Jump to content
Guest ага пије млеко

Како ми православни видимо сами себе? Какви смо ?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Guest ага пије млеко

Пошто смо пршле недеље покренули тему "Како неправославни виде нас православне" хајде сада да направимо једну интро(ин)спекцију нас самих и да наведемо како то ми сами себе видимо. Које су нам врлине а које мане... 0203_cool

Шта ви мислите ?

klapklap

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ево ја сам у овом периоду под утиском да ми православни имамо проблем што друге, који су ''ван'' цркве, видимо као горе од нас...то ме страшно оптерећује, вероватно што је то првенствено мој лични проблем...и онда кренем да се шалим са сопственом побожношћу, што не знам да ли је баш добро и да ли има граница...

П.С. а можда сам ову тему само искористила да кажем то што ме мучи... :drugarstvo:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

??? ?? ??? ? ???? ??????? ??? ??????? ?? ?? ??????????? ????? ??????? ??? ?????, ???? ?? ''???'' ?????, ?????? ??? ???? ?? ???...?? ?? ??????? ??????????, ????????? ??? ?? ?? ??????????? ??? ????? ???????...? ???? ?????? ?? ?? ????? ?? ?????????? ??????????, ??? ?? ???? ?? ?? ?? ??? ????? ? ?? ?? ??? ???????...

?.?. ? ????? ??? ??? ???? ???? ??????????? ?? ????? ?? ??? ?? ????... :drugarstvo:

?? ????? ??? ?? ?????? ???? ???????? ???????? ??????????, ??? ???? ???? ?? ??????????, ??????????? ????????? ? ????? ?? ???? ????, ??? ??? ? ?????. ????? ???? ?? ? ?? ???????, ???? ????? ??????? ???????, ? ????? ??????????? ???? ???????.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

??? ?? ??? ? ???? ??????? ??? ??????? ?? ?? ??????????? ????? ??????? ??? ?????, ???? ?? ''???'' ?????, ?????? ??? ???? ?? ???...?? ?? ??????? ??????????, ????????? ??? ?? ?? ??????????? ??? ????? ???????...? ???? ?????? ?? ?? ????? ?? ?????????? ??????????, ??? ?? ???? ?? ?? ?? ??? ????? ? ?? ?? ??? ???????...

?.?. ? ????? ??? ??? ???? ???? ??????????? ?? ????? ?? ??? ?? ????... 1405_love

?? ????? ??? ?? ?????? ???? ???????? ???????? ??????????, ??? ???? ???? ?? ??????????, ??????????? ????????? ? ????? ?? ???? ????, ??? ??? ? ?????. ????? ???? ?? ? ?? ???????, ???? ????? ??????? ???????, ? ????? ??????????? ???? ???????.

??? ?? ?? ?? ???????, ??? ?? ??? ??????????...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Радујем се сваком ко је несавршен, ко гријеши, а ипак вјерује, труди се да се поправи, призна када гријеши, и због тога донекле више волим сваку комуникацију са вјерним, него са безбожником, а требало би да подједнако волим и једне и друге.И лоше се осјећам због тога.Понекад из приватних разлога, који су врло болни, не посматрам припаднике других вјера као оне из моје вјере.И никако да то превазиђем, а жао ми, то је само знак да сам умногоме гора од неких невјерних (они мене можда не гледају таквим очима), немам оправдања.Али уз Божију помоћ ја вјерујем и надам се да ћу то промијенити.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

da dodam: imam brzu, otrovnu, dugu jezicinu, sklona sam stereotipima, ne umem da se naljutim ali zna da mi padne roletna a onda bolje bezi, ne gledam jel si veci, jaci, musko, zensko... mnogo sam gadna baba  0104_cheesy

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Данас када је било пливање за часни крст овде код нас у Бања Луци на мосту се окупио велики број "вјерника" да "увеличају" догађај а на средини је био владика Јефрем са свештенством око њега. Једна групица "вјерника" се гурала (били су неколико метара од мене) да дођу што ближе до владике и на крају су некако у томе и успјели. После неколико тренутака владика почиње да благосиља све како иде и требује када се у том тренутку ова групица распричала и то каквим ријечником, један довикује другом који се налази на другом крају моста "Ено Јанка, еееј Јанко па гдје си ти је.... `љеб, ајд овамо" и све неке овако "сочне" псовке а владика то све чује(вјероватно јер је био јако близу) и наставља са службом. У једном тренутку међу тим псовкама се нашао и Бог али они ништа ма чак ни да се зацрвене.  joooj

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest ага пије млеко

да,Лазо, али то су Срби...то нема никакве везе са православљем.то верници нису... joooj

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Bas juce sam na you tube odgledala intervju sa monahinjom Tavitom u kome je ponovila reci mati igumanije da zivot monaha lici na Bambija na ledu.Taman se podignes,postignes neki duhovni nivo,mozda pocnes da se sepuris,pa onda padnes.Onda se opet podignes i tako do kraja.Mislim da to moze da se odnosi i na svet.Bar ja sebe u prilicnoj meri prepoznajem u tim recima,i zato se trudim da se ne sepurim,da redje padam i brze ustajem.Nekad je to lakse postici,nekad teze,ali Bog zna da se stvarno trudim.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

da dodam: imam brzu, otrovnu, dugu jezicinu, sklona sam stereotipima, ne umem da se naljutim ali zna da mi padne roletna a onda bolje bezi, ne gledam jel si veci, jaci, musko, zensko... mnogo sam gadna baba  0104_cheesy

? ?????? ?????? ??????  0409_feel 0409_feel

???? ?????? ?? ???????  dada

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

znam nego se ponekad pitam sta ce biti kad naletim na nekog ko ima isti momenat sa roletnom kao ja...

mozda ce da mi bude :)

?? ???? ????? ? ?????? ??????? ????? ??????? ?? ?? ??????  :) :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Рођења Светог Јована Претече и Крститеља, 7. јула 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион началствовао је светим литургијским сабрањем у манастиру Буково. Епископу су саслуживали буковски монаси архимандрит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко и протонамесник Зоран Голубовић, старешина Саборне цркве у Зајечару.  
      По прочитаном јеванђелском одељку владика Иларион је беседећи окупљеном народу подсетио на речи Светога Јована на Јордану којима нас позива на покајање ради задобијања милости Божје. Позвани смо да се непрестано сећамо својих слабости, својих огреховљених навика и страсти, да их исповедамо на Светој тајни исповести и да се кајемо пред Богом, рекао је Епископ тимочки.   Такође, Његово Преосвештенство је подсетио на речи Светог апостола Петра: „И управо на ово уложите сву ревност па пројавите у вјери вашој врлину, а у врлини знање. А у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност. А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав. Јер кад ово све имате и умножава се у вама то вас неће учинити нерадним и неплодним за познање Господа нашег Исуса Христа. Јер ко овога нема слијеп је, кратковид је, заборавивши своје очишћење од старих гријеха.“ (2 Пет 1, 5-9)     Извор: Епархија тимочка
    • Од Иван Ивковић,
      У чину монашког пострига монаху или монахињи се не уручује само крст, као „штит вере“, већ и бројаница („κομποσκοίνι“ на грчком, „чотки“ на руском), као“духовни мач“. Приметићете да се оне често сматрају средством за одбројавање које нам служи ради увида у број изговорених молитава или метанија. Али монашка литература и чин пострига нам говоре да је бројаница нешто више; то је „духовни мач“, јер нам помаже да победимо расејаност у току молитве и од душе одагнамо зле помисли. Замолили су ме да објасним како/зашто ово делује или не.
      Говорећи савременим речником, коришћење бројаница се може упоредити са „добровољним врпољењем“, као што је стезање гумене лопте, жврљање, шеткање по соби или кликтање хемијске оловке, опет и опет, док се усредсређујемо на неки други, важнији задатак. Новија истраживања показују да код многих (иако не свих) људи активност која заокупља чуло небитно за извршавање примарног задатка заправо помаже фокусирању пажње на тај задатак. Сензорно-моторичка активност повећава нивое неуротрансмитера допамина и норепинефрина (норадреналина), као и лекови за ADHD поремећаје, тако да оба повећавају и изоштравају пажњу. Али пошто међу људима постоје различитости и у склопу нервног система неки од нас успешно обављају само један по један задатак. Неки од нас седе потпуно мирни за време дугог концерта, док други за то време пљескају по колену или чак штрикају.
      Да се вратимо на бројанице, неки се „врпоље“ с њима током црквене службе, док је другима коришћење бријаница за време Литургије сувишно. Сматрам да оне могу бити мање или више корисне, у зависности од нашег неуронског склопа. Лично, налазим да су од велике користи у борби против зависности од мог мобилног телефона у оним тренуцима кад га треба искључити, нпр. увече. На спавање одлазим са бројаницом у руци, оставивши телефон у другој просторији како не бих дошла у искушење да га проверавам ноћу. (Ово се догађа јер примећујем да телефон и сам на неки начин лако постаје средство за „врпољење“, али то је већ друга тема.)
      У сваком случају могу рећи: „Хвала Ти Боже за све алатке које имамо на располагању, које нам помажу да усмеримо пажњу ка Теби.“
      монахиња Васа (Ларин)
      Извор: Coffee with Sister Vassa
      Превод: Подвижничка слова
    • Од Иван Ивковић,
      На празник Светих Кирила и Методија 24. маја 2020. године, у манастиру Светог архиђакона Стефана у Сланцима, предавање на тему „Страх и стрес и како их превазићи“ одржао је клинички психолог др Влајко Пановић. Звучни запис можете преузети са интернет странице радија Слово љубве.
       
    • Од JESSY,
      Да би верник што достојније учествовао у причешћу Телом и Крвљу Господњом неопходна је, наравно, посебна припрема. Апостол Павле (Прва Коринћанима 11, 27 – 32) наглашава последице недостојног приступања Трпези Господњој. Томе дугујемо болести, смрт и друге тешкоће које Бог ставља на људе који се недостојно причешћују. «Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњега». Он и саветује да онај који намерава да се причести најпре испита себе и потом да приступа: «Али човек нека испитује себе, и тако од хлеба нека једе и од чаше нека пије(…) Јер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени». Али у чему се састојало ово «разликовање» и «испитивање»? Апостол нам то не говори. Али је из праксе Цркве онога доба свакако видљиво да је то био један живот у страху Божијем, дубока вера и страхопоштовање према Тајни, мирење и узајамно праштање, и испитивање савести о свему овом. Значи, оно што Црква и данас, у три речи, тражи од онога који приступа, говорећи: «Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите». Пост није сматран претпоставком за Свето Причешће. Света Литургија је вршена увече, на заједничким трпезама, «агапама» (=гозбама љубави), пошто би претходно сви учествовали у заједничкоиј трпези. Дакле, понављали су управо дело Господа, који је установио Тајну «по вечери», у Сионској горњици. Касније је Света Литургија из благочешћа одвојена од вечере и бивала је ујутро. Тада је постепено почео да се појављује и обичај уздржавања од сваке хране, од полуноћнице до часа причешћа. Ово је био, и до данас остао, званични и обавезујући пост, припрема за Свето Причешће. То су пост и уздржање које верници држе очекујући Женика душе своје, и који су повезани с молитвом, сабирањем и очишћењем душе и тела. Кад је Света Литургија вршена поподне, као у дане Велике Четрдесетнице (Пређеосвећена), или уочи Божића и Богојављења, и на Велику Суботу, пост је продужаван од поноћи до поподнева, значи до часа Причешћа. Само је ο Великом Четвртку држана најдревнија пракса те су се верници причешћивали поподне, не постећи током целог дана. Овај «евхаристијски пост» налажу многи канони као што су 41. канон Картагинског Сабора („Тако, светиње Жртвеника, нека се не савршавају ни од кога осим од стране људи који су се уздржавали од хране, са изузетком једног дана у години, када се врши Вечера Господња“, (дакле ο Великом Четвртку), 47. канон истога Сабора «(…)а у погледу Светиња (тј. Светих Дарова), да се приносе, као што доликује, од стране оних који су се уздржавали хране»), 29. канон Петошестог Васељенског Сабора и 9. канон Светог Никифора Цариградског. Њега засигурно подразумева и Свети Јован Златоусти говорећи: «Они који намеравају да приступе страшној и Божанској Трпези, и Свештеној Мистагогији, нека то чине са страхом и трепетом, чисте савести, с постом и молитвом» (Беседа на дан Рођења). Древној Цркви је био непознат вишедневни пост, значи сухоједеније а не, наравно, потпуно уздржање од хране, као припрема за Свето Причешће. Најкарактеристичнији доказ за то јесте недељна Литургија. Служење Свете Литургије претпоставља да ће се верници причестити. Мећутим, како би се могли причестити ако би пост пре причешћа био обавезан, будући да је пост суботом, изузев једино Велике Суботе, забрањен строгим забранама од стране свештених канона (66. Св. Апостола, 45. Петошестог)? Исто важи и за Светлу седмицу, будући да 66. канон Петошестог Сабора одређује да се хришћани свакодневно «хране» Светим Тајнама (тј. причешћују), иако свих тих дана имамо «потпуно» разрешење поста. Међутим, будући да Црква сматра пост једним одличним средством за припрему, очишћењу и спремање верника, она због тога верницима који се причешћују у великим размацима препоручује или да Светом Причешћу приступају након устаљених црквених постова (Велиике Четрдесетнице, Светих Апостола, Успенија, Божића), или да пре Светог Причешћа, по могућности, држе пост од три и више или мање дана. Ο овом питању расуђује просветљени духовник (а не човек сам по себи) који ће, познајући дубине срца и услове живота своје духовне деце, одредити, ако то сматра неопходним, и припрему постом, као и његово трајање. У сваком случају, понављамо, пост који пре Светог Причешћа не треба кршити, јесте потпуно уздржавање од хране од полуноћнице, који се, по 9. канону Светог Никифора Цариградског, може прекшити једино у случају смртне опасности („Болеснику, коме прети смрт, треба дати Свето Причешће и после јела“).
      https://www.cudo.rs/проф-др-јован-фундулис-како-бисмо-се-м/
       
    • Од Рапсоди,
      Квотујте форумаша и опростите се  било песмом, стихом, жељом ...итд. 
      Први ми паде Оби на памет 
      @obi-wan 
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...