Jump to content
Жељко

Благодат Духа Светога

Оцени ову тему

Recommended Posts

Зашто Вам је тешко да одгорите НЕ

Zato sto nije tacno!

Mera normalnsoti je Hristos, koliko su nam pomisli Hristolike toliko smo blizi normalnom.

Nije nasa normalnost u bilo kakvoj zavisnosti sa time gde koliko dugo sedimo.

Ја Тебе ништа не разумем.

Mera normalnsoti je Hristos, koliko su nam pomisli Hristolike toliko smo blizi normalnom.

Христолике помисли !?

Хтео си да кажеш ... Уколико су нам мисли мирне, тихе, пуне љубави, ...

Мислим да ... Себе треба проверавати.

Наиме, није лоше сваког викенда отићи у манастир, и проверити себе. Какве ће нам се помислити појавити када треба да устанемо у пола четири ујутро !? Какве ће нам се помислити појавити када будемо стајали три сата на богослужењу !? И још много тога ....

Ја не мислим да су нам за Христоликост довољне мирне мисли, тихе и пуне љубави!

За Христоликост нам је потребан Дух Свети! Дух Свети је најпре одвео Христа у пустињу, где га је кушао, након кушњи он је кренуо међу људе, да им покаже светлост, пут! Ми смо позвани на ову Христоликост! Да будемо светлост свету! Нисмо примили милост коју ћемо тихо носити у срцу и чувати ову радост за себе, тихо шеткајући, уживајући на излетима, радећи свој посао и примајући плату, већ да попут Христоса покажемо и другима ову милост и дар, добили смо бесплатни дар који требамо несебично поделити! Зар мислиш да ће ''лудак'' који не ради за плату, али свој живот даје да би навештао Јевањђеље незнабошцима изгубити благодат од Господа, јер није био ''нормалан'' за очи овога света???

Не!!! Ја мислим да ће изгубити сваку част и хвалу овоземаљску, али је његова плата на небесима, јер је сабирао за нераспадљивост! Нису позиви Господа само на манастирску клаузулу или на брак, позиви су свима и у свему да будемо светлост света, а светлост се познаје по љубави!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Наиме, једно је стећи Духа Светога , а друго живети у Духу Светоме.

Па нормално да је различито. Прво је потенцијална могућност, друго је остварено стање. Једно следи другоме.

Но опет не разумем шта је онда поента ове теме, да покажеш како се треба гнушати самих рачунара као рачунара, или треба указати да се рачунари могу користити на лош начин, па самим тиме је нешто што нас спречава да напредујемо у узрастању до мере Христове висине?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Počeću da plačem, majke mi, kad vidim kako ljudi sebi vezuju oči, lišavaju se slovesnosti koju im je Bog dao i sve posmatraju kroz neku svoju malu srednjevekovnu katoličku prizmu.

Džaba vi njoj objašnjavate da ljudi zarađuju za život za kompjuterom, a ona priča o "zarađivanju za život".

I džaba sve kad sektaški (i ovo nije jaka reč) propoveda manastiromaniju (nemam bolji izraz).

Sestro, ako ti je do manastira, što se nisi zamonašila? Čemu onda parohijske crkve?

I ako ti toliko smeta kompjuter, što ga uopšte koristiš?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Počeću da plačem, majke mi, kad vidim kako ljudi sebi vezuju oči, lišavaju se slovesnosti koju im je Bog dao i sve posmatraju kroz neku svoju malu srednjevekovnu katoličku prizmu.

Džaba vi njoj objašnjavate da ljudi zarađuju za život za kompjuterom, a ona priča o "zarađivanju za život".

I džaba sve kad sektaški (i ovo nije jaka reč) propoveda manastiromaniju (nemam bolji izraz).

Sestro, ako ti je do manastira, što se nisi zamonašila? Čemu onda parohijske crkve?

I ako ti toliko smeta kompjuter, što ga uopšte koristiš?

To je ono sto ja vise puta kazem da ne valja poceti citati teolosku literaturu na svetosavlje.org i slicnim sajtovima.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Počeću da plačem, majke mi, kad vidim kako ljudi sebi vezuju oči, lišavaju se slovesnosti koju im je Bog dao i sve posmatraju kroz neku svoju malu srednjevekovnu katoličku prizmu.

Džaba vi njoj objašnjavate da ljudi zarađuju za život za kompjuterom, a ona priča o "zarađivanju za život".

I džaba sve kad sektaški (i ovo nije jaka reč) propoveda manastiromaniju (nemam bolji izraz).

Sestro, ako ti je do manastira, što se nisi zamonašila? Čemu onda parohijske crkve?

I ako ti toliko smeta kompjuter, što ga uopšte koristiš?

To je ono sto ja vise puta kazem da ne valja poceti citati teolosku literaturu na svetosavlje.org i slicnim sajtovima.

Treba i imati dovoljno introspekcije da shvatiš šta je za tebe, a šta ne.

Ali citatolozi poput Sefore to ne umeju, jer nit' imaju slovesnog rasuđivanja, slobodnog, nit' razumeju o čemu i šta pišu.

Čuj nije loše svakog vikenda ići u manastir... i onda neko kaže nije to sektašenje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Počeću da plačem, majke mi, kad vidim kako ljudi sebi vezuju oči, lišavaju se slovesnosti koju im je Bog dao i sve posmatraju kroz neku svoju malu srednjevekovnu katoličku prizmu.

Džaba vi njoj objašnjavate da ljudi zarađuju za život za kompjuterom, a ona priča o "zarađivanju za život".

I džaba sve kad sektaški (i ovo nije jaka reč) propoveda manastiromaniju (nemam bolji izraz).

Sestro, ako ti je do manastira, što se nisi zamonašila? Čemu onda parohijske crkve?

I ako ti toliko smeta kompjuter, što ga uopšte koristiš?

To je ono sto ja vise puta kazem da ne valja poceti citati teolosku literaturu na svetosavlje.org i slicnim sajtovima.

Не треба светосавље кривити, јер мање више све издавачке куће везане за неку епархију преводе литературу од које има доста тешке и непогодне за почетнике. Овде имамо по среди други проблем, очигледно чисто манихејско виђење света, а ту ко зна одакле потиче, можда од неког јеромонаха и његових "душекорисних поука", док може бити и стварно од претераног читања монашке литературе. Ето задужбина манастира Хиландара је издала све томове "добротољубља" које у принципу не треба мирјани да читају јер видимо какве последице могу да изазову.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Зашто Вам је тешко да одгорите НЕ

Zato sto nije tacno!

Mera normalnsoti je Hristos, koliko su nam pomisli Hristolike toliko smo blizi normalnom.

Nije nasa normalnost u bilo kakvoj zavisnosti sa time gde koliko dugo sedimo.

Ја Тебе ништа не разумем.

Mera normalnsoti je Hristos, koliko su nam pomisli Hristolike toliko smo blizi normalnom.

Христолике помисли !?

Хтео си да кажеш ... Уколико су нам мисли мирне, тихе, пуне љубави, ...

Мислим да ... Себе треба проверавати.

Наиме, није лоше сваког викенда отићи у манастир, и проверити себе. Какве ће нам се помислити појавити када треба да устанемо у пола четири ујутро !? Какве ће нам се помислити појавити када будемо стајали три сата на богослужењу !? И још много тога ....

Ја не мислим да су нам за Христоликост довољне мирне мисли, тихе и пуне љубави!

За Христоликост нам је потребан Дух Свети! Дух Свети је најпре одвео Христа у пустињу, где га је кушао, након кушњи он је кренуо међу људе, да им покаже светлост, пут! Ми смо позвани на ову Христоликост! Да будемо светлост свету! Нисмо примили милост коју ћемо тихо носити у срцу и чувати ову радост за себе, тихо шеткајући, уживајући на излетима, радећи свој посао и примајући плату, већ да попут Христоса покажемо и другима ову милост и дар, добили смо бесплатни дар који требамо несебично поделити! Зар мислиш да ће ''лудак'' који не ради за плату, али свој живот даје да би навештао Јевањђеље незнабошцима изгубити благодат од Господа, јер није био ''нормалан'' за очи овога света???

Не!!! Ја мислим да ће изгубити сваку част и хвалу овоземаљску, али је његова плата на небесима, јер је сабирао за нераспадљивост! Нису позиви Господа само на манастирску клаузулу или на брак, позиви су свима и у свему да будемо светлост света, а светлост се познаје по љубави!

А што се тиче мисионарења ... Постоје разни начини мисионарења.

Рецимо ... Позовеш пријатеље да пођу са Тобом на излет. Одведеш их на Фрушку Гору. Обилазите манастире и итд...

Или ... Сваког месеца проведеш недељу дана у манастиру. Цела Твоја фамилија и сви Твоји пријатељи ће почети да размишљају о Богу.

Или ... Замонашиш се !

Или ... Поклањаш књиге и итд...

И још много тога ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па зар само пријатељима треба навестити???

Како ћеш позвати управо онога који седи по цео дан за рачунаром и блеји по фејсу???, зар он нема права на милост??? Зар је милост само за рођаке и пријатеље???

Share this post


Link to post
Share on other sites

Znači molim vas:

Osim što treba svake nedelje provesti vikend u manastiru, morate provesti i jednu celu nedelju svakog meseca u manastiru!

Ja i dalje želim da nam Sefora saopšti šta ćemo onda s parohijskim hramovima?

Kao i to KO joj je rekao da moramo da idemo po manastirima.

Share this post


Link to post
Share on other sites

може, под условом да живи уредан телесни и духовни живот и редовно се причешћује на Литургији.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Počeću da plačem, majke mi, kad vidim kako ljudi sebi vezuju oči, lišavaju se slovesnosti koju im je Bog dao i sve posmatraju kroz neku svoju malu srednjevekovnu katoličku prizmu.

Džaba vi njoj objašnjavate da ljudi zarađuju za život za kompjuterom, a ona priča o "zarađivanju za život".

I džaba sve kad sektaški (i ovo nije jaka reč) propoveda manastiromaniju (nemam bolji izraz).

Sestro, ako ti je do manastira, što se nisi zamonašila? Čemu onda parohijske crkve?

I ako ti toliko smeta kompjuter, što ga uopšte koristiš?

To je ono sto ja vise puta kazem da ne valja poceti citati teolosku literaturu na svetosavlje.org i slicnim sajtovima.

Не треба светосавље кривити, јер мање више све издавачке куће везане за неку епархију преводе литературу од које има доста тешке и непогодне за почетнике. Овде имамо по среди други проблем, очигледно чисто манихејско виђење света, а ту ко зна одакле потиче, можда од неког јеромонаха и његових "душекорисних поука", док може бити и стварно од претераног читања монашке литературе. Ето задужбина манастира Хиландара је издала све томове "добротољубља" које у принципу не треба мирјани да читају јер видимо какве последице могу да изазову.

Наиме, ја сам само хтела да кажем да треба живети живот.

Немам ништа против рада на рачунару, итд .

Као што видите и ја имам рачунар и ... Имам своју фирму и велики део посла је везан баш за рачунаре.

Тако да ...

mense0198626478946378946

Рецимо ... У Грчкој је нормално да брачни парови одлазе викендом у манастире.

Ваше мишљење о монаштву ?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Зашто Вам је тешко да одгорите НЕ

Zato sto nije tacno!

Mera normalnsoti je Hristos, koliko su nam pomisli Hristolike toliko smo blizi normalnom.

Nije nasa normalnost u bilo kakvoj zavisnosti sa time gde koliko dugo sedimo.

Ја Тебе ништа не разумем.

Mera normalnsoti je Hristos, koliko su nam pomisli Hristolike toliko smo blizi normalnom.

Христолике помисли !?

Хтео си да кажеш ... Уколико су нам мисли мирне, тихе, пуне љубави, ...

Мислим да ... Себе треба проверавати.

Наиме, није лоше сваког викенда отићи у манастир, и проверити себе. Какве ће нам се помислити појавити када треба да устанемо у пола четири ујутро !? Какве ће нам се помислити појавити када будемо стајали три сата на богослужењу !? И још много тога ....

Ја не мислим да су нам за Христоликост довољне мирне мисли, тихе и пуне љубави!

За Христоликост нам је потребан Дух Свети! Дух Свети је најпре одвео Христа у пустињу, где га је кушао, након кушњи он је кренуо међу људе, да им покаже светлост, пут! Ми смо позвани на ову Христоликост! Да будемо светлост свету! Нисмо примили милост коју ћемо тихо носити у срцу и чувати ову радост за себе, тихо шеткајући, уживајући на излетима, радећи свој посао и примајући плату, већ да попут Христоса покажемо и другима ову милост и дар, добили смо бесплатни дар који требамо несебично поделити! Зар мислиш да ће ''лудак'' који не ради за плату, али свој живот даје да би навештао Јевањђеље незнабошцима изгубити благодат од Господа, јер није био ''нормалан'' за очи овога света???

Не!!! Ја мислим да ће изгубити сваку част и хвалу овоземаљску, али је његова плата на небесима, јер је сабирао за нераспадљивост! Нису позиви Господа само на манастирску клаузулу или на брак, позиви су свима и у свему да будемо светлост света, а светлост се познаје по љубави!

А што се тиче мисионарења ... Постоје разни начини мисионарења.

Рецимо ... Позовеш пријатеље да пођу са Тобом на излет. Одведеш их на Фрушку Гору. Обилазите манастире и итд...

Или ... Сваког месеца проведеш недељу дана у манастиру. Цела Твоја фамилија и сви Твоји пријатељи ће почети да размишљају о Богу.

Или ... Замонашиш се !

Или ... Поклањаш књиге и итд...

И још много тога ...

Пази ово:

Излет - обилазак манастира

Обављање активности једном месечно - одлаза на седам дана у манастир

Један паметна ствар у животу - отићи у манстир замонашити се..

Ми данас од оваквог размишљања појединаца имамо реалан проблем, и мислим да би требало у Цркви одговорни да се мало више позабаве ово проблематиком. Ово је тотално страно православљу, оволика одвојеност од своје локалне евхаристијске заједнице и приврженост манастиру.

Нажалост многи данас живе у заблудама гледе манастира, јер мисле да је често посећивање манастира пожељно како за њих тако и са аспекта општег понашања како православног хришћанина. Наиме многи мирјани нису ни свесни да својим понашањем нарушавају монашску заједницу честим посећивањаим и досађивањима братству, а нажалост не мањка и смирења неким монасима који не умеју да овакве људе одврате од ове неправославне праксе.

Треба занти да у прошлости, а мало да се вратимо не треба ићи у апостолско доба, него само мало уназад рецимо 50, 100 или 200 година, и овакве ствари се нису дешавале. ПРе свега јер се знало поштовање према манастирском животу (замисли да вама неко сваког месеца досађује једно седам дана), а парохијска заједница је имала главни значаја у вођењу духовног живота. Но савремен начин транспорта је омогућио преваљивање великих удаености, па су тако неки вековима тешко приступачни манастири постали мета многи поклоника, као и оних који досађују братству неким својим наметањем. Нажалост многи смо ово прошли као и фазу стадијума да се хоће замонашити, али са овом праксом се дефинитивно треба престати. Ако ће се рефрома литургијског живота чини, онда је ово један од врло битни момената за обратити пажњу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па зар само пријатељима треба навестити???

Како ћеш позвати управо онога који седи по цео дан за рачунаром и блеји по фејсу???, зар он нема права на милост??? Зар је милост само за рођаке и пријатеље???

Наиме, проблем је што код људи може да се појави отпор и ...

Зашто ... Зато што када почнеш да пишеш о Богу или Цркви људи помисле да си секташ и итд.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...