Jump to content

Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Da, pitam.

Oce, kako uskladjujete svoje obaveze kao iguman manastira Visoki Decani, sa ostalim mnogobrojnim ( obavezama ) ?
 

Наше братство функционише као добро уходан тим и тај стил рада смо наследили од Владике Теодосија. Своју улогу игумана више доживљавам као обавезу онога који треба да одржава координацију и усмерава активности, али сваки поједини брат већ јако добро ради свој посао и не мора се интервенисати за сваку ситницу. Игуман је као диригент у симфонијском оркестру и када музичари добро знају свој посао не мора много да им говори већ само акцентује оно што је важно. Такође је важно да стално препознајемо вољу Божију и да се трудимо да наставимо нашу хуманитарну активност која је јако значајна. Заправо, Св. Краљ је игуман Дечана од самог настанка, а ми који смо се удостојили да овде служимо само треба да наставимо оним путем који су већ утабале генерације монаха пре нас, ево већ скоро последњих 700 година.  

Доста ми времена одузимају послови везани за опстанак Цркве и народа на КиМ али то доживљавамо као посебну дужност сви ми јер живимо у таквом времену у коме морамо и ту да се ангажујемо. А ова писанија на форуму, ми дођу као одмор и прилика да понешто и напишем што иначе ретко стижем. 

Тренутно сам у Београду и у понедељак имамо промоцију наше нове књиге Дечанска ризниа на Сајму у 14.00 часова. Дана 28. октобра Епархија има промоцију новог издања ”Светиње Косова и Метохије” и то ће бити посебан догађај. Мораћу да се вратим пре тога у Дечане јер доста је састанак и обавеза које морам да преузмем у међувремену.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

помаже Бог оче

ако може објашњење за:

 " сви наши немири послеица су тога што својим мислима и разумом желимо да овладамо и другима и свиме око нас"

 

хвала

Link to comment
Подели на овим сајтовима

6 hours ago, Vrhovac рече

помаже Бог оче

ако може објашњење за:

 " сви наши немири послеица су тога што својим мислима и разумом желимо да овладамо и другима и свиме око нас"

хвала

Духовни узрок свих наших немира јесте везаност за ствари и свет око себе. Наравно, ми живимо у свету и не можемо да не зависимо од хране, потребе за одећом, дружењем, породицом, животом у заједници и сл. Међутим, поред ових богомданих потреба у којима човек узраста као биће заједнице, човек је по својој палој природи страсно везан за одређене ствари које овладавају његовом слободом. Пре свега то се односи на власт, новац, материјалне ствари уопште, комфор, похвале и сл. Све што је више човек овладан страстима самољубља, похлепе, сластољубља и сл. све више зависи од онога чиме је окружен и без обзира колико имао материјалних и других ствари на свом располагању, никада није миран и у сталном је подсвесном страху да ће их изгубити. У том страху човек чини све да би овладао другима око себе и обезбедио своје ја и што више тоне у страсти није у стању да ту псевдо-потребу контролише. Она се манифестује као жеља за контролом над другима, потребом за манипулацијом, а у крајњем случају човек не преза ни од коришћења насиља и наношења патње и боли онима који су око њега. Све то показује једну дубоко оболелу душу која се гуши у греховима и којој су страсти замениле природно и богомдано функционисање природе коју имамо. 

Циљ човековог живота у Христу јесте да постане слободна личност и да се ослободи везаности за све оно што га удаљује од Бога и ближњих, што му онемогућава да се развије као здрава, целовита личност, као евхаристијска личност која је позвана и сада и овде да опитује тајну Царства небеског. Зато је борба са страстима веома важна и представља пут човековог духовног исцелења и ослобођења. Уколико се не учини напор да се ослободимо од тих енергија које неправилно функционишу и не вратимо их у своје природне токове и правац, човек ће читав овоземаљски живот проживети у духовном мраку и незнању. Стално ће бити незадовољан и покушаваће да гомилањем новца и иметка, славе и части компензује недостатак јединог истинског богатства, а то је заједница са Богом у коме човек живи благодарно и мирно јер  у Христу има све што је потребно, па чак и ако живи у сиромаштву и болести. Слобода у Христу је нешто потпуно другачије од слободе и удобности овога света јер не долази од утехе у материјалним добрима, већ од благодати која човеку отвара духовне очи, учи га да љуби све око себе и на свему благодари Господу. Тај дубоки унутрашњи мир који једино од Христа долази даје снажно унутрашње осећање задовољства и благодарности. С једне стране човек је свестан своје немоћи и слабости, а с друге стране зна да тај мир и све што он доноси представља дар Божији који се даје само онима који отворе срце за Господа. Христос нас учи да не можемо да служимо и Богу и мамону. То је општи закон јер онај који је своје срце отворио за Бога, отворен је према ближњима, састрадава им, дели оно што има и не плаши се јер у Христу добија сигурност и опитује већ колико је то у човековој моћи радост будућег века. Онај који служи "мамону" богатству и слави овог света споља изгледа обезбеђен и успешан, а у дубини срца је уплашен, подозрив, немирне савести и у сталном конфликту са другима у којима види конкуренцију и опасност. 

Евхаристијски начин постојања нас управо учи овом животу у Христу у коме задобијајући Христов мир и благодат задобијамо сва блага јер са тим ништа не може да се мери. Овоземаљске ствари су пролазне, долазе и одлазе, као и наш овоземаљски живот и здравље, али утеха коју добијамо у Духу Светоме надилази све од овога света и даје човеку потпуно другу перспективу, перспективу вечног живота, славе будућег века и такав човек овоземаљске невоље доживљава као нешто пролазно и ништавно у поређењу са том утехом и радошћу коју добија у Христу. Зато је важно да бисмо задобили ову утеху, још и у овоме свету и веку, да се колико је то могуће ослободимо везаности за материјална добра, да следујемо Христовим заповестима љубави, да љубимо ближње као семе себе, да не чинимо другима оно што не желимо да они чине нама. Вршењем ових правила остварамо пут за очишћење ума у сећању на Господа и животу у његовом присуству. Када се човеку отвори ум он задобија спознају ствари овога света и упознаје их не као што учимо у књигама, већ из непосредног искуства. А највиши степен који неки велики делатници љубави Божије доживе и у овоме животу јер ово је пут сталног узрастања у меру раста висине Христове, јесте спознаја божанских тајни, која не бива нашим људским разумом и чулима, већ је дар и присуство Духа Светога. Такав степен љубави и познања Бога задобили су многи светитељи и својим животом нам сведоче непогрешиви пут којим сви треба да идемо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pomaže Bog , Oče Savo . 

Danas sam pročitala odlomak iz knjige u kojoj je izmedju ostalog mnogo puta pomenuto da svaki čovek treba da služi Bogu ? 

Šta se  pod tim terminom podrazumeva u pravoslavlju ? 

Kako čovek da zna da li služi Bogu ili samo onako živi i radi , ne sluzeci nikom narocito , ako tako mogu da se izrazim  ? :945729:

Unapred se zahvaljujem na odgovoru  .

Svako dobro .

  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Juce sam imao raspravu sa jednim likom koji izgleda pripada Aretemijevoj grupi. Covek napao da sam ili na zadatku ili obmanut od djavola. Zakacili smo se oko novih dokumenata i kao dokaz za svoje tvrdnje dao mi je ovaj snimak. U prva tri minuta se vidi da posednuti govori da su mobilni telefoni i elektronski pasosi sam pakao. Kako mi treba da se odnosimo prema recima i tvrdnjama koje izgovaraju posednute osobe prilikom egzorcizma? Da li mi treba sve ono sto govori posednuta osoba da prihvatimo kao istinu?
 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pomaže Bog o.Savo imao bih jedno pitanje vezano za Hristove reči iz Jevanđelja po Mateju:

Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla iz zakona dok se sve ne izvrši. 19 Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskom.

O kojem zakonu ovde Hristos govori?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

21 hours ago, Arsenija рече

Pomaže Bog , Oče Savo . 

Danas sam pročitala odlomak iz knjige u kojoj je izmedju ostalog mnogo puta pomenuto da svaki čovek treba da služi Bogu ? 

Šta se  pod tim terminom podrazumeva u pravoslavlju ? 

Kako čovek da zna da li služi Bogu ili samo onako živi i radi , ne sluzeci nikom narocito , ako tako mogu da se izrazim  ? :945729:

Unapred se zahvaljujem na odgovoru  .

Svako dobro .

Бог нас је створио како би преко човека васцелу творевину увео у вечно постојање. Човек је створен као Божији сарадник и зато је трагедија човековог пада заправо неприродни начин постојања који нас удаљује од нашег смисла и циља постојања. Када говоримо о служењу Богу пре свега сматрам да треба да мислимо на саслуживању Богу у овој тајни спасења целе твари. Да бисмо се исцелили и вратили у богомдани (евхаристијски, литургијски) начин постојања потребно је да се изборимо са одређеним нашим природним енергијама које функционишу погрешно и које нас одводе на пут смрти, далеко од заједнице коју Бог жели да имамо са њим. Ове енергије су страсти које треба вратити својој природној сврси, циљу. Отуда је читав хришћански живот, практични (делатни) тј. труд у врлинама, и ноетички (умни) усмерен ка томе да пројавимо своје позитивно настсројење (вољу и намеру) према Богу и вечном животу. Да бисмо изашли из живота у греху и страстима јако је важно да духовно разумемо да тај начин живота није оно што човека чини потпуном личношћу. Човек у греху и страстима пада испод биолошког нивоа, јер животиње немају ни греха ни страсти јер немају слободну вољу и личност као човек и нису створене као икона Божија. Човек који уместо да себе духовно реализује као икону Божију и постаје налик демонима промашује свој смисао живота и већ и овде и сада улази у реалност вечне духовне смрти - пакла.

Зато Богу служимо пре свега када се држимо његових заповести љубави. Будући да те заповести није лако чинити уколико смо сам својим интелектом свесни да тако треба, важно је да разумемо да човек не може да чини добро уколико се не бори против порива своје пале природе. Опет и у тој борби не помаже ниједна техника сама по себи јер човек својим подвигом треба да отвори срце за Божију благодат која му помаже да се васпостави лик Божији у њему у свој својој лепоти. Зато чинити само добра дела без правог настројења и без свести да са-рађујемо Богу у тајни спасења васцеле творевине није само по себи спасоносно. Отуда поред труда у практичним врлинама, морамо да водимо и умну борбу тако што ћемо неговати трезвоумље, духовну пажњу која подразумева борбу да не примамо негативне мисли и не дозволимо им да се развију у страсти и грех. Без ове борбе нема постојаности у духовном животу и васцела традиција Цркве нас томе учи. Очишћењем ума, тј. враћањем ума у његово природно функционисање отвара постор за добијање истинског знања Божијег које не стичемо гомилањем информација у глави, већ деловањем Духа Светога који на чудесан начин отвара наше духовне очи да видимо не само материјални свет око себе у свом истинском значењу и међуповезаности свега, већ и да познамо неизрециве тајне, по мери своје љубави и смирења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

6 hours ago, grigorije22 рече

Juce sam imao raspravu sa jednim likom koji izgleda pripada Aretemijevoj grupi. Covek napao da sam ili na zadatku ili obmanut od djavola. Zakacili smo se oko novih dokumenata i kao dokaz za svoje tvrdnje dao mi je ovaj snimak. U prva tri minuta se vidi da posednuti govori da su mobilni telefoni i elektronski pasosi sam pakao. Kako mi treba da se odnosimo prema recima i tvrdnjama koje izgovaraju posednute osobe prilikom egzorcizma? Da li mi treba sve ono sto govori posednuta osoba da prihvatimo kao istinu?

Ниједна ствар није лоша сама по себи и важно је са каквом је намером користимо и на какав начин. Ниједан човек није створен зао, па ни демони. Али прихватање погрешног избора чини да се зло манифестује као видљиво и приметно у овом свету. Тако је и са мобилним телефонима и докуметима са чиповима. Све зависи како их користимо и са којим циљем.

Овакви снимци и поруке дубоко узнемирују и морамо да водимо рачуна да чувамо мир и спокој у души. Бог се огледа у миру срца и добром настројењу према свима и свему око нас. Наравно, много тога има лошег и штетног у животу који нас окружује, али нас Бог учи да познамо истинску природу твари, а не да се везујемо за оно што је периферно и доносимо олако судове. Ако будемо око себе гледали само завере, непријатеље, опасности, зло и несреће, плашим се да ћемо тешко задобити мир Божији који долази у тишини. То не значи да треба наивно да прихватамо све што нас окружује, али против онога што бива по лошем настројењу и што препознајемо као духовно штетно, треба да се боримо чувањем душевног мира у срцу, добрим мислима и избегавањем доношења суда. Управо та потреба да о свему донесемо суд је главни извор немира у срцу и зато морамо да се учимо да посматрамо свет око себе не просуђујући (да имамо сиромаштво расуђивања при богатству расуђивања, како нас учи Лествичник). Сваку ствар треба да користимо разумно и са добром намером не везујући се за ништа материјално колико је год то могуће и онда нећемо имати штете од тога. 

Лично сматрам да треба избегавати снимке које приказују поседнута лица и слушање онога што говоре. Сами никада не можемо знати да ли је реч само о душевној болести или поседнућу, али било како било доношење судова на основу речи које долазе из стања дубоке поремећености је јако опасно и уводи нас у свет палих духова. Бог од нас жели да живимо у духовној радости као деца, не детињећи умом, већ безазлено посматрајући оно што нас окружује уз благодарност Богу на свему, трудећи се да умом стално пребивамо у сећању на Бога и све што је премудро створио.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

7 hours ago, Vrhovac рече

Pomaže Bog oče,

jedno pitanje vezano za današnju 19 nedelju po duhovima:

Ko su naši neprijatelji?

hvala

Реч непријатељ (ἐχθρός) долази од јелинске речи (ἔχθω - мрзети). Непријатељ је онај који нас мрзи из одређених разлога и у тој мржњи нам наноси патњу и бол. Господ на више места под непријатељем сматра самог ђавола као исконског мрзитеља рода људскога. Зато можемо рећи да они који уместо љубави, као богомданог односа који би човек требало да има према другом човеку, прихвате мржњу и живе у њој и спроводе је у дело, постају слични демонима. Мржња је неприродан начин постојања и сама уништава онога који мрзи, као што љубав према ближњем, па чак и непријатељима, духовно изграђује човека.

Господ нас учи: "Чули сте да је казано: Љуби ближњега својега, и мрзи непријатеља својега. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, да будете синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима." Мт 5.43-45

Истинска љубав није само љубав према ономе што је нама слично и према онима који нам чине добро, већ и према сваком човеку и твари Божијој. Господ нас учи да у сваком човеку видимо икону Божију и када поједини људи направе погрешан избор и почну да неприродно делују по мржњи чинећи зло другима, треба да им се супротставимо не мржњом, гневом или осветољубивошћу, већ праштањем и чињењем добра. То је јако тешко зато што ми по палој својој природи делујемо по принципу да прихватамо само оно што нам одговара, а оно што је непријатно одбацујемо и желимо да се заштитимо. Зато је љубав према непријатељима заповест која надилази нашу природу и можемо је задобити само уколико задобијемо дух љубави Божије. Онај који чини добро непријатељима то чини благодатним дејством Духа Светога, а онај који узвраћа мржњом и злобом постајући сличан својим непријатељима по злу човек је који није познао љубав Божију и Духа Светога. 

Већ смо говорили да хришћански живот није вежбање у моралу, већ васпостављање природног и богомданог односа према ономе што нас окружује у садејству Божије благодати. Истинска доброта долази само од онога који је једини Добар по себи, а наше је да отворимо срце за његово деловање трудећи се у добру колико до нас стоји. У оној мери колико отворимо срце за Бога у тој мери ће се и његова доброта, љубав, мудрост и сви други дарови пројављивати. То неће бити нешто наше, већ дар Божији. Зато људи који напредују истински у Божијем добру, у божанским врлинама све више осећају колико су они сами по себи ништавни и пролазни и неспособни за било шта добро и да све оно што добро и корисно бива кроз њих долази једино од Бога. Светитељи, што више напредују у врлини и чак чине чуда, они се још више смиравају јер виде да су само сарадници Божији у чудесној тајни спасења света, смиравају се благодарећи Бога за све.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

21 hours ago, Архимандрит Сава Јањић рече

Већ смо говорили да хришћански живот није вежбање у моралу, већ васпостављање природног и богомданог односа према ономе што нас окружује у садејству Божије благодати.

Какав је случај са односом према ономе што нас окружује када су у питању градови.

Конкретно мислим на похоту очију, расејаност, губљење пажње, чување чула вида.

Рецимо данас сам са напором држао пажњу на светој литургији, али после тога, у вреви и гужви градској, скапирао сам да ми исто толико труда треба да останем сабран.

Бура помисли и утисака и онај осећај да су то све моје мисли, да морам да се позабавим свиме што ми одвуче пажњу.

Шта би у пракси значило "вјером ходимо а не гледањем" и колико демони трују ум чешће него што би могли и помислити, уз то прикривајући се и обмањујући нас да су те и такве  мисли наше?

Колико је човек пуштен на милост и немилост стихијама овог света у случају да нема развијеног унутрашњег човека, у случају да није што каже апостол " човек у Христу"?

Како би изгледало то васпостављање природног и богомданог односа? 

захваљујем на одговору

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Oče , želim da Vas pitam nešto za kraj i biće mi veoma drago ako mi odgovorite...

Želim da radim nešto korisno ... Da pročitam nekoliko knjiga , da naučim neki strani jezik ... da se usavrsavam u struci ... a ne da gubim vreme sa ljudima koji i ne poznajem i koji me uopšte ne vole .

Da li možete da nam kažete nešto o tvrdoglavosti ? Kakav je to greh ? 

Naime , pre nego sto se moja Baba upokojila ,  rekla je da je srećna što su joj svi unucici dobri , a ima nas desetak  ... osim mene , naravno . Poslednje što je rekla je bilo upravo to - Srećna je zbog svih , samo je tužna zato što sam ja tvrdoglava ... i zato joj je mnogo žao . 

Da li postoji neka razlika izmedju gordosti i tvroglavosti ? 

Unapred se zahvaljujem na odgovoru .

Svako dobro svima .

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 10/30/2016 at 14:56, Kratos рече

Pomaže Bog o.Savo imao bih jedno pitanje vezano za Hristove reči iz Jevanđelja po Mateju:

Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla iz zakona dok se sve ne izvrši. 19 Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskom.

O kojem zakonu ovde Hristos govori?

Апостол Павле нас учи у Јев 10.1 и Кол 2.17 да је сав закон сенка будуће стварности. Зато је и старозаветни закон предат Јеврејима како би их припремио за долазак самог Сина Божијег у телу који сам представља испуњење сваког закона. Неки тумачи су под словцем (у оригиналу се помиње слово јота, јев. јод) видели усправну линију крста, а под титлом (цртом) водоравну (нпр. Теофилакт, Зигабен и др). Дакле, сам Син Божији је дошао у телу и испунио закон показавши нам да је он пуноћа Закона. Зато се закон који је дат само као сенка будуће стварности завршава и испуњава у Христу и сједињењем свих у Христу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 17. јула 2021. године, студио Радио Светигоре посјетио је катихета Бранислав Илић. Он је посјетио и гроб блаженопочившег Митрополита Амфилохија и обишао Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, као и манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, где се срео са Његовим Преосвештенством епископом буеносајреско – јужно централноамеричким г. Кирилом.


       
      Звучни запис разговора
       
      У студију Радио Светигоре, госта је дочекао новинар јереј Павле Божовић.
      У разговору са новинаром Радио Светигоре о. Павлом Божовићем, катихета Бранислав Илић говорио је о својој посјети митрополији црногорско-приморској, епархијама захумско-херцеговачкој и будимљанско-никшићкој, које је посјетио после једанаест година.
       
                                       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У овонедељној емисији Храм, поводом монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски", која је штампана на српском, руском, енглеском разговарамо са њеном ауторком, историчарком уметности проф. др Светланом Смолчић Макуљевић, деканом Факултета дигиталних уметности Београдског универзитета - Метрополитан. Аутор и водитељ Душанка Зековић.

       
      Звучни запис емисије
       
      „Манастир, црква и простор Светог Прохора Пчињског чувају мошти и сећање на балканског анахорету и пустињака Светог Прохора, који је живео и подвизавао се на овом месту у византијском периоду (XI век). Манастир се налази у долини планине Козјак, на ,на левој обали реке Пчиње, око 30 км јужно од града Врања. Заклоњен је густим шумама Суве Стене и Градишта. До манастира се стиже путевима који су били важни још у римској, византијској и српској средњовековној комуникацији. Манастир се налази у близини пута Виа Милитарис, који је од Београда и Ниша, преко Софије, водио за Цариград. У Византији се овај пут називао Царски пут, да би касније био зван и Цариградски друм. У Византији су овом такозваном дијагоналном артеријом путовали ходочасници, путници, трговци и војници, а често је била на мети упада Арапа, Словена и Бугара. У средњем веку, кроз Врање су пролазили путеви који повезују зетско приморје са Софијом и Цариградом, Повардарје са Солуном и рударску област Новог Брда. Из Врања су се одвајала два пута која су водила према Солуну. Један је повезивао Врање са Солуном преко Скопља и Велеса, а други, који је пролазио поред манастира Светог Прохора Пчињског, ишао је даље преко села Клиновца и Свете Петке, планине Рујан, Пељинца, Овчег поља, Велеса, па све до Солуна и Егејског мора. Манастир је, осим са Врањем, добро повезан са градовима: Кумановом, Скопљем, Кратовом, Велесом, Кривом Паланком, Прешевом, Бујановцем, Гњиланем и Трговиштем". (Из монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски" Светлане Смолчић Макуљевић)
       
      Извор: РТС
    • Од александар живаљев,
      IGUMANIJA TEODORA, STAREŠINA MANASTIRA VOLJAVČA KOD KRALJEVA
      Molitva, pa organska proizvodnja
      2, jul 2021. 
      Dimitrije Gašić
        Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu
      „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom površinom obradivog zemljišta. Proizvodimo uglavnom za sopstvene potrebe i potrebe onih koji nam pomažu. Sve što pretekne, mi prodajemo. Imamo krave, koze, koke, magarice. To je budućnost - u proizvodnji mleka i proizvoda od magarećeg mleka“, kaže za Novu ekonomiju Igumanija Teodora, starešina manastira Voljavča kod Kraljeva. Kako kaže, svakodnevno pripremaju hranu, to je jedno od poslušanja u manastiru. „Skoncentrisani smo na molitve i bogosluženja koja su u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Nakon molitve, svako ide na svoje poslušanje. Neko kuva, neko radi u šivari, neko oko stoke, neko u bašti, neko je gostoprimac, neko radi na održavanju. Kada je neki veći posao u pitanju, onda smo svi zajedno na poslušanju.“ 
      Mir i tišina vas prvo dočekaju još na ulasku u manastir. Dok ulazimo u portu, monahinja koja stoji pored stabla višnje savija granu i nudi nas da probamo, kako kaže, neobično slatku višnju. Ekskurzije i posetioci non-stop pristižu, a dan ranije bilo je i venčanja i krštenja. Nakon molitve, gosti sedaju za sto ispred manastira i služe se manastirskim proizvodima. 
      Manastir Voljavča u Bresnici kod Kraljeva osnovan je za vreme seobe Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija II Čarnojevića. Vekovima je bio muški, a od 1955. postaje ženski. Na posedu se nalaze dve crkve – stara i nova posvećene sv. Prokopiju i sv. Petki. Danas, sestrinstvo čini pet monahinja i igumanija Teodora koje na imanju od dva hektara proizvode organsko voće i povrće, a od kozijeg i magarećeg mleka prave sireve i kačkavalje. Ceo kraj bogat je dunjama, pa se u manastiru proizvodi i prodaje organsko slatko i rakija. 
      Danas ste zvanično pustili u prodaju manastirske proizvode. Šta sve proizvodite?
      Imamo krave i koze, od njih dobijamo određenu količinu mleka. Prvenstveno smo se skoncentrisali na proizvodnju kozjeg sira i kačkavalja, s obzirom na to da proizvoda od kravljeg mleka ima mnogo na tržištu. Odlučili smo da tržištu ponudimo i dimljeni kozji kačkavalj, takođe.
      Ko pravi kačkavalj?
      Svi mi.
      I vi?
      Da, ovde pravimo, u manastiru. Nas šest monahinja podjednako učestvujemo u proizvodnji. Imamo i sušaru, opremljenu mašinom, koja odradi najveći deo posla. Svakako, posla tu ima i za nas, s obzirom na to da je tu peć potrebno i ložiti.
      Dakle, oslanjate se na modernu tehnologiju.
      Naravno, iako smo manastir, vrlo rado koristimo modernu tehnologiju, ono što je neophodno. Tehnologija te vrste nam veoma štedi vreme. Recimo, nekada smo morali da organizujemo mobe i pozivamo ljude, dvadesetak minimum, iz okolnih sela da nam pomognu da plastimo. Danas, dva čoveka brzo i lako, zahvaljujući traktorima i mašinama za baliranje, mogu da završe posao. 
      Ovaj kraj je bogat dunjama,  ima li ih i na manastirskom posedu?
      Dunja imamo u izobilju. Odlučili smo da napravimo slatko i plasiramo ga na tržište. Naše slatko od dunja nema nikakvih konzervansa, dodataka. Povezali smo se sa ljudima iz Beograda koji će nam pomoći da naše slatko ponudimo tržištu. 
      Kako vi gledate na potrebu sve većeg broja ljudi, ne samo u Srbiji, za organskom hranom?
      Vraćamo se sebi. Čovečanstvo je malo preteralo u svemu. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu, da se to ne zloupotrebi. Mi smo to zloupotrebili na svoju štetu. I mi u manastiru Voljavča koristimo tehnologiju, ali kao što rekoh, umereno i ne na svoju štetu. 
      Извор: 
      Molitva, pa organska proizvodnja
      NOVAEKONOMIJA.RS Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла на небеса вазнети, да туђа рука крај тебе не плеви…

       
      Ови стихови песникиње Десанке Максимовић посвећени манастиру Грачаница, обузму мисли и срца већине посетилаца ове светиње која стамено, већ 700 година краси и оплемењује не само истоимено место на Косову и Метохији. Ова светиња изнад сваког времена, како су нам казале монахиње, својим постојањем уздиже и читаво православље, а највише српски народ на централном Космету којем је окосница живота и опстанка.
      – Када је подизао Грачаницу, краљ Милутин је сазидао небо на земљи – казала нам је стидљиво једна од монахиња.
      Себе је за сва времена, каже, уздигао овом светињом, а свом народу је остави за вечност и понос. А да је тако, вели, најбоље потврђују верници који манастир ходочасте, али и сви они који Грачаницу посећују због њене безвременске лепоте.
      – Чини ми се да ове године наш народ више него икада радосније и срећније долази у наш манастир – говори нам у предивној порти Бобан Тодоровић, кустос Грачанице. – Јубилеј седам векова светиње, тиче се и упокојења и канонизације њеног ктитора краља Милутина. Иако је канонизован кроз лозу Немањића, он је један од краљева који је као ктитор на десетине светиња и лично проглашен светитељом.
      Од тренутка када је краљ Милутин 1321. године завршио Грачаницу, како објашњава наш саговорник, све се овде променило.
      – Почео је да се шири град Градинце или Грачаница, а самим тим и околна места. Овде су почели да долазе велики владари које је наш краљ Милутин примао заступајући српску државу. Преговори су се одвијали и око ширења територије, али и око склапања бракова важних по државу – прича нам Тодоровић. – Те, 1321, краљ Милутин се из Грачанице преселио у Неродимље, где је написао пергамент који је јединствена повеља и потврда чија је ово светиња, на чијој је територији и коме припада.
      Молитве које се у њој приносе Богу и свим светим су, каже наш саговорник, саставни део живота Срба јер готово да нема тренутка се бар један верник не моли у светињи краља Милутина.
      – Иако смо прославу овако значајног јубилеја прилагодили околностима пандемије, наш народ који живи око манастира, али и из читаве земље, зна вредност ове светиње и зато је радо посећују – с радошћу и поносом говори наш саговорник.
      Он каже да је манастир и протеклих дана упркос честим забранама приштинских власти походило много верника из централне Србије, а да их очекују у већем броју и наредних дана током обележавања Видовданских свечаности у Грачаници, чија је манастир – окосница.
       
      ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ
       
      Видовданске свечаности у Грачаници, које обухватају низ пригодних манифестација, почеле су ликовном колонијом са које ће остварења бити приказана на изложби 25. јуна. Тада ће и награду “Лонгин” из области ликовне културе примити проф. Бранислав Тодић, историчар уметности, један од највећих познавалаца фрескосликарства из доба краља Милутина. Награда му је додељена за целокупно стваралаштво и као аутору монографије о Грачаници – каже Небојша Јевтић, уредник Галерије Дома културе у Грачаници.
       
      Извор: Новости
×
×
  • Креирај ново...