Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Recommended Posts

Čovek teško da vidi svoje visokoumlje, i zato treba da se prema drugim ljudima odnosi kao prema lekarima i prima od njih sve lekove radi isceljenja od svoje bolesti. Svaki čovek ima u rezervi lekove za svog bližnjega.

Potrebno je vojevati, ali treba pravilno vojevati

- Starče razmišljam o tome da promenim poslušanje, ostavim pevnicu i prestanem da slikam ikone, da bih tako prestala neprekidno da se gordim i upadam u iskušenja.

- Čak iako prestaneš da pevaš i slikaš ikone, a ne zamrziš sujetu, neprestano ćeš praviti još više grešaka. I u tom napuštanju poslušanja će takodje biti gordosti, čak i još više, pošto u stvari hoćeš da ostaviš svoja poslušanja da se ne bi povredio tvoj egoizam.

- Starče, da li je bolje ništa ne raditi, nego nešto raditi i pritom se gorditi?

- Ako ti kažu da nešto radiš, onda idi i radi, ali pazi da se ne spotakneš i padneš. A ako se i spotakneš i padneš, ustaj. Budi svesna da si se spotakla zbog nepažnje, i ako ti opet kažu da radiš, radi ali pazi da se opet ne spotakneš. Ako si jednom pala to ne znači da sledeći put ne treba da uradiš neki posao! Ako ti kažu: “Nemoj da ideš jer si prošli put pala”, onda nemoj da ideš. Jesi shvatila? Kada ti kažu da radiš nešto, radi, ali pravilno i sa smirenjem. Još gore je ništa ne raditi da se ne bi pogordili. To je isto što i gledati na bitku sa strane, ne vojevati da se ne bi zadobile rane.

Potrebno je vojevati, ali treba pravilno vojevati. Inače kakva je od tebe korist?



Tvoj brat ti pomaže da slomiš gordost


- Starče ja se uznemirim kada mi sestre daju primedbe.

- Gordiš se, zato se uznemiravaš. Tvoj brat ti pomaže da slomiš gordost, ako mu daš za pravo da ti da primedbe i ako mu dozvoliš da ti kaže nekoliko poučnih reči. Tako se duša čisti. Čovek teško da vidi svoje visokoumlje, i zato treba da se prema drugim ljudima odnosi kao prema lekarima i prima od njih sve lekove radi isceljenja od svoje bolesti. Svaki čovek ima u rezervi lekove za svog bližnjega. Dobar lekar se sa ljubavlju i sastradanjem odnosi prema bolesniku, a loš sa zlobom i zavišću. I često upravo ovaj drugi biva bolji za čoveka, jer skalpel baš takvog hirurga ulazi dublje.

- Starče ja sam glupa, jer često ne shvatam zbog čega mi daju primedbe.

- Reci bolje: “Ja sam pametna, ali nemam smirenja”. Kada ti neko ukazuje na greške, ti počinješ da se opravdavaš. Kako možeš da priznaš svoje greške ako ih ne dopuštaš, a drugi te samo uzalud osudjuju? Čovek koji sebe opravdava kada mu drugi prave primedbe ubija time smirenje. A čovek koji priznaje svoje greške, smiruje se i njega osenjuje Božija Blagodat.

- Starče čini mi se da se ne trudim da dokažem svoju ispravnost već prosto hoću da objasnim da su me pogrešno razumeli.

- Primetio sam da kod tebe postoji skrivena gordost, koja se ispoljava u samoopravdanju. Potrudi se da se ne opravdavaš šta god da ti govore. Iskreno zamoli za oproštaj i to je dovoljno. Rečju “oprosti” i iskrenim pokajanjem lomi se gordost.

- Danas je jedan dečak bio nestašan u arhondariku (sobi). Majka mu je naredila da traži oproštaj, a on je odgovorio: “Neću”. Zbog čega je nekim ljudima teško da kažu “oprosti”?

- Gordost im ne dozvoljava.



Duhovno cepanje ličnosti

- Starče kako da se oslobodim taštine? - Ako se zagledaš unutar sebe, i upoznaš se, videćeš tamo takvu rugobu da ćeš sama sebi postati odvratna. Ako se čovek kroz poznanje samog sebe ne smiri prirodno onda Božija Blagodat ne može da prebiva u njemu. Djavo će se ceo život (čak i ako Bog da čoveku dugovečnost Mafusala) igrati sa njim mačke i miša: ako djavo ubaci gordu misao, čovek treba da odgovori smirenom pomisli. Čas pobedjuje jedan čas drugi. Tako će nastaviti da sviraju u jednu frulu.

- Starče vidim da su me sve sestre čak i mladje prevazišle u vrlinama.

- Sama se nisi smirila, tako kako su se drugi smirili. Znaš šta rade kada žele da puste raketu u kosmos? Broje unazad: “Deset, devet, osam, sedam, …jedan, nula!” Kada dodju do nule raketa startuje. Ti si došla do nule sada ćeš poleteti uvis. Učila si fiziku? - Da, starče. - Došlo je vreme da izučiš duhovnu fiziku, kako dolazi do duhovnog cepanja ličnosti. - Kako starče? - Kada poznaš sebe i smiriš se tada dolazi do duhovnog cepanja tvoje ličnosti, oslobadja se duhovna energija i polećeš u kosmos. Samo tako se može doći na duhovnu orbitu, u suprotnom ostaješ na ovozemaljskoj. Nema čovek nikakve koristi ako spozna ceo svet, a ne upozna svoj sopstveni.

Ako on u početku upozna svoj unutrašnji svet, to jest svoju ličnost, onda potom lako može da izuči ne samo zemlju, već i kosmos. Kada čovek spozna sebe, onda samo po sebi dolazi do cepanja njegove ličnosti i on počinje da se vraća na duhovnu orbitu, van gravitacije, bez privlačnih sila ovoga sveta. I on iako živi na zemlji kao čovek, on ne oseća privlačne sile greha i uopšte ovozemaljskih pohota.


- Ako u čoveku ostane gordost da li to znači da on nema pravilnu spoznaju sebe?

- Da, još nije došlo do duhovnog cepanja njegove ličnosti. - To jest ponovo se vraćamo na smirenje? - Naravno! Čovek u kome postoji gordost nije spoznao sebe. Ako se spozna, gordost će nestati. Poznanje je – najvažnije. Bez poznanja nema smirenja. I kada čovek u smirenju spozna sebe, onda dobija priznanje od ljudi.

- A ako postoji poznanje a nema smirenja?

- Onda nema dobrog raspoloženja.



preuzeto sa:
http://www.pravmir.ru/article_3562.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Voleo bih da me svi spoznaju u potpunosti, kao kad se go cesljam posle tusiranja pred ogledalom i napinjem misice. Onda bi nas bilo mnogo vise koji delimo iskreno i neumereno odusevljenje mnome...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Баш скоро са фамилијом расправљамо о гордости и од њих научим нешто веома важно што нисам раније размишљао. Гордост у ствари није само оно што ми мислимо да смо паметни, лепи, мишићави итд.

 

Елем, гордост је када заборавимо колико смо мали и пролазни. Колико је наше постојање у овом Космосу само једно зрнце прашине које га данас има, сутра већ нема. Сваки онај тренутак када се понесемо и заборавимо на то да без (за атеисте - хипотетичког) Творца и Спаситеља у ствари нисмо нико и ништа. И тако схватих да су у ствари веома ретки тренуци када нисам горд...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Елем, гордост је када заборавимо колико смо мали и пролазни. Колико је наше постојање у овом Космосу само једно зрнце прашине које га данас има, сутра већ нема. Сваки онај тренутак када се понесемо и заборавимо на то да без (за атеисте - хипотетичког) Творца и Спаситеља у ствари нисмо нико и ништа.

da, Zvonko....baš to.... :good2:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Trenutno citam "Lestvicu" u kojoj se izmedju ostalog i govori o gordosti i smirenju kao njenoj suprotnosti.Ja mogu za sebe da kazem da bih prethodni tezak period u zivotu mnogo lakse i bezbolnije podnijela da nisam bila gorda.Stvarno je tacno da je gordost korijen svim ostalim grijesima i da se iz iste radja i zavist i mrznja i svasta nesto lose sto niko ne zeli da gaji u sebi i da se truje.Isto tako borba sa gordoscu je mnogo teska,prvo onaj mnogo bolan pad i suocavanje sa realnoscu,kada ti se razbiju iluzije koje si imao o sebi i koje su drugi imali o tebi to sve boli jer nam direktno udara na ego.A kao sto neko rece,uvredljivost i jeste pokazatelj pojacanog ega.

Ja sam mnogo srecna zbog ovog foruma jer sam na istom pronasla mnogo savjeta,preporuka o svetootackim knjigama koje se bave ovom tematikom i mogu da kazem da je borba sa gordoscu  jedan dug proces padanja i ustajanja,prekoravanja i oprastanja sebi kao malom djetetu koje se uci.Mogu samo da kazem da je molitva,citanje duhovne literature i slusanje duhovne muzike najbolji lijek protiv gordosti jer sve to nas smiruje i vraca nasoj sustini i budi ljubav u nama koja cisti sve ono negativno sto sam gore navela.Tako da,Joana pozdravljam otvaranje ove teme i nadam se da ce da ima dosta stranica i odgovora na ovaj problem. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

То ти је борба коју читавог живота водиш, а унапред знаш да не можеш да је добијеш. Колико год се трудио, увек паднеш. Једино кад Господ да "жалац у месо" што каже св. Павле па те стално подсећа ко си и шта си...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Mogu samo da kazem da je molitva,citanje duhovne literature i slusanje duhovne muzike najbolji lijek protiv gordosti jer sve to nas smiruje i vraca nasoj sustini i budi ljubav u nama koja cisti sve ono negativno
da, stvarno dosta pomaže.....ali je prvo i osnovno da shvatimo i prepoznamo gordost u sebi....a onda da donesemo odluku da želimo da je pobedimo.....a pošto ništa ne možemo sami, onda će nam i Gospod pomoći....i preostaje borba....večita borba.....

Share this post


Link to post
Share on other sites

“Ono što doista voliš to ostaje,
sve drugo je krš
Ono što doista voliš niko ti oteti neće
Ono što doista voliš pravo je nasleđe tvoje
Čiji je svet, moj ili njihov
ili ničiji?
Prvo su bila viđena, opipljiva zatim
Jelisejska polja, mada u predvorju pakla.
Ono što doista voliš pravo je nasleđe tvoje,
Ono što doista voliš niko ti oteti neće
Mrav je kentaur u svom zmajevskom svetu
Sruši taštinu svoju, nije čovek
Stvorio hrabrost, stvorio red, stvorio milost,
Sruši taštinu svoju, sruši je, velim.
Od zelenog sveta nauči gde bi ti bilo mesto,
U smislenom traženju ili pravoj veštini,
Sruši taštinu svoju,
Paken, sruši je!
Zeleni šlem nadmaši tvoju gizdavost.
„Savladaj sebe, pa će te drugi trpeti.“
Sruši taštinu svoju
Jer si na kiši prebijeno pseto,
Podbula svraka u prevrtljiv dan,
Pola crna, pola bela
Ne znaš gde ti je krilo gde rep
Sruši taštinu svoju
Kako su niske tvoje mržnje
U laži začete,
Sruši taštinu svoju
Brz u ništenju, škrt u milosrđu,
Sruši taštinu svoju,
Velim, sruši je.
Ali učiniti nešto umesto ne učiniti
To nije taština
Zakucati, pristojno, na vrata
Koja će Blant neki otvoriti
Prikupiti, u vazduhu, živo predanje
Il iz plemenitog starog oka nepobeđeni plamen
To nije taština.
Ovde u nečinjenju sav je greh,
Sav u snebivanju, sav u oklevanju."
:D:D

Ezra Paund - CANTO LXXXI
EZRA POUND (30.10.1885. - 1.11.1975.)
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

×