Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

marija

Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

Оцени ову тему

Recommended Posts

Da, trebali bi takodje da znate zasto potraga za raznim "duhovnicima" moze biti stetna. Pre svega, zato sto necete dobiti vas odgovor jer ste odlucili da sami potrazite isti bez obzira na Boziji Promisao, koji vam je omogucio startnu poziciju - vaseg parohijskog svestenika!!! Mnogi lutaju od manasitra do manastira, ne znajuci ni sami sta traze i to u sustini biva potraga za odgovorom koji vas zadovoljava i kada ga nadjete tog coveka onda proglasite za svog "duhovnika" i dok god vam njegovi odgovori odgovaraju, dotle je on najbolji jer racionalizuje vase duhovno stanje - cesto invalidno. Logicno da ne mislim na vas kada pisem ove redove vec upotrebljavam drugo lice jednine da bi na najekspeditivniji nacin mogao preneti tu misao o lutajucim i, cesto, fanatizovanim, individuama, koje su blage prema sebi (nasle su duhovnika kao zaledjinu vlastitog promasaja), a stroge su prema drugima. No, to i sami znate, zato biste vi mogli da napisete par redaka i o tome. Svedocite, Lazarice, Bog vas video...

O?e apsolutno se slažem sa svakom vašom napisaniom re?ju, na žalost ?ovek pokušava da prilagodi veru sebi, a ne sebe veri...U tom lutanju u tom slu?aju mi ne tražimo Istinu ve? želimo da Istinu prilagodimo našem vi?enju

Share this post


Link to post
Share on other sites

Raspored?!? - zar ce vam mrtva slova zameniti zive reci??? Da li ste ista od napisanog procitali ili je zaista sve zasenila forma i vise nije ni vazno zasto je nesto tako kako jeste vec je vazno slepo se pridrzavati samog slova nezavisno od RECI (Logosa), kojoj pripada? Vino se moze piti nedeljom i danima koji su obelezeni crvenom bojom, vise o tome u Mineju.Cini mi se, Lazarice, da bi to pre bila intuicija a ne instikt :)

odvalih i ostadoh živa :) mislila sam na tekst sa Svetosavlja o postuda, intuicija, mada ja mislim da intuicija ima svoje dublje  zna?enje

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Светлана

Пост - дар љубави Божје

Заповест о посту једнако је стара као и живот, а дата је од Бога Адаму ради очувања богодарованог му живота и благодати Божје.

Свети Григорије Палама

Христос каже: Овај се род изгони само молитвом и постом (Мат.17,21). Ако пост тако прогони непријатеља нашег спасења, и ако је тако страшан непријатељима нашег живота, онда га треба волети и примати са радошћу, а не бојати га се.

Свети Јован Златоусти

Поштуј древност поста. Он је стар колико и само човечанство.

Свети Василије Велики

Дух Свети свуда прописује сједињење поста са молитвом.

Свети Игнатије Брјанчанинов

Када човек увиди благодати поста, он заволи да пости све више и више.

Владика Николај

Пости и моли се, и остварићеш велика дела. Сит човек није способан за велико дело.

Свети Јован Кронштатски

Пост чини ум крепким.

Свети Василије Велики

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Светлана

Почиње Петровски пост

Tagged: Актуелни разговори

Наслов: Protojerej-stavrofor Dragan Terzic

Албум: razgovori

Година: 2009

Величина: 11:08 минута (1.91 МБ)

Формат: MP3 Mono 22kHz 24Kbps (CBR)

Апостолски или Петровски пост почиње у понедељак, 15./2. јуна. Ове године трајаће 4 недеље, а његова одлика је да је блажи у односу на Часни пост. Како да се за пост припремимо и како да постимо – за Радио Светигору говори протојереј ставрофор Драган Терзић, старjешина београдског Храма светог архангела Гаврила.

Преузмите аудио датотеку

http://www.svetigora.com/node/5623

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Светлана

Петровски пост

Tagged: Катихизис

Наслов: Petrovski post

Албум: katihizis

Година: 2009

Величина: 18:37 минута (3.2 МБ)

Формат: MP3 Mono 22kHz 24Kbps (CBR)

Назива се још и Петровдански пост, Апостолски пост, Пост Светих Апостола. Други по реду вишедневни пост посвећен Св. Апостолима Петру и Павлу, односно, свим Апостолима. Почиње у понедељак после Недеље свих светих и траје до 28. јуна. Зато што се завршава у дан пре Петровдана, назива се Петровски пост. Овај пост, чији је почетак покретан (јер зависи од Васкрса), а заврштетак је непокретан, установљен је на основу успомене на Апостоле који су после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед Св. Јеванђеља, постили (Дап 13,2-3). Због зависности почетка овог поста о Васкрсу, Апостолски пост најкраће може трајати једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.

Преузмите аудио датотеку

http://www.svetigora.com/node/5633

Share this post


Link to post
Share on other sites

Патријарх Павле о посту и причешћивању

Шта за духовни живот хришћанина значи св. Причешће јасно је из те речи самога Господа: "Ја сам живи Хлеб који је сишао с неба. Ко једе од овога Хлеба живеће вечно... Ако не једете тела Сина човечијег и не пијете крви његове, живота нећете имати у себи. Ко једе Тело моје и пије Крв моју има живот вечни и ја ћу га васкрснути у последњи дан. Јер је моје Тело право јело и Крв моја право пиће." Из потпуне вере у ове речи Господње, први су хришћани журили св. Причешћу не по неком наређењу, него непосредно из осећања да без Њега не могу духовно живети, управо онако као што човек не дише по наређењу, него спонтано, осећајући да се без ваздуха гуши и да умире. Одлазили су свагда недељом и празником на св. Литургију и на ђаконов позив - "са страхом Божјим и вером приступите!" сви су у реду, прилазили и причешћивали се. Они су притом потпуно осећали да приступају најдубљој тајни наше вере и највећем дару Божијег милосрђа, па су се трудили да Свесветном и Пречистом Богу, у св. Причешћу, прилазе у чистоти и светости срца и душе. Звали су се "свети" и заиста су били свети; чували су се од сваког греха, јер су знали да "ко чини грех, роб је греху", да грех окреће човека на правац који води супротно од Бога, прља душу и чини је неспособном за св. Причешће. Онај ко би ипак пао у грех, одмах се дизао, исповешћу чистио душу од њега да не би у нечистоти примио св. Причешће: "Јер, који недостојно једе и пије ( Хлеб и Чашу Господњу ) суд себи једе и пије, не разликујући Тела и Крви Господње."

У исто време, хришћани су свето држали и установу поста, знајући да је пост божанска установа, јер је још у Старом Завету Бог наредио пост као "наредбу вечну". У Новом Завету је сам Господ Исус Христос постио и рекао да ће Његови ученици постити. Постили су Апостоли и сви Свети... Пост су држали у одређено време ради потребе поста, а причешћивали се ради потребе причешћа стално, како за време поста тако и за време мрса; у посту се постило и причешћивало, у мрсу се мрсило и причешћивало, онако као што данас чине свештеници. Првобитно није било неке посебне припреме за Причешће, нити је пост сматран за једно од средстава за њега. За причешће се припремало целокупним животом, држањем свих Божјих заповести и чувањем од сваког греха.

Тако су поступали и свештеници и верници у хришћанској Цркви за читаво време прогона, за првих 300 година, док су у њу ступали само они који су из чврсте вере у Царство небесно били спремни на све тешкоће да би га задобили. Морални живот хришћана тада је био на великој висини. Но, када је дошла слобода, под царем Константином, 313. године, Цркви су почели прилазити и они који у њој нису тражили и нашли "благо скривено у пољу" и који нису били спремни да све даду да би купили то поље... Стога се ниво моралног живота хришћана у многоме снижава. Светом причешћу многи приступају и тада редовно, али без озбиљог старања да за Њега буду што достојнији. Други, пак, почињу свој редован прилазак св. Чаши да одлажу, са изговорм да желе да се што боље припреме. Али борбу за очишћење своје душе нису водили стално, него повремено, само неколико дана пре Причешћа.Но, и то им је падало тешко , па су све чешће одлагали припрему и само причешћивање, док нису спали на то да се причешћују само четири пута годишње или још ређе.

Због оних првих, Црква је, по речима св. Јована Златоуста, и установила 40 - дневни пост пред Божић и Васкрс: Приметивши штету која долази од немарног поступања, Оци одредише 40 дана... да би смо сви ми, очистивши пажљиво у ове дане молитвама, милостињом, постом, свеноћним бдењем, сузама, тако приступили св. Причешћу чисте савести, колико је то могуће." Оне друге, пак, св. Отац опомиње да се морају трудити не повремено, пред само Причешће, него да им ваља да стално живе тако да му чисте савести могу редовно приступати. На питање "којима треба дати за право, онима који се ретко причешћују, или онима који то чине често", он одговара: "Ни једнима ни другима, него онима који се причешћују са чистом савешћу, чистим срцем и беспрекорним животом. Такви нека пристају свагда. А који нису такви - ниједанпут. Зато што они на себе навлаче суд, осуду, казну и муке."

Но од свих средстава чишћења душе за овај најприснији сусрет и за сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: "Јеси ли постио?" и , кад чују потврдан одговор, рећи ће: "Приступи! " Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то - да ли овај зна чему приступа и зашто, и то - зна ли Символ вере и основне молитве, и да су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да можда нису блудници; а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи никакве амајлије, или да можда не врши побачај... А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање св. Писма и богомислије онога ко жели да се причести, и да не говоримо.

Против оваквог механичког приступа св. Причешћу, у православном свету свештеници - пастири интезивно настоје на томе да се верни што чешће , по могућству на свакој Литургији причешћују, спремајући се за то сталним бдењем над својом душом. Познајући добро духовно стање сваког појединачног члана своје пастве, једнима саветују да се причешћују више пута у току поста, другима да то чине и у време мрса, при чему некима да посте два - три дана некима седам дана, а некима да се причешћују стално и без поста...

Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања св. Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију, и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се сачувати сваке крајности и једностраности.

Патријарх српски Г. Павле

Преузето са сајта Српске православне цркве

Share this post


Link to post
Share on other sites

ПОСТ - ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА

А од осталих који себе сматрају православним хришћанима се очекује не испуњавање поста по избору, већ сваки пут када то прописује црквени Устав.

По чему се време поста разликује од обичног времена? Ја се и тако трудим да водим строг духовни живот ...како и шта се мења у току поста? Ксенија

Помаже Бог Ксенија!

Пост је посебно време спознавања сопствене немоћи и савладјивања сопственог «ја». Због чега Црква издваја посебне посне периоде? Ради тога да би човек могао да се учврсти у постигнутом у то посебно време: пост нас мобилише, постајемо свесни нечега, стајемо на пут борбе са овим или оним склоностима - ту свест и борбу из поста уносимо у свакодневни живот. Следећи пост доноси опет нешто своје. Зато Свети Оци и кажу да су постови - лествица која нас води ка Небу. Ако имате осећај да Вам је пост лак, посаветујте се са духовником или свештеником код кога се исповедате: он може да вам помогне да схватите да то није тако, као и да сазнате узрок те раслабљене лакоће. Дешава се да су нам правила поста лака због природних склоности - постоје например људи који не воле месо или забаве. Али свако од нас има нешто што може да постане предмет посебне пажње у току поста - несавршенство није споља, оно је унутар нас и пост нам помаже да га увидимо.

С поштовањем, свештеник Алексеј Колосов

Да ли се у посту могу јести производи од соје?

Помаже Бог Елена!

Употреба сојиних производа у току поста је сасвим дозвољена. Медјутим и овде треба бити обазрив: с каквим осећајем и настројењима их једемо? Уздржавамо се од мрсне хране не зато што је она "лоша" или "скверна", већ ради задобијања навика послушања Цркви и владања собом тако да и што се тиће сојиних производа треба да имамо уздржање, како што се тиче количине тако и квалитета, избегавајући лакомство или самоугадјање.

С поштовањем, свештеник Алексеј Колосов

Да ли се може постити само прва и последња недеља поста?

- Ако се ради о тешко болесном човеку, који болује од дијабетеса, туберколозе трећег степена, дистоније, анемије, Црква у том случају ублажава правила поста. А од осталих који себе сматрају православним хришћанима се очекује не испуњавање поста по избору, већ сваки пут када то прописује црквени Устав. Прот. Максим Козлов

Како да пости тешко болестан човек коме лекари препоручују да се добро храни?

Црква наравно установљава телесни пост као меру уздржања за здраве људе или релативно здраве, јер је он пре свега средство које нас духовно васпитава, а као друго на неки начин смирује наше телесне страсти. Човек који је озбиљно болестан је и тако већ смирен немоћима свог тела, и зато наравно у случају тешке или хроничне или болести која се изненада појавила Црква тада увек ублажава меру телесног поста. И зато могу да посаветујем да се узима ова или она врста хране коју саветују лекари, али да се појача духовни пост. Или да се човек одрекне те врсте хране која медицински није неопходна, а према којој има пристрасност. Прот. Максим Козлов

Да ли је дозвољено за време поста бавити се спортом и гледати спортске емисије? Димитрије

Драги Димитрије! Ја мислим да се у првој, Крстопоклоној и Страсној седмици Великог Поста не треба бавити спортом. Не бих вам саветовао да гледате спортске емисије током целог Великог Поста. Посаветовао бих вам да више размишљате о души а не о телу. Како год да се заврше спортски мечеви, ко год да победи - Спартак, ЦСКА или Динамо, то није важно за спасење душе. А како ће се завршити наше духовно узрастања, духовна борба - то је веома, веома важно, јер од тога зависи наш удео у вечности. Посаветовао бих вас да поразговарате са свештеником на исповести о вашем бављењу спортом, о томе у којој мери вам је то дозвољено. Нека вас Господ чува! С љубављу у Христу, прот.Аркадиј Шатов

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пост није замена за дијету

Наша посна јела обилују масноћама и шећерима, па многи добију на тежини, иако очекују да ће ослабити, каже др Јагода Јорга

Проблем је што риба није на нашем јеловнику током целе године (Фото Бета)

Умереност у свему, па и у јелу, требало би да буде основни смисао поста, који је у току. За многе је пост замена за дијету, начин да до ускршњих светковина и топлих летњих дана скину који килограм.

Ових дана, међутим, на сплавовима и ресторанима завладала је помама за „фенси” посним специјалитетима, на шта је недавно подсетио и Радован Биговић, професор на Теолошком факултету, а у пекарама се продају удвостручене количине разних врста пецива за које се тврди да је посно.

Зато и не чуди што докторка Јагода Јорга, професор на Медицинском факултету у Београду и специјалиста за исхрану, у већини случајева од својих пацијента чује жалбе да су постили и мислили да ће да смршају, али су се, напротив, угојили.

– Многи заборављају основни смисао поста, а то је умереност и уздржавање од одређене врсте хране, али да то не нашкоди здрављу. Организму ће сигурно пријати обиље поврћа и свежег воћа, које се обично једе у дане поста, али није добро што се повећава унос теста, односно хлеба и других врста пецива и шећера. Добро за своје здравље чине и особе које тих дана месо потпуно замењују рибом, али је проблем што су такве особе ипак у мањини и што риба није на нашем јеловнику током целе године, а не само у дане поста – наводи наша саговорница.

Докторка Јорга подсећа да је пост као религијско упутство настао у давна времена и да се упорно преноси на исти начин, при чему се не прате неминовне промене које је донело доба модернизације и другачијег и начина живота и рада, па и саме прехрамбене намирнице.

– У доба наших бака није постојало индустријско уље, па је организму сигурно пријало изостављање свињске масти, а у храну су додаване разне биљне уљарице. Данас се у одређене дане поста користи уље, које се сматра посним и здравим. Уље је такво само у малим количинама. Прави проблем приликом поста је што људи не воде рачуна о калоријама које су унели у организам, јер варива, чорбе или резанци имају слабију моћ да засите и онда се једу веће количине хлеба, џема, разних „специјалитета”. Проблем је што немамо културу прављења квалитетних посних јела, него наша посна јела обилују масноћама и шећерима. То је супротно и основној поуци религијског поста да се верник уздржава од великих количина и неумерености при столу, али у нашим условима то није тако. То видим по својим пацијентима – каже наша саговорница.

Усталила се временом навика да у амбуланту за проблеме исхране на Институту за хигијену Медицинског факултета уочи поста многи пацијенти долазе управо по лекарски савет како да постом задовоље и своје духовне потребе а да не нашкоде здрављу. Др Јорга каже да у таквим случајевима лекари помогну да се ускладе религијска уверења и потребе које одређени организам има и све протиче без проблема. Постоји разлика између особа које посте само средом и петком – код њих такав измењени, смањени унос одређених намирница не може да изазове последице, без обзира на узраст. Али, у случају строгог поста који ове године траје 47 дана, одређене особе могу да имају мање користи него добробити.

– Особе у развоју, дакле деца и адолесценти не би требало да посте, јер може да дође до дефицита узрокованог неуношењем млека и млечних производа. Код нас се, нажалост, слабо користе риба и само беланце, па би млади организам врло брзо осетио и недостатак животињских беланчевина. Такође, особе које имају неку хроничну болест, на пример повишени крвни притисак или дијабетес, повећањем уношења у организам угљених хидрата драстично повећавају вредности триглицерида и долази до поремећаја те врсте масти. Строги пост може да угрози и здравље особа које имају проблем са имунитетом, али ће последице неуношења млека и млечних производа осетити, на пример, и жене које имају проблем са остеопорозом, јер то је превише дуг период смањеног уноса калцијума па ће изгубити на коштаној маси.

После дугог поста најважније је избећи да се особа преједе, а после ускршњих празника лекаре, нажалост, дочека „епидемија” упала жучних кеса због превише јела и обарања рекорда у броју поједених ускршњих јаја.

О. Поповић

Share this post


Link to post
Share on other sites

  Свети Јован Златоусти:

,,Не говори ми: Толико дана сам постио нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког - благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Ако је душа, која је господарица тела, заблудела, зашто кажњаваш слугу њезиног - своје тело? Не хвали се телесним постом, јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње’’.

Свети  Василије Велики

,, У духовном посту мера је једна и важна за све - потпуно удаљење од свега што води греху. А што се тиче уздржавања од хране, ту су мера и начин употребе различити: зависе код свакога од његовог узраста, занимања и стања тела. Зато је немогуће подвести под једно правило све који се налазе у школи побожности. Но, одредивши меру уздржања за здраве подвижнике, ми препуштамо разборитости настојатеља да у томе врши паметне измене. Храну пак болеснику, или уморноме од тешких радова, или ономе који иде на тежак рад, на пут или на какав било тежак посао, настојатељи су дужни удешавати према потреби. Јер није паметно, узимајући храну за одржавање тела и сметати му у вршењу заповести. У свакој врсти хране треба претпостављати ону која се лакше набавља, да се не бисмо, под изговором поста, патили око спремања омиљених и скупих јела’’.

Share this post


Link to post
Share on other sites

. Vici iz grla, ne ustezi se, podigni glas svoj kao truba, i objavi narodu mom bezakonja njegova i domu Jakovljevom grehe njihove,

2. Premda me svaki dan traze i radi su znati puteve moje, kao narod koji tvori pravdu i ne ostavlja sud Boga svog; istu od mene sudove pravedne, zele pribliziti se k Bogu.

3. Zasto postismo, vele, a Ti ne pogleda, mucismo duse svoje, a Ti ne hte znati? Gle, kad postite, cinite svoju volju i izgonite sve sta vam je ko duzan.

4. Eto postite da se prete i svadjate i da bijete pesnicom bezbozno. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se cuo gore glas vas.

5. Takav li je post koji izabrah da covek muci dusu svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostret i pepeo? To li ces zvati post i dan ugodan Gospodu?

6. A nije li ovo post sto izabrah: da razvezes sveze bezboznosti, da razresis remenje od bremena, da otpustis potlacene, i da izlomite svaki jaram?

7. Nije li da prelamas hleb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedes u kucu? Kad vidis golog, da ga odenes, i da se ne krijes od svog tela?

8. Tada ce sinuti videlo tvoje kao zora, i zdravlje ce tvoje brzo procvasti, i pred tobom ce ici pravda tvoja, slava Gospodnja bice ti zadnja straza.

9. Tada ces prizivati, i Gospod ce te cuti; vikaces, i reci ce: Evo me. Ako izbacis izmedju sebe jaram i prestanes pruzati prst i govoriti zlo;

10. I ako otvoris dusu svoju gladnome, i nasitis dusu nevoljnu; tada ce zasjati u mraku videlo tvoje i tama ce tvoja biti kao podne.

11. Jer ce te Gospod voditi vazda, i sitice dusu tvoju na susi, i kosti tvoje krepice, i bices kao vrt zaliven i kao izvor kome voda ne presise.

12. I tvoji ce sazidati stare pustoline, i podignuces temelje koji ce stajati od kolena do kolena, i prozvaces se: Koji sazida razvaline i opravi puteve za naselje.

13. Ako odvratis nogu svoju od subote da ne cinis sta je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoves subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budes ga slavio ne iduci svojim putevima i ne cineci sta je tebi drago, ni govoreci reci,

14. Tada ces se veseliti u Gospodu, i izvescu te na visine zemaljske, i dacu ti da jedes nasledstvo Jakova oca svog; jer usta Gospodnja rekose.

Књига пророка Исаије, глава 58.

Share this post


Link to post
Share on other sites

УСКЛАЂИВАЊЕ ЦРКВЕНИХ ОДРЕДБИ О ПОСТУ, ПРЕМА ЗАХТЕВИМА САВРЕМЕНЕ ЕПОХЕ

Црква Православна, Црква је Христова по томе што ју је Он основао, дао јој науку и устројство по коме она верује и живи, а изнад свега што је она тело организма коме је глава Он, Христос. Она није власна да у науку Његову уноси нешто ново што Он није унео, нити да укида оно што је Он установио, него да неизменљивим чува оно што јој је као неизменљиво предато. Све друго значило би издају Христа и Православља. Радикалном изменом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од једне, Свете и Васељенске цркве, али никада Православље.

Једна од таквих установа божанског порекла јесте и установа поста.

Још у Старом завету Бог наређује пост као уредбу вечну (3. Мојс 16, 29) и народ га држи, особито старозаветни праведници. Посебно се пост наређује у општим народним невољама (Јл 1,14; Јест 4, 3).

У Новом завету, Господ Исус Христос не само да није укинуо пост који је јеврејски народ држао него га је само очисшио од фарисејских измена и кварења и тако утврдио. Поред тога, Сам је постио и рекао да ће Његови ученици постити кад се Он одузме од њих (Мт 9, 15). По силаску Светог Духа, од самог почетка живота Цркве, видимо апостоле и прве хришћане да посте и тако испуњавају Његову реч о пошћењу кад Он више не буде с њима (Дап 13, 2, 3; 14, 23). А тако је, по сведочанству Светих Отаца било у Цркви и даље. „Једном речју", вели Свети Василије Велики, „пост је све Свете руководио у животу по Богу... тако да је ово наслеђе, путем прејемства, сачувано до данас" (Творенија Св. Василија Великог, С. Петербург 1915 Слово I о посту, V, стр. 77).

Док је у погледу безусловног држања поста као божанске установе Црква свагда и свагде била једнодушна, у погледу његовог трајања и начина пошћења постојале су током времена, у разним деловима Цркве, знатне разлике. Ни најстарији пост, Васкршњи, није се свугде једнако држао ни у почетку III века. Свети Иринеј Лионски (+ 202) спомиње да , једни мисле да треба да посте само један дан, други - два, други још више, а други четрдесет часова дневних и ноћних рачунају у свој дан". (Јевс. Кесар. Цркв. историја Е, Т, 19, стр. 343, издање Апостолики Диаконие.) На Западу спомиње Тертулијан Праксу Африканске и Западне Цркве и вели да је тај пост почињао на Велики петак, у часу смрти Христове, а држан је и у суботу тј. два дана, као што сведочи и Свети Иринеј (Др Л. Мирковић, Хеортологија, стр. 259).

Сирска Дидаскалија, из прве или друге половине III века, износи већ да Пасхални пост траје целу Страсну седмицу. Свети Дионисије Александријски (+ 264 - 265) такође помиње шест дана поста пред Пасху (Василиду Т, 17, стр. 222).

Четрдесетодневни пост пред Пасху помињу тек касније у IV веку Свети Атанасије Александријски, Јевсевије Кесаријски, Амвросије Милански и други. Апостолско 69. правило говори о посту Свете Четрдесетнице као општеобавезном.

Слично је било и са три друга поста. Нити су се они јавили одједанпут, нити у дужини у којој су данас. Тако је Петровски пост првобитно трајао седам дана, и по Апостолским установама био је у вези са Педесетницом (Е, XX, Т, 2, стр. 93). Тек у IX веку Свети Теодор Студит помиње „Свету Четрдесетницу Светих апостола" (Мирковић, тамо, стр. 269). Ни Божићни пост још у IX веку нису сви једнако држали. У спису „О три четрдесетнице" који се приписује Анастасију Синаиту, патријарху антиохијском из VI века, но који није старији од IX века, вели се: „Једни се уздржавају од меса, сира и јаја у току 18 дана, а други се уздржавају само од меса, а остали једу осим једног дана, а други се на исти начин уздржавају само 12 дана, други шест, други четири" (Мирковић, тамо, стр. 275). Разлике постоје и у другој половини XII века јер Цариградски сабор за време патријарха Луке Хрисоверга (1166) наводи да су једни постили седам, други више дана, те Сабор одређује да пост почне 15. новембра (Тамо, стр. 276). Иста је ствар и са постом Успенским, најмлађим од вишедневних постова. Њега први помиње Свети Теодор Студит у IX веку: „Исто тако треба држати и пост Богородице и само дан Преображења разрешавамо на рибу" (Тамо, стр. 270). Но још крајем XI века овај пост није утврђен ни међу атонским монасима, те се они обраћају цариградском патријарху Николи Граматику (1084 — 1111) ради решења питања треба ли чувати пост месеца августа (Тамо, стр. 271). О овом посту не налазимо помена ни почетком XIII века у типицима Светог Саве: Карејском, Студеничком и Хиландарском. У овом последњем изричито се помиње у Гл.  10: О Светим постовима Великом и о два мала, Светих апостола и Христова Рождества (В. Ћоровић; Списи Светог Саве, Бгд. 1928, стр. 63).

Из најдубље старине имамо сведочанства о редовном седмичном посту средом и петком. У Учењу XII апостола наређује се: „Ваш пост да не буде с лицемерима јер посте понедељком и четвртком, него ви постите средом и петком" (Гл. VII). По Апостолским установама та се два дана посте зато: „Јер у среду се донесе одлука против Господа, кад је Јуда обећао да ће Га издати за новац. А у петак јер Господ претрпе тада крсно страдање" (Z, XXIII, стр. 124). Поменуто 69. апостолско правило, поред Четрдесетнице, наређује и пост средом и петком.

Сем наведених општих постова, одређених за све, у Цркви се отпочетка зна и за постове приватне, које су по својој иницијативи на се налагали поједини хришћани, или их је појединцима налагала Црква. Тако Учење XII апостола наређује пост од једног или два дана пре Крштења: „Пре крштења нека пости и крштавани и крштавајући, и ако могу и други" (Гл. VII). О том посту помиње и Свети Јустин Мученик и Климент Римски. Познат је и пост који је Црква налагала као средство за исправку од греха (Ап. установе X VIII, стр. 47; Г, VIII, стр. 63). Поједини хришћани предузимали су пост самоиницијативно са одређеним духовним циљем (Јерма, Виђење II, стр. 40). Неки су опет постили да би уштеђевином од поста помогли сиромашним (Свети Игњатије Богоносац, Посл. Филипљанима XIII; Јерма, Пастир, Е, III; Аристид, Апологија, Т, 3, стр. 149).

Не само у погледу дужине постова него и у погледу начина пошћења, односно врсте хране која је уз пост употребљавана, такође је било већ с почетка знатних разлика у појединим деловима Цркве. Једни су наиме држали пост као Јевреји, не једући ништа цео дан до увече, а онда су јели шта има. Но већ Јермин Пастир препоручује да у посту употребљава хлеб и воду (Е, III. Т, 3, стр. 73). Неки су уз пост употребљавали и другу храну сем хлеба и воде. Неки нису јели ништа што потиче од животиња, а неки су од такве хране употребљавали само рибе; неки поред риба и птице и јаја. Неки нису јели ни воће (Сократ Схоластик, Историја, V, 22).

Током времена утврдило се гледиште у целој Цркви да је најстрожи пост потпуно неједење дан-два, као што је доцније одређено за почетак Великог поста. Иначе, за остале дане вишедневних постова, као пост у правом смислу, сматрало се узимање хране само једанпут дневно, у 9. час дана. Одредба да се уз пост може јести двапут (нпр. суботом и недељом) важила је већ као разрешење поста. Тако Свети Амвросије Милански каже: „У Светој Четрдесетници пости се у све дане осим суботе и недеље (Мирковић, Тамо, стр. 266). А и Свети Василије Велики говори о петодневном посту (V, стр. 87). И данашњи Типик вели да кад се у посни дан служи Литургија, те се једе двапут „пост не бива" (5. јан. под зри; 25 дец. други зри).

Имајући у виду реч апостола Павла да нас јело неће поставити пред Бога (7. Кор 8, 8), те да не треба осуђивати оног који једе, нити презирати оног који не једе (Рим 14, 3) и не дирајући слободу својих чланова, Црква је свагда уносила ред и једнообразност, чувала од застрањивања и одређивала како општеобавезно време поста, тако и начин исхране уз пост, односно одређивала која је храна посна, а која није. Такође је одређивала дане кад је разрешен пост, као и време кад се не сме постити.

Већ наведено 69. апостолско правило наређује свима клирицима, од епископа до појца, и свима световњацима пост у Свету Четрдесетницу, а такође средом и петком преко године. Исто правило разрешава пост болесницима. Но појам разрешења, као што је речено, значи само ублажење, олакшање поста утолико, уколико болесници нису обавезни да једу једанпут на дан, него то могу чинити више пута, према потреби, и то храну са уљем и рибом, чак кад је најстрожи пост, али не и мрсну храну. „А кад чујеш о разрешењу поста" - вели Валсамон - „немој држати да се допушта јести месо, јер јести месо уз Четрдесетницу не може бити допуштено никоме, ма се налазио при последњем издисају" (Милаш, Правила I, стр. 143). 19. правило Гангрског сабора прети најстроже онима који свесно не држе постове које Црква држи. 89. правило трулско наређује да се пост Свете Четрдесетнице заврши на Велику суботу у поноћ, а 29. истог Сабора да се Литургија Великог четвртка врши на таште. Правило 3. Николе Цариградског говори о Госпођином посту.

О забрани поста у извесне дане говори 66. апостолско правило које то забрањује у суботу (сем Велике) и недељу (за недељу то исто вели 18. гангрско), а 55. трулско забрањује и Римској цркви држање поста суботом уз Свету Четрдесетницу. 70. правило Светих апостола забрањује пост са Јеврејима.

У погледу врсте хране која важи као посна те се може јести уз пост, 56. правило трулско, поводом јерменског употребљавања сира и јаја суботом и недељом уз Часни пост, наређује за целу Цркву да се мора „постећи уздржавати како од свега закланог, тако исто од јаја и од сира". 5. правило Никифора Исповедника дозвољава у извесне дане уз пост употребу рибе и вина. О ублажењу поста за болеснике говори 69. апостолско правило, као и 19. правило гангрско. О начину исхране болесника уз пост подробније говори 9. правило Тимотеја Александријског које им дозвољава употребу уља. 8. правило истог Оца протеже ублажење поста и на породиље. 20. правило Никифора Исповедника дозвољава монасима који раде да двапут дневно једу Божићњег и Апостолског поста, а 48. правило истог Оца прописује то и за Велики пост.

За нарушиоце прописа о посту канонске одредбе Цркве предвиђају одређене епитимије. Те су епитимије оне исте које се налажу за најтеже грехе: убиство, блуд, прељубу, крађу, кривоклетство итд., те се и према томе види колику је важност Црква придавала посту и како га је ценила. Апостолско 69. правило, за оне који не држе Велики пост, а тако исто пост средом и петком, предвиђа свргнуће за клирике, а одлучење за лаике. Исту казну предвиђа 56. правило трулско за оне који уз пост једу сир и јаја. То исто предвиђа 66. апостолско и 55. трулско правило за оне који посте у суботу и недељу, а 70. апостолско за пост заједно са Јеврејима. Одредбе Гангрског сабора још су строже, те налажу највећу црквену казну, анатему, како за оне који не држе Црквом одређене постове (правило 19), тако и за оне који посте у забрањено време, недељу (правило 18). 47. правило Никифора Исповедника наређује верним да се не причешћују од свештеника који не посте среду и петак. То се свакако односи на неуредне свештенике одмах чим се за њих ово дозна, и пре но што се против њих поведе поступак и примени пропис 69. апостолског правила.

Толико се о питању поста налази у основним и допунским канонским прописима Православне Цркве. Што се тиче прописа о посту из доцнијег доба, које налазимо у разним Типицима издатим за поједине манастире, затим Триодима и другим богослужбеним књигама, они у ствари не износе ништа битно ново, али се разликују доста у појединостима. Те разлике показују да су ктитори манастира, или други појединци, писци и редактори црквених књига усвајали и у њима излагали строжа или блажа схватања, понекад супротна међу собом, или их сами прописивали. Интервенција и руководећа улога Цркве, која се јасно уочава у периоду васељенских сабора, доцније се мало осећа, свакако због тога што је Црква, у крајевима где је негда бујао црквени живот и књижевност, била веома онемоћала због ропства под Арапима и Турцима, а у областима које су још имале слободу била такође ослабила. Народи пак који су тек недавно примили хришћанство још се нису били уздигли на ону висину која је потребна да би се могло деловати ауторитативно у области канонског руковођења целом Црквом.

У основним и допунским канонским прописима, видели смо, помињу се сва четири годишња поста (као и пост средом и петком), али се, сем о Великом посту, не наводи одређено њихова дужина. Зато се разлике у том погледу задуго примећују у Цркви. Половином XII века обраћа се Марко, патријарх александријски, чувеном канонисту Теодору Валсамону, патријарху антиохијском, с питањем: Да ли се постови пред празник Светих апостола, пред Рождество Христово и Успеније морају безусловно држати, или се ту може снисходити и не мора строго пазити? У свом одговору Власамон наводи одлуку Цариградског патријаршијског синода за време патријарха Николе Граматика по којој их треба држати и то по седам дана, јер је само један Четрдесетодневни пост - Пасхални. Који хоће да посте дуже пред тим празницима, или је то прописано каквим ктиторским Уставом, слободно му је (Милаш, Црквено казнено право, Мостар 1911, стр. 408). Ово показује да ови постови још нису били утврђени, а онде где су држани да су били краћи но данас; затим да су ктитори имали право да пост продуже, те је, вероватно, ово припомогло да се ова три поста продуже доцније до данашње дужине.

Ни у погледу детаљнијих упутстава о врсти хране дозвољене за поједине дане поста, нису канонски прописи дали детаљна решења. Употребу рибе, нпр. они уопште не помињу, сем 5. правило Никифора Исповедника из IX века којим се риба дозвољава на Благовести ма оне пале и на Велики четвртак и Велики петак. Кад се ова у овако строге дане поста тада дозвољавала, пре ће бити да ћутање канона о томе значи њену употребу у осталим данима поста, него обратно. Исто тако, о употреби уља помиње само 10. правило Тимотеја Александријског (+385), и то да се оно дозвољава болесницима уз Велики пост. Али детаљније, но различите међу собом прописе шта се за јело може употребити кога дана поста, налазимо доцније у ктиторским Типицима, затим у Посном Триоду, најзад у Номоканону уз В. Требник. Тако се нпр. за први дан Великог поста одређује сухоједење после вечерње (*** Светог Теодора Студита, у А. Дмитргевскиј: О посту, Богословски Гласник, год. V, 1906, стр. 171). Други Типици прописују да се понедељак и уторак прве недеље не једе ништа (Орбељски Триод из XII - XIII века), а Светогорски типик вели да се ни вода не пије (Тамо, стр. 339). Вино се те седмице допуштало само болесним и престарелим, но по типику Пантократоровом из 1136. године, Мамантовом (од 1166. године) и Илије *** од 1162. године) давано је по пола красовуље и осталој братији. У петак се јела каша (Хиландарски типик) или кољиво, а по Типику царице Ирине (од 1118. године) два јела са уљем (Тамо, стр. 179). По садашњем Црквенословенском типику такође је било дозвољено јело с уљем и вино, што је, вели се, примљено из манастира Светог Саве Освећеног и Светог Јевтимија Великог, али се одмах додаје: „Но ово сад не чинимо из поштовања према дану." У суботу прописано је јело с уљем, а Устави царице Ирине, Мамантов и Илије *** допуштају рак-ве и октоподе. Октоподе допушта и Хиландарски типик.

За остале седмице Црквенословенски типик у 32. глави прописује: „Пет дана постимо до вечерње и једемо суво јело, сем суботом и недељом". Но неки старији Типици дозвољавају уторком и четвртком јело с уљем (Мамантов, Илије ***, Пантократоров, Евергетидски, Хиландарски. Тамо; стр. 340). У четвртак V нед. поста, Триод прописује уље и вино, због труда који ће бити на предстојећем бденију. Студитски пак устав вели да у ту седмицу, пре него у друге, треба да буде сухоједење, јер су то дани плача. По Уставу јером. Нила од 1210. г. тад се чак не поставља вечера, док је у петак, због напора на Акатисту, појцима давано да се заложе (Тамо, стр. 180).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...