Jump to content

Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

Оцени ову тему


Guest свештеник Иван Цветковић

Препоручена порука

  • Гости
Guest свештеник Иван Цветковић

10575452_4628423526662_35766746530633215

Господин Александар Милојков је из Београда, већ дуги низ година се активно бави теолошким питањима, један је од најбољих студената Богословског факултета у Београду, ожењен је, има две ћеркице и стални је сарадник листа Православни Мисионар. Александар ће одговарати на све нејасноће које се тичу Догматике православне Цркве. Ово је најсложенија тема, тема која говори о истинама наше вере, и сигуран сам да ће изазвати велико интересовање. Зато вас молим да овој теми не приступате острашћено, већ само са чињеницама. Брат Александар ће да уложи велику жртву да би вам одговарао на питања. Молим све да то поштују и цене. Овде смо да разговарамо у миру и аргументовано. Сваке тешке речи (јеретик, хулитељ итд...) биће санкционисане једном опоменом, а онда трајним бановањем.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже БОГ брате Алксандре,хтио сам да поставим два питања:

да ли је оваплоћени Христос имао људску ипостас,колико ја знам имао је људску природу и божанску природу,цијеле и непомијешане,али ми није јасно питање личности јер сам читао код Светог Дамаскина и оца Георгија флоровског и колико сам схватио људска личност није постојала али нисам сигуран и ово ме питање мучи већ дуже вријеме,

друго питање се тиче разлога оваплоћења Господа.Знам да запад и римокатолици уче да би се Христос оваплотио и да Адам није згријешио,то је учио Тома Аквински,али ме интересује какав је став Православља по том питању јер сам читајући нека дјела схватио да се Христос не би оваплотио да Адам није згријешио али пошто нисам сигуран волио бих да ми одговорите на то питање.

Унапријед хвала.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Бог помогао, брате. Само једна исправка: нисам отац Александар већ брат Александар.

Што се тиче првог питања, добро си констатовао. По учењу отаца 4-ог Васељенског Сабора (Халкидонски Сабор 451. године, иначе, најбројнији од свих - око 630 отаца) Господ Исус Христос је "истинити Бог" и "истинити Човек". То значи да Господ поседује потпуну божанску и потпуну људску природу. Те две природе сједињене су у једној личности - а то је личност Другог Лица Свете Тројице, односно Сина Божијег. Природе су сједињене НЕСЛИВЕНО, НЕИЗМЕНЉИВО, НЕРАЗДЕЉЕНО И НЕРАЗЛУЧНО. То значи да је свака природа и после сједињења у Личности задржала своја својства, није се помошала са оном другом. Међутим, пошто природе пројављује један и иста Личност, оне су сада и неодвојиве једна од друге.

То ти је видим јасно. Међутим, буни те како можемо казати за Господа да је "истинити човек" ако он не поседује људску личност? Тачно, Личност Исуса Христа је божанска Личност, а не људска. Но, он је ипак истинити и потпуни човек. Како је то могуће?

Прво да видимо шта је то личност? Личност (код отаца ћеш за то наћи израз ипостас) је идентитет једног бића, једног слободног и разумног бића, који је заснован на ОДНОСУ СА ДРУГОМ ЛИЧНОШЋУ. Дакле, једна личност = ниједна личност. Личност Сина је Његов идентитет заснован на односу са Личношћу Оца (кад кажемо Син, одмах тражимо одогвор: ко је Отац, мора да постоји Отац ако постоји Син и обратно). Да ли сад овај Христов однос са Оцем смета да Он буде и "истинити Човек"?

Ако погледаш Јеванђеља, видећеш да је Господ успоставио многе односе са личностима око себе. Прво са својом Мајком, затим са апостолима, јудејским народом, опште са људима, временом и природом која га је окруживала. Међутим, оно што је одређивало њега као конкретну особу, што му је давало идентитет, увек је био однос са Оцем. Сви остали односи су инкорпорирани у тај однос. Међутим однос Син - Отац је фундаменталан када је у питању идентитет Господњи. Приметићеш као се Он понашао када је неко покушавао да насрне на Његов идентитет: није ли свог великог ученика апостола Петра назвао Сатаном? "А Он окренувши се рече Петру: Иди од мене сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско." (Мт 16, 23) Видиш, Господ подређује све односе са људима и светом око себе са својим идентитетом - са личносим односом са Оцем. То му не смета да он буде "истинити човек". Заправо, то је и позив свима нама да људску личност изградимо тако што ћемо свој идентитет градити у односу са Христом (а кроз Њега са Оцем). На то нас Господ и позива: "Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик." (Лк 14, 26) Ове су речи тешке за тумачење ако се не схвате у овом контексту о којем сам ти причао. Господ нас позива да одбацимо градњу свог идентитета у односу на створено и пролазно и да се окренемо Богу. То значи да одговор на питање ко сам ја, треба да буде: син Божији. У тај благодатни сновски однос (то је идеал личности на који смо,позвани) позвани смо да укључимо и све своје ближње, да ка синови Божији и са њима градимо односе (по угледу на Христа). То, на крају, исповедамо и на светој Литургији када кажемо: Сами себе и једни друге Хрису Богу предајмо! Хоће ли нас однос са Богом, личносни идентитет зансован на односу са Богом, учинити мање људима? Не, неће. Напротив, учиниће нас истинитим, обесмрћеним људима. То је Господ својом Личношћу управо и показао.

Друго питање:

Речи да Адам није сагрешио, опет би се Христос јави, јесу речи светог Максима Исповедника. Није ми нешто познато да су ову мисао разрађивали западни теолози, напротив.

Не знам где си тачно прочитао да се Христос не би оваплотио да Адам није сагрешио? Ваљало би да то наведеш, па да видимо о чему се ради.

Ја ћу овде изнети учење светог Максима. То су, рекох, његове речи. Шта значи да је Адама сагрешио? То значи да је слободно одбацио Божији план и позив да се у заједници љубави сједини са Богом, те да тако вечно постоји. То је би Божји план. Да Адам није одбацио тај план Он би се сјединио са Логосом Божијим и постао Христос. Међутим, пошто је Адама то одбио, Бог  није одустао од свог плана, каже свети Максим. Он је тај план прилагодио новонасталој ситуацији. Христос је сада дошао у реалност једне пале и од Бога одвојене људске природе. Зато је Господ морао и да страда, да умре (јер је смрт постала реалност људске природе са њеним одвајањем од Бога).

Да Адам, пак, није одбио план Божији на почетку, Христос не би морао да страда. Међутим, сједињење створеног и нествореног би морало да се деси како би се испунила Божија воља да све постоји вечно. Зато свети Максим каже и да човек није погрешио, опет би се Христос јавио. То је, по његовим речима, "тајна Христа".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево брате Александре да видим да ли сам схватио одговор на прво питање:

Христос није имао људску личност али је имао људску природу и божанску које су биле сједињене у личности Богочовјека.Да ли сам добро разумио?

Христос уопште није имао људску личност већ само природу јер је природа универзална за сваког човјека и тако је Господ узимајући природу спасио цијели људски род,да је узео и личност једног човјека онда би једног човјека само спасио.Да ли сам добро разумио?

Западни теолози су мисао о разлогу оваплоћења развијалаи попут Руперта од Дојча,Анзелма Кентерберијског који је говорио да је Отац морао да убије Сина да би се спасио људски род-исправи ме ако гријешим,Алберта Великог и Томе Аквинског који у свом дјелу Summa Teologiae поставља питање да ли би се Син оваплотио да Адам није згријешио и онда одговара да би се оваплотио....

Ово да се не би оваплотио код нас мислим да сам прочитао у дјелу ``Нека буде светлост``од оца Серафима Роуза гдје се тумачи шестоднев и колико се сјећам,а вјероватно гријешим,отац Серафим говори да се Господ не би оваплотио.Врло је могуће да ја гријешим зато и питам ово јер нисам сигуран  dobrodosli

Link to comment
Подели на овим сајтовима

??? ????? ?????????? ?? ????? ?? ?? ??? ??????? ??????? ?? ???? ??????:??????? ???? ???? ?????? ??????? ??? ?? ???? ?????? ??????? ? ???????? ???? ?? ???? ????????? ? ???????? ???????????.?? ?? ??? ????? ??????????????? ?????? ???? ???? ?????? ??????? ??? ???? ??????? ??? ?? ??????? ??????????? ?? ?????? ??????? ? ???? ?? ?????? ????????? ??????? ?????? ?????? ?????? ???,?? ?? ???? ? ??????? ?????? ??????? ???? ?? ?????? ??????? ???? ??????.?? ?? ??? ????? ????????dobrodosli

??????? ?? ???????. ???? ??? ?????? ?? ????????: ?? ??? ??????? ???? ???? ?????? ???????, ??? ????? ?? ???? ????????? ???? ??????? ?? ?????? ????? ??????, ?????? ?? ??????? ?????? ????????. ???? ??? ??????? ???????? ????? ?? ??? ????????, ???? ??? ???? ????????? ??????? ? ?????? ?? ????? ???????. ?? ?? ?? ??????? ??????? ?????: ?? ???? ?????????, ????? ????? ???????, ??????? ? ?????? ?? ????? ? ?? ?? ?? ?????? ??? ?? ?????? ?????? ?????

??????? ??????? ?? ????? ? ??????? ?????????? ?????????? ????? ??????? ?? ?????,??????? ??????????????? ???? ?? ??????? ?? ?? ???? ????? ?? ????? ???? ?? ?? ?? ?????? ?????? ???-??????? ?? ??? ????????,??????? ??????? ? ???? ????????? ???? ? ???? ????? Summa Teologiae ???????? ?????? ?? ?? ?? ?? ??? ????????? ?? ???? ???? ????????? ? ???? ???????? ?? ?? ?? ?????????....??? ?? ?? ?? ?? ????????? ??? ??? ?????? ?? ??? ???????? ? ????? ``???? ???? ????????``?? ??? ???????? ????? ???? ?? ?????? ????????? ? ?????? ?? ??????,? ?????????? ????????,???? ??????? ?????? ?? ?? ?????? ?? ?? ?????????.???? ?? ?????? ?? ?? ???????? ???? ? ????? ??? ??? ????? ???????  :)

??? ?? ???? ??????? ??????????????? ? ?????? ???????? ?????????, ??? ??? ?? ? ?????? ?????? ??????????? ?????????. ???????? ?? ?????? ????? ?? ?? ???? ????????? ????? ??????, ???? ????????? ???????? ????????. ???????? ????? ?? ?? ????? ????? ?????????: ??? ?????? ?? ????? ?? ?????? ?? ?? ?? ?????????? ?????? ?????? ? ?????. ?? ???? ????? ??????? ????????: ?? ????? ???? ???????? ???? ???????? ?????????? ? ?? ?? ???? ????????.?? ???? ??? ????? ?????? ??????????? ????. ???????? ??? ????? ?? ???? ? ???? ?? ????. ???? ???? ? ?? ???? ??????????????, ????: ?? ???? ???? ????????, ???? ?? ?? ??????? ?????, ???? ???? ?????? ??????? ???????????. ?????? ?? ???? ???????, ???? ?????? ?? ??????? ???????? ?? ??????. ???? ?? ???????? ???? ??? ????????? ????????? ????????.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево отворих сад Суму Теологије и видјех да сте у праву Александре кад кажете за Тому Аквинског да је он учио да се Логос БОЖИЈИ не би оваплотио да гријеха није било а притом користи Бонавентуру и прву посланицу Тимотеју прва глава стих 15.

А ово за Алберта Великог,Александра Халеског,Хонорија Аугустодуненсиса је тачно да су тврдили да би се Син оваплотио и да Адам није згријешио.То налазим и код Тилхарда де Шардена.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Бог помогао, сестро.

Гностицизам је једна од највећих, слободно и највећа и најзапаженија јерес, која се појавила у II веку. Тачније, гностицизам обухвата низ појединачних јереси које су у себи имале битно заједничког. Као јеретици гностици у ранохришћанској ери били су познати: Евионити, Николаити, Керинт, Валентин, Менандрар, Маркион и други. Гностицизам потче од грчке речи "гносис", што значи знање. То је, наиме, била главна особина гностика - тврдили су да поседују некакво тајно знање, доступно само одабранима. Оно што је заједничко њиховом учењу је следеће:

- дуализам између правог бога и старозаветног Бога (Демијурга). Тврдили су да је свет створио библијски Бог, који је зао и нижи по божанству од овог правог а непознатог бога. Тај непознати прави бог нема никакве везе са створеним светом.Тог непознатог бога, по гностицима, проповедао је Христос.

- дуализам између душе и тела, између духа и материје. Издизали су значај духовног света изнад материје коју су сматрали по себи злом

- одлучујућу улогу у спасењу човека игра управо то тајно знање, гноза

- одбацивали су Христово божанство, сматрали су га обичним човеком. Хришћани су им због тога дали име Евионити, јер "евион" на јеврејском значи "сирамашан" - алудирали су на њихово сиромаштво разумом и мудрошћу

Свети оци и учитељи Црлве су много писали против гностичког учења. Најзапаженији међу њима били су свети Иринеј Лионски (његово најпознатије дело: Против Јереси) и Ориген (дела: Против Келса, О начелима).

Што се тиче савремених секти које у себи чувају нека гнистичка учења и задржавају тај гностички менталитет, оне постоје и данас. Навешћу вам једну која је активна и на нашим просторима: ОТО (Ордо Темпли Орјентис или Ред Источног Храма), чији је основач познати сатаниста Алистер Кроули. Наравно, постоје и многе дтуге. Они су склони да откривају тобожња "сакривена" или "изгубљена" "јеванђеља" или да објављују "од цркве сакривена тајна учења".

Мој савет православним хришћанима је да се клоне таквих групација јер су оне најчешће голи синкретизам свега и свачега, а највише отвореног сатанизма. И вама саветујем да обуздате своју радозналост и да евентуално бављење истраживањем ових секти радите по благослову и будним оком Цркве, односно свог свештеника или духовника.

Поздрав

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Свака част на одговору брате Александре,као и увијек  :(

Мене је интересовало следеће у вези душе:

колико ја знам Црква учи да човјек самим зачећем добија душу и постаје личност.Да ли душа има обрисе нашег тијела или она нема баш никакав облик?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

????? ???? ?? ???????? ????? ??????????,??? ? ??????  :(

???? ?? ???????????? ??????? ? ???? ????:

?????? ?? ???? ????? ??? ?? ?????? ????? ??????? ?????? ???? ? ??????? ???????.?? ?? ???? ??? ?????? ????? ?????? ??? ??? ???? ??? ??????? ??????

????? ?? ???? ??? ???????????, ????????????? ????. ????? ?????: ???? ? ????, ??????? ?? ??????????. ????? ?????? ??????? ??????? ?????, ? ???????????? ?? ????????? ???????? ?????? ???? ? ????, ????: "???? ??? ???? ?? ???, ? ???? ??? ???? ?? ??????."

??? ?? ???? ???????? ??????, ?? ?? ??????? ?????? ????????? ??????? ????? ?????? ??????, ? ?? ???? ???? ??? ??? ???? ? ????. ???? ? ???? ????? ? ????????, ??? ??? ???? ????????, ??? ?????? ???????.

????? ?? ????? ??, ?? ?? ?????? ?? ?????? ???????? :(. ?? ????? ?????, ???? ?? ????????? ??????? ?? ????. ??? ???? ???????, ??? ???? ?? ???? ??????, ??? ?? ?????? ? ????????. ?????? ?? ???? ????? ????????? ???????? ?? ????? ??????, ???????? ??? ?? ??? ??? ????? ????? ????????????? ????? ????????? ??????????? ??????, ??? ????? ? ?????? ? ???? ??????? ????? ??????. ? ?????? ?????? ?? ??? ????? ??????? ?? ?????? ????? (????). ???????, ????????? ????? ???? ?? ????? ??????? ???? ??? ???????? ????? (? ? ??? ?? ???? ??????? ??????). ????? ?? ????? ???? ???????, ? ???????? ??????? ?? ???? ?????? ???????.

? ????? ????? (????) ???????? ??????? ??????? ?? ???????? ??????:

http://www.verujem.org/pdf/kubat_nefes.pdf

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pomaže Bog, brate Aleksandre!

Imao bih jedno pitanje za Vas: šta naša Sveta Crkva konkretno uči o životu, postojanju nakon zemaljske smrti? Na mnogim mjestima sam nalazio da vjerujemo da je duša ljudska besmrtna po blagodati(ne i po prirodi), te da, nakon razdvajanja od tijela ide na Sud Božiji.

Međutim, u zadnje vrijeme, pročitah da postoji i mišljene da duša ''čeka'' Dan vaskrsenja, i da tek tada odlazi na Sud?

U kontextu ovog poslednjeg, obraćanje i poštovanje Svetitelja  se sagledava  eshatološki, iz perskktive Carstva Božijeg.

?!

Hvala Vam!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Иначе, кад смо већ код гностицизма питање овог шароликог покрета као и гностичких и апокрифних                          јеванђеља захтева посебну тему па ћемо и о томе кад дође време...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

?????, ??? ??? ??? ??? ??????????? ?????? ???? ????????? ??????? ??? ? ?????????? ? ??????????                          ????????? ??????? ??????? ???? ?? ???? ? ? ???? ??? ???? ?????...

ma znate vi o?e što se ja sada tek zabrinuh , ajd jeretik i progutah nekako, al brate da sam gnostic??!!!neka njih al što dalje od mene :)
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Иван Ц.,
      Пише: ђакон Павле Љешковић, професор Цетињске богословије         Када је официјелни спикер прозвао њено име, као учесника финала у узрасту млађих пионира, најприје је добро везала свој појас на кимону. Затим се пробила кроз групу, од ње старијих и крупнијих, такмичара и врло брзо нашла на татамију. Преко пута себе је имала такмичарку истих година и приближне висине. Када је судија означио почетак борбе, одмах је кренула агресивно, покушавајући да баци на татами противницу, која се цијело вријеме од ње измицала, избјегавајући директну борбу. Међутим, на Маријино изненађење, судије су упорно одбијале да њеној противници додијеле казнене поене, који се иначе суде за неактивност. Како се меч приближавао крају, Марија је била све активнија, а  друга дјевојчица се упорно склањала, на очиглед нијемих судија. При самом крају меча, дјевојчица је коначно покушала један захват од којег се Марија рутински склонила, паднувши на стомак. Међутим, на изненађење свих који су посматрали финални меч, судије су за дјевојчицу досудиле "вазари", тј. највриједнији поен у џудоу после ипона. Марија је знала да су узалудни протести њеног тренера за записничким столом, гнијев њеног оца који је са трибина отрчао на терен код судије, баш као и негодовање њених другарица и другова из клуба. Чекајући проглашење побједника и додјелу сребрне медаље, док је покушавала да заустави сузе које су све више навирале из њених крупних, тамних очију, крајичком ока је тражила човјека у мантији којег је примијетила прије почетка меча, како сједи на трибини и посматра борбе. Он се, тог суботњег дана, у цетињском спортском центру нашао сасвим случајно. Наиме, тога дана су биле задушнице. Након литургије и помена у цркви светог Ђорђа на Ћипуру, пошао је на своје редовне обавезе у богословији. Након завршетка часова, одлучио је да прошета кроз град. Пролазећи поред спортског центра, по клупским тренеркама такмичара, схватио је да је у току џудо турнир за млађе узрасте. Ушао је у салу, својим присуством изазвавши различите реакције. Нека дјеца су се од њега склањала, док су га друга поздрављала са "Помаже Бог" или "Добар дан". Група дјечака, у тренеркама истог клуба пролазећи поред њега, је застала, да би се потом сваки од њих побожно прекрстио. Међутим, убрзо су га сви у сали прихватили. Двије дјевојчице, које нису могле имати више од шест година, су га понудиле воћем и сокићима. Прва борба коју је гледао је била Маријина. Када је, након проглашења побједника, кренула према трибини, из неких разлога је знао да иде право код њега. Помјерио се, оставивши јој мјесто, како би сјела поред њега. Одмах је почела да му објашњава како је имала неправједно суђење у финалу. Изненадила се кад је схватила да он однекуд познаје џудо правила. Рекла му је да се овим спортом бави од пете године. Била је на много турнира, освојивши на десетине медаља. Сусретала се и са сличним неправдама, наступајући у различитим мјестима - Београду, Скопљу, Бањалуци, Сарајеву... Имена градова су различита, само је неправда увијек иста. Раније је слушала приче како се некад фаворизују  дјеца која не долазе на такмичења у скромним минибусима, већ у скупим аутомобилима својих родитеља. Дјеца која не спавају као и други такмичари у јефтиним хостелима, већ у луксузним хотелима. Присјетила се и кад су им у Мостару у задњем моменту отказали смјештај. Спавала је тада у сали, на струњачи прекривена јакном њеног оца. Као још мања је ишла на вјеронауку при парохијској цркви. Од вјероучитеља је чула да ће истинска правда бити само у Царству Божијем. Међутим, њу  брине овај свијет и овоземаљска царства. Будући да кад  одрасте намјерава да се и даље бави џудоом, занима је да ли ће се и тада сусретати са неправдом? Хоће ли  се и тада занемаривати таленат, рад и одрицање, а фаворизовати неке друге ствари?   Након читаве бујице Маријиних питања и проливених суза, човјек у мантији је схватио једину праву ману бављења мале дјеце спортом.Та мана се састоји у чињеници да се преко спорта дјеца понекад могу сусрести са тамнијом страном овоземаљског живота и неправдом, тако карактеристичном за овај пролазни свијет.   Умјесто одговора, Марија је добила осмјех, загрљај и малу пластифицирану икону св. Петра Цетињског. Јер за неке истине овог земног живота је боље да дјеци,баш као и појединим одраслим људима, ипак, остану неизречене...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пише: ђакон Павле Љешковић, професор Цетињске богословије
      Ђакон Павле ЉешковићКада је официјелни спикер прозвао њено име , као учесника финала у узрасту млађих пионира, најприје је добро везала свој појас на кимону. Затим се пробила кроз групу, од ње старијих и крупнијих, такмичара и врло брзо нашла на татамију. Преко пута себе је имала такмичарку истих година и приближне висине.
      Када је судија означио почетак борбе, одмах је кренула агресивно, покушавајући да баци на татами противницу, која се цијело вријеме од ње измицала, избјегавајући директну борбу. Међутим, на Маријино изненађење, судије су упорно одбијале да њеној противници додијеле казнене поене, који се иначе суде за неактивност.
      Како се меч приближавао крају, Марија је била све активнија, а друга дјевојчица се упорно склањала, на очиглед нијемих судија. При самом крају меча, дјевојчица је коначно покушала један захват од којег се Марија рутински склонила, паднувши на стомак. Међутим, на изненађење свих који су посматрали финални меч, судије су за дјевојчицу досудиле “вазари”, тј. највриједнији поен у џудоу после ипона.
      Марија је знала да су узалудни протести њеног тренера за записничким столом, гнијев њеног оца који је са трибина отрчао на терен код судије, баш као и негодовање њених другарица и другова из клуба.Чекајући проглашење побједника и додјелу сребрне медаље, док је покушавала да заустави сузе које су све више навирале из њених крупних, тамних очију, крајичком ока је тражила човјека у мантији којег је примијетила прије почетка меча, како сједи на трибини и посматра борбе.
      Dzudo
      Он се, тог суботњег дана, у цетињском спортском центру нашао сасвим случајно. Наиме, тога дана су биле задушнице. Након литургије и помена у цркви светог Ђорђа на Ћипуру, пошао је на своје редовне обавезе у богословији. Након завршетка часова, одлучио је да прошета кроз град. Пролазећи поред спортског центра, по клупским тренеркама такмичара, схватио је да је у току џудо турнир за млађе узрасте. Ушао је у салу, својим присуством изазвавши различите реакције. Нека дјеца су се од њега склањала, док су га друга поздрављала са “Помаже Бог” или “Добар дан”.
      Група дјечака, у тренеркама истог клуба пролазећи поред њега, је застала, да би се потом сваки од њих побожно прекрстио. Међутим, убрзо су га сви у сали прихватили. Двије дјевојчице, које нису могле имати више од шест година, су га понудиле воћем и сокићима. Прва борба коју је гледао је била Маријина. Када је, након проглашења побједника, кренула према трибини, из неких разлога је знао да иде право код њега. Помјерио се, оставивши јој мјесто, како би сјела поред њега. Одмах је почела да му објашњава како је имала неправједно суђење у финалу. Изненадила се кад је схватила да он однекуд познаје џудо правила. Рекла му је да се овим спортом бави од пете године. Била је на много турнира, освојивши на десетине медаља. Сусретала се и са сличним неправдама, наступајући у различитим мјестима – Београду, Скопљу, Бањалуци, Сарајеву…
      Judo
      Имена градова су различита, само је неправда увијек иста. Раније је слушала приче како се некад фаворизују дјеца која не долазе на такмичења у скромним минибусима, већ у скупим аутомобилима својих родитеља. Дјеца која не спавају као и други такмичари у јефтиним хостелима, већ у луксузним хотелима. Присјетила се и кад су им у Мостару у задњем моменту отказали смјештај. Спавала је тада у сали, на струњачи прекривена јакном њеног оца Као још мања је ишла на вјеронауку при парохијској цркви. Од вјероучитеља је чула да ће истинска правда бити само у Царству Божијем. Међутим, њу брине овај свијет и овоземаљска царства. Будући да кад одрасте намјерава да се и даље бави џудоом, занима је да ли ће се и тада сусретати са неправдом? Хоће ли се и тада занемаривати таленат, рад и одрицање, а фаворизовати неке друге ствари?
      Након читаве бујице Маријиних питања и проливених суза, човјек у мантији је схватио једину праву ману бављења мале дјеце спортом.Та мана се састоји у чињеници да се преко спорта дјеца понекад могу сусрести са тамнијом страном овоземаљског живота и неправдом, тако карактеристичном за овај пролазни свијет.
      Умјесто одговора, Марија је добила осмјех, загрљај и малу пластифицирану икону св. Петра Цетињског. Јер за неке истине овог земног живота је боље да дјеци, баш као и појединим одраслим људима, ипак, остану неизречене…
      Маријина питања • Радио ~ Светигора ~
      SVETIGORA.COM Пише: ђакон Павле Љешковић, професор Цетињске богословије  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Дана 21. октобра 2021. године одржан је разговор у онлајн формату Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила са делегатима Деветог међународног фестивала „Вера и реч“ – „Црква у свету који се мења: изазови и поуке дигитализације“. Током разговора Предстојатељ Руске Цркве одговарао је на питања учесника.

       
      Једно од питања Његовој Светости поставио је ђакон Михаил Степанков, руководилац Одељења за црквене односе са друштвом и медијима Епархије јекатеринодарско-кубанске.
      „На отварању конференције „Светско Православље: првенство и соборност у светлу православног учења“ рекли сте да Цариградска Патријаршија заправо следи модел обнављања раскола из 1054. године. Ако је то заиста тако, ако је то заиста њихов циљ, до чега ће доћи? Шта нас чека?“, обратио се о. Михаил Његовој Светости.
      „То не може бити циљ Цариградске Патријаршије. Она, наравно, не тежи расколу, није њен циљ да уништи јединство Православља. Али, тежња да утврди своје првенство не као први међу једнакима, већ као први без једнаких – онако како се сада изјашњава Цариград – наравно, носи у себи потпуно одређени страшни метак, бацил уништавања црквеног јединства“, одговорио је Његова Светост Патријарх Кирил.
      У том смислу поглавар Руске Православне Цркве непрестано подсећа на оно што се догодило 1054. године: „Римски епископ је настојао да прошири своју директну јурисдикцију на целу Васељенску Цркву. Али, чекајте, а шта се сада дешава? Данас Цариградски Патријарх, тумачећи своје првенство на нов начин, изјављује да је то првенство без једнаких, да је то његово Богом одређено место, које претпоставља вршење власти према свим осталим Помесним Православним Црквама. Дакле, то је исти став, који је довео до поделе 1054. године!“
      „Онда се поставља питање: када је ова доктрина настала у Цариграду? Ми се не сећамо ове доктрине још пре 30 година. Могло би се расправљати на конференцијама да то представља само теоријски дискурс, али то није само теоријски дискурс. То су практични поступци Цариграда повезани, пре свега, са Украјином. Цариград је упао у канонски простор друге Православне Цркве. Штавише, он је незакониту расколничку заједницу, која је настала на тој територији, овластио и потчинио себи. Предузимајући ове саблазне и заиста необјашњиве поступке са становишта историјске стварности, зар Цариград није схватио да ће они довести до поделе?“, упитао је поглавар Руске Православне Цркве.
      Према речима Његове Светости, када би се озаконило оно што је Цариград урадио, то би значило да „признајемо источног Папу“. „Ако останемо православни, признајемо да Православном Црквом управља саборност, да у Православној Цркви постоји први међу једнакима, а да тај први има веома ограничену функцију, која ни на који начин није повезана са управљањем Помесним Православним Црквама, већ да је она чисто представничка – он је први приликом богослужења. Ми смо се чак сложили да на заједничким православним заседањима не треба бирати предстојатеља, већ да то буде цариградски Патријарх, иако смо у почетку инсистирали да га треба бирати“, рекао је Патријарх Кирил.
      Руска Православна Црква „увек је ишла путем стварања пријатне атмосфере за свеправославни дијалог“, нагласио је Његова Светост. „Зато смо одустали од захтева да се бира предстојатељ, сложили смо се – нека буде Цариград. Али то не значи да смо се сложили с тим да цариградски Патријарх има посебна овлашћења, која се разликују од других Патријарха, посебно она која се тичу читавог светског Православља“, резимирао је Предстојатељ.
       
      Извор: Сектор за информисање ОСЦП-а
    • Од Caњaлицa,
      Имам неколико недоумица у вези са литургијом с обзиром на то да ми је православље ново и још увек не у потпуности познато. Нажалост не успех да пронађем одговоре на интернету, па би ми значило да ми неко разјасни пар ствари. 
      1. Када и да ли током литургије из цркве излазе верници који не желе ( тј не могу) да се причесте?  Да ли само стоје са стране док причест траје? 
      2. Када се на литургији пале свеће? 
      3. Када се исповеда свештенику? Да ли то иде непосредно пред литургију? Да л исе долази дан раније? Уопште ако ми можете објаснити како то функционише. 
      Извините на баналности питања и значило би ми да ми што детаљније објасните сам процес како изгледа у пракси. Хвала унапред! 
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом објављивања текста Poštuju se zakonom zaštićeni podaci у дневном листу Danas од 28. априла 2020. године, доносимо интегрални одговор Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја на питања новинарке Danas-a Јелене Тасић.     Госпођи Јелени Тасић Новинарки листа Danas Београд   Предмет: Одговори на питања од 26. априла 2020.   Уважена госпођо Тасић,   У вези са Вашим електронским писмом од 26. априла текуће године, обавештавам Вас да на Ваша прва три питања не могу да одговорим јер она нарушавају законом заштићене податке о личности, а истовремено угрожавају људско достојанство лицâ за која се интересујете.   На Ваша последња два питања ћу радо одговорити.   *Kako komentarišete kritike na Vaše izjave i stav u Vaskršnjoj poslanici Sabora SPC da vernici, uz poštovanje propisanih mera, treba redovno i aktivno da posećuju hramove tokom praznika – da li je to na bilo koji način uticalo da tok pandemije u Srbiji i zdravstvenu situaciju u Crkvi?   Као и увек до сада, на сваки позив Цркве и њених епископа, са једне стране стижу критике, а са друге похвале и благодарност за исказан став. Тако је и у овом случају. О изреченим ставовима и држању читаве наше Цркве у датим околностима и утицају на ток епидемије у Србији могу да говорим искључиво из сопственог искуства и ситуације у Епархији бачкој. Наш позив свештенству и верницима да се усрдније моле Богу, да примењују све мере заштите које је прописала Влада Србије и да искористе могућност да ван забране кретања дођу у свете храмове, који су све време били отворени, а и сада су, очигледно су уродили плодом јер је према свим званичним показатељима на подручју Војводине у току трајања епидемије био најмањи број заражених вирусом корона. Закључак је јасан: света Литургија и свето Причешће, уз поштовање мерâ заштите, није била нити може бити узрок ширења епидемије.     *Da li će pandemija odložiti redovno majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora?   Највероватније је да хоће све док се не стекну сви услови потребни за сазивање Светог Архијерејског Сабора, од којих су најважнији престанак епидемије, отварање међудржавних граница и могућност путовања.   Са поштовањем и најбољим жељама   Епископ бачки   Иринеј     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...