Jump to content
Sign in to follow this  
Guest Оливера

Вести из православног света

Оцени ову тему

Recommended Posts

Guest Оливера

У ЊЕМАЧКОЈ СЕ ОТВАРА ПРВА ПРАВОСЛАВНА ШКОЛА

Објављено од стране Светигора на 9. март 2010.

ХАМБУРГ, 9. марта - Планирано је да се у Хамбургу отвори, прва у Њемачкој, православна основна школа. Отварање школе је планирано за 2011-2012 школску годину.

На примјеру католичких и јеванђелистичких научних установа у њемачком граду Хамбургу планирано је отварање прве у земљи православне основне школе.

То је саопштио настојатељ хамбуршке руске православне цркве, отац Сергије Бабурин. Процедура коначне одлуке још није завршена. У школи ће учити дјеца од првог до шестог разреда, пише Deutsche Welle.

По ријечима предсједника оснивачког савјета будуће школе Андреаса Хана, осим изучавања вјерских дисциплина на њемачком језику, у концепцију нове научне установе спада и предавање матерњег језика ученика, руског, српског, грчког и румунског.

Одјел спољних црквених веза Московске патријаршије подржао је иницијативу за оснивање школе.

http://www.blagovest-info.ru/index.php?ss=2&s=3&id=33004

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Постављена слика

ПРАВОСЛАВНО БОГОСЛУЖЕЊЕ У ЕДИНБУРГУ

Објављено од стране Светигора на 19. март 2010.

ЕДИНБУРГ, 18. марта – 13. марта 2010. године у суботу четврте недјеље Великог поста у престоници Шкотске, Единбургу служено је прво богослужење у недавно образованој руској православној општини Московске патријаршије.

Литургију светог Јована Златоуста и литију је служио настојатељ парохије светог Кентигерна, протојереј Генадиј Андрејев.

Богослужењу су присуствовали генерални конзул Руске Федерације С. К. Крутиков са супругом и сарадници Руског конзулства у Единбургу.

Служено је у храму светог апостола Андреја Првозваног (Константинопољска патријаршија). Настојатељ те цркве, архимандрит Џон Мејтланд Мојр ју је уступио за богослужење руској општини.

http://www.pravoslavie.ru/news/34563.htm

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

ИЗ САВЈЕТА ЕВРОПЕ ПОЗИВАЈУ ТУРСКУ ДА ПРИЗНА ВАСЕЉЕНСКИ СТАТУС КОНСТАНТИНОПОЉСКОМ ПАТРИЈАРХУ

Објављено од стране Светигора на 20. март 2010.

ИСТАНБУЛ, 19. марта – Венецијанска комисија Савјета Европе позвала је турске власти да Константинопољском патријараху призна статус Васељенског, као и да обезбиједи једнакост свим религиозним мањинама у Турској.

Од самог оснивања Турске републике 1923. године, Анкара сматра Константинопољског патријарха лидером православних хришћана на територији Турске, а не признаје му право да се именује Васељенским патријархом.

Како је објаснио агенцији AsiaNews новинар Никос Папахристу, то веома ограничава слободу православних општина – на примјер, у Турској епископи могу бити само грађани те земље.

Други фактор који јако отежава живот Васељенске патријаршије је непостојање православне семинарије у Турској. Богословију на острву Хејбелијада (грчки назив Халка) турске власти су затвориле 1971. године. У документу који је донијела Венецијанска комисија (консултативни орган за питања уставног права при Савјету Европе), такође се се налази молба за отварање семинарије.

У томе што Анкара не дозвољава Константинопољском патријарху да користи титулу Васељенски, која је призната од 6. вијека, чланови комисије виде кршење Европске конвенције за људска права, којом се регулише слобода вјероисповјести.

Потпуна титула Патријарха гласи: „Његово Блаженство Свесвјатјејши Архиепископ Константинопоља – Новога Рима и Васељенски Патријарх“.

http://www.sedmitza.ru/news/1050292.html

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Постављена слика

ВИЗИТА ПАТРИЈАРХА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ И СВЕ АФРИКЕ ТЕОДОРА ДРУГОГ ЈУЖНОАФРИЧКОЈ РЕПУБЛИЦИ

Објављено од стране Светигора на 22. март 2010.

ЈОХАНЕСБУРГ, 22. марта - 20. марта Блажењејши Папа и Патријарх александријски и све Африке, Теодор Други стигао је у званичну посјету Јужноафричкој Републици.

У Јоханесбуршкој митрополији поглавара Александријске православне цркве дочекали су Епископ Коптске цркве Антоније Маркос, свештенство Јоханесбуршке епархије, међу њима настојатељи српске и румунске парохије и руског храма преподобног Сергија Радоњешког као и остали православни вјерници.

Патријарх Теодор ће у Јужноафричкој Републици боравити до 5. априла 2010. године.

http://www.patriarchia.ru/db/text/1120669.html

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Постављена слика

ПРАВОСЛАВНИ ИЗ ЧИЛЕА ТРАЖЕ ПОМОЋ

Објављено од стране Светигора на 24. март 2010.

САНТЈАГО (Чиле), 23. марта - Православним вјерницима из Чилеа је потребна материјална помоћ ради обнове након недавног земљотреса, саопштава Fund for Assistance to the Russian Orthodox Church Outside of Russia.

Суму од 5 хиљада долара за помоћ вјерницима упутио је Фонд Руске православне Заграничне цркве. Та средства су подијељена међу пострадалим члановима општине и отишла су на покривање медицинских трошкова, храну, пут свештеника Алексија Аедо Вилугрона, настојатеља православне парохије у граду Консепсон, који је је обилазио своје парохијане.

„Поред овога, православнима у Чилеу треба још свештеника, јер у земљи служи само један свештеник Руске православне Заграничне цркве.“

Руски православни житељи Консепсона су се на богослужења окупљали у антиохијској цркви, која је пострадала за вријеме земљотреса и сада се православни житељи тога града окупљају на богослужења у мјесној школи.

http://www.pravoslavie.ru/news/34619.htm

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Прослава Васкрса у Вијетнаму

Постављена слика

У приморском граду Вунг Тау у Вијетнаму служена је Васкршња Литургија којом је началствовао секретар Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије за далеке земље, свештеник Сергије Звонарев. Отац Сергијe је у Вијетнам допутовао специјално са тим циљем, на молбу локалне православне заједнице, парохије Казанске Мајке Божије.

Васкршња служба и богослужења Страсне седмице савршена су у културном центру за руске специјалисте заједничке фирме „Вијетсовпетро“, који привремено служи као црква.

По утврђеној традицији, литија у којој је учествовао велики број вјерника, прошла је кроз цијелу област.

У служби су учествовали радници „Вијетсовопетра“ и њихове породице, Руси који живе у Вунг Тау-у и другим крајевима земље, као и гости из Либана и Камбоџе.

Након Васкршње Литургије свештеник је за празничном трепезом топло поздравио парохијане свијетлим Христовим Васкрсењем, истакавши значај свједочења Православља у удаљеним крајевима свијета.

Постављена слика

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Постављена слика

ПРВИ ПУТ БЛАГОДАТНИ ОГАЊ ДОПРЕМЉЕН У ИТАЛИЈУ

Објављено од стране bigor на 5. април 2010.

ВЕНЕЦИЈА, 5. априла - 4. априла у Венецији су протекла Васкршња богослужења, саопштава сајт светих Жена-мироносица.

По благослову Архиепископа корсунског Инокентија ове године у Италију је први пут донијет Благодатни огањ из Јерусалима.

Благодатни огањ је допремљен на Васкршњу вечерњу. Настојатељ парохије Светих жена мироносица, отац Алексеј Јастребов и вјерници, које је Васкршња ноћ и Венецији сабрала из Русије, Белорусије, Украјине, Молдавије, Грузије и Србије, дочекали су Огањ у храму Усековања главе Јована Претече.

Благодатни огањ у Италију је стигао посредством Фонда Андреја Првозваног.

http://www.patriarchia.ru/db/text/1131638.html

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Постављена слика

Објављено од стране Светигора на 7. април 2010.

ЕРЕВАН, 7. априлa – У свим црквама Јерменске Апостолске цркве 7. априла врши се обред благосиљања трудница, саопштава прес-канцеларија Ечмиадзина.

У Јерменији је 7. април званични Дан љепоте и материнства. Тако је празник Благовијести Гарегин Други прогласио за дан благосиљања материнства. Поводом тога у свим јерменским црквама тога дана се врши обред благосиљања мајки и жена, које треба да постану мајке.

http://www.blagovest-info.ru/index.php?ss=2&s=3&id=33559

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

САСТАНАК ПРАВОСЛАВНИХ СВЕШТЕНИКА-МИСИОНАРА У ЈУЖНОЈ АФРИЦИ НА ТЕМУ: “УНАПРЕЂИВАЊЕ И КОНТИНУИТЕТ МИСИОНАРСКОГ РАДА”

Објављено од стране Светигора на 9. април 2010.

ЈОХАНЕСБУРГ, 9. априла – На иницијативу старешине српског православног храма св. апостола Томе у Јоханесбургу, архимандрита Пантелејмона, на дан Сабора светог Архангела Гаврила, 8. априла 2010. године, у Атриџвилу (црначком предграђу Преторије – главног града Јужне Африке), одржан је састанак православних мисионара на тему: „Унапређивање и континуитет мисионарског рада у митрополији Јоханесбурга и Преторије“. Окупљене православне свештенике, ђаконе и богослове су на овај конструктивни састанак покренули заједнички утисци и осећање да се у последњих годину дана у овој Митрополији некако застало са мисионарским радом који је био у полету последњих неколико година. Циљ састанка је био да се пронађу решења и заједнички предлози за надлежног митрополита, Његово Високопреосвештенство Г. Серафима и да тако помогнемо нашем митрополиту конструктивним идејама да се настави са унапређивањем и успешним мисионарским активностима у нашој митрополији.

Састанку, који је одржан у просторијама Православног сиротишта „Дечји дом поверења“, присуствовали су свештеници и ђакони митрополије Јоханесбурга и Преторије: архимандрит Пантелејмон (Јовановић), Јоханес (Ракумако), Ректор Православне Семинарије Атанасије (Акунда) из Кеније, Фрументије (Таубата), ђакони Стивен (Хејс) лични митрополитов секретар задужен за мисију и Нектарије (Ритсон), дипломирани теолог Џон (Барнет) из Калифорније, свршени богослов Хризостом и православац Силван Кабунди, обојица из Конга, Живојин (Јовановић) члан Црквеног Одбора Српске Православне Црквено-школске општине Свети Сава у Јоханесбургу, Валери (Хејс) супруга оца Стивена и његов главни помоћник у мисионарском раду, браћа Димитрије (Мауухаyи), Артемије (Мангена) и још неколико верника из Атриздвила, Мамелодија и Схосхангувеа (црначких предграђа Преторије). Пре почетка састанка, сви заједно су се помолили Богу прочитавши и отпевавши Васкршње правило које је предвиђено да се целе светле седмице чита уместо часова.

Отац Пантелејмон је отворио састанак и рекао да је неопходно обезбедити континуитет у мисионарењу, јер се дешавало да се на појединим местима одрже конференције, семинари и друга окупљања, а да се после тога годину дана не сретнемо са тим људима. Потребно је одредити тимове свештеника, ђакона и верника који ће са митрополитовим благословом посећивати осам локација (колико их тренутно има у насој митрополији) где се налазе или већ крштени чланови локалних афричких заједница или они који би се припремали за крштење и у догледно време оспособили за оснивање православних заједница и евентуално парохија. Те посете би се састојале од редовних служења православних богослужења, држања часова веронауке и дружења са тим људима који се на тај начин не би осећали заборављени и запостављени. Посете би требало да се организују најмање једном месечно (у зависности од могућности).

Отац Јоханес је изнео да треба размишљати и о томе да се локалне православне заједнице оспособе да саме брину о својој парохији и свом свештенику и да не зависе од хуманитарне помоћи или неке друге врсте материјалне помоћи, као што је то чест слуцај у осталим религијским заједницама широм Јужне Африке. Отац Фрументије (који је иначе и оснивац овог Православног сиротишта) је упознао присутне са његовим досадашњим дугогодишњим мисионарским радом по целој територији Јужне Африке. Сложио се са мишљењем оца Јоханеса и заложио за то да се залажемо за ту идеју финансијски и материјално независних локалних афричких православних заједница и парохија. „Требало би да се више сами трудимо, да напредујемо и сами помажемо своју Православну Цркву“. Отац Атанасије је нагласио да је неопходно мисионарити и проповедати на што је више могуће језика. Свештеници треба потпуно да избегавају да дају људима обећања која не могу испунити. Ако се одреде мисионарски тимови у нашој митрополији, потребно је увек имати заменике (ако је неко болестан или одсутан) и било би корисно укључити и ученике семинарије да помажу свештеницима у мисионарском раду.

Отац Стивен је упозорио да су у последње време поједини чланови афричких заједница крштени без неопходне припреме и да би овај наш састанак могао пуно да допринесе да се побољша мисионарски рад и да се много боље духовно припреме сви они који се спремају за крштење. „Постоје места где има крштених православних хришћана, а немају свештеника, а са некима је изгубљен контакт“. Отац Нектарије је нагласио да је изузетно вазно имати континуитет у раду и да се чланови било којих клубова, удружења…редовно састају, практикују, вежбају, а да је то још неопходније када је у питању веома важна ствар као што је мисионарење. Напоменуо је и да православни хришћани треба да се на неки начин препознају у Јужној Африци и да је важно да и ако имамо неку врсту хуманитарне помоћи, не носимо на лице места по сиромашним црначким предграђима, већ да имамо централно место при митрополији, да онда митрополит распоређује помоћ и да они којима је помоћ потребна и неопходна могу долазити у митрополију. На тај начин би се избегло погрешно тумачење и приступ нашој светој вери да људи у сиромашним крајевима очекују само нека материјална добра од стране митрополита и свештеника.

Брат Хризостом је изнео да је најважније да локално становништво осећа бригу и љубав од свих нас и да осећају да им се посвећује пажња. Силван је предложио да се у свим православним афричким заједницама изаберу представници парохија који ће бити способни да помажу свештеницима, поучавају чланове заједнице и који ће моћи да организују да се живот у парохији одвија и ако је свештеник некада одсутан. Живојин је изнео мишљење да ако се одреде неки од верника да учествују у мисионарским тимовима, онда за њих одредити дане викенда када не раде, а за свештенике одредити радне дане јер су свештеници највише заузети парохијским обавезама суботом и недељом. Такође је оцу Фрументију понудио да он од приложника дарује и инсталира један компјутер за сиротиште. Димитрије је предложио да упутимо молбу митрополиту, ако се буде градила Православни храм у Атридзвилу, да се изгради у центру места, а не код сиротишта, јер ће у центру храм бити пуно доступнији свима.

Џон је прво упознао присутне да је био вероучитељ у Уганди три године. Сада је добио послушање да држи веронауку по парохијама наше митрополије. Изнео је мишљење да је за успешно мисионарење неопходно да се оспособљавају чланови локалних заједница, који ће даље моћи да преносе знање и да уче оне из свог окружења, који ће онда даље преносити учење Православне вере и оспособљавати нове локалне вероучитеље. Посебан акценат је стављен на неопходност изучавања Светог Писма. Лични секретар митрополита Серафима задужен за мисију отац Стивен ће саставити најважније идеје и предлоге са овог састанка и изнети их митрополиту на разматрање и давање даљих инструкција и благослова, а све у циљу унапређивања мисионарских активности у митрополији Јоханесбурга и Преторије. Надамо се да ће ово бити још један допринос представника Српске Православне Цркве мисији у Африци. На крају састанка попадија Евгенија (Таубата) је са вредним женама из сиротишта припремила послужење за све присутне.

Нека нам Васкрсли Господ да снаге за сав труд који предузимамо око деце у сиротишту и нека их благосиља и помаже у све дане живота њихових.

Чланови Црквеног Одбора из Јоханесбурга

Постављена слика

Постављена слика

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

ХРИШЋАНИ ТУРСКЕ

Највећу хришћанску заједницу земље, јерменску, турске власти могу да протерају из земље, саопштили су високи државни чиновници. У досад 20 земаља, парламенти су усвојили резолуције у којима се констатује да су Турци одговорни за геноцид над Јерменима који је посебно спровођен 1915–1917, мада и пре и после тога. Настрадало је 1,5 милиона Јермена. Анкара тврди да је у „ратним околностима“, на разне начине, али не систематски, умрло око 400.000 Јермена. Свако ко тврди другачије је „непријатељ Турске“. Најновија резолуција, усвојена у Шведској, изазвала је до сада нечувене претње јерменској заједници.

Сада у Турској живи још око 100.000 Јермена, већина никада није успела да у потпуности регулише свој правни статус. Отуда им се може претити протеривањем, мада нема где да се изгнају.

Јерменска црква је веома спутана у свом деловању, а већ више година њен патријарх је због неизлечиве болести спечен да обавља послове. Нови јерменски цариградски патријарх треба ускоро да се бира.

У исто време, према Цариградској патријаршији Анкара шаље први пут „позитивне сигнале“. Заменик премијера Булент Аринц је рекао да би се ускоро, 40 година након насилног затварања, отворила богословска академија на Халки. Влада је саопштила да „хришћани свакако имају право да образују свештенике“. Патријаршија сматра да су турске најаве у последње време вероватно „искреније“, ради се о благом отварању, мада и о резултату притиска Европске уније, Русије и Америке. Католички бискуп за Турску Падовезе се средином марта у европским центрима жалио на неподношљив статус 22.000 католика у тој земљи, они су „дискриминисани“ а бискупије нису правно признате у свом статусу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Постављена слика

У ГВАТЕМАЛИ КАТОЛИЧКА МОНАХИЊА ПРЕШЛА У ПРАВОСЛАВЉЕ И ОСНОВАЛА МАНАСТИР

Објављено од стране Светигора на 22. април 2010.

ПАКАЈА, 22. априла – У Гватемали код језера Амититлан, поред најактивнијег вулкана у региону Пакаја, на висини од 1200 метара налази се православни манастир Животворне Тројице.

Настојатељица манастира, сестра Инеса је до 36. године била католичка монахиња. Замонашила се када је имала 20 година.

Њен пут ка православљу почео је читањем житија светог Серафима Саровског, које је, по признању сестре Инесе окренуло њен живот. Једна монахиња јој је показала православне иконе, међу којима је била и репродукција Свете Тројице Андреја Рубљова, која ју је очарала.

Послије тога она је много путовала по свијету, учила теологију у Салвадору, Белгији, Француској. Много је читала православну литературу. На крају је отпутовала у Јерусалим, гдје је прошла кроз тајну миропомазања и прешла у Православну цркву.

Територија манастира је велика: простире се од врха брда, на коме је подигнута црква,а обухвата и дио језера.

Велики дио финансијских трошкова везаних за изградњу цркве, преузео је на себе отац Инесин – мјесни олигарх, познати економиста у Гватемали, који је у 84-ој години, слиједећи примјер своје кћери, сам прешао у православље.

Настојатељица има намјеру да на територију манастира пренесе дјечје сиротиште, које броји око 50 дјеце од три године и старије.

http://www.pravmir.ru/v-gvatemala-katolicheskaya-monaxinya-pereshla-v-pravoslavie-i-osnovala-monastyr/

Share this post


Link to post
Share on other sites

заиста прелепо сведочанство колико очигледно чудо Велике Суботе преломи човека takeoff 0110_hahaha 0110_hahaha

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Постављена слика

ПОЛА МИЛИОНА ГВАТЕМАЛАЦА ПРИМЉЕНО У ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ

Објављено од стране Светигора на 29. април 2010.

МЕКСИКО СИТИ, 29. априла – Недавно је под окриље Православне Цркве примљена цјелокупна Православно-Католичанска Црква Гватемале. Ова заједница била је огранак Православно-Католичанске Цркве Америке, хришћанске заједнице основане крајем XIX вијека, која нема канонско општење са Православном Црквом.

Овом радосном вијешћу огласила се Митрополија Мексика Константинопољске Патријаршије, под чију је јурисдикцију гватемалска заједница примљена.

d0b0tinagora_mitropolit-meksika.jpg?w=225&h=240

Митрополит Мексика Атинагора

Сагласно одговорности Васељенске Патријаршије у расијању, и дјелећи визију Његове Светости Васељенског патријарха Вартоломеја, Света Митрополија Мексика са радошћу објављује да, у непрестаном и истрајном мисионарском раду који Митрополија Мексика успјешно спроводи последњих дванаест година, са активним мисијама у Куби, Хаитију, Коста Рики, Колумбији, Мексику, Порто Рику и Венецуели, и након вишемјесечног катихетског и пастирског рада митроносног архимандрита Андреја (Вујисића), архијерејског замјеника Свете Митрополије, а одговарајући на писани захтјев и молбу господе Андреја Жирона и Михаила Кастеланоса, вођа вјерске заједнице у Гватемали, некадашња Православно-Католичанска Црква Гватемале је канонски примљена у Свету Митрополију Мексика.

Објелодањујући овај радостан догађај, Његово високопреосвештенство митрополит Мексика Атинагора изражава велико задовољство поводом примања Православно-Католичанске Цркве Гватемале у цјелости, укључујући клир, семинаристе, службенике лаике и катихете, у канонску заједницу Православне Цркве. Након званичног пријема, господа Андреј Жирон и Михаило Кастеланос су отпутовали у Мексико Сити, гдје су током викенда 19-21. марта рукоположени у свештенички чин, добивши достојанство архимандрита.

andrija-vujisic_arhimandrit.jpg?w=200&h=300

Архимандрит Андрија Вујисић

Православно-Католичанска Црква Гватемале броји око 527 000 вјерних и катихумена, од којих велику већину чини локално становништво, са 334 цркава у Гватемали и јужном Мексику, 12 свештенослужитеља и 14 семинариста, којима у њиховој пастирској служби помаже 250 лаика и 380 катихета. Административне просторије Православно-Католичанске Цркве Гватемале се простиру на око 1000 квадратних метара, са факултетом и двије школе у којима ради 12 професора/наставника. Поред тога, око 2000 квадратних метара заузима манастир. Четири студента из Гватемале су сада са пуном стипендијом уписана на Православни богословски институт светог Григорија Назијанског, која се налази под управом Одјељења за образовање Митрополије Мексика.

Пријем бивше Православно-Католичанске Цркве Гватемале у канонско окриље Православне Цркве је сагласно служби Свете Митрополије Мексика, која од 1996. године одговара на Господњу заповијест „идите, дакле, и научите све народе“ (Мт. 28,19). По благослову митрополита Атинагоре, митроносни архимандрит Андреј (Вујисић) је преузео тежак задатак припреме квалификованих људи, пониклих у култури и искуству Гватемале и Латинске Америке, за водеће позиције у Православној Цркви, ширећи тако апостолску службу и мисију на већу област, и стварајући климу у којој ће се, уз поштовање локалне културе, радити на утврђивању знања и разумијевања православне вјере, чиме ће наша нова гватемалска породица бити приведена духовном и светотајинском животу, православном ставу и правоживљу.

Мексико Сити, 7. април 2010.

Из канцеларије Свете Митрополије Мексика

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

ТОРИНСКА ПЛАШТАНИЦА

Постављена слика

Милион и по људи се унапред регистровало да се између 10. априла и 23. маја поклони „Торинској плаштаници“ у катедрали (Дуомо) светог Јована Крститеља у Торину. Стручњаци су одредили да дневно највише 48.000 поклоника може да има приступ, три хиљаде на сат. Храм ће свакодневно бити отворен до 22,15 часова. Не наплаћује се улаз, телефонирање ради резервације иде на терет катедрале. Град Торино је предузео све мере да се посетиоци осете сасвим угодно.

Плаштаница је дуга 4,41 метар, а широка 1,13, на њој је лик за који се већ вековима сматра да је Христов. На тканини су и трагови крви. Голим оком се готово ништа не примећује, међутим рентгенски снимак је прилично упечатљив. Израелски научници потврђују да је платно старо око две хиљаде година и да одговара примерцима насталим у Јерусалиму.

Савојска династија је дошла у посед Плаштанице 1453, није познато на који начин, а предала ју је катедрали 1578. године.

Плаштаница је током протеклих сто година излагана четири пута. Папа Бенедикт ће јој се поклонити 2. маја. Средином маја ће се у Торину, поводом излагања плаштанице, окупити високи представници највећех хришћанских цркава Европе. Из Москве се очекује већа делегација, у Русији се ова плаштаница веома поштује. Најављено је шест хиљада руских ходочасника. При чувеном престоничком Сретењском манастиру 1997. је основан „Руски центар за изучавање Торинске плаштанице“, тада је блаженопочивши патријарх Алексије осветио копију у пуној величини плаштанице, као нерукотворен образ Спаситеља. Центар сматра да се ради о платну које се вековима чувало у Константинопољу, а да су га 1204. крсташи однели на Запад.

Тек недавно се сазнало да је Хитлер планирао да присвоји плаштаницу. За време Другог светског рата она је дискретно пренета у манастир Монтеверђине на југу Италије, а враћена у Торино тек 1946. године.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...