Jump to content
Милош

Светитељи и светитељство

Оцени ову тему

Recommended Posts

Када говоримо о 'лаичкој' светости онда би ту такође могли сврстати и свете монахе и монахиње, владаре, Христа ради јуродиве, мученике - велики број њих су sensu stricto били лаици јер нису припадали клиру. Међутим, овдје сам прије свега имао у виду 'обичну'светост - светост у свијету, достизање светости на најобичнији начин, просто користећи средства која Црква нуди свима као што су Свете Тајне, јер нису сви позвани да  буду јуродиви или столпници итд. 'Светиње светима...'  Но, што више размишљам, можда то што немамо више 'обичних''светитеља - људи који су свој живот посветили породичним животом, марљивим обављањем обичних послова, одгајањем дјеце, причешћивањем итд. 'светим тајнама и светим врлинама' - можда је и то дио харизме (дио дара, позива) свакодневне светости - остати 'скривен' у свијету, живјети Христов живот тајно, оно што, ако се сјећам, Павле зове 'тајни живот са Христом у Оцу'. Можда је та 'непознатост' скривеност интегрални дио те светости. Понекад ми знамо за неке од њих зато што су били родитељи великих Отаца као Моника, Августинова мајка итд. Велике Светитеље памтимо због тога што су водили Цркву у тешким временима, бранили Православље од јереси и раскола, крвљу   писали историју Цркве итд. Но постоја још хиљаде и хиљаде мушкараца, жена и дјеце који су живјели те исте истине, који су живјели Христа на један скривен начин, и њих свих се Црква сјећа у прву недељу по Духовима. Бити скривен је можда саставни дио 'обичне' светости.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сећам се да сам читао у Житијама светих од оца Јустина Поповића о пар свтитеља па не могу да се сетим како се зову, али знам отприлике по сећању о чему се ради па бих молио за помоћ да ли неко можда зна који су светитељи у питању,и наравно који датум се славе:

 

1.  Први је светитељ из Рима ја мислим, који је да ли због неког прогона или из неког другог разлог завршио у Русији. Пошто је није знао руски језик морао је из почетка да учи и наравно у Русији је после неког времена препознат као светитељ

 

2. Друго житије је о епископу који је опет напустио свој "родни крај" и настанио се у неком манастиру као обичан монах, али пошто светост не може да се сакрије због врлинског живота епископ тог места је хтео да га рукоположи за већи монашки чин не знајући да је он у ствари већ рукоположен за епикопа

 

Ето отприлике тога се сећам из тих житија, знам да је опис доста штур али ако не зна како се зову светитељи био бих захвалан. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

БЛАЖЕНА МАТРОНА АНЕМЊАСЕВСКА
(+29.јула 1936.г.)

 

003022.jpg

 

Матрјонушка се родила у сељачкој породици Бељакових, у селу Анемњасево, у Рјазањској губернији, 6/19 новембра 1864.Г. Тога дана је у Цркви спомен свете мученице Матроне, богате Римљанке, која је до смрти мучена за веру Христову у 3. веку.
У седмој години девојчица се разболела од богиња и ослепела. Но, и као таква она је радила по кући, пазила своју млађу сестрицу и једном је случајно испустила. Мајка, вративши се са пољских радова кући, уплашила се да ће јој на рукама бити још једно болесно дете. Она је жестоко истукла Матронушку. Сестрица је израсла у здраву девојчицу, а гле Матронушка од тада није могла више да хода, престала је да расте и почела венути.
Непокретна, никоме потребна сем Богу и Божијој Мајци, она је лежала у малој кошари. Раним јутром, одлазећи на пољске радове, мајка је односила ту кошару у храм и остављала је Матронушку тамо до вечери, тако да је она могла да чује све црквене молитве. Њен ум је био врло бистар и ускоро је девојчица знала напамет читав чин Богослужења, сва Јеванђеља, која су се читала у храму, Псалтир, молитве, мноштво акатиста. У храму је она такође дознала за истинску хришћанску љубав, зато што су јој се само ту обраћали љубазно, тешили је и угошћавали. Тада је она одлучила да посвети    свој    живот    хришћанској љубави, служењу људима. А чиме може некоме послужити човек који непокретно лежи у кошари? Па, најпотребнијим за свакога од нас - молитвом за наше душе, за душе наше деце скренуле са пута. И Матронушка се молила, непрестано се молила "за всех и всја".
Људи су то убрзо осетили. Поред беспомоћно лежеће девојчице они су постајали јачи и напуштали су их страхови и жалости. Један мудри мужик из њеног села, разболевши се, дошао је код Матронушке и рекао:Ето ти једнако лежиш и трпиш, вероватно си ти угодна Богу. Помоли се за мене, од болова у леђима изгубио сам сваку снагу, и доктори ми не могу помоћи. Она се помолила и тај мужик је потпуно оздравио. После тог случаја њој су почели долазити да траже олакшање у болестима и невољама, житељи суседних села и реона. Но најупечатљивија сећања о Матронушки оставио је свети Стефан (Никитин), спископ Калушки и Боровски. Ево тог сведочења:
Тридесетих година био сам бачен у концентрациони логор. Будући да сам био лекар, у логору ми је било одређено да радим у амбуланти. Већина логораша налазила се у тако тешком стању да то моје срце више није могло да подноси, те сам многе ослобађао од рада да бих им макар мало олакшао муке, а велики број оних најслабијих слао сам у болницу. И некако баш у то време, медицинска сестра која је са мном радила, такође логорашица, рече ми неком приликом. Докторе, чула сам да је против вас достављена пријава, која вас оптужује за прекомерну млакост   према логорашима, и да вам прети продужење робије од 15 година. Сестра је била озбиљна жена, добро обавештена о збивањима у логору, и ја сам се од њених речи ужаснуо. Био сам дотад осуђен на 3 године, које су се примицале крају, и већ сам бројао месеце и недеље који су ме делили од слободе, кад одједном - још 15 година! Нисам тренуо читаве ноћи, а када сам ујутру дошао на посао, медицинска сестра снуждено обори главу, видећи моје смркнуто лице. После прегледа болесника, она ми као са устезањем рече. Докторе, ја бих вам дала један мали савет, но, бојим се да ћете ми се смејати. Само реците, одговорих ја. У Пензи, у граду из којега сам родом, живи једна жена по имену Матрјонушка. Господ јој је дао особиту силу молитве и ако се за кога почне молити, за њега се увек и измоли. Њој се обраћају многи људи, а она никоме не отказује. Ето, покушајте и ви!, узбуђено ми рече сестра. Да вичем? Одавде? Па, она живи стотинама километара далеко од нас?! Ја сам и мислила да ћете ми се ви смејати, но она ће вас сигурно чути и одавде.  Ви, пак,  овако учините:  кад увече пођете у уобичајену шетњу, издвојте се мало на страну од свих, и три пута, из гласа,  што  можете јаче, викните: "Матрјонушка, помози ми, у великој сам невољи!" Она ће вас чути и помоћи ће вам. И мада ми се све то чинило помало чудно и личило ми на некакво врачање, упркос свему, исте вечери, идући у шетњу, учиних како ме научи моја помоћница. Прође дан, недеља, месец... А мене нико не зове. У администрацији логора, у међувремену, догодише се неке промене - једног сменише, други дође. Прође још пола године и наста дан мога изласка из логора. Док су ми давали документа у команди логора, замолих да ми напишу дозволу за онај град где је живела Матрјонушка, јер сам се још пре тога, онога дана када сам је призвао, заветовао да ћу је свакодневно помињати у молитвама, ако ми помогне, и да ћу по изласку из логора отићи до ње и захвалити јој се. Узимајући документа, чух да и нека друга двојица, који су такође излазили на слободу, иду у исти град камо и ја намеравах. Придружих им се и отпутовасмо заједно. Док смо ишли друмом, ја почех да их запиткујем познају ли Матрјонушку.Врло је добро знамо, њу сви знају, и у граду и у целом крају. Ми бисмо вас одвели до ње, ако вам је потребно, али ми не живимо у граду но у селу, а много смо се ужелели својих домова. Него, ви овако: кад стигнете, првога кога сретнете питајте где живи Матрјонушка и он ће вам показати! Чим стигох у Пензу, учиних тако, како ме научише моји сапутници. Прво дете које сретох, упитах за Матрјонушку и оно ми одговори: Идите овом улицом, а затим одмах иза поште скрените у попречну уличицу и тамо, у трећој кући, живи Матрјонушка! Узбуђен, дођох до куће кад хтедох да покуцам на врата, видех да су само притворена. Стојећи на прагу, разгледао сам готово празну собу, са столом у средини, на којем је лежао доста вслики сандук. Има ли кога?, упитах врло гласно. Уђи, Серјошка!, зачу се глас из сандука.Тргнух се од изненађења и неодлучно пођох према гласу. Погледавши у сандук, видех у њему сићушну жену, која је лежала, непокретна. Била је слепа, са рукама и ногама потпуно закржљалим, непокретна. Њено лице било је задивљујуће светло и благо. Поздравивши се са њом, упитах: Откуда ви знате моје име? Па. како га не бих знала, зазвонио је њен слабашан али чист глас, кад си ме ти звао и кад сам се ја за тебе Богу молила?! ето, како знам!  Седи сада, бићеш мој гост! Дуго сам седео код Матрјонушкe. Причала ми је како се у детињству разболела од некакве болести и престала да расте и да се креће. Родила се здравог вида, но када је имала две године, доби некакав осип и ослепе. Потом сам много разговарао са Матрјонушком о смислу живота, о вери, о Богу. Слушајући је, био сам поражаван мудрошћу њеног расуђивања и њене духовне прозорљивости: Када будеш стајао као епископ пред Престолом Божијим, помињи рабу Божију Матрјону! А ја тада нисам ни помишљао на епископство, нисам био чак ни свештеник. О себи је говорила да ће умрети у затвору. Седећи крај ње, схватио сам да преда мном не лежи обична болесна жена, него велики Господњи угодник. Мени се уопште није одпазило толико ми је било са њом добро и радосно, и себи сам задао обећање да ћу се ја к њој опет вратити, што је могуће пре. Али... није било тако. Матрјонушку су убрзо одвели у затвор, у Москву, где је и преминула. Дуго су се бојали да Матронушку узнемиравају - народ ју је врло волео. Но, 1935. године на колхозном сабрању су одлучили: Одстранити је као штетни елеменат. Душек са праведницом која је лежала на њему, решио је да изнесе председник сеоског савета: Како је лака! - рекао је. И твоја деца ће бити таква, - без злобе му је предсказала она. И заиста, од тог времена сва његова деца су престала да расту и била су необично малог раста. А сам он се, по молитвама Матронушке, пред смрт покајао и причестио. У Москви су страдалницу најпре сместили у Бутирску тамницу, но не за дуго, јер су је сви затвореници поштовали као свету и она је многе од њих исцелила, чак и свог иследника. Он је издејствовао њено ослобођење и сместио је у дом за престареле у близини храма Рођења Богородичиног у Владикину. По документима је познато даје она ту и умрла 29. јула 1936. године од слабости срца.
Црква је праведницу прибројала лику светих 1999.г. Блажена матушко наша Матроно, моли Бога за нас. Чуј нас када те дозивамо из пустиње свога срца.

 

ЖИТИЕ И ПОДВИГ ИСПОВЕДНИЦЫ МАТРОНЫ АНЕМНЯСЕВСКОЙ

Share this post


Link to post
Share on other sites

Možda je ovo pitanje baš baš glupo? Ali vodeći se onom nema glupih pitanja već samo glupih ljudi :D ja moram da pitam, Da li u pravoslavnoj crkvi postoje ljudi koji su svojim životom kao mirjani postali svetitelji, ne mislim na mučenike koji su ubijeni Hrista radi ili iz kraljevskih porodica, već da su živeli životom Bogougodinka, umrli, sahranjeni i da potom njihovo telo bude slučajno pronadjeno ili se nekom jave u snu?

Измењено од Martirije
naslov sređen, dotalo slovce E :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sv Andrej jurodivi, Sv Samson, Sv Simeon jurodivi. Eto nesto sto se na brzinu setih. Imaonih cijih se imena nemogu setiti ali poznajem njihova zitija.

Sv Ksenija petrogradska. Sv Jovan krondstanski.

Свети Јован Кронштатски - ако си на њега мислио, он није био мирјанин. Био је свештеник.

Иначе житија светих су препуна мирјана светитеља.

Share this post


Link to post
Share on other sites
ne mislim na mučenike koji su ubijeni Hrista radi

 

Ово сам мало превидео али има и поред мученика још мирјана који су светитељи. Е сада колико их има још а да се не зна "од тога су у гробу кључеви" што би рекао Његош. Иначе има црква празник посвећен "свим светима" којим прославља баш те непознате светитеље били мирјани, монаси или свештена лица.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...