Jump to content
Sign in to follow this  
gloria west

Активности ВДС

Recommended Posts

Посета Прихватилишту за одрасла и стара лица

6. Септембар 2016 - 13:07
Посета Прихватилишту за одрасла и стара лица
Посета Прихватилишту за одрасла и стара лица
Посета Прихватилишту за одрасла и стара лица
Посета Прихватилишту за одрасла и стара лица

Живот је непредвидљив и дешава се да у одређеном тренутку неком „потону све лађе“, „сруше се сви мостови“ и да се нађе без игде ичега на улици. Мука је велика а мало врата на која такав човек може закуцати. У Верском добротворном старатељству и Црквеној кухињи то добро знају и труде се да таквим људима који дођу у ВДС помогну онолико колико могу.

Професионално то ради Прихватилиште за одрасла и стара лица, установа социјалне заштите Града Београда са којом Верско добротворно старатељство има изузетно добру сарадњу, са управником Првославом Николићем и његовим срадницима. Често заједно траже решење за неки конкретан случај а волонтери Милосрдне секције редовно посећују Прихватилиште у Кумодрашкој и традиционално долазе за Божић и Васкрс.

Корисници Прихватилишта радо прихватају ове посете. Тако је било и у недељу, 4. септембра 2016. године, када су после свете Литургије волонтери Милосрдне секције ВДС-а чији се активности одвијају по благослову јереја Владимира Марковића секретара дошли у Прихватилиште. У посету су донели воће, грожђе и банане и „Православље“. Гђа Маријана, стручни сарадник, је љубазно примила волонтере и разговарала о начину живота корисника у Прихватилишту и о раду са њима. Тренутно је у Прихватилишту знатно више корисника него што је предвиђено, има их 145 а расположива су 104 кревета. Таква ситуација је раније била карактеристична за зиму кад су ниске температуре а „живот на улици“ због хладноће много тежи него лети. Али због све сложенијих проблема и великог прилив а малог одлива људи којима је Прихватилиште једино решење број његових корисника стално расте тако да су планови за проширење Прихватилишта врло актуелни.

-Ми у Прихватилишту све примамо, рекла је гђа Маријана, и сваки корисник је подједанако важан. Боримо се, трудимо се да им максимално изађемо у сусрет. Много је више него раније болесних који не могу без лекарске подршке. Улица узима свој данак. Корисници или немају фамилију или она није за њих заинтересована.

На коментар волонтера да је посао запослених у Прихватилишту изузетно осетљив и тежак и да се кроз сарадњу преко Црквене кухиње види како се запослени у Прихватилиштву веома заузимају за своје кориснике и за решавање њихових проблема госпођа Маријана је одговорила: -Овај посао не може да ради свако. Да би га радили морате га волети и немати предрасуде. Морате имати пуно љубави и велико стрпљење да разумете ове људе и да их подржите. Они то препознају и умеју да цене што видимо по повратним реакцијама. Овде смо као једна велика породица. То не значи да нема никаквих проблема, поготово имајући у виду услове али као у свакој породици они се уз добру вољу решавају. Кад је потребно врло су солидарни као што  је било приликом велике зиме 2012. године кад се број људи који су због изузетно ниских температура потражили уточиште у Прихватилиштву драматично повећао.

У Прихватилишту има и младих. Један двадесетогодишњак, који је завршио Основну школу „Народни херој Душко Дугалић“ за децу са сметњама у менталном развоју је седам месеци живео на улици и у Прихватилишту је нашао уточиште. Живот на улици је на њега оставио дубок траг и он је више пута понављао: -Седам месеци нико ме није погледао, људи нису знали за мене. Туга преголема. Младић није рекао ни да је био гладан, ни да је био жедан, ни да му је било хладно ни да није имао где да спава. Њега је највише болело што нико није марио за њега, што нико није примећивао да је беспомоћан и да му све то треба. То је била туга преголема.

Да би се сачували од овог духовног „слепила“ и препознали тугу и немоћ ближњег не могу нам помоћи савремена средства комуникације ни најсавременија електроника на коју се све више навикавамо. Њихов домет је другачији. Само Господ који је отворио очи слепом од рођења може и нама дати духовни вид. Али да би ми чули Његов глас потребно је да покајањем очистимо наше срце од греховне таме и испуњавањем Његових заповести покажемо нашу љубав према Њему (Јн.14,21).

Извор: ВДС

Share this post


Link to post
Share on other sites

ВДС: Пример милосрђа и љубави

9. Мај 2017 - 9:05

sta60039-730x410.jpg sta60040-e1494243854833-768x1024.jpg

У славу Господа и у част Светог великомученика и победоносца Георгија, јеромонах  Мојсије Сарић настојатељ манастира Четрдесет мученика севастијских у селу Гај код Ковина, други пут ове године, послао je знатну количину намирница као помоћ Црквеној кухињи. Верско добротоворно старатељство захваљује оцу Мојсију на пажњи и љубави: -Отац Мојсије сваки пут изнова својим примером сведочи јеванђељске врлине које треба и нас да красе и учи нас ревности у вери кроз дела милосрђа и љубави.

Извор: ВДС

Share this post


Link to post
Share on other sites

dominvalida182112018.jpg

 

 

Често смо забринути због поскупљења вртића, бензина и много тога... Али постоје особе које на све то кажу: „Па, па шта ако је све то поскупело. Зашто кукати око таквих ствари и повијати због тога леђа. Треба видети како изгледа кад не можеш сам да једеш, сам да устанеш, ходаш, одржаваш хигијену, обављаш физиолошке потребе. Треба то да видиш... како да носиш такав крст“, као да поручује свима Антонија Михајловић са којом су волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства разговарали 21. јануара 2018. године приликом посете Дому за одрасла инвалидна лица у Земуну.

У недељу по Богојављењу, пре ове посете волонтери су били на светој Литургији у параклису Светог првомученика и архиђакона Стефана у КБЦ „Бежанијска коса“ а потом посетили Дом за одрасла инвалидна лица. На Литургији којом је началствовао јереј Лазар Војводић, духовник КБЦ „Бежанијска коса“, било је поред болесника и станара Дома и пуно породица са малом децом која су чистотом и непосредношћу на свој дечји начин учествовала на литургијском сабрању по  речи Спаситељевој „Пустите децу нека долазе Мени, и не браните им, јер је таквих Царство Божје“ (Мк10,14).

Волонтерима се придружио један млади брачни пар са две ћеркице, који је био на Литургији а заинтересовао се за активности ВДС-а и Милосрдне секције. Девојчице су улепшале сусрете са станарима Дома а старија девојчица је све освојила отпевавши течно на црквенословенском тропар Светом Георгију и песмицу „Моја бака јаја шара и са коком разговара“.

Посета Дому инвалида као да није била посета инвалидима, особама с великим телесним ограничењима него посета песницима и сликарима. У дневном боравку смо прво присуствовали партији шаха коју су играли Рајко и Зоран а  пратио и навијао Душко. Душко Босанчић из Зрењанина је песник и пожелео је да нам покаже своје песме. Сам је отишао, одвезао се колицима до собе и донео књигу својих песама коју је поклонио Милосрдној секцији. Пријатно изненађени волонтери су с задовољством прочитали неколико песама, међу којима и песму „Молитва“.

Ој, човече праведниче
Један Божји службениче.
Ако мислиш Божји бити
Чини добро за живота:
Поштуј брата старијега,
И тебе ће млађи твоји.
У добру се не понеси
У злу се не понизи.
Јер,  човече праведниче
Кад човека смрт снађе
Ништа собом не понесе
До скрштене беле руке
И праведна дела своја.

Наша стара познаница Антонија Михајловић, која је била на Литургији нас је упознала са својим „кумчетом“ Катарином којој је била крсна кума. У припреми да се обави њено крштење учествовао је волонтер Филип Николић студент Богословског факултета и чест посетилац Дома инвалида. Антонија  болује од мултипле склерозе од тринаесте године. Говорила је да су узроци инвалидитета различити, да свако обољење има и „своју психологију“ и да се све људске особине, оно најгоре и најбоље у човеку,  кроз болест испоље у потпуности. Рекла је да је у Дому изузетно лепо прослављена Православна Нова година, да је музика свирала од 19,30 до 4 сата ујутр, „да је било лепо, па је човеку  жао кад то лепо прође“. Антонија воли цвеће и прошле године је садила цвеће и лале. Њој је веома жао што здрави људи нису свесни шта имају и што то не умеју довољно да цене. А о храбрости и смирењу с којим носи свој крст пуно говоре ове Антонијине речи које је једном записала „Живим јер волим да живим, не умем другачије“

Благост и радост зраче не само на сликама него и у срцу, осмеху и говору сликара Радослава Рада Радуловића кога смо посетили у његовој соби. У сусрету са Радославом као да се питамо ко је кога дошао да посети, обрдадује и охрабри. Он је осетио да у ношењу животног крста, који је понео у раној младости, није сам и искусио „како те Господ мудро води кроз све ове ситуације у срећу и радост вечну“. И да мало треба да људи дођу до тога, Господ куца на свака врата. Само да би чули тај глас треба се потрудити, треба се ослободити жудње према пролазном јер како сејемо тако ћемо жњети. Радослав је и у детињству волео да црта а кад је настрадао, постепено и упорно је на радним терапијама почео да учи да слика. Сад слика устима, љубав га „нагони да ради, да се труди, да успева у томе све више и више“. Каже да се много трудио да све научи, да подражава старе мајсторе и кроз тај велики труд и напор осетио је да је „Развио вољу и моћ запажања“. Његове слике су доказ тог умећа а његова животна прича потврда оцене једног посетиоца Дома: „Овде људи сведоче Бога“.

Извор: ВДС


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites
Летовање вишедетних породица у организацији ВДС АЕМ
 
Летовање вишедетних породица у организацији ВДС АЕМ

Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, Верско Добротворно Старатељство Архиепископије београдско-карловачке и ове године организовало је летовање за вишедетне српске породице у Грчкој. По пети пут ВДС се прихватио овог дивног подухвата који је благословио и Високопреосвећени Митрополит Китруса, Катеринија и Платамоне г. Георгије, те су бројна деца из седам вишедетних породица у пратњи службеница ВДС-а, провела десет незаборавних дана у Грчкој. Следи извештај који нам је доставио г. Небојиша Мишевић, службеник ВДС АЕМ.

*

Као и ранијих година вођа пута је био ђакон Бранислав Јоцић. Полазак је био заказан за 28. јул у 21 час и 30 минута испред зграде Српске Патријаршије.

Током пута придружиле су се две породице у Врчину и Баточини и тако у пуном саставу наставили путовање. Након дужих задржавања на граничним прелазима експедиција је на одредишно место у месту Зворонос стигла у преподневним сатима. Као и претходних година дочекали су нас љубазни домаћини и државна застава Србије која се вијорила поред грчке и светогорске заставе изнад улазних врата у одмаралиште. На летовање је отпутовало 57 путника и два возача.

Након смештања породица по собама уследио је кратак одмор, а затим и ручак. После ручка отишли смо на плажу Паралија где смо у чарима мора уживали све до вечере. Након вечере уследио је одмор.

Други дан је био резервисан за плажу па смо ток дана пре подне посетили плажу Паралија, а поподне плажу Олимпик Бич. У вечерњим сатима присуствовали смо „Уметничкој вечери“ у организацији најмлађих путника. Имали смо прилику да присуствујемо краткој представи о пријатељству, рецитацијама и песмама са родољубивом тематиком.

Првог дана августа били смо у посети манастиру Св. Атанасија Великог. Љубазне монахиње су нас послужиле ратлуком  и колачима, а затим су нам испричале све о настанку манастира и колико су поносне што је посвећен баш Св. Атанасију који је велики заштитник православља. Њихове речи су нарочито биле упућене деци. Саветовале су их да пажљиво бирају на кога ће да се угледају и да херојима треба да сматрају светитеље јер они и јесу истински хероји. Затим су нам говориле о икони Мајке Божије Брзопомоћнице коју смо с радошћу целивали и која је заправо копија оригиналне иконе из манастира Дохијар. Настала је с благословом овог светогорског братства и већ је, по сведочанству верника, многе молитве брзо услишила.

Поневши са собом позитивне духовне утиске, кренули смо даље ка манастиру Успења Пресвете Богородице МАКРИРАХИ. Најпре смо целивали чудотворну икону која је такође посвећена овом великом празнику и која је сама одредила где ће се градити манастир. По првобитном плану, изградња манастира је требала да започне на брду, али икона је трократно указала на место које је мало ниже од предвиђеног. Премда је нико није дирао, изутра су икону редовно налазили на овом месту и трећег јутра су схватили да је воља Мајке Божије да манастир буде изграђен баш ту. Након што су нас упознале са историјатом манастира и чудотворне иконе, монахиње су нам показале извор свете целебне воде и дале по пар бочица за сваку породицу како бисмо захватили воду и понели је са собом. На крају, послужиле су нас соком и колачима.

Истог дана увече обрадовала нас је посета о. Владимира који се враћао са Свете Горе у Србију. Сутрадан, на празник Св. пророка Илије, служио је Св. Литургију у цркви Св. Софије, Вере, Наде и Љубави уз саслуживање ђакона Бранислава, чтецирање дечака Петра и Павла и појање наших мајки. Након причешћивања присутних, о Владимир је одржао пригодно празнично слово у којем је изнео поуку, али и охрабрење за наше вишедетне породице да истрају у свом подвигу. На крају Св. Литургије даровао је свима по иконицу Пресвете Богородице Млекопитатељнице. После доручка поздравио се са свима и наставио свој пут ка Србији, а ми смо отишли у шетњу по парковима града Катеринија где смо имали прилику да посетимо и мини зоолошки врт. Осле тога уследила је и шетња кроз центар града где су породице могле да се упознају са богатом понудом различитих роба у трговинским радњама.

Наредног дана посетили смо Природњачки музеј где нас је дочекала кустос музеја Г-ђа Темис. Музеј је веома интересантно осмишљен и деца су нарочито пажљиво слушала кустоса и ђакона Бранислава док су износили богате описе планине Олимп. Радознало су разгледала фотографије пејсажа и биљних и животињских врста које настањују ову планину. Искористила су и могућност да чују звуке разних врста птица које се гнезде на Олимпу. Наравно, музеј је био извор сазнања за све нас. Погледали смо и 3D филм о овој јединственој планини крај Егејског мора.

Затим смо посетили манастир Светог Дионисија Олимпског. Поклонили смо се светим иконама у цркви и отпевали пар песама у похвалу Пресветој Богородици. Целивали смо честице моштију Св. Дионисија Олимпског, Св. Григорија Богослова, Св. апостола Луке, Св. вмч. Георгија, Св. вмч. Прокопија, Св. Јована Златоустог и још многих светих у моштима богатој манастирској ризници.

Истог дана смо посетили и Наутички музеј у месту Литохоро, кроз који нас је провео искусни водич Атанасиос Кокранис и искористио прилику да нам покаже како се плете морски чвор, како се одређивала позиција брода на мору помоћу звезда и упознао са најзинимљивијим детаљима из историје поморства у регији.

Увече смо ишли у шетњу по Паралији.

Свету Недељу започели смо молитвено у Цркви Светог Христофора у месту Катерини присуством на Светом Литургији коју је служио свештеник Анастасије, а саслуживао му је ђакон Бранислав Јоцић. Служба је била претежно на грчком језику. Сама црква по свом облику подсећа на базилику и иконостас још увек није уграђен тако да је олтар са монументалним Распећем Христовим био сасвим отворен и некако веома близу свакоме од верних што је остављало јак утисак на све нас, баш као и лепо грчко појање. Након причешћивања, о. Анастасије је одржао беседу у којој је посебно поменуо нас Србе и срдачно поздравио. По завршетку Св. Литургије и послужења у парохијском дому позвао нас је да целивамо мошти Св. Христофора и Св. Христине и даровао нам по икону Св. Христофора.

Истог дана смо обележили рођендан девојчице Марије Стреларац која нас је све позвала на своје славље.

Наредног дана смо обишли плаже Скотина и Коринос. Велики таласи су у извесној мери пореметили уживање у води јер су најмлађи морали да изађу на обалу и своју игру наставе у песку.

Следећег дана смо посетили манастир Светог Јефрема Сирина који се налази у брдима недалеко од Катеринија. Свештена атмосфера, присуство моштију Св. Јефрема Сирина и Св. Вмч. Екатерине које смо целивали, љубазност монахиња, лепота архитектуре, предивно уређене баште, уредност као траг вредних руку на сваком кораку... и уопште све што се овде могло сагледати остављало је дубок утисак на посетиоце. Заиста није изненађујуће што саме монахиње за ово свето место кажу да је "парче неба на земљи". У оквиру манастира налази се и капела Св. Ирине Хрисоваланту где смо целивали чудотворну икону Св. Луке Кримског која је проплакала за (у) време немира на Криму. Видели смо и крстоницу поред цркве у којој је крштен велики број српске деце која су избегла током рата у Босни. Монахиње су нас најпре послужиле својим домаћим слатким од кивија, а касније су нам упутиле пар речи о самом манастиру и о животу Св. Ирине Хрисоваланту и напоменуле да су сведоци многих чуда Св. Јефрема Сирина. Нисмо се могли отети жељи да отпевамо пар песама из богате песничке ризнице нашег Св. владике Николаја. На крају посете свака породица је добила на дар од сестринства по икону Св. Јефрема Сирина и по 2 тегле манастирских кухињских производа (џем, слатко, компот...).

Поподне смо посетили и плажу у месту Неи Пори где су сва деца, овог пута, уживала у таласима и где смо се са морским чарима опростили до неког наредног дружења. По повратку са плаже уследило је паковање кофера за повратак у Србију.

Дана 7. августа, после доручка, поздравили смо се са нашим драгим домаћинима Г-ђом Катерином и Г-ђом Мартом и кренули својим домовима у Србију.

У Баточини смо се поздравили са породицом Томовић, а у Врчину са Јовановићима.

У вечерњим сатима смо стигли у Београд и испред зграде Верског добротворног старатељства смо се поздравили и упутили својим домовима.

 

Небојиша Мишевић,

Службеник ВДС-а

Извор: Верско Добротворно Старатељство АЕМ

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...