Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Guest ага пије млеко

Како ми православни видимо сами себе? Какви смо ?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Guest ага пије млеко

Пошто смо пршле недеље покренули тему "Како неправославни виде нас православне" хајде сада да направимо једну интро(ин)спекцију нас самих и да наведемо како то ми сами себе видимо. Које су нам врлине а које мане... 0203_cool

Шта ви мислите ?

klapklap

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево ја сам у овом периоду под утиском да ми православни имамо проблем што друге, који су ''ван'' цркве, видимо као горе од нас...то ме страшно оптерећује, вероватно што је то првенствено мој лични проблем...и онда кренем да се шалим са сопственом побожношћу, што не знам да ли је баш добро и да ли има граница...

П.С. а можда сам ову тему само искористила да кажем то што ме мучи... :drugarstvo:

Share this post


Link to post
Share on other sites

??? ?? ??? ? ???? ??????? ??? ??????? ?? ?? ??????????? ????? ??????? ??? ?????, ???? ?? ''???'' ?????, ?????? ??? ???? ?? ???...?? ?? ??????? ??????????, ????????? ??? ?? ?? ??????????? ??? ????? ???????...? ???? ?????? ?? ?? ????? ?? ?????????? ??????????, ??? ?? ???? ?? ?? ?? ??? ????? ? ?? ?? ??? ???????...

?.?. ? ????? ??? ??? ???? ???? ??????????? ?? ????? ?? ??? ?? ????... :drugarstvo:

?? ????? ??? ?? ?????? ???? ???????? ???????? ??????????, ??? ???? ???? ?? ??????????, ??????????? ????????? ? ????? ?? ???? ????, ??? ??? ? ?????. ????? ???? ?? ? ?? ???????, ???? ????? ??????? ???????, ? ????? ??????????? ???? ???????.

Share this post


Link to post
Share on other sites

??? ?? ??? ? ???? ??????? ??? ??????? ?? ?? ??????????? ????? ??????? ??? ?????, ???? ?? ''???'' ?????, ?????? ??? ???? ?? ???...?? ?? ??????? ??????????, ????????? ??? ?? ?? ??????????? ??? ????? ???????...? ???? ?????? ?? ?? ????? ?? ?????????? ??????????, ??? ?? ???? ?? ?? ?? ??? ????? ? ?? ?? ??? ???????...

?.?. ? ????? ??? ??? ???? ???? ??????????? ?? ????? ?? ??? ?? ????... 1405_love

?? ????? ??? ?? ?????? ???? ???????? ???????? ??????????, ??? ???? ???? ?? ??????????, ??????????? ????????? ? ????? ?? ???? ????, ??? ??? ? ?????. ????? ???? ?? ? ?? ???????, ???? ????? ??????? ???????, ? ????? ??????????? ???? ???????.

??? ?? ?? ?? ???????, ??? ?? ??? ??????????...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Радујем се сваком ко је несавршен, ко гријеши, а ипак вјерује, труди се да се поправи, призна када гријеши, и због тога донекле више волим сваку комуникацију са вјерним, него са безбожником, а требало би да подједнако волим и једне и друге.И лоше се осјећам због тога.Понекад из приватних разлога, који су врло болни, не посматрам припаднике других вјера као оне из моје вјере.И никако да то превазиђем, а жао ми, то је само знак да сам умногоме гора од неких невјерних (они мене можда не гледају таквим очима), немам оправдања.Али уз Божију помоћ ја вјерујем и надам се да ћу то промијенити.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Данас када је било пливање за часни крст овде код нас у Бања Луци на мосту се окупио велики број "вјерника" да "увеличају" догађај а на средини је био владика Јефрем са свештенством око њега. Једна групица "вјерника" се гурала (били су неколико метара од мене) да дођу што ближе до владике и на крају су некако у томе и успјели. После неколико тренутака владика почиње да благосиља све како иде и требује када се у том тренутку ова групица распричала и то каквим ријечником, један довикује другом који се налази на другом крају моста "Ено Јанка, еееј Јанко па гдје си ти је.... `љеб, ајд овамо" и све неке овако "сочне" псовке а владика то све чује(вјероватно јер је био јако близу) и наставља са службом. У једном тренутку међу тим псовкама се нашао и Бог али они ништа ма чак ни да се зацрвене.  joooj

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bas juce sam na you tube odgledala intervju sa monahinjom Tavitom u kome je ponovila reci mati igumanije da zivot monaha lici na Bambija na ledu.Taman se podignes,postignes neki duhovni nivo,mozda pocnes da se sepuris,pa onda padnes.Onda se opet podignes i tako do kraja.Mislim da to moze da se odnosi i na svet.Bar ja sebe u prilicnoj meri prepoznajem u tim recima,i zato se trudim da se ne sepurim,da redje padam i brze ustajem.Nekad je to lakse postici,nekad teze,ali Bog zna da se stvarno trudim.

Share this post


Link to post
Share on other sites

da dodam: imam brzu, otrovnu, dugu jezicinu, sklona sam stereotipima, ne umem da se naljutim ali zna da mi padne roletna a onda bolje bezi, ne gledam jel si veci, jaci, musko, zensko... mnogo sam gadna baba  0104_cheesy

? ?????? ?????? ??????  0409_feel 0409_feel

???? ?????? ?? ???????  dada

Share this post


Link to post
Share on other sites

znam nego se ponekad pitam sta ce biti kad naletim na nekog ko ima isti momenat sa roletnom kao ja...

mozda ce da mi bude :)

?? ???? ????? ? ?????? ??????? ????? ??????? ?? ?? ??????  :) :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У празничној бесједи, којом се обратио сабранима на Светом богослужењу, отац Михаило се осврнуо на јучерашњи торжествени Тројичиндански сабор за одбрану вјере у Подгорици којем је присуствовао са Владиком Рашко-призренским Теодосијем, игуманима више косметских манастира и вјерницима који су дошли са Косова да подрже једновјерну браћу у Црној Гори.
      Звучни запис беседе
      „Видјели смо јуче да су ријечи Преподобног Аве Јустина, изговорене у духовданској бесједи 1965. године актуелне и данас, 54 године касније. То смо осјетили јуче ми који смо били у Подгорици. Осјетили смо велики благослов и велики дар Божји, видјевши онолики број народа окупљен око храма Христовог Васкрсења и Митрополита Амфилохија. Видјели смо епископе, свештенике, монахе, монахиње и вјерни народ сабране у великој љубави и благодати Божјој Тројичног сабора, како га је назвао Митрополит Амфилохије. Велика се радост осјећала међу свима нама, јер сви смо браћа и сестре када се окупимо око Оца и око људи који више живе духовно него материјално, који су више на небу него на земљи. Осјетили смо сву ту благодат која је невидљива, али ипак нама који истински вјерујемо видљива кроз људе, кроз дјецу, кроз једнодушност која је осјетила у јучерашњем сабрању у Подгорици. Иако је била велика врућина људи су мирно стајали на сунцу и благодаћу Божјом сви су се живи и здрави вратили својим домовима јер су благодат Божија и Његова љубав јачи од свих овоземаљских искушења“-рекао је отац Михаило Игуман манастира Свети Архангели у Призрену.
      На извјештају благодаримо сестри Оливери Радић новинару из Ораховца која је јуче такође присуствовала Тројичинданском сабору у Подгорици, и овом приликом, за трпезом љубави, предивном пјесмом „Ораховцу башто рајска“ поздравила нашег Митрополита Амфилохија, епископе, свештенство, монаштво и вјернике сабране за трпезом у крипти подгоричког Саборног храма.
      Пренијевши поздраве вјерника из Ораховца, Оливера је изразила своју радост што присуствује овом торжественом сабрању.
      „Радујем се што и ми мали Срби из Метохије можемо на овај начин да пружимо подршку браћи из Црне Горе да и они издрже у својој борби као што смо ми издржали и издржавамо и дан данас на Косову и Метохији“-рекла је Оливера Радић а затим отпјевала химну Ораховца која почиње ријечима:
      Тамо гдје најљепше сунце сија
      тамо гдје најслађе грожђе зри
      сваки ми камен грумен злата
      ту ми је драга капија свака.

      Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је данас Свету Архијерејску Литургију у манастиру Брезојевица код Плава.  Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа плавске Жупе.
      Звучни запис беседе

      Празник Свете Тројице, коме је посвећена ова древна светиња, иначе метох манастира Високи Дечани, ријечима архипастирске бесједе честитао је Владика Јоаникије. „У овај дан људи су разумијевали једни друге иако су били из разних народа, и како је сишао Дух Свети настало је чудесно разумијевање међу људима разних народа и разних језика,  зато што је Господ био међу њима и Он им је дао да свак разумије језик другог и како онај други говори, да се њему тај туђи језик чини својим и да се у потпуности разумију они који се до тада нијесу могли разумијевати„. Након свете Литургије, у Светосавском дому, уприличена је славска трпеза на којој је освештан и преломљен славски колач.  Домаћин славе било је братство Дашић.

      Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић
      Координатор Правног савета Митрополије Црногорско-Приморске
       
      ЗАКЛЕЛИ СМО СЕ ДА ЋЕМО БРАНИТИ СВЕТИЊЕ
      ИНТЕРВЈУ ЗА АЛО
      16. ЈУН 2019.
       
      -          Реците нам нешто о управо завршеном Тројичинданском сабору у Подгорици.
      -          Тројичиндански сабор је један од највеличанственијих црквених скупова у савременој историји Црне Горе. Пре свега, посведочено је оно што је најважније, а то је јединство наше Цркве у Црној Гори. Огроман број верника, сво свештенство и монаштво се окупило око митрополита и епископа, а кроз њих и са нашим Патријархом и свеукупном црквеном пуноћом на светој литургији. Осим тога, исказан је јединствен став верника, који су грађани Црне Горе о Предлогу закона, који је катастрофалан. И, на крају, сви смо се заветовали и заклели да ћемо чувати, обнављати и бранити своје Светиње и молити се Богу у њима. Веома је важно што је Тројичиндански сабор прошао без иједног инцидента. Поносан сам на наш добри народ који је по невиђеној подгоричкој врућини исказао љубав према својој Цркви.
      -          Како вам звучи када неко каже да је Црна Гора на ивици вјерског рата?
      -          Звучи ужасно свуда и не дај Боже никоме и никада и нигде. Неспорно је да је Предлог закона о слободи вероисповести или уверења, који је утврдила Влада Црне Горе, унео велико узнемирење међу православне вернике, свештенство и монаштво, али се надам да се кроз дијалог, кога до сада, на жалост, није било, мора доћи до једног цивилизованог и са међународним конвенцијама усаглашеним законом.
      -          Да ли можете да замислите да се усвоји скандалозни Закон о верским слободама?
      -          Не могу да замислим да се овако скандалозно срочени Предлог закона усвоји, јер се противи здравом разуму, цивилизацијским вредностима и међународним конвенцијама. Али, свашта је могуће код људи који мисле да дизањем одређеног броја руку у Скупштини дан може бити проглашен за ноћ, али старији је и важнији живот од права. Ако се, не да Боже, усвоји такав закон онда нема друге него да се боримо да чувамо своје достојанство и своје Светиње, али и да такав закон што пре пошаљемо у правну историју.
      -          Колико је за Србе у Црној Гори важна Црква?
      -          Свуда је за вернике важна Црква, па и у Црној Гори. Морам да укажем и посебно подвучем да верници наше Цркве у Црној Гори нису само Срби. Постоји и значајан број наших верника који се у националном смислу изјашњавају као Црногорци. Постоје у нашој Цркви и верници других националности. Истина, највећи број је оних који су Срби. Ми увек наглашавамо да је Христос дошао за све и да националност није услов за припадност Цркви. Данас су ти појмови многима нејасни, али је православна вера јасна. Црква је за вернике важна у духовном смислу првенствено, али јесте тачно да је Црква вековима креира и утиче и на свеукупни идентитет православних народа свуда, па и у Црној Гори. Зато се на њу тако удара, јер режим покушава да створи неки нови идентитет у Црној Гори.
      -          Зашто је Ђукановићу, који важи за атеисту, одједном стало до тога да прави цркву?
      -          То морате њега да питате. Али, упорно се ових дана питам зашто је то питање уопште проблематизовано од шефа секуларне државе у којој је, по Уставу, Црква одвојена од државе. Забрињава то што најзначајније државне адресе Црне Горе и не крију да је у питању закон против наше Цркве. А то нема никакве везе са слободом вероисповести него са одузимањем цркава, манастира, гробаља и црквене имовине.
      Мило Ђукановић као човек има право на своја уверења, ма каква она била и без обзира на то да ли се ми са њима слажемо. Али, председник Црне Горе нема право да се бави оснивањем или организационим обнављањем цркава, па макар се звала и црногорска. То није његова уставна надлежност.
      -          Има ли неке сличности између Црне Горе и Косова, јер су и тамо светиње угрожене?
      -          Не могу да упоредим Црну Гору у којој живим и чија државност није никад била спорна и тзв. Косово које никад није било, а ни сада није самостална држава и које никад не можемо признати као државу. Али, не могу да се отмем утиску да је ово у Црној Гори само модел који би сутра, не дај Боже, радо применили на Косову и Метохији.
      -          Да ли читате и пратите шта ових дана победоносно изјављује Мираш Дедеић?
      -          Верујте ми на реч, апсолутно је небитно шта изјављује анатемисани и проклетству предати бивши свештеник и самозвани ”митрополит” Мираш Дедеић. Реч је о човеку који нема никакав морални и духовни ауторитет чак ни међу оним својим малобројним присташама.
      -          Из те квази-цркве кажу да СПЦ извлачи милионе евра у џаковима из Острога и шаље у Србију и Српску. Да ли је можда њихова намера да новац из те највеће светиње узимају за себе?
      -          То је само једна у читавој антологији неистина које су распоп Дедеић и пар типова сличних њему, који немају подршку за то што раде чак ни међу својим рођацима, изрекли током претходних година. Њима су у срцу и на језику само новци и квадратни километри црквене земље коју комунисти после рата нису одузели манастирима и храмовима. Ти типови не знају шта је Светиња, али зато лажима те и других врста покушавају да уносе саблазан међу људе по Црној Гори.
      -          Шта би на све ово што се сада догађа рекао Његош?
      -          Надање је наше закопано на Косову у једну гробницу!

      View full Странице
    • Од Логос,
      Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић
      Координатор Правног савета Митрополије Црногорско-Приморске
       
      ЗАКЛЕЛИ СМО СЕ ДА ЋЕМО БРАНИТИ СВЕТИЊЕ
      ИНТЕРВЈУ ЗА АЛО
      16. ЈУН 2019.
       
      -          Реците нам нешто о управо завршеном Тројичинданском сабору у Подгорици.
      -          Тројичиндански сабор је један од највеличанственијих црквених скупова у савременој историји Црне Горе. Пре свега, посведочено је оно што је најважније, а то је јединство наше Цркве у Црној Гори. Огроман број верника, сво свештенство и монаштво се окупило око митрополита и епископа, а кроз њих и са нашим Патријархом и свеукупном црквеном пуноћом на светој литургији. Осим тога, исказан је јединствен став верника, који су грађани Црне Горе о Предлогу закона, који је катастрофалан. И, на крају, сви смо се заветовали и заклели да ћемо чувати, обнављати и бранити своје Светиње и молити се Богу у њима. Веома је важно што је Тројичиндански сабор прошао без иједног инцидента. Поносан сам на наш добри народ који је по невиђеној подгоричкој врућини исказао љубав према својој Цркви.
      -          Како вам звучи када неко каже да је Црна Гора на ивици вјерског рата?
      -          Звучи ужасно свуда и не дај Боже никоме и никада и нигде. Неспорно је да је Предлог закона о слободи вероисповести или уверења, који је утврдила Влада Црне Горе, унео велико узнемирење међу православне вернике, свештенство и монаштво, али се надам да се кроз дијалог, кога до сада, на жалост, није било, мора доћи до једног цивилизованог и са међународним конвенцијама усаглашеним законом.
      -          Да ли можете да замислите да се усвоји скандалозни Закон о верским слободама?
      -          Не могу да замислим да се овако скандалозно срочени Предлог закона усвоји, јер се противи здравом разуму, цивилизацијским вредностима и међународним конвенцијама. Али, свашта је могуће код људи који мисле да дизањем одређеног броја руку у Скупштини дан може бити проглашен за ноћ, али старији је и важнији живот од права. Ако се, не да Боже, усвоји такав закон онда нема друге него да се боримо да чувамо своје достојанство и своје Светиње, али и да такав закон што пре пошаљемо у правну историју.
      -          Колико је за Србе у Црној Гори важна Црква?
      -          Свуда је за вернике важна Црква, па и у Црној Гори. Морам да укажем и посебно подвучем да верници наше Цркве у Црној Гори нису само Срби. Постоји и значајан број наших верника који се у националном смислу изјашњавају као Црногорци. Постоје у нашој Цркви и верници других националности. Истина, највећи број је оних који су Срби. Ми увек наглашавамо да је Христос дошао за све и да националност није услов за припадност Цркви. Данас су ти појмови многима нејасни, али је православна вера јасна. Црква је за вернике важна у духовном смислу првенствено, али јесте тачно да је Црква вековима креира и утиче и на свеукупни идентитет православних народа свуда, па и у Црној Гори. Зато се на њу тако удара, јер режим покушава да створи неки нови идентитет у Црној Гори.
      -          Зашто је Ђукановићу, који важи за атеисту, одједном стало до тога да прави цркву?
      -          То морате њега да питате. Али, упорно се ових дана питам зашто је то питање уопште проблематизовано од шефа секуларне државе у којој је, по Уставу, Црква одвојена од државе. Забрињава то што најзначајније државне адресе Црне Горе и не крију да је у питању закон против наше Цркве. А то нема никакве везе са слободом вероисповести него са одузимањем цркава, манастира, гробаља и црквене имовине.
      Мило Ђукановић као човек има право на своја уверења, ма каква она била и без обзира на то да ли се ми са њима слажемо. Али, председник Црне Горе нема право да се бави оснивањем или организационим обнављањем цркава, па макар се звала и црногорска. То није његова уставна надлежност.
      -          Има ли неке сличности између Црне Горе и Косова, јер су и тамо светиње угрожене?
      -          Не могу да упоредим Црну Гору у којој живим и чија државност није никад била спорна и тзв. Косово које никад није било, а ни сада није самостална држава и које никад не можемо признати као државу. Али, не могу да се отмем утиску да је ово у Црној Гори само модел који би сутра, не дај Боже, радо применили на Косову и Метохији.
      -          Да ли читате и пратите шта ових дана победоносно изјављује Мираш Дедеић?
      -          Верујте ми на реч, апсолутно је небитно шта изјављује анатемисани и проклетству предати бивши свештеник и самозвани ”митрополит” Мираш Дедеић. Реч је о човеку који нема никакав морални и духовни ауторитет чак ни међу оним својим малобројним присташама.
      -          Из те квази-цркве кажу да СПЦ извлачи милионе евра у џаковима из Острога и шаље у Србију и Српску. Да ли је можда њихова намера да новац из те највеће светиње узимају за себе?
      -          То је само једна у читавој антологији неистина које су распоп Дедеић и пар типова сличних њему, који немају подршку за то што раде чак ни међу својим рођацима, изрекли током претходних година. Њима су у срцу и на језику само новци и квадратни километри црквене земље коју комунисти после рата нису одузели манастирима и храмовима. Ти типови не знају шта је Светиња, али зато лажима те и других врста покушавају да уносе саблазан међу људе по Црној Гори.
      -          Шта би на све ово што се сада догађа рекао Његош?
      -          Надање је наше закопано на Косову у једну гробницу!
    • Од Milan Nikolic,
      Јеромонах Петар (Драгојловић): Мат у једном потезу – Како је Србија дипломатски матирала црногорске режимске политичаре
      15. јуна 2019.   Као што смо сви свесни и као што нас реалност и стварност комшијске црногорске свакодневнице сваки дан опомиње, монтенегрински антисрпски властодршци покушавају ових дана да предлогом једног безаконог правног акта одузму вишевековну имовину СПЦ у Црној Гори. На ове отворено безаконе најаве отимачине као и јефтино-провидне монтенегринске провокације, мудро, комшијски, братски и дипломатски одмерено, реаговао је председник Србије Александар Вучић. Реаговао је управо онако како сви српски непријатељи у Црној Гори највише ненавиде тј. није се упецао у игру традиционалних динарских громопуцачких ћеранија и претњи, већ смирених, хришћанских и братских молби. Тако и приличи једном те истом народу, насилно подељеном у две државе, које сада многи у иностранству и на домаћем терену желе додатно раздвојити, додатно посвађати и у пракси отворено закрвити. Ако ђавола ишта нервира, скоро до границе вриштавог непристајања, то је управо када се човек не упеца у његов стил борбе тј. гордог и ратоборног свађалаштва. Председник Вучић се наравно није упецао.   
      У реакцији на нове подгоричке антисрпске провокације председник Вучић је реаговао сасвим мирно и сталожено, како и приличи у оваквим ситуацијама председнику Србије када говори о проблемима у држави у коме живи један те исти народ као и у Србији. Ту нема еуфорије, ту нема мржње, ту не постоји жеља за ћеранијом победништва над братом. А шта је то председник Вучић рекао на најаве друмског разбојништва у суседној нам држави. Он је између осталог истакао следеће:“Свако угрожавање имовине СПЦ у Црног Гори би неминовно водило погоршању иначе добрих односа две земље и зато молим власти или већину у Црној Гори да не подрже предложени закон, који је на то усмерен. Добио сам анализу предложеног акта за црногорски парламент и ми ћемо и преко Венецијанске комисије покушати да замолимо да се тај акт не усвоји, пошто није добар за српски народ који има своју Цркву у Црној Гори. То није некаква Митрополија или Епархија, већ Српска православна црква у Црној Гори. Као предсједник државе који брине о положају Срба и који не жели да кваримо односе са Црном Гором, већ да градимо добре односе, имам молбу према властима или већини у Црној Гори да такав закон не усвоје. То је моја молба, нада и жеља, јер српска црква вјековима постоји на том тлу и она није заштита и уточиште само српском народу, већ и онима који се осјећају Црногорцима и припадницима других народа или националности.»  
        Оваквим мудрим, братским и одмереним одговором председник Вучић је у суштини јасно и одговорно, али и мирољубиво и непровокативно, истакао неколико ствари.
      1.    Покушао је да смири тензије које неко очевидно жели намерно да пренапумпа из Бог зна каквих разлога и Бог зна из чијих интереса.
      2.    Замолио је, што је братска мудрост а не политичка слабост, већину у Парламенту Црне Горе, да не кваре односе са Србијом, и тако показао да бусање у прса и додатно доливање уља на ватру нити је мудро, нити је братски и комшијски, а нити дипломатски корисно.
      3.    Међународној заједници је кроз спомињање Венецијанске комисије председник Србије ставио до знања да ће искористити све међународне правне могућности да се безакона отимачина имовине СПЦ правно и на међународном нивоу спречи.
      4.    Охрабрио је српски народ у Црној Гори да није сам, и да ће Србија мудро и веома тактично бринути о интересима Срба у Црној Гори не подлежући никаквој паници и брзоплетости коју многи свесно и намерно изазивају.
      5.    Богословски тачно до у милиметар али уједно и национално врло одговорно, председник Вучић питање напада на црквену имовину СПЦ у Црној Гори није ограничио на Митрополију Црногорско-приморску јер он врло добро зна да Црна Гора није само Митрополија Црногорско-приморска. Он проблем није ограничио ни само на Епархију Будимљанско-никшићку, нити једино на Епархију Милешевску или пак једну парохију Епархије Захумско-херцеговачке у Црној Гори, већ на целу СПЦ у Црној Гори. На овај начин председник Вучић је практично посебно подвукао и високо истакао да се питање напада на црквену имовину односи не на једну епархију или пак једну митрополију, већ на целу СПЦ у Црној Гори. Тиме као да је желео рећи: «Овде се битка бије за целу СПЦ у Црној Гори, за опше српске интересе, за читаво српство у братској и суседној држави, а не бије битка само за појединачне црквено-територијалне јединице или било чије парцијалне жеље и политикантске интересе.   
      Наравно, реакција прозрених и провидних црногорских властодржаца на ове одмерене, братске и мудре поруке из Београда била је веома нервозна, што је додатна потврда да су их речи председника Вучића погодиле тамо где су модерни Монтенегрини духовно најтањи – у гордо, небратољубиво и свађалачко срце. Сами властодршци из Црне Горе су се својом непримереном реакцикцијом на хришћански мудре речи председника Вучића својом злобном реакцијом одали и духовно офирали.
      Што би рекао свети пророк Давид – злоба говори сама против себе.
       
      За Поуке.орг Игуман Петар (Драгојловић)
×
×
  • Create New...