Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Guest ага пије млеко

Како ми православни видимо сами себе? Какви смо ?

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН

Помаже Бог, браћо и сестре.

Живим и радим међу католицима, на Филипинима. Трудим се да будући да знају да сам Православац, да се што боље понашам. Иначе сам миран и тих (споља гледанао) за просечног Србина, али сам овде жива ватра у односу на њих. У прво време ме њихов мир поражавао, срамота ме било али сам онда приметио, да им је мир од тога што не маре баш пуно једни за друге. Праве су демократе, што се види из понашања у саобраћају, по томе што понекад неко на сред раскрснице стане да разговара са неким а остали или заобиђу, или чекају. Нико не користи сирену у том случају.(осим Маниле, то је метропола као и све остале демоноцетричне творевине). Толико су попустљиви да не замерају ни покушај убиства Гадафија, или очигледне лажи око убиства Осаме. Немају суд ни о чему, а понајмање о сопственој цркви, све примају како је сервирано.

То ми донекле објашњава зашто ми православни Срби ипак нисмо тако лоши, пре бих рекао да смо емотивци, са можда пренаглашеним смислом за истинољубље.  Ето не бих да глобализујем али личи ми на другу крајност од мојих садашњих сународника и родбине. Добри, и једни и други али заносимо у кривини.(увек част изузецима).

Али што се цркве тиче, осим неколико православних, нема их. Има само места на којима се људи моле Богу, и они их зову црквама. Али то није тема овог форума, само сам искористио писаније да избацим оно што ме мучи.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

"...са можда пренаглашеним смислом за истинољубље."

istinoljublje nikad ne moze biti prenaglaseno :)

a kakvi smo mi, ne znam, uglavnom se preispitujem nonstop, a to vec moze biti i bolest

dali su svi sveti oci za sebe mislili da su najgori? ili je bilo i realnih?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Baš lepo Lazarice što si iskopala ovu temu...

Kad neće administratori moraju članovi da kopaju...

Nego što se tiče teme..

Kada bi celo moje okruženje bilo pravoslavno, veruj mi da bih poludeo. To su najveći smarači na svetu. Pravoslavni.

Vera jeste savršena i pravljena po meri svakog čoveka, ali izgleda da su srbi (kao i ostali) episkopi mesto episkopa, pa smo onu "naredbu" o ličnom misionarenju shvatili malo pogrešno, pa misionarimo i gde treba i gde ne treba, ali na prilično bahat način, tako da se mnogi smore pre nego i uđu u Crkvu.

Isto tako smo bolji popovi od popova. I ovi ne valjaju a kamoli mi.

Da mi nema utehe u Gospodu, Svetoj liturgiji, Svetim ocima, i svemu ostalom što i nije baš saživot sa braćom i sestrama iz Crkve, ladno bi bio neki sektaš ili u najmanju ruku srbo-ateista (slavim slavu, ali ne idem u Crkvu). I baš bi me brigalo za liturgiju, nego bi išao na reku i pecao ili po pijaci se zevzečio i u kafani lečio.

Gospod je "krivac" za našu crkvenost a ne mi sami i braća i sestre iz Crkve. Gospoda zavolesmo i zaljubismo se u njega i to ti je. On odgovara na tu našu ljubav i ne da nam da ispadnemo iz Njegovog naručja. Mada mi kao svako dete, đilitamo se i koprcamo. Možda nam grčevi u stomaku, kuj će znati.

i te kako je smisleno i uglavnom tačno ma koliko bolelo....

sujetni smo i gordi

ja lično, kad god se popnem jednu lestvicu gore, već idućeg trenutka padnem  dve dole

i onda opet ustajem, i stalno padam i stalno ustajem

kad nemam snage da ustanem, On me nosi

i Bogu hvala da On ne diže ruke od mene i da zbog Njegove velike ljubavi opet učim da hodam

davno napisah o sujeti u pravoslavlju samo ću deo kopirati, oprostite na predugom postu

Gordost ne znači samo uništenje ljubavi, nego i uništenje harmonije, uopšte uništenje istine stvari; jer ona znači odsustvo osećanja stvarnosti.

Koliko je samo tragikomičan gord čovek.

Koliko je samo slep za stvarnost u sebi i za stvarnost oko sebe.

On u sebi vidi sve, a van sebe ništa.

On ne vidi svet onakav kakav on u stvari jeste;pun darovitih i mudrih ljudi, daleko darovitijih i mudrijih od njega samoga, svet koji je bogat  u ljudskoj dobroti i osećanjima.

Njemu se čini da je čitav svet smesa od gluposti, slabosti i prostote, i da on i njegova izuzetna i dragocena darovitost i čistota u tom svetu svetli nekim nadzemaljskim sjajem, kao što zrno zlata svetli u prljavom mulju.

Na ulici u kući, u kancelariji, među drugovima, kada jede, kada govori, u svako vreme i na svakom mestu on se trudi da istakne svoju genijalnost, otmenost, smirenoumlje, svoju nadmoćnost nad drugima.

On razume.

On sve zna.

*****

Болесна је душа моја од овога света.

Од лажних пророка и притворених пријатеља.

Од свезнајућих и свевидећих.

Од праведника и судија.

Болесна је душа моја од неправде, среброљубља, гордости, фарисејске оданости, лажне понизности.

Дошао си два пута да донесеш Љубав и Радост.

Колико пута мораш доћи да би човек нешто научио.

Куцаш на врата срца а ретки Ти отварају.

Траже Те а не желе Те примити.

Желе узети а ништа не дати.

Не схватају да не постоје 'моја права' или 'његова права', већ 'оба', у заједничком односу.

Тај, тачан однос одређује јеванђелска реч: 'Љуби ближњега својега као самога себе' (Мк 12, 31).

Реч је о надилажењу њега и мене, о уздизању у заједницу личности, у уздизању у Тебе.

ko ima uši da čuje čuće...

p.s nekada sam bila administrator pa mi nije problem da nađem i iskopam temu za koju smatram da je uvek aktuelna :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Пренаглашено истинољубље, у праву си пара уши, нескладно. Вероватно јер није истинито. Хвала

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

ili nije istinito, ili je to jednostavno tvoj nacin borbe, pa svako reaguje na sebi svojstven nacin, da smo svi isti bili bi roboti, ima i onih ucitelja koji oshinu fosnom prstgore

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

zasto vidis trn u oku brata svog ,a brvno u oku svom ne osecas ?

na zalost mislim da je tako kod nas srba

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Ђакон др Србољуб Убипариповић одржао је предавање у недељу, 16. фебруара 2020. године, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду, на тему „У светлости твојој видимо светлост – принос и улога светлости у православном богослужењу”.   Звучни запис предавања   Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Ђакон др Србољуб Убипариповић одржао је предавање у недељу, 16. фебруара 2020. године, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду, на тему „У светлости твојој видимо светлост – принос и улога светлости у православном богослужењу”.   Звучни запис предавања   Извор: Инфо-служба Епархије бачке
      View full Странице
    • Од Логос,
      У оквиру прославе епархијске славе – Сретења Господњег, у Гостопримници је у навечерје празника, 14. фебруара 2020, после празничног бденија, приређено књижевно вече – промоција књиге: „Патријарх Павле – Светац којег смо познавали“ аутора Ђорђа Рандеља, новосадског новинара, публицисте и књижевника.     Намера аутора ове књиге била је да српском народу приближи личност Патријарха Павла, духовног вође који је оставио неизбрисив траг у историји Српске православне цркве. Рандељ је имао прилику да проводи време са блаженопочившим патријархом још у периоду док је био владика рашко–призренски када му је био пратилац и саговорник али и лични шофер на територији Косова и Метохије. Аутор је касније био редован гост Патријарха Павла у Патријаршији и своје доживљаје са тих сусрета нам описује у књизи. Поред аутора о књизи и о патријарху Павлу говорили су и сценариста Јован Марковић и новинар и публициста Владимир Станковић.   Окупљене је поздравио и Епископ тимочки г. Иларион који је подсетио на два догађаја када је Патријарх Павле боравио у Епархији тимочкој и изразио благодарност што је као млади игуман имао прилике да буде у његовом друштву.   Сви заинтересовани моћи ће да купе књигу у црквеној продавници у порти Саборног храма у Зајечару.     Извор: Епархија тимочка
    • Од Логос,
      Српски превод књиге Његовог Високопреосвештенства Митрополита волоколамског Илариона (Алфејева) "У шта верују православни хришћани", биће представљен у свечаној дворани спомен храма Светог Саве на Врачару, у понедељак  17. Фебруара од 17. Часова. О књизи ће говорити Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски др Иларион (Алфејев), Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј и презвитер др Зоран Деврња.   
    • Од Логос,
      Српски превод књиге Његовог Високопреосвештенства Митрополита волоколамског Илариона (Алфејева) "У шта верују православни хришћани", биће представљен у свечаној дворани спомен храма Светог Саве на Врачару, у уторак 17. Фебруара од 17. Часова. О књизи ће говорити Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски др Иларион (Алфејев), Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј и презвитер др Зоран Деврња.   
×
×
  • Креирај ново...