Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Никола Попмихајлов

Осмогласје

Recommended Posts

Богослужбени циклус заснива се на систему осам гласова. Гласови не представљају полифоне деонице (бас, ба­ри­тон, тенор), већ подједнако му­зи­чки и календарско - литургијски оквир Православне цркве. Унутар овог система богослужбене песме су сврстане према тематици и значају.
 
Постоји неколико циклуса осмогласја. Најшири је сед­ми­чни циклус, у којем се сваке недеље у току године пе­вају песме у сле­дећем гласу. Песме овог ци­клуса налазе се у књизи која се зове Осмогласник или Октоих.
 
Осмогласје је у Цркву уведено у току светле седмице, када се служба пева сваки дан у другом гласу.
Тај принцип је касније проширен на читаву Педесетницу. Песме осмогласног циклуса Педесетнице садржане су у књизи која се зове Цветни Триод или Пентикостар.
 
Постоји још један циклус осмогласја, који обухвата велике црквене празнике, почевши од Божића па све до Крстовдана. У овом празничном циклусу, у једном гласу се не пева цела служба. Глас појединачне службе одређује се према гласу канона празника. Како се ирмос девете песме канона пева на Литургији уместо Достојно јест, у истом гласу поју се и Херувимска песма и канон Евхаристије. На основу тога, можемо дати општу оцену да се служба празника пева у дотичном гласу.
Ови велики хришћански празници обележавају се, са изузетком Вазнесења, у одређени дан године, те се њихове службе налазе у зборницима месечних служби — Минејима.
 
Годишњи циклус осмогласја био је конципиран на следећи начин:
 
Божић — 1. глас
Богојављање — 2. глас
Сретење — 3. глас
Благовести — 4. глас
Вазнесење — 5. глас
Преображење — 6. глас (током векова служба је промењена)
Успење — 7. глас (током векова служба је промењена)
Крстовдан — 8. глас
 
Занимљиво је поменути да се на вечерњој служби Успења поје стихира Богоначалним мановенијем, чија се мелодија креће кроз свих осам гласова.
 
Свети Василије Велики истицао је значење црквене музике сматрајући је средством очишћења и лечења човекове душе. Ова музика, коју је појао цар Давид, дарује смирење слушаоцу и уводи га у природно стање, које није ништа друго него општење с Богом.
 
Мишљење светог Василија о утицају музике на душевно руковођење, те њен терапеутски значај потврђен је давањем одређених карактеристика сваком гласу црквене музике уз описе њиховог утицаја на духовни живот слушалаца (етос гласа). Сваки глас ствара у особи другачије осећање. Једном је то радосно или победничко расположење, други пут је то туга и осећање страдалништва, а понекад опет, осећање достојанствене смирености. На тај начин, верницима се омогућује да на здрав начин опште са Богом, јер молитва није механичка мантра, већ израз нашег духовног настројења. Стога и можемо рећи да црквена музика покрива целокупни људски живот.
 
У томе је богатство црквене уметности чији циљ је припрема, лечење и обновљење личности. Ово наслеђе од Бога нам дато остаје јединствени музички израз цркве и не може се заменити неким другим, световним музичким изразом.
 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...