Jump to content

Размена мишљења о разним животно-психолошким темама


Препоручена порука

Da li postoji nešto čemu stremite, nešto što bi se moglo nazvati životnim ciljem, zadatkom, misijom... nešto čijim bi ostvarenjem mogli mirno da napustite ovaj svet?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Баш тренутно о овом размишљам :)

Једном ме је мој духовник питао шта желим.

Није ми се никада прије та реченица таква формирала у глави али тада сам као из пушке рекао:

"Желим да као свијећа мирно стојим пред Господом и горим за њега"

Ово не треба буквално да се схвати већ са једног духовног аспекта.

Још увијек тежим и маштам о томе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мени је циљ само да никада не станем, да се борим док могу да мрдам. Циљева има више него што би могао да завршим за три живота... Зато је ту Есхатон. ;)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја сам свој животни циљ схватио слушајући ову песму.

Много је дубока, имате текст испод, молим вас послушајте јер је стварно одлична.

http://www.youtube.com/watch?v=ri3Eny5TMmE

Породица, Љубав, здравље и чиста глава, па има ли већег богаства на овоме свету материјалном?

Звучи као клише, али мени је заиста животни циљ наћи некога ко ће ме прихватити баш онаквог какав јесам и волети ме свим срцем, па да заједно убирамо плодове тог живота до касне старости која би ми била резервисана за путовања у том неком моме идеалном сценарију.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Звучи као клише, али мени је заиста животни циљ наћи некога ко ће ме прихватити баш онаквог какав јесам и волети ме свим срцем, па да заједно убирамо плодове тог живота до касне старости која би ми била резервисана за путовања у том неком моме идеалном сценарију.

+1

и да јој певаш ово! :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

да сазнам шта Господ жели или очекује од мене и да се својски потрудим да то остварим...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мени је циљ само да никада не станем, да се борим док могу да мрдам. Циљева има више него што би могао да завршим за три живота... Зато је ту Есхатон. ;)

Hvala.

No ako može malo konkretnije. Važi za sve.

Koji je to ostvareni cilj koji bi vas učinio potpuno ispunjenima?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па конкретно - не постоји ништа што би могао да завршим у року. Не постоји такав циљ, једина шанса ми је да добијем другу шансу и "мало више" времена. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па конкретно - не постоји ништа што би могао да завршим у року. Не постоји такав циљ, једина шанса ми је да добијем другу шансу и "мало више" времена. :)

inače volim da pročitam tvoje komentare ali ovo mi je preteško.

kad govorim o cilju, više mislim na ovozemaljske stvari.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ух, вероватно сам пролупао... :)

Хоћу да кажем да не постоји ништа од овоземаљских ствари што би ме испунило па да кажем "ево сада могу мирно да умрем". Не зато што их не волим, већ напротив - зато што их волим и видим дубину у свему. Колико год да урадиш, увек може више и боље. И кад је у питању вера, породица, однос са ближњима, професија, уметност... Смрт ће ме свакако прекинути у нечему што сам урадио само "до пола". Надам се само да ме неће ухватити да не радим ништа, то би био пораз.

Надам се да сада има више смисла.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

да сазнам шта Господ жели или очекује од мене и да се својски потрудим да то остварим...

Nekad mi ne uspevam da istrajem u tome , cesto se pitam sta mi je namenjeno kojim putem ici? Nekad se razbijem ko zvecka snoozer_11

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Свој највећи животни циљ сам испунила - родила сам децу. То ми је био приоритет над приоритетима, испуњење над свим испуњењима. Сада имам још само један важни животни циљ а то је да будем уз њих из све снаге док не одрасту довољно, тј. док не постану зрели људи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Caњaлицa,
      Имам неколико недоумица у вези са литургијом с обзиром на то да ми је православље ново и још увек не у потпуности познато. Нажалост не успех да пронађем одговоре на интернету, па би ми значило да ми неко разјасни пар ствари. 
      1. Када и да ли током литургије из цркве излазе верници који не желе ( тј не могу) да се причесте?  Да ли само стоје са стране док причест траје? 
      2. Када се на литургији пале свеће? 
      3. Када се исповеда свештенику? Да ли то иде непосредно пред литургију? Да л исе долази дан раније? Уопште ако ми можете објаснити како то функционише. 
      Извините на баналности питања и значило би ми да ми што детаљније објасните сам процес како изгледа у пракси. Хвала унапред! 
       
    • Од Милошшш,
      Помаже Бог. 
      Ову тему сам направио поводом књиге Православна психотерапија- наука Светих Отаца, коју сматрам веома значајном. 
      Концепт ће бити да ћу дословно износити поједине делове које ми се учине посебно занимљивим (уз ризик да се смисао не пренесе до краја). Као увод изнећу део из рецензије:
      "Данас многи тврде да човек може доћи до самопознања путем самоанализе и психоанализе. Књига митрополита Јеротеја нуди решење кроз подвижнички метод- односно, стражење над умом, његово очишћење и повратак у срце путем покајања и умно- срдачне молитве, наведеним "поступцима", као и очувањем Христових заповести, настојимо да ум вратимо у срце, како би видели своју унутрашњу пустош. До самопознања се долази деловањем Светог Духа. Тек кад благодат Божија, заједно са нашим сопственим деловањем, озари нашу душу, поуздано спознајемо сваку појединост нашег бића..."
       

    • Од JESSY,
      Сваке године у време Великог поста прослављамо недељу Свете Марије Египћанке. Света Марија имала је само дванаест година када је напустила дом свој и отпутовала у Александрију, где се дуги низ година одавала разузданом и ,,незаситном” сексуалном понашању, ,,хватајући у замку многе душе”, понирући све дубље и дубље у пропаст, све док једног дана — покушавајући да уђе у цркву — није доживела како јој невидљиво биће забрањује да ступи унутра. Тада је спознала грех свој, дубоко се покајала и помолила Мајци Божјој, па јој беше допуштено да уђе у храм, и тако отпоче своје ново животно путешествије. Након тога наставља живот свој у пустињи, где се у два наврата сусреће са духовним оцем, и ту остаје годинама све до упокојења након примања свете тајне причешћа. У необичном заокрету на самом крају приче, према предању, оцу Зосими је да сахрани светитељку у пустињи помогао лав који је туда пролазио. Свако ко воли Аслана из Нарније и зна за њега, сигурна сам да ће делити моју љубав према овом малом детаљу.
    • Од Иван Ивковић,
      Млада жена, пијанисткиња код које се изненада јавила анксиозност приликом наступа, сања следећи сан: Посматрам малу, тамнопуту девојчицу која свира клавир. Задивљена сам њеним талентом. Али, дете је безлично и ружно, скоро црно (сигурна индикација фигуре у сенци). Сневачица помишља да дете неће имати много среће као одрасла пијанисткиња, ако не постане лепша и софицистиранија.
      Даљи рад на сну открио је да су сневачицу у детињству родитељи охрабривали да развије своје таленте и свира клавир – наравно савршено, као што су инсистирали да савршено уради све чега би се прихватила. Бити несавршен у било чему, значило је бити промашен и ништаван. Родитељи су били одушевљени када је девојчица постала успешна, јер их је то друштвено уздизало. И мада је споља и сама уживала у слави, изнутра се дете у њој тајно љутло што га терају изван његовог пиродног темпа и што га користе као статусни симбол.
      Црно дете у сну је њено сопствено – тај део себе она је закључала у детињству, јер је правио грешке и није живео према очекивањима савршенства. И, што је више тежила ка паметној и лепој, али лажној слици о сопственој личности, то је тамнопуто дете бивало све неспособније, а као резултат могла је да свира клавир само уз велике тешкоће и анксиозност.
      Решење лежи у победи над надређеним и буђењу тог малог црног детета, прихватајући га као део себе, са свим његовим дечијим несавршеностима и допуштајући му да сазри на свој посебан начин.
      Заволети себе онаквог какви смо били као дете јесте апслутна раскрсница у развоју личности.
      Извор: Центар за дубинску психологију и анализу снова др Иван Настовић
    • Од Иван Ивковић,
      На празник Светих Кирила и Методија 24. маја 2020. године, у манастиру Светог архиђакона Стефана у Сланцима, предавање на тему „Страх и стрес и како их превазићи“ одржао је клинички психолог др Влајко Пановић. Звучни запис можете преузети са интернет странице радија Слово љубве.
       
×
×
  • Креирај ново...