Jump to content
Grizzly Adams

У шта смо претворили хришћанство?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Уф, ко ће са свим овим књишким православцима изаћи на крај...

 

Звоно је у праву. Али у праву су и владике које говоре о Небеској Србији и о Косову као заветној српској светињи.

Места на земљи могу бити освећена, могу бити и обесвећена. Косово је освећено великом жртвом и подвигом, не савремених Срба него неких старих претходних. Бојим се да савремени Срби могу само да обесвете ту светињу.

 

Истина је такође и да овај дуализам који је присутан на овој теми не води решењу. Решење је просто али на жалост данашњи Србљи га не виде. Ни фарисеји ни Садукеји, ни Зилоти ни Есени, а Књижници поготово.

Међутим ја имам наду да у простом обичном народу овоме има оних попут Јосифа заручника Маријиног, попут Захарије оца Јована пророка, попут Петра и Андреја и Томе и других апостола, који гледају очима срца и то чистог срца. Оних којима патриотизам не искључује другог човека и онима којима вера не искључује патриотизам. Онима који имају само једну душу неподељену разним идеологијама и дуализмима.

 

Јер видите у Христово време нити су учени теолози укапирали Христа, наиме сметала им је управо теологија што је парадокс али се десило, нити су масе жељне крви укапирале Христа јер од крвожедности нису били за друго ни заинтересовани ови највијачи, нити су тадашњи борци за народ пре свега Зилоти и Фарисеји укапирали Христа јер им је сметала нација, нити су Садукеји укапирали Христа јер им је сметала конкуренција, иако Садукеји нису били националисти чак шта више били су привржени западу ипак су дали да се разапне Христос и исто су га прогонили и провоцирали као и Фарисеји.

 

Нико се ту није показао честит.

Сем простог народа, пуких смрдљивих рибара, незнатних свештеника.

 

Јер блажени су чисти срцем само ће они Бога видети.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да ли сте ви браћо и сестре свесни колико смо застранили? 

 

Где је хришћански Јерусалим? Да ли је он као јеврејски на Земљи или шта је рекао Христос? Где нас чека нови Јерусалим? Где је срце хришћана? Да ли је у некој грађевини или у некој територији? Да ли Христос воли све људе или мрзи "шиптаре"? Да ли је распет и за њих или само за нас? Да ли смо постали као Јудеји у Његово време? Да сада сиђе Он међу нас и проповеда Јеванђеље о "милостивом Албанцу" или оде у кућу "америчког капетана" да ли би Га ми прихватили или би као фарисеји викали "распни га, распни!"?

 

 

Леп покушај да кријући се иза Еванђеља наметнеш твоје политичке ставове.

 

Мене не можеш да превариш са тим " колико смо " када знам да себе не сврставаш у оне који " застранише ".

 

Но верујем да си ти и уверен у истинитост овога политичког памфлета и да све мислиш како твојој и емпатији сличних теби за разлику од нас који застранисмо - нема краја.

 

Добро - твојој и љубави сличних теби према ближњему............- за разлику од нас који доносимо одговарајући род према онима које мрзимо- насиље и крвопролиће.

 

То што ја не стављам наводнике када пишем о шиптарима је само још један од показатеља твоје љубави и моје мржње.

 

Мораћу да те разочарам - ја не мрзим шиптаре.

 

Нити мрзим америчког капетана.

 

Питање је - да ли ти мрзиш Милошевића ?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да ли сте ви браћо и сестре свесни колико смо застранили? Јасно је да су времена тешка, да се страдало на све стране и да смо сви пуни емоција, али зар није дужност хришћана да се у сваком тренутку, ма како тежак био, уздижу изнад историје и гледају на ствари из једне више перспективе? Зар није наша дужност да на свет гледамо кроз Христове очи, а не кроз земаљске?

 

Где је хришћански Јерусалим? Да ли је он као јеврејски на Земљи или шта је рекао Христос? Где нас чека нови Јерусалим? Где је срце хришћана? Да ли је у некој грађевини или у некој територији? Да ли Христос воли све људе или мрзи "шиптаре"? Да ли је распет и за њих или само за нас? Да ли смо постали као Јудеји у Његово време? Да сада сиђе Он међу нас и проповеда Јеванђеље о "милостивом Албанцу" или оде у кућу "америчког капетана" да ли би Га ми прихватили или би као фарисеји викали "распни га, распни!"?

 

Да неко не помисли да сам заборавио страдање народа на Косову - нисам. То страдање мора да се заврши што пре онако како је најбоље могуће. Само што ми немамо довољно вере у Бога да прихватимо оно што је могуће, него тражимо немогуће. Немојте да се варамо - ова већ деценијска хистерија око Косова није израз вере. То је  израз једне страшне невере и очајања. Кукавичлука и мржње који могу да роде само одговарајући род - насиље и крвопролиће. А све то никако није хришћанство.

 

Српски - тј. хришћански Јерусалим није Косово, већ је на небесима где је Христос. Срце хришћанина није никаква територија, нити грађевине, већ је срце његово на небесима где је Царство Божије. Земаљске границе су се мењале хиљадама пута у историји, па и границе ове малене Србије. Али се граница Царства Божијег никада није мењала. Где ће бити граница Србије мање је важно. Али пазите да се не нађемо изван граница Царства Христовог, јер тамо ће бити плач и шкргут зуба.

 

И могао би још пуно да вам пишем, али је и ово превише. Ја написах шта ми је на савести, а ви како хоћете.

 

Христос посреди нас

 

Амин! Амин! Амин!

Share this post


Link to post
Share on other sites

.................................

 

И могао би још пуно да вам пишем, али је и ово превише. Ја написах шта ми је на савести, а ви како хоћете.

 

.................................

 

Ja se, recimo, delimicno slazem sa tobom, brate Zvonko. Ali se delimicno i ne slazem.

 

Da li me to, po tebi, stavlja van granica Carstva Bozijeg? Jer - bez ljutnje - ovaj tvoj post mi izgleda podjednako jednostran i ogranicen kao i onih koje, eto kritikujes, koji non-stop sve price i sve nade polazu samo u tu dole teritoriju...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Од када хришћани верују у постојану државу и град на земљи? Ако непристрасно сагледамо ситуацију видећемо да смо се прилично удаљили од Новога Завета.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Од када хришћани верују у постојану државу и град на земљи? Ако непристрасно сагледамо ситуацију видећемо да смо се прилично удаљили од Новога Завета.

 

 

Pa i nije strasno. Nas nekoliko miliona Srba medju milijardu ipo hriscana a svi smo zastranili. Kud svi turci tu i mali Mujo... Nismo mi nista bolji od Hrvata a i oni su hriscani ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хришћанство је оно што су хришћани, ни више ни мање.

 

А што се тиче одређених територија, оне јесу датост. Да ли су од Бога или су се временом стварале у људским главама, не знам, и мање је битно. Али јесу датост. Променљива датост, али опет постоје.

 

Укидање територија, граница, или било чега што чини одређену групу јединственом јесте насиље над том групом, сем уколико се група не сложи да се добровољно одрекне тога што је временом стекла. Укидање државе као такве јесте акт врхунског насиља, јер тежи да хомогенизује људе, да од сваког човека направи некога ко ће се од другог разликовати у неким индивидуалним карактеристикама, али би се тиме неповратно избрисала читава богатства која одређују људе на одређеним територијама.

 

Дао сам амин, увек га дајем кад видим да неко пише из срца, и сложио сам се са тобом у многим стварима.

 

Али толико инсистирање на укидању различитости међу људима, стапање свега у једну аморфну масу, јесте нов комунизам, само комунизам који се више не гради на идеји колективне већ корпоративне својине. А како постоје тенденције да се мултинационалне корпорације у многим стварима изједначе по одређеним правим аи обавезама са државама, у свом крајњем исходу то се чак ни по појавним облицима не би разликовало од комунизма. Обрисе тог новог система већ полако наслућујемо.

 

Због чега је (мени макар) ова прича битна? Зато што се људи не изграђују само кроз сарадњу, већ и кроз интеракцију, кроз борбу, кроз надметање, са припадницима других културних група. Ако би избрисао разлику између Срба, Албанаца, Бугара, Хрвата, Румуна, Американаца, и све их назвао грађанима света, заувек би им одузео читав спектар могућности учења, размене искустава и побољшања њих самих кроз ту размену. Замисли да не постоје друге нације од којих би научио понешто у чему су различите. Онда бисмо сви били као поједини који никад нису ни сели са припадницима друге нације, као неко ко је цео свој живот провео у изолацији. То није Хришћанство. Да не спомињемо које би то насиље било над тим људима. Сети се само Југославије, која је тај и такав задатак имала.

 

У Господу нема разлике између Србина, Албанца, Американца или Иранца, али то не значи да је Господ тиме захтевао да се те разлике насилно бришу између нас, који комуницирамо на нивоу свести, а не на нивоу љубави и срца. Мислим да нас та реченица, као и парабола са добрим Самарјанином, пре упућује на индивидуално општење са другима, док за колективно општење, па и ратове, имамо сасвима другачијих примера кроз историју, где је Господ итекако показао да се та разлика поставља и поштује и да је неповредива - разлика између оних који служе Њему и оних који Му (још увек) не служе.

 

Сматрам да би и у идеалном свету постојале нације, расе, различитости између људи, и да није то главни разлог сукоба међу људима. Нису чак ни различите вере, ни културе. Разлози за сукоб међу људима увек леже у интересима оних који су тај сукоб започели и који га распирују.

 

Ето, и ја сам се расписао, многима ће бити и досадно и заморно, и неће до краја ни да прочитају, али стварно мислим да су ово ствари о којима би вредело поразговарати, у једној смиреној атмосфери, достојној овог форума.

 

Јесте и биће.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa i nije strasno. Nas nekoliko miliona Srba medju milijardu ipo hriscana a svi smo zastranili. Kud svi turci tu i mali Mujo... Nismo mi nista bolji od Hrvata a i oni su hriscani ...

 

Зато можда тек понегде има хришћана као у првих неколико векова. Ја када бих знао где има таквих, одмах бих се тамо преселио. Говорио бих, ако треба и заборављеним језиком.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Свети владика Николај Жички

ИЗ ВИДОВДАНСКЕ БЕСЕДЕ

"...За ту праву и вечну отаџбину ми се припремамо у земаљској отаџбини. Земаљска отаџбина није само земља која нас телесно храни, нити само оквир државе, у којој се узајамно помажемо или сносимо. Нити је то наша земља, него и земља отаца наших, због чега се и назива отаџбином. Још увек над њом бдију и на њу упливишу својим духом и својим молитвама. У отаџбину спадају и гробови њихови, кости и крв, и сузе њихове. Још у отаџбину спадају и животи оних који се јавно посветише и у кратки наш календар уписани бише, као и прах оних који не уђоше у кратки црквени календар, али уђоше у неисцрпни и увек још непопуњени вечити, небески календар. И њихове задужбине, цркве и манастири, и све светиње свих народних поколења из прошлости. Још у отаџбину спадају и идеали истине и правде отаца наших, и гесла њихова од којих је најсјаније и најзвучније: За Крст Часни и слободу златну. Па у појам отаџбине спадају и борбе за те високе идеале, помоћу којих се формирао карактер народни и сачинила сва величанствена драма наше народне историје. И борба и страдања, и „љуте битке, муке свакојаке“, и победе и порази, и крици и јауци, и песме и молитве, и жртве и тамјан, и восак и уздисање покајника и трпљење праведника – све то, и још много сличнога испуњава појам отаџбине. С таквим садржајем и једна земаљска отаџбина представља светињу. С таквим садржајем, у пуној и богатој мери и наша отаџбина је заиста светиња у празној земљи у којој се могла изговорити она бескућничка реч: где ми је добро, онде ми је отаџбина. Добро је и предобро било у богатој Америци оном полубатаљону Црногораца, који 1915. године кренуше својој кршној отаџбини, да на догледу својих родних планина потону у сињу гробницу. Зашто кренуше на опасан пут непринуђени, у сусрет смрти? Зато што сматраху да им је добро тамо где је отаџбина њихова. Света земља отаца њихових украшена многим светилиштима и освештана премногим жртвама, од којих је Косовска жртва једна од највећих. "

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Да неко не помисли да сам заборавио страдање народа на Косову - нисам. То страдање мора да се заврши што пре онако како је најбоље могуће. Само што ми немамо довољно вере у Бога да прихватимо оно што је могуће, него тражимо немогуће. Немојте да се варамо - ова већ деценијска хистерија око Косова није израз вере. То је  израз једне страшне невере и очајања. Кукавичлука и мржње који могу да роде само одговарајући род - насиље и крвопролиће. А све то никако није хришћанство.

 

 

" .деценијска хистерија око Косова " - звучи као део политичког говора једнога Чеде Јовановића илити писанија још бољега Петра Луковића.

 

По мени ово што си ти написао и јесте за под Друштво - политика и никако и нипошто за под Православни свет - Српска Православна Црква - Актуелна дешавања у СПЦ...........- но то једна од привилегија модератора.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...