Jump to content

Светитељи и светитељство

Оцени ову тему


Recommended Posts

  • Одговори 339
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

mnogo mi je lepa tema.   ima jedna Milica. u zivotu nisam videla bice sa toliko ljubavi, strpljenja i smirenosti. ona je uciteljica veoma posebnoj deci. deci sa posebni potrebama. ona ih naziva svoj

"Divan je Bog u svetima svojim","Ne može se sakriti grad što na gori stoji". Bog se u njima proslavlja, a ljudima služe kao uzor za ugled. Da vide i znaju mjeru usavršavanja. Da se hrabre i tješe. Kad

Cuda su potrebna da bi se odrzala vera.Svako vreme ima svoje svetitelje ,kao i male antihriste.Ti svetitelji imaju ulogu da budo "so zemlji i svetlost svetu" Od sustinske vaznosti je imati svetitelje

  • Гости
Guest Светлана

9. Јануар

 

1. Свети мученик Полиевкт. Град Мелитина јерменска много је наквашена крвљу хришћанском као и сва земља Јерменска. Но прва крв за Христа у овоме граду беше крв светог Полиевкта, просута око 259. године у време царовања Валеријанова. Беху у том граду два пријатеља официра: Неарх и Полиевкт. Неарх крштен, Полиевкт некрштен. Када изађе заповест царева о гоњењу Хришћана, Неарх се припремаше за смрт но беше у великој тузи што није успео да свога друга Полиевкта преведе у праву веру. Када Полиевкт сазна узрок туге Неархове, он обећа прећи у веру. Сутрадан исприча он Неарху свој сан; јавио му се беше сам Господ у светлости, скинуо с њега старо одело и обукао га у ново, пресјајно, и поставио га у седло крилатоме коњу. Затим Полиевкт оде у град, исцепа цареву заповест о мучењу хришћана и полупа многе идолске кипове. Би мучен и на смрт осуђен. Кад је изведен на губилиште, угледа он Неарха у гомили света и радосно му викне: "Спасавај се, драги мој друже! Сети се завета љубави међу нама утврђенога!" И Неарх свети доцније сконча као мученик за Христа у огњу. Празнични му је спомен 22. априла. 

 

Шире Житије http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih0109.htm

Наравно, ти примери су ређи да Светитељ не само да није стигао пре мучеичке смрти да прими Свето Причешће, већ ни да се крсти.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
Guest Светлана

Једноставно, не слажем се с мишљењем Митрополита Зизиуласа. Има своју логику текст, доследан је одређеној идеји. Али ја се не слажем са негирањем потребе за подвижништвом. Нити да Светитеље подвижнике треба тако олако занемарити да би се истакла вредност Причешћа. Логиком да чуда чине и иноверни и да се не може због њих неко сматрати Светим, не види се Слава Божја коју је Он пројавио у Својим светим подвижницима и чудотворцима. Превелик је подвижнички опус и дела и књига да би се одједном занемаривала жива вера у народу о свему томе. Бог чини чуда, не људи, али Он услишава молитве Светих и кроз њих се види Слава Божја. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Али, кад говоримо о појму светости, мени одмах у први план избијају речи св. Литургије: "Светиње светима". Дакле, Светиње се дају светима. Дакле, свети су сви они који се причесте. И мени је то недвосмислено јасно. Ја се слажем са митрополитом. Ко ће бити светитељ? Зашто је овај светитељ а овај други није? То је на Богу да одлучи и мислим да ми не би требало да се замарамо тиме већ једноставно да прихватимо то. Бог је тог и тог показао као светитеља. Ок. Али не би требало правити фаму око тога и неке мистерије.

Сматрам да све те приче око св. водице, моштију, разних реликвија, чуда и слично, доста одвлаче народ од Св. Причешћа (ово је моје лично мишљење, немојте ме распети). Ја не кажем да је то лоше, таман посла. Па и сам сам присуствовао чуду на Острогу, али буквално. Једноставно, прихватиш ствари. А сад да расправљамо зашто Карађорђе није светитељ или цар Душан (а постоје њихове иконе са ореолом) мислим да је узалудно.

Пример светости неког, данас многе тера у индивидуализам. Многи који још не схватају суштину и значај литургијске (конкретне) заједнице,  често се везују за Св. Оце, за личне-индивидуалне врлине, за приче о подвижништву... а сигуран сам да многи од њих немају појма ни ко су заправо били св. оци.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
Guest Светлана

Свети Оци су били подвижници. И имали су јасан моралан став.

У молитвеном канону који се чита пред Свето Причешће се моли да буде на спасење, а не на осуду.

Често Причешће да, али под условом да се живи у складу с тим. У манастиру могу се и 3-4 пута недељно причестити, али у граду није исто.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
Guest Светлана

Уосталом, да ли сте размишљали о томе да је за некога подвиг, рецимо, и да устане рано да би отишао на Литургију, иако му се спава, нпр?

Без коментара. Мислим, стварно ...  :o
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
Guest Светлана

Зашто ја у граду не могу да се причешћујем чешће? Да ли је можда препрека моја недостојност и грешност?

Буди искрен - да ли живиш животом каквим се живи у манастиру? Идеш ли у храм на молитву толико пута дневно као у манастиру? Постиш ли као у манастиру? Да ли стражиш над собом као што се труде у томе монаси? ... ?
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
Guest Светлана

Ово је тема о светитељству, а не о томе колико се често треба причешћивати (мада се и о томе може разговорати).

Текст је написан да би повезао и објаснио Светост са Светим Причешћем. Свето Причешће не чини неког Светим на некакав магијски начин. Потребан је труд у свим хришћанским врлинама.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
Guest Светлана

Шта је са онима који су се причешћивали а манастири још нису постојали???

Монаси подвижници почињу да се удаљују из града онда када је вера била државно призната и маса људи је почела да се зове Хришћанином, али не увек са потребном искреношћу и трудом. Пре тога, Хришћани су будући прогоњени, живели са потребном искреношћу и трудом.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ОК, Светлана, наравно. То су историјске чињенице настанка монаштва.

Ти хоћеш да кажеш да пре монаха, узор су били мученици?

Уф. Ја стварно то не могу тако да прихватим.

Монаси немају везе са Причешћем. То је само један вид живота на земљи који су они изабрали слободно. Као и брачни живот.

Кад се већ толико хваташ за монахе, требало би да знаш да је пре постојао азматски типик и монашки. А пошто си у Грчкој, претпостављам да си радила мало Фундулиса а и св. Симеона Солунског. Ипак су теби ближи, можеш да их читаш на грчком, више књига има.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Људи, одосмо много у ширину. Наравно да је у Хришћанству све повезано, али држимо се теме светитељства.

Ето, нека буде питање: Да ли је могуће постати светитељем и без тога да се живи у манастиру? Или је светитељство резервисано само за монахе? Делом је већ одговорено на ово питање, али хајде да проверимо шта смо научили до сада.  8)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу


×
×
  • Креирај ново...