Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

Izvinjavam se ako se već razgovaralo na ovu temu, ali imam jedno pitanje. Nedavno sam sa jednim drugarom razgovarao o tome kako adventisti veruju da duša čovekova nije besmrtna i da on "spava" do Hristovog dolaska. Budući da sam neutvrđen u veri, ovo me je gledište poprilično zaintrigiralo, pa sam ga pitao šta on misli o tome u odnosu na pravoslavlje i Privremeni sud. Odgovorio je ono klasično: "Kod Gospoda je hiljadu godina kao jedan dan i jedan dan kao hiljadu godina." U suštini, hteo je da kaže da su Privremeni i Poslednji sud jedno te isto.

Moja pitanja su sledeća:
1) Da li se ovo kosi sa učenjem naše crkve?

2) Kako odgovoriti adventistima na ono: "zamisli sada ti baciš pogled dole, a grešnici se krčkaju..."? s.o.s.

Mislim, zbog priče o Lazaru i bogatašu...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moja pitanja su sledeća:

1) Da li se ovo kosi sa učenjem naše crkve?

 

Da.

 

2) Kako odgovoriti adventistima na ono: "zamisli sada ti baciš pogled dole, a grešnici se krčkaju..."?

 

Nece niko da se krcka, nego je pakao stanje dusa otpalih od Boga koja se muce u ceznji,ili tako nesto, valjda ce teolozi to bolje objasniti. :D

 

Mislim, zbog priče o Lazaru i bogatašu...

 

Ne shvatati sve bukvalno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hristos Voskrese brate. 

Odgovore na takva pitanja je najbolje da potrazimo u recima Svetih Otaca jer znamo da smo na pravom putu. 

 

 

Sigurno ces ovde naci odgovore: http://www.svetosavlje.org/bibliotekA/Smrt/Lat_ZivotPosleSmrtiSvetiJovanSangajski.htm

 

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Smrt/Brjancaninov/brjancaninov.htm

 

 

Mozda je najbolje da se klonimo takvih razgovora sa jereticima, dok se ne utvrdimo malo u veri nasoj Pravoslavnoj. Pomazu i citanje i Crkveni zivot. Onoliko koliko mozemo  .smesko.

 

Svako dobro.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo je teološko pitanje na koje ima više odgovora.

Nekim misle ovako,neki onako...

Ovde na sajtu ćeš sresti gomilu dušebrižnika,koji će ti dati ovaj ili onaj svetootački savet i da se samo držiš naše svete Crkve i što dalje od jeretika ;)

Gledaj da im ne zameraš i da ih iskuliraš :)

Preporučio bi ti episkopa Ignatija (Midića) Braničevskog ,imaju njegova pisana dela a mislim d aima i video predavanja,na ovu temu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ovo je teološko pitanje na koje ima više odgovora

 

U sustini ima dva odgovora. Jedan Svetootacki, tj onako kako Crkva uci zasnovano na Svetom Predanju i dvehiljadegodisnjem iskustvu Crkve i drugi Postootacki tj. novocrkveno ucenje zasnovano na Nemackom idealizmu na cije sledbanike se odnose reci :  Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što prohodite more i kopno da biste dobili jednoga sljedbenika, i kad ga pridobijete, činite ga sinom pakla dvostruko većim od sebe.  Mat. 23 15

 

 

Pa sad ko sta voli. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo je teološko pitanje na koje ima više odgovora.

Nekim misle ovako,neki onako...

Ovde na sajtu ćeš sresti gomilu dušebrižnika,koji će ti dati ovaj ili onaj svetootački savet i da se samo držiš naše svete Crkve i što dalje od jeretika ;)

Gledaj da im ne zameraš i da ih iskuliraš :)

Preporučio bi ti episkopa Ignatija (Midića) Braničevskog ,imaju njegova pisana dela a mislim d aima i video predavanja,na ovu temu.

 

 

Dje nadje prvo pa Ignjatija da mu preporucis, tek mu onda nece nista biti jasno, to je pretvrda hrana za pocetak.

Neka ode u arhivu Verujem.org tu ce naci dobrih diskusija na tu temu, pa nek vidi dalje. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

U sustini ima dva odgovora. Jedan Svetootacki, tj onako kako Crkva uci zasnovano na Svetom Predanju i dvehiljadegodisnjem iskustvu Crkve i drugi Postootacki tj. novocrkveno ucenje zasnovano na Nemackom idealizmu na cije sledbanike se odnose reci :  Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što prohodite more i kopno da biste dobili jednoga sljedbenika, i kad ga pridobijete, činite ga sinom pakla dvostruko većim od sebe.  Mat. 23 15

 

 

Pa sad ko sta voli. 

 

I jedan i drugi su svetootački, samo su tumačenja malo drugačija...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo obavezno da procitas:

 

ЦРКВА И СЕКТЕ - Зоран Јовановић

(6) БЕСМРТНОСТ ДУШЕ

 

 

Кажимо одмах да скоро сви секташи, заједно са материјалистима поричу загробни живот човекове душе; а најотвореније, и најенергичније то чине адвентисти и Јеховини сведоци.

По њима, душа после смрти тела " спава " до свеопштег васкресења, када ће се поново сјединити са васкрслим телом. Заиста је смешно слушати их кад ту своју тезу покушавају да докажу уз помоћ библијских цитата - издвојених из контекста и погрешно протумачених.

Ево и једног таквог примера: по секташком тумачењу Библије душа не постоји као неко посебно духовно биће суштински различито од тела. Душа, то је сам жив човек - веле секташи позивајући се на (1Мој. 2.7). А шта у ствари говори овај цитат: " А створи Господ Бог човека од праха земаљског (први акт стварања човека) и дуну му у нос дух животни (други акт стварања човека) и поста човек душа жива ".

Као што се види из текста на који се секташи позивају, постоје два акта при стварању човека. Према томе, јасно је и несумљиво да Библија приказује човека не као неко биће јединствено по своме саставу, него двојно по саставу своје природе. Један део човековог бића је материјалан. Други део је духовне природе, и он је носилац човековог живота, његове свести и личности. То је човеково " Ја "!

Да је душа (дух животни) суштински различита од тела сведоче и следећи цитати: " Не бојте се оних који убијају тело, а душе не могу убити. Него се више бојте онога (Бога) који може и душу и тело да погуби у паклу " (Мт. 10.28); ... " А кад се растављаше с душом те умираше ... " (1Мој. 35.18); ..." Господе Боже мој, нека се поврти у дете душа његова " (1Цар. 17.21); ..." Само тело његово док је жив болује, а душа његова у њему тужи " (Јов. 14. 22); ..." Људи у граду уздишу и душе побијених вичу " (Јов. 24.12); "... А сам Бог мира да вас посвети потпуно, те да се ваш неоштећени дух, и душа, и тело беспрекорно сачувају приликом доласка Господа нашега Исуса Христа " (1Сол. 5.23) - овде душа означава нетелесни део људског бића, а " дух " интелектуалне и моралне квалитете човека.

Као што се види, Библија, за ралику од секташа, прави разлику између душе и тела - што њима изгледа и није важно. Секташи и даље не одустају, па зато настављају са питањима и доскочицама попут ове - Ако је душа заиста бесмртна, зашто бар један једини пут у Библији то није изричито речено?! Нигде, баш нигде, није употребљена реч " бесмртна "!

Заиста није! Али није ни потребно! То је исто као кад би неко казао: " млад младић ", или " нова новост ", или " стара старица ", итд.. Секташи даље настављају - Библија нам говори да је човек у почетку створен смртан, а не бесмртан. Зато је свако учење о тзв. " бесмртности душе " директно ђаволско учење, и ђаволска превара. То је одјек оне сатанине преваре речене у рају Еви: неће те ви умрети. Бог говори Адаму да ће умрети у онај час кад окуси плод са забрањеног дрвета. Дакле Божија је тврдња да је човек смртан, а ђаво прича Еви о бесмртности: " неће те ви умрети " (1Мој. 2.17 ; 3.1-4). То је " сатанина прва лаж " - каже нам адвентистичка " пророчица " Хелена Вајт.

Оваква тврдња је двоструко погрешна. Прво, Библија каже да је човек постао смртан, а не да је створен смртан. Постао је смртан услед греха (1Мој. 2.17); смрт је ушла, као уљез, у свет и у све људе грехом Адамовим (Рим. 5.12); као "плата за грех " (Рим. 6.23).

Друго, као што знамо, Адам није умро оног тренутка кад је окусио плод са дрвета од знања добра и зла. Поживео је он после тога поприлично дуго и умро тек у својој 930- тој години живота! (1Мој. 5.5).

Истина је следећа: кад је Адам прекршио Божију заповест, онда га Бог кажњава говорећи: " Са знојем лица свог јешћеш хлеб док се не вратиш у земљу од које си узет ; јер си прах и у прах ћеш се вратити " (1Мој. 3.19). Дакле очигледно је да је Својом пресудом грешном Адаму Бог говорио само о људском телу, о његовом материјалном животу. Оно је прах, и оноодлази у прах. Исто тако је очиглено да тело није носилац живота, него прималац живота, јер по Библији, тело првог човека било је мртво док Господ у њега не удахну " дух животни ". Тек тада је човек постао душа жива! А ако питамо Библију шта бива са тим " духом животним " по одласку тела у земљу, она ће нам казати: " дух се врати Богу који га и даде " (Проп. 12.7 ; Псл. 104.29-30) - а " Бог није Бог мртвих него живих, јер су њему сви живи " (Лк. 20.38).

Свесно одбацујући постојање загробног живота секташи се још једном показују као потпуни непознаваоци писане Речи Божије. Јер, Св. Писмо изричито тврди да људска душа надживљује тело и одлази Богу, тј. у духовни свет, где проводи свесни део живота до другог Христовог доласка и општег васкресења. Наиме, душа наставља свесно да живи у условима који зависе од начина њеног овоземаљског живота - или у привременом блаженству, или у привременом мучењу - све до Страшнога суда.

Додајмо свему овоме и директно обећање Господа: " Ко верује у Мене ако и умре, живеће. И свако ко живи и верује у Мене неће умрети вавијек " (Јн. 11.25-26); И поруку ап. Јована: " ко одржи реч Његову неће видети смрти вавијек " (Јн. 8.51). За нас Православне хришћане све ово досад наведено било би довољно, али ради секташа навешћемо још неколико примера:

Богаташ и Лазар " (Лк. 16.19-31) - Овај текст из Св. Писма толико смета секташком порицању бесмртности душе и постојању загробног живота да се толико силно муче да пруже какво - такво објашњење којим би све то порекли. Најомиљенија посластица им је (а и најлакша) да просто кажу: " Па то је само прича. То не може бити никаква стварност. "- А где пише у Библији да је то прича? Баш нигде! И словом: нигде! Из Св. Писма се јасно види да кад год је Христос нешто говорио у причама то би било наглашено као прича речима: " И каза им причу ". То се очигледно види из: - приче о безумном богаташу (Лк. 12.16-20); - приче о сијачу и семену (Мт. 13.3); - приче о пшеници и кукољу (Мт. 13.24-30); и остале приче из 13- те главе Матејиног Јеванђеља, као и из осталих Јеванђеља.

Кад год би значи у питању била нека прича она би се причом и назвала. А то, као што видимо није случај са " Богаташом и Лазаром ". Назив " прича " не постоји ни у наслову главе, ни у самом тексту. У наслову 16- те главе једноставно стоји " о богаташу и убогом Лазару " - и то је све! Али постоји још нешто, што највише говори против тврдње да је овај текст обична прича као и све друге - то је чињеница да Христос само овде спомиње једно лично име - Лазар. Ако је то само обична измишљена прича, не би било никакве потребе да се спомиње просјаково име, јер " прича " и без тога има исту поучну вредност!

Један савет: секташи се често код ове приче служе разним триковима и доскочицама како би збунили свог саговорника, и на тај начин извукли бар реми! Зато треба знати следеће:

  • Богаташ није осуђен само зато што је богат, већ зато што је био немилостив према Лазару,
  • " Наручје Аврамово " само сликовито описује блаженства која Лазар осећа на небу,
  • Као што " ватра " може да пече тело, тако зла и немирна савест пече грешника (нпр. " гризе ме савест "). Дакле, богаташ, као грешник, дошао је после смрти у такво стање, и такве околности које га муче као што би врела вода, или ватра пекле тело.
  • Душе су после смрти тела свесне стања у којем се налазе. Оне на један духовни, нама непознат, начин могу да опште једна са другом.
  • Одлазак душе на онај свет није један усамљени прелазак. Душу праведника прате анђели (Лк. 16.22), али из " приче о богаташу коме је родила њива " (Лк. 12.16-20) видимо да ће и његову душу неко тражити, а то неће бити Бог, као што се и види: " безумниче, ове ноћи тражиће твоју душу од тебе " (Лк. 12.20). Дакле, тражиће а не Тражићу! Ко ли ће је то тражити? Највероватније ће то бити зли дуси (демони) - којима таква грешна душа и припада!

Мојсије и Илија разговарају с Христом " (Мт. 17.3 ; Лк. 9.4) - Као што знамо Мојсије је умро у земљи Моавској (5Мој. 34.5-6), и место његовог гроба је до данашњег дана остало непознато. 1400 година после његове смрти постоје три човека која тврде да су га видела и чула где говори! Појава Илије на гори и није толико чудна с обзиром да он и није умро већ је био узнешен на небо (2Цар. 2.11-12). Али, откуда ту Мојсије ако, како то тврде секташи, човек нема душу која је суштински различита од тела?! И у овом случају на сцену ступају секташке доскочице. Тако нпр. адвентисти тврде да је Христос подигаоМојсија из мртвих. Где су то прочитали стварно не знам! Но добро, ајде кад би смо и прихватили тако нешто; Али, шта са Илијом?! Он, као што рекосмо није умро, већ је узнесен на небо. Ово питање није упућено православним хришћанима, јер је њима јасно где одлазе душе са овога света. А да ли је то јасно и секташима? - сумњам!

Христово предсмртно обећање " (Лк. 23.43) - Господ је покајаном разбојнику на крсту дао обећање: " Заиста, кажем ти: данас ћеш са мном бити у рају ". Ово Христово обећање могло је бити испуњено једино ако постоји рај небески, и у њему душе покајаних праведника. Дакле, Христос је покајаном разбојнику обећао приступ у рај истог оног дана када буде издахнуо, тј. " данас ". Значи да постоји и рај и душе у њему. Овде изгледа као да је све јасно, али ... , на сцену опет ступају они са својим верзијама:

Прва верзија: Веома је једноставна. Просто измене интерпункцију, па онда Христово обећање изгледа овако: " Заиста, кажем ти данас: бићеш са мном у рају ". Значи, Христос није обећао разбојнику да ће с њим бити у рају тог дана када умру, него ће доћи у рај о општем васкресењу мртвих.

Одговор: Христос је у својим беседама често користио израз: " Заиста вам кажем " ( Мт. 5.26 ; 6.2,5,16 ; 8.10 ; 10.15,23,42, итд.), али никада, ни на једном месту у Библији, није том изразу додао и реч " данас ". Никада Он није казао: " заиста кажем вам данас ", просто стога што се оно " данас " подразумева - пошто свако коме је Христос говорио, види и зна да му Христос говори " данас ", тј. тог тренутка, а не " сутра ", или " прекосутра ". Зато није било никакве потребе да он то " данас " наглашава ни када је дао обећање покајаном разбојнику.

Друга верзија: само доказује секташко непознавање Христове Божанске природе! Дакле, по секташима, Христос није могао обећати разбојнику да ће у рају бити с њим већ истога дана, јер тог дана се ни Христос још није био узнео своме Оцу небеском, позивајући се при томе на цитат: " не дотичи ме, јер још нисам отишао горе Оцу " (Јн. 20.17).

Одговор: Зашто Христос није дозволио Марији Магдалени да дотакне Његово тело, а осталим апостолима јесте (Лк. 24.39 ; Јн. 20.27) - ми не знамо, јер нам Св. Писмо о томе ништа подробније не казује. Али, зато има нечег другог! Заборављају секташи да је Христос Бог, и да се по Својој Божанској природи није ни одвајао од Бога Оца, и Бога Духа Светога. Па зато, када обећава разбојнику рај, Он то обећава као Бог, јер само Бог има право да некоме обећа и подари рајско блаженство.

Мртвима се проповеда Јеванђеље " - Ово је нешто на шта ће вас секташи само унезверено гледати саблажњавајући се на саму такву помисао.

Као што знамо Св. Писмо казује да је Господ Исус Христос " духом " сишао у ад и проповедао Јеванђеље душама које су се тамо налазиле, тамо где: " Душе побијених вичу " (Јов. 24.12) - о чему и пророк Осије пророкује: " Повратиће нам живот до два дана, трећи дан подигнуће нас, и живећемо пред Њим " (Ос. 6.2). То је обећање и самога Господа: "... тако ће и Син Човечији бити у срцу замље три дана и три ноћи " (Мт. 12.40) - Христос је распет у петак, а васкрао у недељу - тачно три дана. И даље: " Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је дошао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживеће, ... , Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега " (Јн. 5.25-28). Ове речи првенствено се односе на грешнике - мртваце који ће пошто поверују у Христа - оживети. Али у пренесеном смислу означава и проповедање душама у аду на шта нас наводе и речи ап. Петра: " Зато је, наиме, и мртвима објављено Јеванђеље, да на људски начин буду осуђени у погледу тела, а да духом по Богу живе " (1Пт. 4.6); " Јер је и Христос једном умро за грехе, праведник за неправеднике, да нас приведе Богу, тело су му додуше, убили, али је духом оживљен: њим је сишао и проповедао духовима који су били у тамници, који су некад били непослушни, кад је Бижија стрпљивост чекала у Нојево време док се градио ковчег " (1Пт. 3.18-20). Ти " духови " у тамници (аду) нити су демони, нити зли духови, већ духови (душе) оних старозаветних људи који су били непослушни Богу, и који су се до Христовог доласка налазили у аду (царству мртвих). А да је Христос сишао у ад говори и следећи цитат: " Јер нећеш оставити душу моју у аду, нити ћеш дати да светац твој види труљења, ... , говори за васкрсење Христово да не би остављена душа Његова у аду, нити тело Његово виде труљење " (Д. ап. 2.27-31 ; Еф. 4.8-10 ; 1Кор. 15.4).

Као што се види, Библија и овом приликом недвосмислено сведочи да постоји душа као духовни део човековог бића, и да она, свесним животом, постоји и после смрти тела.

Аврамово виђење " - (Јн. 8.56). Ево шта каже Св. Писмо: " Аврам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде и обрадова се ". Како, ако по секташима душа не надживљује тело? Правог одговора са њихове стране овде сигурно неће те добити.

Што даље од гатара и врачара " - (5Мој. 18.10-11). " Нека се не нађе у тебе ... ни бајач, ни који се договара сазлим дусима, ни опсјенар, ни који пита мртве ". Овај цитат је јасан да јаснији не може бити. Св. Писмо очигледно разликујезле духове од оних који су мртви телом, а живи духом (душом). Јер како другачије објаснити чињеницу да жив човек може разговарати са мртвим човеком !?

Жеља ап. Павла " - " Мучим се с две стране: имам жељу да умрем и да будем са Христом, што је куд и камо боље; али остати у телу - то је потребно ради вас " (Флпљ. 1. 23-24) ; и : " Уздамо се и спремни да радије изиђемо из тела и да се код Господа настанимо као код куће " (2Кор. 5.8). Овде се поставља једно питање - Зашто се ап. Павлу баш толико жури да умре и оде Христу, кад по секташима он неће одмах отићи и бити са Њим, већ " тек тамо " о општем васкресењу? Па чему онда толика жеља и журба када он својом смрћу неће убрзати виђење с Господом ни за један минут?! Зар онда не би било логичније да остане што дуже на овом свету како би што већем броју људи проповедао о Христу?! Али, њему се ипак жури! Видети и (2Пт. 1.13-15).

Јованова визија " - (Отк. 6.9-11 ; 7.9-17 ; 8.3-4 ; 11.1 ; 15.2-4). Сви ови цитати јасно доказују да душе праведника, након смрти тела, одлазе Богу, у Небески Јерусалим, где и даље проводе свестан део живота, где се моле и залажу за наше спасење, чекајући свеопште васкресење и живот вечни.

Из свега досад изложеног, несумњиво следи Библијско учење да човек има смртно и распадљиво тело и бесмртну душу. То учење није никаква " сатанина лаж " као што кажу секташи - већ чињеница. Ако се пак секташи не слажу с тим, нека онда своје притужбе упуте лично Господу, а нас нека више не замарају својом тврдњом да они ето верују " само " Св. Писму.

Дакле, пошто су душе покојника свесне свог постојања, онда наше молитве светитељима нису бесплодне и некорисне, нити су писмо без адресе. Светитељи их чују на један духовни начин и са нама се моле Богу за нас (Отк. 8.3-4).

Рецимо и то да је од најранијих хришћанских времена постојала молитва не само за живе, него и за мртве. То се очигледно види из текстова прастарих литургија од којих једна потиче од ап. Јакова - брата Господњег.

Споменимо још и обичај раних хришћана да остављају натписе на надгробним споменицима својих преминулих рођака и пријатеља с надом да ће се ови за њих молити и залагати пред Господом Исусом Христом. Тврдити да први хришћани нису знали шта је, и каква је права вера, па још и да су грешили у спровођењу Христових заповести, велики је грех.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Богаташ и Лазар.

Ако се то није десило, зашто је Христос употребљавао конкретно људско име?

Ако се десило, онда постоји суд пре суда.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moja pitanja su sledeća:

1) Da li se ovo kosi sa učenjem naše crkve?

2) Kako odgovoriti adventistima na ono: "zamisli sada ti baciš pogled dole, a grešnici se krčkaju..."? s.o.s.

Mislim, zbog priče o Lazaru i bogatašu...

 

ЦРКВА И СЕКТЕ - Зоран Јовановић

(7) О ЂАВОЛУ И ПАКЛУ

 

 

Секташко учење да ће након свеопштег Васкресења пакао, ђаво, и сви грешници заувек бити уништени представља још једну, у низу заблуда и лажи.

Као што смо видели, Св. Писмо не само што тврди да душе покојника живе после смрти свесним животом, него такође отворено и недвосмислено тврди да тај живот одговара њиховим моралним особинама које су стекли у току овоземаљског живота. Наиме, праведне душе одлазе у рај - у привремено блаженство, а грешници у пакао - привремене муке, где обитавају све до Страшнога Суда и свеопштег Васкресења (Лк. 16.19-31; 1Пт. 3.18-20) .

Какве су те муке ми то не знамо, али их Библија веома сликовито описује, упоређујући их са огњем неугасивим " , и црвом који не умире (Иса. 66.24; Мт. 03:12; Мк. 9.43-48) ; и тамом најцрњом (крајњом) где је плач и шкргут зуба (Мт. 08:12; 13.42,50; 22:13) . Разуме се, пошто је овде реч о души, сви описи пакла и мука морају се схватити у духовном, пренесеном смислу, а не у материјално - физичком!

Дакле Св. Писмо недвосмислено тврди да пакао постоји! А, да ли тврди и то да ће после свеопштег Васкресења ђаво и пакао заувек бити уништени? - Чујмо:

Господ је јасно рекао какав крај очекује непокајане грешнике: " Идите од Мене, проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим, ..., и ови ће отићи у муку вечну (Мт. 25.41,46) ; .. . , " у огањ вечни и пакао огњени (Мт. 18.8-9) ; ... , " који се неће гасити ни ноћу ни дању, до века ће се дизати дим њезин, пророкује пророк Исаија (Иса. 34.1-10) . Дакле, за такве непокајане грешнике чува се мрак таме занавијек (2Пт. 02:17; Јуд. 01:13) ; и: " Такви ће бити осуђени на вечну погибао од лица Господњег ... (2Сол. 1.9) .

Најупечатљивији доказ нам даје ап. Јован који овако описује стање грешника: " Дим њиховог мучења дизача се у све векове , и неће имати покоја дању ни ноћу (Отк. 14:11) ; ... " А ђаво, који их је довео у заблуду, би бачен у ватрено и сумпорно језеро, где је звер и лажни пророк, и биће мучени дању и ноћу у све векове (Отк. 20:10; 19.3) .

Секташи се овде веома често позивају на милосрђе Божије, и љубав Његову, па констатују да би постојање некаквог пакла, у коме ће се људи вечно мучити, било у супротности са том љубављу.Бог јесте милостив, али према коме!? Сигурно не према окорелим и непокајаним грешницима који за живота свога нису ни хтели да чују за Бога, а камоли да извршавају Његове заповести! " Милост Господња остаје од века до века на онима који га се боје , који држе завет Његов, и памте заповести Његове да их извршавају ..., колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к онима који га се боје "(Псл. 103.8-18) . Ето према коме је Господ милостив!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dje nadje prvo pa Ignjatija da mu preporucis, tek mu onda nece nista biti jasno, to je pretvrda hrana za pocetak.

Neka ode u arhivu Verujem.org tu ce naci dobrih diskusija na tu temu, pa nek vidi dalje. :)

 

A sta naucava Ignjatije? El se slaze sa Svetim Ocima da je dusa besmrtna po blagodati Bozijoj i da je svesna nakon smrti tela?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By JESSY
      Разговор са схи-монахињом мати Теодором, новоизабраном Игуманијом манастира Грачанице
      Замонашила сам се у манастиру Грачаници 1955. године. Похађала сам монашку школу која је трајала десет година, у којој је предавао Патријарх Павле.
      Чему Вас је учио Патријарх Павле у монашкој школи?
      Учио нас је историју, катихизис, црквенословенски – да преводимо са црквенословенског на српски језик – учио нас је Стари Завет, Нови Завет, Свете Оце – шта је рекао Свети Сава Освећени, Василије Велики, Јован Златоуст, Григорије Богослов – како су се подвизавали. Предавао нам је о Лоту, о Мртвом мору, о два спаљена града, Содоми и Гомори – како се Господ јавио Лоту и упутио га да иде ка Сигору; како су се Аврам и Лот поделили, а нису се свађали.
      Које светоотачке поуке се сећате из тог периода?
      Волела сам оно што нам је причао о Светом Сави Освећеном, који је рекао: „Нека је нас оволико колико нас је.  Хране има довољно. Који извршавамо вољу Божју да останемо, а који нисмо такви, да се отпуштамо. Боље је и један који врши вољу Божју, него множина безаконика“.
    • By Поуке.орг - инфо
      “Давно је било када сам први пут био на Газиместану. Има и педесет година… био сам матурант. То је био најснажнији доживљај у мом животу. А било је и косовских божура…брао сам их својом руком“-сјећао се о Видовдану љета Господњег 2018. свог првог сусрета са мјестом на коме се српски народ опредијелио за Царство небеско, дијелећи своја сјећања са слушаоцима Радија ,,Светигора“, наш блаженог спомена отац Момчило Кривокапић.   Звучни запис беседе   “Кажу да су Срби на Газиместану доживјели пораз и да ми као народ  славимо поразе. Ако је пораз пут ка Царству небеском- ја сам за то да живим у том поразу“- громогласно је свједочио своје опредјељење за Царство небеско наш драги отац Момчило.   ,,Надање је наше закопано на Косово у једну гробницу-ријечи су Владике Петра другог ловћенског тајновидца. То је надање која ће васкрснути. Вјерујем у то исто као што је вјерујем да ће се у Аја Софији поново појати Света литургија. Вјерујем, иако то сада изгледа потпуно нереално. То што се ми надамо да ће Косово и Метохија поново бити наше, гледано људским рациом је потпуно нелогично. Ни о славном Васкрсењу Христовом многи нису морали да вјерују да су жене мироносице стварно видјеле Васкрслог Господа. Али Христос је заиста Васкрсао. Тако ће васкрснути и  Косово и Метохија које је срце српског народа и срце Црне Горе и Србије. И зато на  Косову се или гине или иде у живот вјечни“- снажно је свједочио Лазарево опредјељење отац Момо.     Отац нас је учио да, иако живимо у апсурдима, Косвски завјет увијек треба да буде наш орјентир да и ми сами не упаднемо у апсурде.   “Ми смо косовског предјељења. Свака сила до времена а Божија свевремена. Могу други народи доћи на Косово али ће са њега срамотни отићи. А ми ћемо бити срамотни ако Косово издамо. Нека нас буде и тројица тамо- али тамо су наше Светиње. Свети Краљ Стефан Дечански и Свети Јоаникије Девички нас чувају. Ту је Грачаница, и црква Богородице Љевишке…Боже која је то љепота!!! Па да ништа друго нема, не само српски народ него цијела Европа, да пред свијетом да прикаже Дечане, Грачаницу, Љевишку имали би сучим изаћ пред Милоша, што наш народ каже. Наш идентитет је оцртан и постоји на Косову и Метохији. Нас нема без Косова. Косово је наш идентитет. У срцу сваког од нас дубоко је урезан Косовски завјет. Он је душа душе Србинове“-говорио је отац Момчило.     Шта је косовски завјет, мит или стварност? Колико је Косовски завјет наша реалност? О косовском завјету као праслици Новог завјета. О Тајној вечери Господа нашега и оној Лазаревој вечери. О васкрсењу нашег народа на Косову пољу, односно оном опредјељењу за Царство небеско и одговору Срба на оне ријечи Светог цара Лазара: Ко је Србин и српскога рода…-разговарали смо са Протојерејем-ставрофором Момчилом Кривокапићем, јуна 2018. године поводом Видовдана завјетног празника српскога рода.   Дирљивом поруком, коју нам је за емисију ,,Косметска кандила“, прочитала Милица Бараћ-Славковић, једна од ,,Божура“ родом из Приштине ,,Косовски божури“ су се опростили од вољеног оца Мома- стожера которско-косметског.   Сјећамо се и дијела величанствене атмосфере када је према ријечима управо оца Мома, чија нас је очинска љубав све окупљала у Котору тог 18. августа 2018. “Котор направио велику метанију пред косметским жртвама“   Ову емисију посветили смо оцу Момчилу Кривокапићу који нам је сваком својом ријечју и очинском љубављу свједочио вјеру у Косвски завјет и славно Христово Васкрсење.   Оче Момо молимо се да сте сада у друштву српских бесмртника, у загрљају Христовом у Царству Оца нашег небеског, коме сте вјерно служили више од педесет година. Вјечан вам спомен.     Христос васкрсе!     Извор: Радио Светигора
    • By Поуке.орг - инфо
      У недјељу по Васкрсењу Господњем, недјељу Томину-Антипасхе, 26. (13) априла 2020. године Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је свету архијерејску Литургију у Манастиру Веселињу који је посвећен светом славном Јовану Претечи и Крститељу Господњем.   Звучни запис беседе   Епископу су саслуживали: архимандрит Варнава (Дамјановић), протопрезвитер Слободан Кљајић, протонамјесник Срђан Белензада, презвитер Предраг Црепуља, протођакон Немања Рељић и ђакон Алекса Марић.   На малом Входу Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије одликовао је чином протопрезвитера намјесника Обитељи Манастира Веселиња протонамјесника Срђана Белензаду за његов труд који даје у очувању ове Свештене Обитељи.   Васкрсења које се прославља поново ове недјеље, и не само ове, већ и сваке недјеље која је свака за себе Васкрсење у малом. Ми се присјећамо Христових страдања, али и Његовог славног Васкрсења којим је Он побиједивши смрт даровао свијету живот вјечни.     Након свете Литургије Епископ је посјетио спомен Храм светих новомученика Гламочких гдје се поклонио и цјеливао свете Мошти.     Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • By Поуке.орг - инфо
      Са званичне интернет странице Епархије крушевачке доносимо Васкршњи интервју са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким Г. Давидом.    Разговор /PDF/     *Ваше Преосвештенство, коју поруку нам је донела прослава овогодишњег Васкрса?   Ону исту коју су нам доносиле и све претходне:   Празнична пасхална ноћ спасења најавила је светли и блистави дан Васкрсења. У њој надвремена и натпросторна светлост Тела Христовог  свима је засијала из гроба и уклонила нам границу између живота и смрти.   Ту је и прегршт црквених, химнолошких порука Празника над празницима:   Сав свет, и видљив и невидљив празнује Пасху, и небо и земља и дубина Ада испуњени су светлошћу.   Жива и нежртвена жртва Христос – Себе је принео Оцу на жртву.   Печате девства и печате гроба Христос није нарушио, него је из обоја иззрачио као Нови Адам, саваскрситељ старог Адама.   Празнична ноћ спасења најављује светли и блистави дан Васкрсења. У њој надвремена и натпросторна светлост Тела Христовог  из гроба свима нам  је засјала.   Побожно весеље влада у пасхалној заједници Царства Христовога.   Једна божанска најсветија природа уствари  је надбожанска, надсвета и натприродна.   Најчистија Дјева је уклонила преграду смрти када је родила Христа – вечни Живот, и тиме она још, узрок наше надрадости постала. Добротом ПрисноДјевиног БогоЧеда ми смо ушли у вечни живот.   У Дјеви се зачео Саздатељ Адама – Дјевиног Праоца – Који, рађајући се, није као Саздатељ отворио двери девства као што ни при Своме Васкрсењу Он – Саздатељ није сломио печате на гробу.   Васкрсењем Христовим све се просветлило, и Рај се опет отворио.   *Чини се да је епидемија COVID-19 показала да је јача и од силних модерних достигнућа 21. века, али и од вере. Цркве никада нису биле празније. Да ли се слажете са таквом оценом?   Чинило се многима да јесте тако, али тако није, хвала Богу! Ова пандемија поготово није јача од наше вере! Битно је да овајпут храмови у већини нису били ни празни, ни безгласни, нити без Свете Литургије (!), и да смо се ми смиравали пред Господом, опет Га славословећи! Али, нису се сви искрено смиравали, међу којима и они од којих се управо то очекивало, с обзиром да припадају Цркви, као и да заузимају важне црквене службе!   *Који наук сви морамо да извучемо из ове пандемије?   Она нас није снашла само да би поморила свет, него да свако од нас покаже свој траг. У добру се не понети, у злу се не понизити, молитву Богу не прекидати, Цркви прибегавати, Светим Причешћем се бранити и преисподња искушења побеђивати, наше лекаре не игнорисати, наше доброжелатеље и заштитнике не огорчавати, него са свима њима сарађивати! И опет, за све људе Лекару душа и тела наших се молити!   Треба имати још једну чињеницу на уму – чињеницу која нам иначе до овог момента измиче: да овај вирус раслабљује наш имунитет, и да тиме убрзава нашу старост, чиме нас и смрти чини подложнијима!   Зато треба већма поштовати наше лекаре! Иначе, и они су, подједнако са нама, на клацкалици живота и смрти. Отуда и наше подсећање да сви стојимо пред живим Господом, Судијом живих и мртвих, коме треба да се молимо да нас не узме у половини наших дана. То јест, да нам дарује покајање и велику милост. За то Му се ми хришћани опет и опет, и безброј пута помолимо: Господе Исусе Христе, помилуј ме грешнога/грешну!   Дакле, будимо у јединству и будимо једно са Господом.   *Пре монашења имали сте занимљив живот: студирали сте књижевност, а затим се учили филмској, радио, позоришној и телевизијској режији на Академији у Београду. Због чега сте се коначно определили за Православни богословски факултет СПЦ?   У то време (1972) био сам неутешни боготражитељ који је у боготражитељству стизао до левитације: желео сам Живога Христа, а не једино оног из књижевности, историје религија и философије, са филма и из сликарства, фолклора, обичајне вере и иконографије. Када сам Га преко светог старца Софронија Сахарова доживео у Хиландару, а затим Га путем хаџилука и у Јерусалиму (1976/7) доживео у благодати, баш онако како сам желео – као Живог (дакле и изван Светих Тајни и Светога Причешћа, а не само и искључиво у њима, како нам неки богослови реформисти намећу начин христофаније)!   Зар Дух не дише где Он хоће и зар Му глас не чујеш: но не знаш откуда долази, и камо иде … (в.: Јн 3, 8)? Зар се васкрсли Христос током 40 дана, све до сопственог вазнесења није јављао Богоматери Марији, Марији Магдалини и Мироносицама, Апостолима и Томи, двојици на путу за Емаус, и опет Апостолима … )?   Овај доживљај Живога Христа уследио је у мојој 23. години, и са њим наше коначно опредељење за студије теологије и за монаштво, истовремено, чиме смо и позвани на покајничко ревновање.   *У том периоду боготражитељства дакле, живели сте годину дана (1972/3) “класичним дијаспорским животом”, радећи у једној фабрици намештаја у Сент Етјену у Француској. Јавност углавном има предубеђење да наша Дијаспора живи лагодно. Да ли је то тако?   Сви наши тамошњи (укључујући и мене тадашњег) стицали су свој насушни хлеб у зноју лица свога! (Тако и они који су тамо радили и оперисали као удбаши!) Сви опет налик старозаветном Израиљу, који је зидао пирамиде по Египту, односно изграђивао Француску и футуристички Париз, по много чему налик Египатској цивилизацији.   *Мање је познато да у Француској живи и знатај број православних хришћана Француза. То је умногоме и Ваша заслуга, јер за време Ваших постдипломских студија у Паризу и Ви сте учествовали у црквеној мисији за пријем православних старокалендараца Француза. Колико их има, и где их је највише?   Њих, православних Француза данас има неколико милиона, организованих Мисијом светог Јована Касијана, на чијем челу је пер Антуан. Они живе у Окситанији, на простору од дванаест Италофонских, односно Франкофонских долина, као и с обе стране Пиринеја, заједно са православним Каталонцима.   *Рођени сте на Косову и Метохији. Претпостављамо да Вас за Јужну Српску покрајину везују не само оне духовне, већ и породичне везе?   Сви наши преци су тамо на гробној стражи. Моје биће је испреплетено историјом и стварним животом на Метохији до тог степена да је он до данас стопљен са мојом свакодневицом. Радујем се што сам кроз текстове разних жанрова, везане за Косово и Метохију силом прилика остварио првобитну намеру да постанем завичајни хроничар и писац. Једна од таквих спомен-књига је на прагу изласка у читалачку јавност.   *Са благословом Патријарха Павла, од средине 1999. године Ви сте боравили у Пећкој Патријаршији са циљем да се омогући опстанак православном Српском живљу на Косову и Метохији. Почев са том 1999. годином започео је најтежи период за Србе. Како га можете сажето описати, и шта је на Вас оставило најтужнији утисак?   Дошли су западни крсташи на страшно косовско-метохијско судилиште да одиграју своју ратничко-колонијалистичку фарсу; притом ће се и сами тамо добрано озрачити. Док су они као хуманитарци радили што су радили, све су урадили маскирано, и да буде на штету Срба. Наравно да постоје појединачни случајеви и ставови неких земаља који окрњују овај наш утисак и наша комплетна сазнања, искуства и увиде у нашу трагедију. А то зато што свако правило има свој изузетак. Међутим, чињенице говоре да тамо тада нико није био поштеђен смртних опасности, па тако и овај који разговара са вама: озрачивање, покушаји отмица, покушаји стрељања, уласци у минска поља, излагање атентатима, уласци у осиња гнезда, трагање за несталима, за лешевима убијених, контаминације, инфекције од трулежи и спаљених ствари и нагорелих предмета и пепела … непријатно ми је да говорим о томе. Такође не желим да прећутим јуначка дела наше куме и „генерала у сукњи“ Добриле Ерат родом из Ђаковице, која је, покој јој души, у Пећкој Патријаршији заблистала у борби за опстанак и Патријаршије, и Срба широм Косова и Метохије.   Молим Уредништво ваше новинске агенције да се сетимо неких страдалника Срба и Српкиња, који су пострадали од најновијег шиптарског зулума:   Педесетшесторо Срба Источкога Подгора је киднаповано и нестало.   Знамо да су неки од њих масакрирани у Истоку и у Љугу (Љубомирка Милосављевић и јеромонах Стефан, … и да је о томе посведочила аустријска солдатина. Ми опет, о свему што се збивало на Косову и Метохији у овом периоду српског страдања сведочили смо два пута на Суду за ратне злочине у Београду).   Крсту Миловановића из Опрашака на Метохији пронашли смо измасакрираног, и у повртњаку његове куће га сахранили.   Костур Мићка Кораћа из Жача нашли смо спаљеног, и у дворишту га сахранили.   Младићу Славку из Пећи извађени су органи на домаку Пећке Патријаршије, а пронађене су му само преостале кости.   Тело старице из куће Станковића на Пећкој Бистрици било је угљенисано када смо га преузели, и у Пећком гробљу га затим сахранили.   Тело старице из Пиштана код Гораждевца пронашли смо јеромонах Јован Ћулибрк и ја, распаднуто и са глином помешано, каквога смо и сахранили, на лицу места формиравши гроб …   Детаљне извештаје о свим тадашњим и тамошњим збивањима ми смо слали Светом Архијерејском Синоду СПЦ.   *Како данас живи српски живаљ на Косову и Метохији, и можемо ли уопште питати, где им је теже: на северу или “јужно од Ибра”?   Наши Срби данас живе тако што незнатно користе начине суживота са комшијама. Да су и један и други народ питани да ли би радије да ратују један против другог, или би да живе заједно на Косову и Метохији, они би верујем, изабрали ово друго: данас би живели заједно, и били би у много већем суживоту, односно међусобној трпељивости.   *Када сте последњи пут били у родном крају, и са каквим осећањима сте се вратили?   Протекле године, и као опљачкан човек коме ће оданде увек претити опасност од прогонства! Иначе смо намеравали да са благословом епископа рашкопризренског господина Теодосија током те године одслужимо Свету Литургију на албанском језику на темељима Богородице Хвостанске, али нас је благовремено упозорио на опасност неко наш из Истока, и још, како то не би било безбедно по нас. То јест, не ићи грлом у јагоде. То упозорење се показало расудним после каменовања два аутобуса у Врелу, селу лидера Ибрахима Ругове (који је окончао свој живот као римокатолик, крштен у Ватикану), смештеног подно темеља овог манастира, центра некадашње Хвостанске епархије.   *Која је Ваша порука Србима на Косову?   Иста она која је била и Патријарха Павла: Ништа није готово док не буде готово!     *Међу реткима сте који су имали могућност да буду уз блаженопочившег Паријарха Павла до последњих дана? Како га укратко можете описати?   Он није имитирао хришћанина него је био хришћанин; стицао је богопознање и блаженство познавањем Јеванђеља и живљењем по Јеванђељу! Равнао се према Христу, и свима је био слуга! Познавали смо га од 1977. године, и за то време ниједанпут нисмо чули да је он икога осудио!   *Сигурно је у тим дружењима са Патријархом Павлом било и мноштво анегдота. До сада се о њима углавном слушало посредно? Можете ли нам препричати неке?   Он је практиковао шаљивост у општењу: „да би се озбиљне ствари лакше усвајале и да не би биле опоре услед превелике озбиљности.“   Митрополит Амфилохије: Ваша Свјетости, да ли вас слуша овај Давид?   Патријарх Павле: Чује само оно што му се свиђа.   Архимандрит Јован Радосављевић: Ваша Светости, изволите у нашу келију.   Патријарх Павле: Оче Јоване, када будеш одлазио у Рај, како ћеш пренети тамо оволике књиге.     Државни Секретар Стејт Департмента Инглбергер: Ваша Светости, како бисмо могли да вам помогнемо?   Патријарх Павле: Највише бисте нам помогли ако нам не бисте одмагали.   *Незахвално је питати, али какви су били ти последњи Патријархови дани. Шта је оно што можете рећи?   Он се већ био преобразио у обоженог младенца који сија као углачани мермер. Преобразио се у сасуд миомира Духа Светога – миомира који смо осетили на дан његовог погребења у манастиру Раковици при целивању крста. Верујемо да је он ушао у небеску житницу Светих. Његовој прозорљивости и срцезналаштву нико није остао недоступан! Односно, од оних душа које су му прилазиле, ниједна није остала непрочитана, укључујући и моју.   *Ви сте као професор на Богословском факултету СПЦ предавали два предмета: Хришћанску етику и Аскетско богословље. Какав је значај ових предмета за образовање теолога и будућих свештеника?   Значај је пресудан! Ко живи по Јеванђељу, по њему и богословствује, и Бога славослови. Тај живот у Цркви дакле тражи од нас испуњавање Божјих заповести, и ход ка стицању врлина. А те врлине су докази да стичући блаженства-сведочанства, ми заиста волимо Христа. Христа ми, као и Оца и Светога Духа – поштујемо и прослављамо као Пресвету Тројицу. Њој се клањамо и Њу исповедамо у срцу и у стварности. Док без ових блаженстава-сведочанстава ми немамо суштинског доказе о љубави према Христу. То и тако чинимо као ревнитељи и чувари Светога Предања Православне Цркве. Предања које је наш стожер или стуб од светлости! Према томе, наш стожер или светли стуб не огледа се у млаком ревновању, као ни у моралном и теолошком расулу. Наш стожер од благодатне светлости тек се не огледа у неразумној медијској френезији, плаћеништву и модернизму, либерализму и реформизму, епархијском магнатству и власништву црквених добара као корпорација;  на самом крају тунела – Црквено Свето Прадање се не огледа у – апостасији! Све у свему, несмирени клирици и узурпатори црквених служби – зборишта су и сабори сујете, и  неминовно – апостасије!   Свим читаоцима вашега гласила за Дијаспору ми најсрдачније честитамо Празник над празницима, Васкрс, и желимо им изобилну пасхалну радост.   Христос васкрсе! – Ваистину васкрсе!     Вашој пажњи препоручујемо и Васкршњи интервју Епископа крушевалког Давида дат "Победи" и новинару Сандри Савић.  
    • By Поуке.орг - инфо
      Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је у недељу 9. фебруара, када наша света Црква прославља успомену на пренос моштију светог Јована Златоустог, у храму посвећеном Светом архангелу Гаврилу (Буковичка црква) у Аранђеловцу служио авету архијерејску Литургију.   Звучни запис беседе   Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намесник орашачки протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј Милован Ранковић, јереј Рашко Стјепановић, ђакони Стеван Илић и Александар Бабић.   Ово духовно сабрање су својим појањем улепшали чланови хора “Света Анастасија Српска” из Аранђеловца.   Након читања Светог Јеванђеља Епископ Јован нас је подсетио значају припремних недеља пред Велики и Часни Пост. У својој беседи се осврнуо на постојање две врсте људи у Цркви, као што нас поучава и Свето Јеванђеље о царинику и фарисеју. “Оно на шта треба да посебно обратимо пажњу јесте да постимо, али да то буде и пост душе, тј. да се уздржавамо од лошег делања и од гордости.    Наша душа почиње од данас да пости”, рекао је Владика поделивши са верницима и речи светог Јустина Ћелијског који каже: “Наше тело је харфа, а душа је свирач”, чиме је желео да нам приближи важност обједињености поста. “Морамо увек имати на уму да Господ увек види и гледа наша срца. Ми смо ти који одлучујемо кога ћемо угостити у нашим срцима, да ли ће то бити Бог, или пак онај други.    Господ нас подсећа својим речима да он стоји код врата нашег срца и ако отворимо он ће се у њега уселити. Овим чином се показује Божије стрпљење јер он чека човекову слободну вољу коју му је дао да он сам одлучи да ли ће Га примити у своје срце.    Молитва коју произносимо Богу ако је проткана гордошћу, није молитва већ се то претвара у грех. Како молитва може да буде узвишена, исто тако може бити и лажна. Другим људима не требамо судити, да не би и нама било суђено, јер каквим судом судимо, таквим судом ће нам се и судити”, истакао је Епископ Јован.     Извор: Епархија шумадијска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...