Jump to content

Recommended Posts

О хули Теофилакт Охридски ( 11. век)  каже : "...Човек може наћи какво-такво оправдање за сваки други грех учињен у
људској слабости, као што је блуд, крађа и слично, и лакше му је од Бога добити
опроштај. Али, када неко види чудеса која су учињена Духом Светим и похули на
њих говорећи да су она од демона, какво ће наћи оправдање? Јасно је да такав
човек добро зна да је све то од Духа Светога, а ипак намерно говори зло. Како се
таквом човеку може опростити? Када су Јевреји видели Господа како једе и пије и
дружи се са цариницима и блудницима и све друго чини као Син Човечији,
осуђивали су Га као изјелицу и винопију, што се може опростити, а да се неће од
њих ни тражити покајање, јер су се (по слабости) оправдано саблажњавали. Али,
када су Га видели да чудотвори и опет Га клеветали и хулили на Духа Светога,
говорећи да Он то чини уз помоћ ђавола, како да им се опрости такав грех ако се не
покају? Стога знај да онај који хули на Сина Човечијега, гледајући Га како живи
као човек и називајући Га пријатељем блудника, изјелицом и винопијом због онога
што је радио, такав неће одговарати за свој грех, чак иако се не покаје. Опростиће
му се, јер није познао Христа као Бога скривеног у телу."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Samoubistvo se uzima kao Hula na Duha par ekselans. Jer čovek ne ostavlja sebi mogućnost spasenja.

 

Одрицање од спасења, нешто попут демона то је та хула о којој је реч. Фарисеји тога немају.

Share this post


Link to post
Share on other sites

О хули Теофилакт Охридски ( 11. век)  каже : "...Човек може наћи какво-такво оправдање за сваки други грех учињен у

људској слабости, као што је блуд, крађа и слично, и лакше му је од Бога добити

опроштај. Али, када неко види чудеса која су учињена Духом Светим и похули на

њих говорећи да су она од демона, какво ће наћи оправдање? Јасно је да такав

човек добро зна да је све то од Духа Светога, а ипак намерно говори зло. Како се

таквом човеку може опростити? Када су Јевреји видели Господа како једе и пије и

дружи се са цариницима и блудницима и све друго чини као Син Човечији,

осуђивали су Га као изјелицу и винопију, што се може опростити, а да се неће од

њих ни тражити покајање, јер су се (по слабости) оправдано саблажњавали. Али,

када су Га видели да чудотвори и опет Га клеветали и хулили на Духа Светога,

говорећи да Он то чини уз помоћ ђавола, како да им се опрости такав грех ако се не

покају? Стога знај да онај који хули на Сина Човечијега, гледајући Га како живи

као човек и називајући Га пријатељем блудника, изјелицом и винопијом због онога

што је радио, такав неће одговарати за свој грех, чак иако се не покаје. Опростиће

му се, јер није познао Христа као Бога скривеног у телу."

 

 

А Христос опет каже није то проблем што говоре против мене опростиће им се. Чак и кад га разапињу ти исти он говори опрости им Боже јер не знају шта чине.

Па ипак подвлачи да се хула на Духа неће опростити.

 

Дух је животодавац благодаћу коју примамо посредством Христа од Духа се спасавамо. Ову благодат не желе да приме демони и не желе спасење. Они људи који тако чине попут демона наравно да се неће спасити и у томе је непраштање и у томе је хула на Духа.

 

То је неко моје разумевање.

Share this post


Link to post
Share on other sites

pa dobro,ja volim da preterujem :)

ali mi se čini da je jako teško konformistima da se otrgnu i budu svoji,

a kad čovek glumi i ugadja svetu ne može da bude stvarno srećan, zato mi to deluje prokleto

Конформисти јесу своји , све си побркала :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Potrudimo se da predstavimo fariseja, pozajmljujući njegovu sliku iz Jevanđelja, kako bi svako ko pogleda to čudovišno izobraženje, mogao pažljivo da se čuva, po zaveštanju Gospodnjem, od kvasca farisejskoga (Mt. 16,6): to znači od farisejskog načina razmišljanja, od njihovih pravila i njihovog držanja.

Zadovoljavajući se ispunjavanjem spoljašnjih religioznih obreda i činjenjem nekih vidljivih dobrih dela, koja nisu strana ni neznabošcima, farisej ulizički služi strastima koje stalno pokušava da prikrije i koje u značajnoj meri ne vidi i ne priznaje u sebi, a koje ga čine potpuno slepim u odnosu na Boga i celokupno Božansko učenje. Poznanje, a potom i viđenje dejstva duševnih strasti u sebi omogućava se pokajanjem; ali farisej je zatvoren za pokajna osećanja. Kako može da se skruši, umili i smiri srce koje je zadovoljno sobom? Nesposoban za pokajanje, on nije u stanju da vidi svetlost zapovesti Božijih, koje prosvećuju oči uma. Iako se bavi čitanjem Svetog Pisma, iako u njemu vidi ove zapovesti, on se u svojoj pomračenosti ne zadržava na njima: one izmiču njegovim pogledima i on ih zamenjuje sopstvenim mudrovanjem, besmislenim i izopačenim. Šta može biti čudnije i neumesnije od farisejskog mudrovanja pomenutog u Jevanđelju! Ako se ko kune hramom, to nije ništa tvrdili su fariseji a ko se kune zlatom hramovnim, kriv je (Mt. 23,16). Ostavljajući ispunjavanje zapovesti Božijih, koje čine suštinu Zakona, farisej teži ka detaljnom ispunjavanju spoljašnjih sitnica, makar to bilo uz očigledno narušavanje zapovesti. Svete zapovesti Božije, u kojima je život večni, fariseji su potpuno zanemarivali, potpuno su ih zaboravljali! Dajete desetak govorio im je Gospod od metvice, i od kopra, i od kima, a ostaviste što je pretežnije u Zakonu: pravdu i milost i veru… Vođi slepi, koji oceđujete komarca a kamilu proždirete (Mt. 23,23‐24).

Najskrivenija od svih duševnih strasti je sujeta. Ova strast se više od drugih maskira pred ljudskim srcem, pružajući mu zadovoljstvo koje se često doživljava kao uteha savesti, kao Božanska uteha. Upravo sujetom je zakvašen farisej. On sve čini radi ljudske pohvale; on voli da i njegova milostinja, i post, i molitva imaju svedoke. On ne može da bude učenik Gospoda Isusa Koji je Svojim sledbenicima naredio da prenebregavaju ljudsku slavu i da idu putem poniženja, lišavanja, stradanja… Misao o nebeskoj, duhovnoj slavi, o slavi Božijoj, večnoj, o samoj večnosti, nema pristup njegovoj duši koja se vuče po zemlji, po zemaljskom prahu i truleži. Fa risej je srebroljubiv. Njegovo srce je tamo gde je njegovo blago. Tamo je vera njegova, tamo je nada njegova, tamo je ljubav njegova! Ustima, krajem jezika on ispoveda Boga, a srcem ga odbacuje. Nikada ne oseća prisustvo Božije, ne vidi promisao Božiji, ne zna opitno šta znači strah Božiji. Za njegovo srce Boga nema, nema ni bližnjih. On je sav od zemlje, sav telesan, sav u vlasti duševnih strasti one ga pokreću, upravljaju njime, vuku ga ka svakom bezakonju; on živi i deluje jedino iz samoljublja. U toj duši podignut je idol ʺjaʺ. Idolu se neprestano kadi tamjanom, neprestano mu se prinose žrtve. Kako u toj duši može da se sjedini služenje svesvetom Bogu, sa služenjem gnusnom kumiru? Ta duša je u strašnoj zapuštenosti, u strašnom mraku, u strašnom mrtvilu. To je mračna pećina u kojoj obitavaju samo divlje zveri ili čak pre ljuti razbojnici. To je grob ukrašen spolja, za čulne ljudske oči koje je tako lako obmanuti, a unutra ispunjen mrtvim kostima, smradom, crvima, svačim nečistim i bogomrskim.

Budući da je tuđ Bogu, farisej ima potrebu da se pred ljudima pokazuje kao služitelj Božiji; budući ispunjen svim bezakonjima, on ima potrebu da se ljudima predstavlja kao da je ispunjen dobrodeteljima; stremeći ka tome da udovolji svojim strastima, on ima potrebu da svoje postupke učini spolja doličnima. Fariseju je neophodna maska. On nikako ne želi da bude zaista blagočestiv i dobrodeteljan, nego samo hoće da ga ljudi smatraju za takvog, pa se stoga oblači u licemerje. Sve je u njemu namešteno, sve je u njemu unapred smišljeno! Dela, reči, čitav njegov život, sve predstavlja neprestanu laž. Njegovo srce, kao mračni ad, preispunjeno je svakoja kim strastima, svakojakim porocima, neprekidnim mučenjem. Upravo to njegovo adsko srce odiše protiv bližnjeg nečovečnošću, ubistvenim osećajem sablazni i osuđivanja Farisej koji se trudi da ispadne pravedan pred ljudima, budući u duši čedo satane, uzima iz Zakona Božijeg neke crte i ukrašava se njima kako neopitne oči u njemu ne bi prepoznale neprijatelja Božijeg, nego da mu se povere kao prijatelju Božijem i tako postanu njegova žrtva. Farisej ne osuđuje zlo u bližnjima, niti porok, niti narušavanje Zakona Božijeg. He! Kako može da osuđuje zlo kome je drug i miljenik? Njegove strele usmerene su na dobrodetelj. Ali, da bi bio precizniji, on kleveće dobrodetelj, pripisujući joj zlo, sablažnjavajući se na to zlo, i dok naoko pobeđuje zlo, on ubija omraženog slugu Hristovog.

Kako je sitničav i zlonameran osećaj sablažnjenosti! Farisej se pretvara i uz cepidlačenje se drži forme Zakona, dok suštinu njegovu gazi. Fariseju mračni i slepi! Čuj šta ti veli Gospod: milosti hoću. Kad uvidiš nedostatak bližnjeg, neka se tvoje srce smiluje nad njim: on je ud tvoj! Nemoć koju danas primećuješ kod njega, sutra može da postane tvoja nemoć. Ti se sablažnjavaš samo zato što si gord i slep! Dičiš se sobom zato što ispunjavaš neke spoljašnje odredbe zakona; prezireš i osuđuješ bližnje, kod kojih primećuješ svaki sitan prestup, a ne primećuješ ispunjavanje velikih, skrivenih dobrodetelji, omiljenih Bogu, a nepoznatih tvom nadmenom, gnevnom srcu. Nisi se dovoljno zagledao u sebe; nisi video sebe: samo zato ne smatraš sebe za grešnika. Zato se nije skrušilo tvoje srce, nije se ispunilo pokajanjem i smirenjem; zato nisi shvatio da je i tebi jednako kao i svim drugim ljudima potrebna milost Božija i spasenje. Strašno je ne smatrati sebe za grešnika! Isus se odriče onoga ko sebe ne smatra za grešnika: Nisam došao veli On da pozovem pravednike, nego grešnike na pokajanje.

Otrov, koji je potpuno zatrovao postupke fariseja, sastoji se u tome što oni sva dela svoja čine da ih vide ljudi (Mt. 23,5). Osnov njihovog delovanja je traženje ljudske slave; sredstvo za dostizanje tog cilja je licemerje. Licemerje sačinjava karakter fariseja. Gospod je licemerje nazvao kvascem njihovim (Lk. 12,1). Celokupno delanje fariseja prožeto je licemerjem; suština svakog njihovog dela je licemerje. Licemerje, koje se rađa od sujete, to jest od traženja ljudskih pohvala i slave kod ljudi, svojim uspesima hrani sujetu. Kada pak sujeta dostigne zreo uzrast, tada se njeno dejstvo iz nagonskog pretvara u postojano stremljenje; tada od sujete nastaje bezumna i slepa strast ‐ gordost. Gordost je smrt duše u duhovnom pogledu: duša obuzeta gordošću nije sposobna ni za smirenje, ni za pokajanje, ni za milosrđe, niti za bilo kakve druge duhovne misli ili osećanja, koji pružaju živo poznanje Iskupitelja i približavaju čoveka Njemu. Da bismo odvratili od sebe strašni otrov koji donosi farisejski kvasac, potrudimo se, po zaveštanju Jevanđelja (Mt. 6), da zapovesti Božije ispunjavamo jedino radi Boga, brižljivo skrivajući to ispunjavanje od razornih ljudskih pogleda. Na zemlji delajmo radi Boga i neba, a ne radi ljudi! Delajmo i radi ljudi, ali ne s tim da od njih izmamimo pohvalu za sebe, nego da im istinski pomognemo i pružimo korist, za šta oni često rastrgnu svoje dobrotvore, kao što glupe i svirepe zveri često rastrgnu one koji ih obilaze i hrane. Tako su postupili sa svetim apostolima i mnogim drugim ugodnicima Božijim.

Neumorno sledimo za sobom, primećujmo svoje pogreške i nedostatke! Molimo Boga da nam otkrije naš pad i ogrehovljenost! Postojano stremljenje ka ispunjavanju volje Božije malo pomalo uništiće u nama zadovoljstvo sobom i obući će nas u blaženo siromaštvo duha. Obučeni u tu svetu blagodatnu odeću, mi ćemo se naučiti bogougodnom stajanju pred Bogom, zbog koga je smireni carinik pohvaljen u Jevanđelju.

Moleći se Bogu iz duboke i iskrene svesti srca o svojoj grešnosti, mi ćemo dobiti oproštaj grehova i obilje istinskih dobara, prolaznih i večnih: jer svako ko se smirava, uzvisiće se svemoćnom i sveblagom desnicom Gospoda Boga, Tvorca i Spasitelja našeg.

 

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV – ENCIKLOPEDIJA PRAVOSLAVNOG DUHOVNOG ŽIVOTA

Share this post


Link to post
Share on other sites

Budući da je tuđ Bogu, farisej ima potrebu da se pred ljudima pokazuje kao služitelj Božiji; budući ispunjen svim bezakonjima, on ima potrebu da se ljudima predstavlja kao da je ispunjen dobrodeteljima; stremeći ka tome da udovolji svojim strastima, on ima potrebu da svoje postupke učini spolja doličnima. Fariseju je neophodna maska. On nikako ne želi da bude zaista blagočestiv i dobrodeteljan, nego samo hoće da ga ljudi smatraju za takvog, pa se stoga oblači u licemerje. Sve je u njemu namešteno, sve je u njemu unapred smišljeno! Dela, reči, čitav njegov život, sve predstavlja neprestanu laž. Njegovo srce, kao mračni ad, preispunjeno je svakoja kim strastima, svakojakim porocima, neprekidnim mučenjem. Upravo to njegovo adsko srce odiše protiv bližnjeg nečovečnošću, ubistvenim osećajem sablazni i osuđivanja Farisej koji se trudi da ispadne pravedan pred ljudima, budući u duši čedo satane, uzima iz Zakona Božijeg neke crte i ukrašava se njima kako neopitne oči u njemu ne bi prepoznale neprijatelja Božijeg, nego da mu se povere kao prijatelju Božijem i tako postanu njegova žrtva. Farisej ne osuđuje zlo u bližnjima, niti porok, niti narušavanje Zakona Božijeg. He! Kako može da osuđuje zlo kome je drug i miljenik? Njegove strele usmerene su na dobrodetelj. Ali, da bi bio precizniji, on kleveće dobrodetelj, pripisujući joj zlo, sablažnjavajući se na to zlo, i dok naoko pobeđuje zlo, on ubija omraženog slugu Hristovog.

 

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV

Share this post


Link to post
Share on other sites

Onaj ko je zarazen bolescu farisejstva lisava se duhovnog napredovanja. Pretvrdo je tlo njive njegovog srca, i nema na njemu zetve: za duhovno donosenje ploda neophodno je srce obradjeno pokajanjem, omeksano, ovlazeno duhom milosti i suzama. Lisiti se napredovanja – to vec znaci naneti sebi najvecu stetu! No steta koju nanosi farisejstvo ne ogranicava se na besplodnost duse: smrtonosna zaraza farisejstvom najcesce ima veoma pogubne posledice. Farisejstvo cini covekova dobra dela neplodnim, i, sto je jos gore, usmerava ih ka tome da upravo ona donesu zlo njegovoj dusi i osudu pred Bogom. Gospod je to izlozio u prici o fariseju i cariniku, koji su se zajedno molili u hramu Bozijem.[11] Procenjujuci sebe, farisej nije nalazio razloga za pokajanje, za osecanje iskrene skrusenosti, vec je, suprotno ovome, nalazio razloga da bude zadovoljan sobom, da se divi sebi. On je video u sebi post, davanje milostinje, ali nije video one poroke koje je video, ili je nameravao da vidi kod drugih, i o koje se sablaznio. Kazem nameravao da vidi, zato sto su kod sablazni oci velike; on vidi u bliznjem i takve grehove kojih u tom bliznjem uopste nema, koje je pronasla farisejska masta, vodjena lukavstvom. U svojoj samoobmani farisej prinosi za svoje dusevno stanje hvalu Bogu. On skriva svoje preuznosenje, i ono se skriva od njega, pod maskom blagodarenja Bogu. Pri povrsnom pogledu na Zakon, njemu se ucinilo da je on Bogu ugodni izvrsilac Zakona. On je zaboravio da je zapovest Gospodnja, po recima psalmiste, veoma siroka[12] da pred Bogom ni nebesa nisu cista,[13] da Bogu nisu po volji zrtve, cak ni svespaljenice, ako ih ne prati skrusenost i unizenost duha,[14] da Zakon Boziji treba usaditi u samo srce radi dostizanja istinske, blazene, duhovne pravednosti. Ta pravednost pocinje da se pojavljuje u coveku sa osecanjem siromastva duhom[15]. Slavoljubivi farisej misli da blagodari, da proslavlja Boga: Boze, hvala ti – govori on – sto nisam kao ostali ljudi: grabljivci, nepravednici, preljubnici.[16] On nabraja neskrivena sagresenja, koja mogu da vide svi; ali o dusevnim strastima, o gordosti, lukavstvu, mrznji, zavisti, licemerju, ne govori ni reci. A upravo one cine fariseja! Upravo one pomracuju, umrtvljuju dusu, cine je nesposobnom za pokajanje! Upravo one unistavaju ljubav prema bliznjem, i radjaju sablazan, punu hladnoce, gordosti i mrznje! Slavoljubivi farisej misli da blagodari Bogu za svoja dobra dela, no Bog se okrece od njega, Bog iznosi protiv njega strasnu osudu: Svaki koji sebe uzvisuje ponizice se.[17]

 

https://ignjatije.wordpress.com/category/farisej/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...