Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Поинтер

Manipulisanje sobom i drugima

Recommended Posts

Ono o cemu bih ovde hteo da prozborim jeste da se manitpulacija cesto namece okruzenjem. Npr. secam se da su moji drugovi govorili kako sa devojkama nemozes biti iskren jer one vole kada neko manipulise njima. Zato su masovno koristili manipulacije da bidobili ono sto hoce a onda bi napustali takve curice kje bi ostale uplakane. Neznam nekako mi se to nije svidjalo, a sa druge strane posto nisam hteo da koristim manipulacije bio bih "vucen za nos" od  curica. 

Uvek me je zanimalo ZASTO NEKE OSOBE VOLE DA BUDU IZMANIPULISANE. Sta vi mislite?

Share this post


Link to post
Share on other sites
ZASTO NEKE OSOBE VOLE DA BUDU IZMANIPULISANE.
ниједна здрава, нормална особа то не жели....дакле, оне које то желе не треба да узимаш за озбиљно....

а ако то неко стварно жели, онда ту постоји неки проблем....или можда људи нису свесни тога....у сваком случају је то површност....

Share this post


Link to post
Share on other sites

ниједна здрава, нормална особа то не жели....дакле, оне које то желе не треба да узимаш за озбиљно....

а ако то неко стварно жели, онда ту постоји неки проблем....или можда људи нису свесни тога....у сваком случају је то површност....

 

Onda su veliki broj devojaka koje sam ja poznavao bile povrsne jer neznam kako bih drugacije objasnio njihovo ponasanje. A opet koliko sam ih poznavao nebih rekao da su povrsne osobe. Stvarno jako cudno!

Share this post


Link to post
Share on other sites

U knjizi Ljudi laži, (6. poglavlje, 3. odsek) psihijatar Skot Pek o ovoj temi piše sledeće:

"Fenomen zavisnosti od vođe je zaista zanimljiv. Sakupite bilo kakvu grupicu – recimo dvanaestoro ljudi koji se ne poznaju – i jedna od prvih stvari koje će se dogoditi biće da će se jedna ili dve osobe vrlo brzo prihvatiti uloge vođe. Ovo se ne dešava racionalnim procesom svesnog izbora; do toga dolazi sasvim spontano i nesvesno.

Zbog čega se to dešava tako brzo i lako? Jedan od razloga je, naravno, da su neki pojedinci sposobniji da budu vođe ili bar to više žele od ostalih. Ali osnovni razlog je u suprotnom: većina ljudi više voli da bude vođena. Razlog ovome je najverovatnije lenjost, više nego bilo šta drugo.

Vrlo je lako biti sledbenik, mnogo lakše nego biti vođa. Sledbenik ne mora da se muči oko donošenja kompleksnih odluka, da planira, da rizikuje da bude nepopularan ili da se ističe hrabrošću.

Problem je u tome da je uloga sledbenika slična ulozi deteta. Odrasla jedinka je individualni gospodar svog broda i upravljač svojom sudbinom. Ali kada se prihvati uloge sledbenika, ona svoju moć predaje u ruke vođi – predaje svoj autoritet nad sobom i svoju zrelost osobe koja sama donosi odluke. Ona psihološki postaje zavisna od vođe isto kao što dete zavisi od roditelja."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nije li ovakvo zapažanje Skota Peka potvrda onoga što je Fjodor Dostojevski rekao kroz lik Inkvizitora, u delu Braća Karamazovi: Čovek beži od slobode, od slobode izbora, i ona mu je najteži teret jer mu omogućava ono od čega on beži – da odlučuje između dobra i zla, po čemu je sličan Bogu.

"Kažem ti, čovek nema mučnije brige nego da nađe onoga kome bi što pre mogao predati taj dar slobode s kojim se to nesrećno biće rađa. Ali slobodu ljudi zadobija onaj ko umiri njihovu savest. (...) Ili si zaboravio da je spokojstvo, čak i smrt čoveku milija nego slobodan izbor u spoznanju dobra i zla? Nema ničeg primamljivijeg za čoveka od slobode njegove savesti, ali ni mučnijeg." (Braća Karamazovi, I tom, 5. poglavlje)

Traganje za vođom jeste, s jedne strane, bežanje od sopstvene slobode koja sa sobom nosi napor odlučivanja, od borbe sa sobom i odgovornosti za svoje odluke. Sa druge strane, potreba za vođom jeste Božiji trag u čoveku, jer čovek traga za Onim kome može da veruje bez straha. Po rečima Dostojevskog, upravo je Hristos stavio na čoveka teret slobode – da Ga bira ili odbaci slobodno, u ime ljubavi:

"Umesto da osvojiš ljudsku slobodu, Ti si je još uvećao i opteretio zanavek njenim mukama duhovno carstvo čovekovo. Zaželeo si slobodnu ljubav čoveka, kako bi on, pošto ga zadiviš i osvojiš, slobodno pošao za Tobom. Umesto čvrstog drevnog zakona, čovek je ubuduće slobodnim srcem morao sam da odlučuje šta je dobro, a šta zlo, rukovodeći se samo Tvojim likom (...)"

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sloboda izbora tako predstavlja teret za čoveka ropskog duha, ali je Božiji dar čoveku koji je usvojio i prihvatio Njegovo obličje: "A koji Ga primiše, dade im vlast da budu sinovi Božiji." (Jevanđelje po Jovanu 1:12).

Prošlo je nekoliko vekova otkako je ljudski rod krenuo da revolucijama menja društvo, uveren da će tako promeniti i svoga bližnjeg. Da li si ti, čoveče 21. veka, slobodan čovek? Da li svesno i odgovorno odlučuješ o svojim postupcima i odgovaraš za njih, ili se priklanjaš većini jer se bojiš da misliš drugačije od ostalih? Koja su tvoja merila dobra i zla? Da li imaš hrabrosti da budeš slobodan?

Vladimir Radić

http://www.znakoviporedputa.com

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јако добар текст, баш говори о менталитету српске политике и веровањем да ће тамо неки премијер или председник решити проблеме људи које могу и они сами решити да нису лењи. 

 

О овоме што пише Достојевски је говорио и Ерих Фром, познато је оно његово дело ''Бекство од слободе'' баш са темом тог феномена о људском понашању. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja ne mislim da je problem u lenjosti sledbenika. Pre bih rekla da je to problem preuzimanja odgovornosti. Najlakse i najudobnije je slediti i prebacivati svu odgovornost na vodju, a tu je uvek i kritikovanje iz zadnjih redova, sto mu dodje kao slag na tortu. Sa druge strane, preuzeti odgovornost za sebe i druge, je tesko i malo je ljudi koji imaju hrabrosti i svesti da tako istupe. Cini mi se da je to onaj odredjujuci faktor koji pravi razliku izmedju vodje i sledbenika.

Share this post


Link to post
Share on other sites

да не препричавам, ево изворног текста....

 

 

Vođa sebe proglašava nepogrešivim, što je daleko od istine. Vođa greši kao i svi drugi, ali njegove greške imaju daleko teže posledice jer su odluke koje donosi krupnije, dalekosežnije i utiču na sudbinu većeg broja, nekad ogromnog mnoštva ljudi. Vođe ne odlikuju nadmoćno znanje, inteligencija, pronicljivost, moć predviđanja. Intelektulane sposobnosti vođa su često sasvim prosečne ili ispod proseka.

Vođe odlikuje nešto drugo - uverenost u vlastitu nadmoć. To je ono čime privlače sledbenike, ono što čini suštinu njihove harizme.

Trezveno posmatrano, ova nadmoć nije ni na čemu zasnovana, ali u ljudskim odnosima opsena ima veoma veliki značaj. Opsena svoju snagu crpe iz potrebe ljudi da veruju u ono što žele, ne u ono što jeste.

Sledbenici ne razmišljaju trezveno, oni se vođi predaju emocionalno.

Sledbenicima je vođa neophodan. Da nije, ne bi ga ni bilo. U izvesnom smislu, sledbenici sami stvaraju svoga vođu, onakvog kakav im odgovara. Sami stvaraju privid za kojim idu.

Zašto sledbenicima treba vođa?

Potrebno im je da veruju u nečiju svemoć i nepogrešivost, upravo zato što se sami osećaju slabim i nemoćnim, i što teško podnose vlastitu pogrešivost. Nedostaje im samopouzdanja, zato im treba neko ko kao da zrači uverenošću. Osećaju se malim i nevažnim, zato im treba neko ko se razmeće veličinom i važnošću.

Sledbenici u vođi prepoznaju ono što sami nisu, ali bi želeli da budu, projektuju ono što im samima nedostaje. Sledbenici traže vođu kako bi u njemu našli više od onoga što jesu.

Zato ne trpe ni najmanje osporavanje. Na svaku sumnju reaguju žučno, netrpeljivo. Ko im je dirnuo u vođu, kao da je dirnuo u njih same.

Vođa, međutim, duboko prezire svoje sledbenike i spreman je da ih bez milosti žrtvuje. Vođu sledbenici i njihove sudbine ne zanimaju. Jedino što ga zbilja zanima je predstava o vlasitoj veličini, koju najbrižljivije gaji.

Sledbenici se nadaju da će ih vođa osloboditi odgovornosti za vlastite živote, da će ih poštedeti muke i teskobe odlučivanja. Zato su spremni da ga bespogovorno slušaju i slepo slede.

Vođa zaista rado donosi odluke umesto drugih. Ali punu odgovornost ne prihvata. Sve zasluge za uspehe bez oklevanja pripisuje sebi. Za promašaje i neuspehe, međutim, okrivljuje druge, nesposobnjakoviće koji nisu umeli da kako valja sprovedu njegove naloge i zamisli.

Vođa nema osećanje odgovornosti jer ga i nije briga šta će biti sa onima koje vodi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...