у Призрену, а 2006. године УНЕСКО ставља сва четири поменута споменика тј. све четири светиње СПЦ на КиМ на листу Светске културне баштине у опасности, на којој се и данас после 15 година налазе. Иначе, садашњи председник САД, а тада сенатор  Џо Бајден 9. марта 2005. године је у Сенату говорио о угрожености манастира Дечани      (о чему постоји сачувани транскрипт), али и о томе како су дечански монаси пружили уточиште избеглицама за време рата без обзира на етничку припадност, о чему су у више наврата током и након сукоба извештавали угледи западни медији. Г. Бајден је иначе два пута посетио манастир Високи Дечани. Једном као сенатор  2005. године, а други пут као потпредседник САД 2009. године, када је посебно нагласио позитивну улогу манастира у време сукоба 1999. год.
      3. Дана 30. марта 2007. године на манастир Високи Дечани испаљена је граната из зоље са оближњег брда. На сву срећу, граната је погодила средњовековни зид манастира, али не и цркву, која је циљана. Непосредно након напада генерални секретар УНЕСКО Коићиро Мацура (Koichiro Matsuura) 6. априла 2007. године осудио је у писаној изјави у име УНЕСКО напад на овај споменик светске културне баштине. Иако је одмах након напада удружење ратних ветерана ОВК у Дечанима, са локалним албанским медијима, оптужило Србе, па чак и сам манастир за оркестрацију овог напада, након полицијске истрагеухапшен је локални Албанац Јетон Муљај (Jeton Mulaj), кога је суд у Пећи    25. фебруара 2009. године осудио на три и по године затвора због напада на манастир.
      4. Следећи инцидент се догодио 13. октобра 2014. год. када су на манастирским спољашњим зидовима, у непосредној близини, исписани графити терористичке организације ИСИС иОВК, уз натпис на енглеском „Калифат долази“. Косовска полиција је покренула истрагу, али починиоци овог инцидента никада нису пронађени. КФОР је додатно појачао заштиту манастира и повећао број патрола.
      5. У вечерњим часовима 31. јануара 2016. године испред манастира ухапшена су у возилучетворица косовских Албанаца (Kushtrim Kurti, Kushtrim Rama, Alban Kelmendi i ArbenYmeri). Након претреса возила Косовска полиција и КФОР пронашли су оружје и литературу, која је јасно указивала на могуће везе са ИСИС-ом. Више косовских медија су убрзо објавили да је Косовска полиција претресом куће Куштрима Куртија пронашла још оружја и заставу терористичке организације ИСИС. Хапшење четворице косовских симпатизера ИСИС-а испред манастира Дечани у јануару 2016. године је забележено и на видео камерама. Жалосно је да косовска полиција није показала никакво интересовање за видео снимке са манастирских безбедносних камера, док су истрагу о очигледно планираном терористичком нападу детаљно спровеле војне обавештајне службеиталијанског и немачког КФОР-а. Двојица од четворице поменутих ухапшених били су намеђународној листи лица повезаних са тероризмом. Након инцидента постављен је додатни број видео-камера КФОР-а, а по први пут у манастир је смештено и неколико војника КФОР-а ради бољег обезбеђења. Према информацијама једног полицајца из Дечана, који је желео да остане анониман, у возилу ухапшених пронађен је у резервној гуми и експлозив. У то време знатан број младих Албанаца са Косова учествовао је у рату у Сирији под црном заставом ИСИС-а, о чему су писали и бројни међународни медији, укључујући и Њујорк Тајмс.
      Ово су само најважније безбедносне претње са којима се манастир Високи Дечани суочавао претходних година. Манастир Високи Дечани као и цела наша Епархија на Косову и Метохијисе последњих година посебно суочава и са институционалним притисцима, претњама, медијским нападима, као и отвореним непоштовањем косовских закона:
      1. Најпре треба поменути покушај градње магистралног пута Дечани – Плав који је 2013. годинеспречен након интервенције америчке амбасаде у Приштини и кабинета тадашњег америчког потпредседника, а садашњег председника г. Џо Бајдена и тадашњег његовог шефа кабинета, а садашњег државног секретара САД Антони Блинкена, након њиховог разговора са тадашњим премијером Тачијем. Из међународних институција послана је јасна порука косовским званичницима да по косовским законима магистрални (транзитни) пут (посебно међународног карактера) не може да пролази кроз заштићену зону. Међутим, власти општине Дечани и нова влада Косова нису одустајали од намере да саграде спорни пут без заобилазнице. Поводом незаконитих радова у заштићеној зони манастира 2018. и 2020. године оглашавали су се амбасадори водећих западних земаља, а у новембру 2020. године донесена јеконачна одлука Савета за заштићене зоне да се магистрални пут не сме градити кроз заштићену зону, већ само као заобилазница. О овом питању детаљно правно мишљење дали су претходно правни тимови ЕУ канцеларије и ОЕБС-а. Рехабилитација локалног пута кроз зону је одобрена само уколико се буде одвијала паралелно уз изградњу заобилазнице и,наравно, уз забрану тешког транзитног саобраћаја. Од новембра 2020. када је одлука донесена и потписана од стране свих чланова Савета, укључујући и градоначелника Дечана, који се сложио са одлуком, није, нажалост, направљен ниједан корак у правцу градње заобилазнице. Самим тим, било какви радови на локалном путу, према одлуци Савета за заштићене зоненису дозвољени и представљали би кршење закона и одлуке Савета. Тврдња, која се помиње у писму Курти-Османи, да овде није реч о међународном путу није тачна, јер је општина Дечани званично прогласила градњу овог пута са црногорском општином Плав уз подршку два претходна премијера Косова. Премијер Хоти је 16. јуна 2020. чак нагласио „да је пут Дечани-Плав важан пројекат за албанске земље“, што су објавили водећи косовски медији.
      2. И коначно, један од највећих проблема са којим се суочава манастир Високи Дечани, свих ових година, јесте покушај узурпације 24 хектара манастирске земље, која је само један део од укупно 700 хектара земље која је манастиру конфискована од стране комунистичких власти1946. год. Поменутих 24 хектара су манастиру враћена пре оружаног конфликта на Косову и Метохији, одлуком Владе Републике Србије 1997. год по свим тадашњим законима. Иако је та земља уредно била убележена у општински катастар, локалне албанске власти су незаконитопромениле садржај катастра 2002. године и од тада до 2016. године трајала је мукотрпна правна борба манастира са општином Дечани и њеним непостојећим фирмама, које су упорнопредстављане као наводни власници земљишта. Правни процес пред косовским судовима је завршен одлуком најпре Врховног суда Косова, а затим и Уставног суда Косова 20. маја 2016. године да се манастиру признаје власништво над поменутом земљом и да исту треба унети у катастар. Већ је пет година како се ова одлука не спроводи и поред захтева Уставног суда Косова од 28. јануара 2019. године, и више саопштења представника Амбасаде САД, канцеларије ЕУ и амбасадора Квинте да се она спроведе и земља укњижи у катастар. Ово питање се последњих година такође редовно помиње као проблем у вези са поштовањем верских слобода на Косову у извештајима Стејт Департмента. Насупрот свему томе,општинске власти у Дечанима су годинама уз помоћ екстремно настројених група спроводиле систематску медијску хајку на манастир, организовали неколико пута демонстрације и чакпокушали да блокирају приступ манастиру. Ово озбиљно питање се не помиње ни у писму Курти-Османи, као ни у поменутом писму албанских организација цивилног друштва наКосову, као да закони и судске одлуке на Косову не вреде за све грађане једнако.
      Поврх свега тога, поједини представници косовских институција настављају са тврдњом да су не само манастир Високи Дечани, већ и остали објекти СПЦ на Косову и Метохији, од којих су многи скрнављени, паљени, или чак потпуно рушени од стране албанских екстремиста НАКОН завршетка рата, наводно албански споменици културе и да их Косово правно штити. Пред страним представницима се упорно тврди да овде наводно владају етничка и верска хармонија, иако односи између Срба и Албанаца већ годинама нису били тако погоршани као сада. Иако у косовским законима формално постоје одређене гаранције заштите објеката СПЦна основу обавеза које је Скупштина Косова 2008. год. прихватила из тзв. Ахтисаријевог плана (Анекс V), оне се редовно не поштују, као ни званично име Српске Православне Цркве.Посебно нечастан пример напада на манастир Дечани и нашу Цркву представља најновија медијска хајка једне маргиналне организације, познате по нечасној улози у ширењу лажних информација у току албанских нереда 2004. године (о чему су писали и ОЕБС и организација Human Rights Watch). Ова организација која се наводно бави „људским правима“ директно је сасула низ оптужби на личност садашњег игумана Дечана архимандрита Саве, који је са својом братијом заједно са нама као Епископом, свих ових година активно посвећен очувању духовне и културне баштине СПЦ на Косову и Метохији, али и међуетничком и међуверском помирењу. Ниједан представник косовских институција, или неке албанске организација цивилног друштва са Косова, није изразио неслагање са оваквим лажним и неоснованимоптужбама, што говори о опасном порасту нетолеранције према српском становништву на КиМ.
      Имајући све ове чињенице у виду, можемо само да кажемо да забрињавајуће понашање садашњих косовских институција које својим писмом негирају угроженост манастира Високи Дечани, као и чињеничну неутемељеног писма албанских организација цивилног друштва на Косову, представљају жалостан пример нетолеранције и показатељ су стварних намеракосовских институција које желе да присвоје српску духовну и културну баштину, што је влада Косова и пробала нацртом закона о културној баштини 2015. год. Наша баштина, која је вековима чувала идентитет нашег народа, културу и веру, сада је и те како институционално угрожена, не само у Дечанима, већ посвуда на Косову и Метохији.
      Због тога, овим саопштењем желимо да скренемо пажњу јавности да се ни братство манастира Високи Дечани, ни наша Епархија, не осећају сигурно и заштићено у оваквој ситуацији. Због свакодневног кршења закона, људских и верских права српског народа на Косову и Метохији, честих пљачки и скрнављења наших храмова, гробаља, спречавања повратка нашег протераног народа, онемогућавања приступа верника неким од наших верских објеката, морамо да нагласимо да у постојећим околностима не можемо да имамо поверења према косовским институцијама и њиховој тобожњој заштити. Зато с пуним правом апелујемо на интензивнију међународну заштиту наших светиња и права, јер је међународно цивилно и војно присуство тренутно једини гарант нашег опстанка. Подржавајући свесрднопринцип да се сви проблеми морају решавати мирно и цивилизовано, сматрамо да је због свега наведеног неопходно да се у процесу дијалога Београда и Приштине обавезно размотредодатне институционалне мере заштите светиња СПЦ и нашег верног народа, као важан предуслов за решавање постојећих питања на Косову и Метохији.
       
      Епископ рашко-призренски
      ТЕОДОСИЈЕ
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион служио је свету заупокојену Литургију у суботу, 10. априла 2021, у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко.

       
      Након свете Литургије служен је четрдесетодневни помен блаженопочившем Епископу Атанасију (Јевтићу) и мали помен новопрестављеном слуги Божјем архимандриту Јовану (Радосављевићу).
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У првом издању специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења Светога Василија Острошког, говорили смо о рођењу, детињству и одласку у манастир Стојана Јовановића, потоњег владике Василија, а касније великог острошког чудотворца.

       
      Не само чудесно рођење, одрастање у топлини побожног и благочестивог родитељског дома, већ и многе касније године живота Светога и богоносног оца Василија Острошког, допуштењем Божијим, остали су скривени у времену, али ипак, нејасно наслутљиви из старих записа а, понајвише, из народног предања. Земља рођења Светитељевог – Херцеговина, земља је кршевита, сва од увала, вртача и водоплавних поља, у окриљу велике реке понорнице по имену Требишњица. Свети Василије рођен је у Хумској земљи, данашњој Херцеговини, у предивном простору где је Свети Сава основао Захумску епископију, којом је касније управљао, управо, Свети Василије као митрополит.
      Рођење дечака Стојана Јовановића од богобојажљивих и благочестивих родитеља Петра и Ане, према мишљењу поузданих историчара, догодило се 28. децембра 1610. године, на празник Светих 20 хиљада мученика Никомидијских. Стојан је одрастао највише уз мајку, ћутљиву и благочестиву Ану, „ону којој се Бог смиловао“, како јој и име казује. Прву школу врлине и побожности Стојан је изучио у својој кући, јер се у његовој породици више мислило о Богу и души, него о земаљским и пролазним стварима. Друга школа његове побожности били су му пост, молитва и стално похађање богослужења у цркви. Ово чудесно узрастање у здравом васпитању и узрастању у светотајинском и световрлинском животу, допринело је да се у срцу дечака Стојана роди љубав према монаштву и непрестаном пребивању у молитви и свецелом подвигу. Брижни Стојанови родитељи Петар и Ана својим родитељским благословом предали су њега, као некада света Ана Самуила пророка, и свети Јоаким и Ана Пресвету Дјеву Марију, на пут монашког живота у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Завали. У Световаведењској обитељи завалској остао је неко време, а потом прелази у манастир Успења Пресвете Богородице Тврдош, у требињском крају, у коме је било и седиште епархије. На монашењу је добио име Василије. Ово му име беше знак да се у будућем подвижништву и епископству свом, угледа на светог и великој јерарха Цркве Божје Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске. После неког времена преподобни би удостојен и ђаконског и презвитерског чина.
      Ово прво издање емисије Свети Василије острошки-сведок Васкрсења, крунисали смо причом о сусрету архимандрита Василија са свјатјејшим патријархом пећким Пајсијем Јањевцем (1614–1647).
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...