Jump to content
Поинтер

Manipulisanje sobom i drugima

Recommended Posts

Наше је право и слободна воља да у све сумњамо, да не узимамо ништа здраво за готово...
У мом случају "процес" је трајао дуго, ништа нисам радио лакомислено и на пречац...
А сви смо ми негде у одређеном смислу манипулатори само нас разликују мотиви и намере..
facenew22222222

Share this post


Link to post
Share on other sites
А сви смо ми негде у одређеном смислу манипулатори само нас разликују мотиви и намере..


А и ја сам ту само покушао да укажем на природу мотивације и хтења, без икакве намере да манипулишем или бар потребе да се изговарам за манипулацију.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tema je odlicna i komentari, samo bih molila da se jos jedanput proveri i eventualno promeni rec MANIPULATORI u rec MANIPULANTI.

Koliko je meni poznato, ljudi koji manipulisu drugim ljudim s ciljem zadovoljenja licnih potreba, bla, bla, bla, su MANIPULANTI, a ne MANIPULATORI.

MANIPULATORI su, valjda, sredstva (predmeti, objekti) koji se koriste kao posrednici u manipulisanju drugim objektima, sredstvima, predmetima, materijama etc.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tema je odlicna i komentari, samo bih molila da se jos jedanput proveri i eventualno promeni rec MANIPULATORI u rec MANIPULANTI.<br />Koliko je meni poznato, ljudi koji manipulisu drugim ljudim s ciljem zadovoljenja licnih potreba, bla, bla, bla, su MANIPULANTI, a ne MANIPULATORI.<br />MANIPULATORI su, valjda, sredstva (predmeti, objekti) koji se koriste kao posrednici u manipulisanju drugim objektima, sredstvima, predmetima, materijama etc.<br/>"Манипулатор у биљној производњи" - сезонски радник на њивама :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Voroshilov%2C_Molotov%2C_Stalin%2C_with_
Joseph Stalin pictured with the "Vanishing Commissar" (Nikolai Yezhov) before retouching...

The_Commissar_Vanishes_2.jpg
... and after.

http://en.wikipedia.org/wiki/Photo_manipulation
http://en.wikipedia.org/wiki/Censorship_of_images_in_the_Soviet_Union

Share this post


Link to post
Share on other sites
Живот и стил ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА Манипулисање
fz.jpg
(Илустрација С. Печеничић)

Ако бисмо манипулисање људима дефинисали као једну врсту рада, тада би многи били изненађени. Када неко манипулише, он заправо „ради” на другоме како би остварио неки свој циљ. На то указује и сама реч, јер долази од латинског manus, што означава шаку, односно онај део руке који служи за рад. Како је рад она активност која је дефинисана као кретање према неком циљу, шта је циљ особе која манипулише?

Манипулисање је када неко представља као да ради једно, а у ствари ради нешто друго. У том случају та особа има два циља. Први циљ је онај који особа другима представља као своју намеру, а други је онај прави циљ који скрива од других. Суштина манипулације је у томе да особа што боље замаскира свој прави циљ лажним представљањем, јер то чини да успех њене манипулације буде извеснији.

У непосредној комуникацији са особом која манипулише, она нам нуди маску, лажну представу. То значи да она тада мора да глуми и да лаже. Што је боља у томе, мања је вероватноћа да ће други да посумњају у њене намере. Најбоље глуме они чија се глума не примећује.

Некада можемо да се запитамо да ли особа која манипулише, то ради несвесно. Наравно да сличне поступке неко може да врши из неког мотива којег није свестан, али манипулација је увек поступак који особа врши свесно и намерно. Како особа која манипулише зна да никако не можемо да докажемо њену намеру, осим да нам је призна, када је сучимо са том могућношћу, уобичајено је да негира да манипулише.

Зашто људи манипулишу? Зашто једноставно отворено не замоле или захтевају да добију оно што желе? Зато што не верују да би други пристали да им то дају. Они виде манипулацију као једини или најбољи начин да дођу до свог циља. Из тог разлога људи неће престати да се претварају, да лажу и манипулишу. Ако то неће да се промени, тада свако треба да прихвати да живи у свету у којем ће многи људи, укључујући и оне блиске, повремено хтети да манипулишу. И зато је важно развити одбрану од манипулација.

Осећање сумње је оно које нас чува од тога да будемо жртве манипулације. Није добро увек сумњати, јер тако постајемо параноидни. Оно што покреће сумњу јесте доживљај да се нешто не уклапа. То може да буде магловити осећај да нешто није у реду у начину на који други прича или се понаша. Осећање сумње је унутрашњи сигнал који нам „поручује” да ствари можда нису такве каквим их други представљају. Сумња нам налаже да направимо дистанцу према другоме, да проверимо његову причу, да се заштитимо.

Без обзира на то колико се трудимо да не постанемо жртва нечије манипулације, живот је такав да то нужно повремено мора да нам се догоди. Проблем настаје ако нам се то сувише често догађа.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Manipulisanje sobom i drugima

Danas smo svedoci da su mnoge osobe suočene sa problemima življenja. Malo je onih koji se dobro osećaju u svojoj koži. Vrlo često ljudi nesvesno manipulišu sobom i drugima koristeći druge kao opravdanje za to što se ne razvijaju, što ne rade na sebi ili nemaju u sebi životne energije. Izlaze teško na kraj sa problemima življenja, jer su umesto veština življenja razvili „kontraveštine“.

                       

Kontraveština kao manipulacija

Kontraveštine su manipulativni obrasci ponašanja koji prividno deluju tako kao da olakšavaju život, ali je njihov ishod samoporažavajući. LJudi ostaju nesamostalni u borbi sa životom. Potrebni su im drugi koji će raditi umesto njih, drugi na koje mogu svaljivati svu krivicu.

................................................................................................................................................

Kontraveštine su manipulativni obrasci ponašanja koji prividno deluju tako kao da olakšavaju život, ali je njihov ishod samoporažavajući. LJudi ostaju nesamostalni u borbi sa životom.

..................................................................................................................................................

Ako želimo da živimo ispunjen život u kome ćemo realizovati svoju autentičnu ličnost, moramo promeniti ove manipulativne obrasce ponašanja koji nas vode „od“ razvoja u ponašanja koja će služiti našem razvoju i razvoju drugih.

Da bi se nešto promenilo, najpre mora da se prepozna

Često obrasce manipulacije usvojimo još u detinjstvu jer ih procenjujemo kao isplative u tom trenutku, a onda ih se slepo držimo ne primećujući koliko su po nas štetni. Dete koje raste uz roditelja, kojeg bi najkraće opisali kao siledžiju, najlakše usvaja ponašanje dobrog deteta, kako bi izbeglo stroge kazne i napade na sebe. Može, doduše, i da se identifikuje sa agresorom, pa i ono da izabere agresivnu strategiju za snalaženje u životnim neprilikama.

 

Manipulator

Manipulatoru u principu nedostaje sposobnost da uživa u sebi, da koristi svoje znanje i da proširi svoj osećaj životnosti, jednom rečju nedostaje mu individuacija.

................................................................................................................................................

Manipulatoru nedostaje sposobnost da uživa u sebi, da koristi svoje znanje i da proširi svoj osećaj životnosti, jednom rečju nedostaje mu individuacija.

..............................................................................................................................................

Za individuaciju je potrebno da čovek ima razvijenu zrelu volju. Međutim, cilj manipulacije je baš da zaustavi individuaciju, da zaustavi slobodnu volju. Manipulacija „ubija“ volju, iako to tako ne izgleda na prvi pogled, ako posmatramo manipulatora. Roditelj diktator trudiće se da njegova deca ne razviju svoju volju, kako bi on vazda ostao glavni, ostao „baja u svojoj kući“, gazda, „na čelu“. Dete koje pristane na „ubijanje svoje volje“ ostaje pasivno i nastavlja život pasivno manipulišući drugima, puštajući ih da umesto njega donose odluke, da preuzimaju odgovornost, jer je uočilo da takvo ponašanje „isplati“, jer mu u detinjstvu pomaže da preživi pored autokratskog roditelja.

U pokušajima da nametne svoju volju drugima, kroz manipulaciju, manipulator gubi i svoju autentičnu volju jer i sebe posmatra i kontroliše kao stvar. Gubi volju koja vodi ka razvoju, ka individuaciji.

................................................................................................................................................

Cilj manipulacije je da zaustavi individuaciju, da zaustavi slobodnu volju. Iako ne izgleda tako na prvi pogled, manipulacija „ubija“ volju.

..............................................................................................................................................

Manipulativni odnosi

Češće manipulatorom smatramo onog koji je dominantan u odnosu, jer manipuliše drugom osobom zarad svoje koristi. To je individua sa mentalno emotivnim problemima, osoba koja eksploatiše, koristi i kontroliše sebe i druge kao „stvari“, tretira ih kao objekat. Međutim, manipulator je i onaj koji je pasivan, jer ne koristi svoju snagu i potrebu za akcijom.

Čovek je često „igrač igara“, manipulativnih oblika komunikacije koji ne vode stvarnom kontaktu i razvoju.

Ako u dilemi „parazitiranje – razvoj“ osoba prevagne ka potrebi za parazitiranjem, simbiozom i življenjem na račun drugih, njegova volja će biti upotrebljena za neki oblik manipulacije, bilo aktivne, bilo pasivne.

U O.L.I. Psihodinamskoj Integrativnoj terapiji razlikujemo nekoliko vrsta parova koji se u manipulaciji privlače i tako stupaju u različite vrste odnosa: partnerske, poslovne, drugarske, porodične, roditeljske. Smer ovih manipulativnih odnosa je nerazvojan. Razmotrićemo kako se oni mogu razviti za opštu korist u razvojne parove.

................................................................................................................................................

Čovek je često „igrač igara“, manipulativnih oblika komunikacije koji ne vode stvarnom kontaktu i razvoju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Prvi par: Diktator-Slabić

Osoba koja prenaglašava svoju snagu, dominira, naređuje, navodi autoritete, čini sve ono čime može kontrolisati svoje žrtve. Ona odbacuje svoje slabosti i svoju osetljivost. Možemo je nazvati diktatorom i posmatrati kao šefa, velikog tatu, veliku mamu, direktora. Svaki diktator nađe sebi bar jednog slabića koga će kontrolisati svojom snagom. U tom kontaktu slabić prenaglašava svoju osetljivost da bi se izvukao. Tako postaje zaboravan, ne čuje, tih je, stalno zabrinut, onaj koji uvek popušta, pod parolom „pametniji popušta“ i kada ne misli tako stvarno, deluje zbunjeno i povučeno. Pokušava da izbegne diktatorove napade. Izbegava konflikt po svaku cenu. Diktator manipuliše tako što ne može da podnese svoju osetljivost, projektuje je u slabića, i onda u slabiću kontroliše tu osetljivost. Slabić ne sme da dozvoli sebi ispoljavanje snage, pa je izbacuje u diktatora i kontroliše je u diktatoru, time što izbegava konflikt.

Kada bi ovakav par radio na svom razvoju diktator bi mogao da izraste u lidera, a slabić u empatičara. Za to je potrebno da prvi prigrli svoju osetljivost, a drugi svoju snagu. Lider jeste snažan, on vodi, ali ne sprovodi diktaturu i ne trudi se da dominira. Ima razumevanja za tuđu osetljivost, jer je svestan svoje. Empatičar isto tako prepoznaje svoje i tuđe slabosti, prepoznaje ljudske greške. On ima snage da na poslu traži od ljudi da dobro rade, ali je i sklon da sasluša druge i da saoseća.

Obe osobe u svom razvijenom obliku odgovorne su za sebe, ne manipulišu, prihvataju svoje snage, svoje greške i mane, posmatraju sebe i druge ne kao objekte koji će im „završiti neki posao“, već kao osobe.

Kada neko prenaglašava samo jedan aspekt sebe, on gubi od celine, gubi od ljudskosti i u svoje nesvesno potiskuje opozit. Taj opozit se projektuje u druge ljude sa kojima se susreće i koje pokušava da kontroliše, jer ono što nije mogao da podnese u sebi, ne može ni u drugima. Čini mu se da kontrolisanjem nekako izlazi na kraj sa tom osobinom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Drugi par: Kalkulator - Lepljivac

Osoba koja kalkuliše, zavodi, laže, vara i kontroliše druge prenaglašava svoju kontrolu privlači uz sebe lepljivce, osobe koje žele da se neko o njima brine, da budu vođene i neodgovorne, budalaste, paraziti, doživotna deca, tražioci pažnje. Lepljivac ne dozvoljava sebi da preuzme kontrolu nad svojim životom, da sam određuje svoj put i izbacuje tu kontrolu u partnera koga će moći da iskorišćava. Kalkulator zamenaruje svoju potrebu za uživanjem u životu, prepuštanjem zadovoljstvima, projektuje tu potrebu u druge. Ne dozvoljava sebi punoću života i razvoj, ali ne dozvoljava ni drugoj osobi da preuzme odgovornost za sebe i odraste.

Kada bi poštovao sebe i druge kao ličnosti i kada ih ne bi tretirao kao objekte, kalkulator bi mogao da se razvije u poštovaoca, koji poštuje svoju jedinstvenost i ceni jedinstvenost i osobine drugih. Poštovao bi i svoje protivnike. Tako i lepljivac koji preuzme kontrolu nad svojim životom može da se razvije u ljubitelja, onoga koji ceni veštine i dela drugih i ima potrebu da to afirmiše, ne kačeći se pritom za druge, ne lepi se, nije ovisan o drugima, može da im se divi i pomaže u njihovom razvoju. Usmerava svoj život na razvoj sebe i drugih.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Treći par: Siledžija - Dobrica

Siledžija je osoba koja prenaglašava okrutnost, agresiju, neljubaznost, ponižava druge, mrzi, zastrašuje, zvoca i kontroliše druge nekim oblikom pretnje. To su majke koje uskraćuju ručak detetu koje nije ispunilo njihovu želju. Prete odbacivanjem, uskraćivanjem ljubavi, agresijom, kaznom, fizičkom ili materijalnom, prete uskraćivanjem onoga do čemu je drugome jako stalo.

Uz siledžiju se često nađe i jedan dobrica, duša od čoveka, koji je uvek ljubazan, koji trpi. Naizgled žrtva, manipuliše prenaglašavajući brižnost, ljubav, „ubija ljubazošću“. Sa njima je teže izaći na kraj nego sa siledžijom. Dobrica pobeđuje jer se sa njim ne možete boriti. On je uvek nevin, nezahtevan, onaj koji se ne meša, bezazlen, svetac, ugođivač.

Kada bi siledžija prestao da potiskuje svoju dobrotu i topla osećanja razvio bi se u asertivnu osobu, otvorenu i direktnu, snažnu u obraćanju, snažnu u afirmisanju vrednosti u koje veruje, bio bi afirmator. Ne bio bio nasilan i dominirajući, ne bi imao potrebu da u drugima kontroliše dobrotu. Afirmator jeste jak, ali ume i da bude negujući. Kada bi dobrica prestao da potiskuje svoju agresivnost i da je kontroliše u drugima svojom dobrotom, postao bi negovatelj. Bio bi topao, prijateljski raspoložen i dobronameran, ali ne bi morao da bude poslušan, popustljiv, ulagivač. Bio bi u stanju da duboko voli i neguje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Četvrti par: Sudija – Zaštitinik

Sudija nikome ne veruje, kivan je, teško oprašta i stalno okrivljuje. Prenaglašava kriticizam. Ponaša se kao sveznalica, stalno popuje, upoređuje se sa drugima, skuplja tuđe greške i grehe, postiđuje, pobeđuje, ubeđuje, osvetnik je.

Sudija ne dozvoljava sebi podršku drugima, dok je zaštitnik, kao njegov opozit prenaglašava. Zaštitnik razmazi druge, preterano je saosećajan, ne osuđuje podršku do neprimerenosti i ne dopušta onima koje štiti da stanu na svoje noge. Ne brine se za svoje potrebe, već o potrebama drugih. On brani druge po svaku cenu, kao drveni advokat, ispaštač umesto drugih, nesebični davalac. Varijante su „velikomučenik“ i „mama kvočka“. Ne primećuje da manipuliše sobom jer ne vodi računa o svojim potrebama. Kada bi vodio računa o sebi, bar upola koliko brine o drugima, postao bi vodič koji strpljivo može da pomaže drugima da pronađu svoj put i način, bez prezaštićivanja. Mogao bi kritički da posmatra sebe i druge i da pomogne onda kada mu drugi pomoć zatraže.

Sudija bi mogao da se razvije u ekspresivca. Ne bi sudio drugima, ali bi bio sposoban da snažno, izražajno ispolji svoja uverenja. Pošto je sposoban i da se brine o drugima neće druge bombardovati svojim stavovima i kritikom. Ekspresivac ume da bude uverljiv i ume da bude vodič koji podstiče druge da idu svojim putem.

Integracija opozita vodi ka razvoju

Vidimo da se u svim prethodnim parovima razvojni oblik postiže kada osoba integriše u sebe svoj opozit.

Kroz terapiju ili lečeće odnose sa ljudima, partnerima koji su se već razvili kao odrasle, odgovorne individue, može se učiti aktualizacija spostvene ličnosti i sopstvene volje. Razvijanje volje ka kreiranju samog sebe, prihvatanju sebe i drugih kao ličnosti, a ne kao stvari, pokretanje samoispunjavajućih potencijala umesto samoporažavajućih manipulacija.

Integrisanjem u sebe opozita koji smo projetkovali u druge, postajemo celovitiji i odgovorniji za svoj razvoj, ne bavimo se manipulacijama, i u mogućnosti smo da radimo na razvoju osoba koje volimo

 

http://www.danas.rs/dodaci/psihologija/_manipulisanje_sobom_i_drugima.62.html?news_id=307069

Share this post


Link to post
Share on other sites

Odupiranje manipulaciji od strane medija, porodice, prijatelja, saradnika i partnera je teško. Možemo imati utisak da malo učimo od ranijih situacija u kojima smo bili izmanipulisani, zato što nam se to iznova dešava, bez obzira na odlučnost koju možemo imati da to ne bude tako.

Međutim, pre nego što počnemo da okrivljujemo sebe, treba znati da je odupiranje manipulaciji teško svim ljudima, iako nam se verovatno ne čini tako. Čak i „pametnim” ljudim da se dešava da budu izmanipulisani, i to ne jednom.

Zašto je teško odoleti manipulaciji?

– Zato što nam tajming i način na koji se manipulacija sprovodi pobude emocije i zamagle nam um. U takvim stanjima nismo u mogućnosti da sagledamo širu sliku i skrivene motive na delu.

– Odupreti se je teško zbog naših prethodnih negativnih iskustava, odnosno onoga što nazivamo svojim prtljagom, koji nas čini emotivnim (bez obzira da li je reč o pozitivnim ili negativnim emocijama) u određenim situacijama, a ta pobuđena emocionalnost nas sprečava da prozremo namere onoga ko manipuliše.

– Teško je odupreti se zato što spretna manipulacija nudi „bolje” načine da nešto uradimo, tako što nam umanjuje anksioznost ili strah da radimo nešto pogrešno, i smanjuje nam strah od odbijanja ili negativne reakcije.

– Još jedan razlog je i taj što nam nedostaje veštine ili mogućnosti da odreagujemo kako treba, kao i zbog straha od posledica koje bi usledile ako nešto preduzmemo. Možemo se plašiti reakcije, pa nas tako manipulacija uverava da bi trebalo da dobijemo odobrenje za svoje postupke.

– Manipulacija podstiče strah, i često nudi olakšanje od tog straha i uverljive načine na koje možemo postići uspeh. Baš zbog tog osećaja olakšanja, često nismo u mogućnosti da vidimo prave motive koji stoje iza nje. Ona ne samo da nas ubeđuje da ćemo postići taj uspeh, već nam za njega i garantuje.

Sve ono šta, kao ljudska bića, činimo instinktivno – i to vodeći se instinktom za preživljavanjem – čini nas sklonim tome da budemo izmanipulisani. To je zato što smo društvena bića, sklona svrstavanju u grupe. I ne samo to, mi želimo da budemo prihvaćeni od strane grupa kojima pripadamo, što može biti pogodno tlo za manipulaciju.

Grupe kojima pripadamo razlikuju se po veličini. Primeri takvih grupa su zajednica za partnerom, porodica, tim, pleme, rulja, gomila, religija, nacija. Mi instinktivno težimo da se svrstamo u određene grupe, jer nam one nude zaštitu i osećaj vrednosti. Lako možemo postati meta manipulacije ako nas ona „gađa” u takvu instinktivnu potrebu kakva je potreba za propadanjem. Instinkt za preživljavanjem podsvesno „radi” za nas i na taj način posredno manipuliše našim osećanjima

 

Psihoverzum

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...