Jump to content
Милан Ракић

Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату - Сећање на хероје

Rate this topic

Recommended Posts

У последњих 7 деценија, од краја Другог светског рата па до наших дана, мало се причало о улози и отпору Југословенског Краљевског ваздухопловства (ЈКВ), које је оно пружило у неравноправној борби са Хитлеровом војском. Без обзира на то што је након Другог рата гро нашег ваздухопловства чинио предратни кадар, дакле људи из ЈКВ, у годинама након рата, па негде до средине деведесетих, мало се, или нимало причало о тим људима који су, кад је враг однео шалу, храбро полетели и супроставили се вишеструко јачем непријатељу. Данас је ситуација мало боља, постоје штампане публикације о том периоду, на мрежи се такође може пронаћи доста података, а ево ово је мој скроман допринос да се и на ЖРУ Форуму подсетимо на те храбре авијатичаре...

392px-Roundel_of_the_Royal_Yugoslav_Air_

Иако је био проглашен "отвореним градом", када је сазнао шта се десило у Београду тог 27. марта, када је дошло до војног пуча, ваздушне нападе на Београд и уопште напад на Краљевину Југославију наредио је Хитлер лично. У својој "Директиви број 25", у најкраћем је својим генералима издао следећа наређења:

1. Војни пуч у Југославији изменио је политичку ситуацију на Балкану. Југославију треба сматрати непријатељем и у случају да ускоро да изјаву лојалности, па је стога треба разбити што је могуће пре.


2. Моја намера је да концентричном операцијом са простора Ријека – Грац, с једне стране, и са простора око Софије, с друге стране, упаднем у Југославију општим правцем према Београду и да њену војску уништим, с тим да њен крајњи јужни део одвојим од њене територије и узмем у своје руке као базу за продужење немачко-италијанске офанзиве против Грчке. Из војнопривредних разлога важно је да се успостави саобраћај на Дунаву и поседну рудници бакара у Бору. Покушаћемо да придобијемо Мађарску и Бугарску за учествовање у операцијама, остављајући им могућност враћања Бачке и Македоније. Политичким обећањима Хрватској биће проширена унутрашњополитичка затегнутост у Југославији.


3. У појединостима наређујем следеће:

а) Чим буду прикупљене довољне снаге и временске прилике то допусте, ваздухопловство ће даноноћним ваздушним нападима разорити теренска постројења (ратне аеродороме) југословенског ваздухопловства, као и Београд.

б) Подухват „Марита“ отпочеће по могућности истовремено – никако раније – засад с ограниченим циљем да се заузме солунска котлина и висораван Едеса; 18. армијски корпус може при том напредовати преко југословенске територије. Искористити повољне прилике за спречавање планског отварања фронта између Олимпа и висинског предела Едесе.

в) За напад који ће уследити са простора око Софије у правцу северозапада и са простора Ћустендил – Горња Џумаја у западном правцу, могу се употребити све у Бугарској и Румунији расположиве снаге, с тим да као осигурање нафтоносних подручја Румуније, осим противавионских снага, остану и снаге у јачини око једне дивизије. Осигурање на турској граници, за сада, препустити Бугарима. У њиховој позадини као ослонац поново ће бити припремљена једна немачка јединица, највероватније оклопна дивизија.

г) Удар направљен општим правцем од Граца према југоистоку треба извршити чим се прикупе за то потребне снаге. Копненој војсци се препушта одлука о томе да ли ће ради отварања границе прелазити преко мађарске територије. Осигурања на југословенској граници одмах појачати. Исто тако, као и на бугарској граници, важни објекти се могу заузети и пре почетка општег напада, истовремено са ваздушним нападом на Београд.

д) Ваздухопловство ће са две нападне групе потпомагати операције 12. армије, као и ударне групе које ће образовати на простору око Граца. Оно ће у ту сврху усмеравати тежиште дејства према временском развоју операција копнене восјке. За развој и напад могу се искористити и мађарске ваздухопловне базе. Испитати да ли треба употребити 10. ваздухопловни корпус за акцију са италијанске територије. Међутим, заштитна пратња транспорта за Африку мора остати загарантована. Продужити са припремама за освајање острва Лемноса, али заповест за извршење издаћу лично. Треба се постарати за довољну противваздушну одбрану Граца, Клагенфурта, Филаха и Лебена, као и Беча.


4. Врховна команда оружане силе склопиће најпре начелне споразуме са Италијом. Копнена војска предвидеће штаб за везу са италијанском 2. армијом и Мађарима. Овлашћује се Ратно ваздухопловство да се о разграничењу оперативних ваздушних простора у односу на италијанско и мађарско ваздухопловство већ сада споразуме са Врховним командантима дотичних држава. Снабдевање мађарских ваздухопловних база може да отпочне одмах.

5. Господа главни команданти известиће ме преко Врховне команде Оружаних снага о намераваном вођењу операција и о питањима у вези с тим.

У потпису, Адолф Хитлер.
Second_world_war_europe_1941_map_de.png
Ситуација у Европи уочи Априлског рата у Краљевини Југославији
 
Стање ЈКВ пред рат
 
Стање у нашем ваздухопловству пред Априлски рат није било нимало задовољавајуће. Наиме, неколико година раније је започео (безуспешан) процес техничке модернизације, који је само делимично уродио плодом јер Југославија није успела да у предвечерје рата обезбеди довољан број оперативних авиона новије генерације, пре свега на тржиштима Немачке и Велике Британије.
 
Ипак, предвиђајући могући развој ситуације који би водио рату, а нарочито након бомбардовања Битоља од стране италијанске авијације, 6. новембра 1940. године, Команда ваздухопловства је предузела превентивне мере и већ у јесен  1940. године подигла ниво борбене готовости. С тим у вези одређене јединице нашег ваздухопловства су пребазирале на друге аеродроме (нпр. 102. ескадрила Шестог ловачког пука је из Београда пребачена у Мостар да би својим Месершмитима Ме-109Е, вршила задатке патролирања дуж Јадранске обале у зони Приморске војне области). 
 
Такође, Главни Генералштаб војске Краљевине Југославије је након новембарског бомбардовања Битоља, крајем 1940. године донео наредбу безусловног отварања ватре и обарања сваког "нелегитимисаног" ваздухоплова који прелеће нашу територију јужно од линије Ниш-Крушевац-Ужице-Сарајево-Сплит. Северно од те линије, у дубину наше територије, било је одобрено "пуцање" испод летелица, у циљу приморавања на слетање.
 
У склопу ратног плана "Р-41", на основу којег је наша тадашња војска припремала одбрану, задаци ЈКВ су били предимензионирани у односу на постојећи број летелица, али ипак, 12. марта 1941. године изведена је тајна мобилизација припадника ЈКВ у склопу које је извршена попуна јединица људством из резервног састава, довршен је посао на премештању складишта и ваздухопловних база са рубних делова у средиште територије Краљевине и запоседнута су 23 ратна аеродрома и летелишта. А дана 22. марта 1941. године, све јединице ЈКВ су стављене у стање пуне борбене готовости, која је између осталог предвиђала и спремност за полетање, и то: ловачка авијација - 20 минута, извиђачка авијација - 25 минута и бомбардерска авијација - 30 минута. Тако је и пре потписивања Тројног пакта, односно пуча од 27. марта, ЈКВ било мобилисано у пуном саставу и спремно, колико је обзиром на број летелица, могло.
 
Нажалост, борбену готовост и извршење ратног плана "Р-41" је поред бројног стања и "квалитета" летелица, додатно нарушила и издаја капетана-пилота Владимира Крена, који је 4. априла узлетео са загребачког аеродрома и одлетео у Бечко Ново Место, где се налазила Команда немачке 4. Ваздухопловне армије која је и била носилац напада на Краљевину Југославију два дана касније. Крен се ту ставио на располагање генералу Александру Леру, команданту те јединице и предао му ратне планове и планове борбеног распореда авијацијских јединица ЈКВ, тако да од евентуалног тактичког маневра наших снага на терену није било вајде... Немци су добили податке на тацни. Крен је због овог свог "херојског" подухвата награђен тиме што га је Поглавник НДХ поставио за првог команданта Зракопловства НДХ. Додуше, за то своје дело је платио. Наиме, након рата је успео да пребегне код Британаца, али су га ови испоручили нашим властима, где је осуђен за велеиздају и стрељан у Загребу 1948. године.
 
Тако је уз овај издајнички чин, те обарања једног Швапског авиона типа Хенкел 111 код Марибора 3. априла 1941. године, ЈКВ дочекало 5. април и подизање борбене готовости на највиши ниво. То стање приправности је предвиђало "смањење" времена за полетање, тако да су ловци имали задатак да полете за 10, извиђачи за 15, а бомбардери за 20 минута...
 
Тако спремни и са оним са чиме су располагали, ишчекивали су зору тог 6. априла 1941. године...
 
Наставиће се...

 


Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Без обзира на историјске чињенице, наведене, а и оне које ће услиједити, једна мисао ми трепери послије читања: Част је била њихово најјаче оружје!

И замишљам вјеру тих хероја, каква је морала бити имајући у виду све околности? Блиска 1999. помало разјашњава.

Спремност на жртву заиста је јединствен израз духовности.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ратни распоред, задаци и капацитети ЈКВ

У претходном наставку сам навео да је ратни план "Р-41" имао доста "фалинки" од којих су неке морале бити такве, док су се неке морале отклонити.

Оно на шта се није могло утицати, то је процес модернизације и попуне јединица. На годину-две дана пред рат је наручено доста авиона из Немачке, али је Немачка "стала" са њиховом испоруком, тако да је попуна јединица модерним машинама била недовољна, те без обзира на цифру од преко 1000 авиона којима је раполагало наше ЈКВ, тек нешто мало више од 300 је било способно да се огледа на ратним задацима. И то је једино на шта се није могло утицати.

Нажалост, много више је ствари било отклоњиво, али се на то није много обраћала пажња. На првом месту, то је сама организација ваздухопловства унутар војске, односно система командовања. Наиме, ЈКВ није било посебан вид у оквиру војске, него је 1939. године "раздељено" тако да је оперативно и позадинско ваздухопловство било под командом Генералштаба, армијско под командом Копнене војске, док је поморско било у надлежности Команде морнарице. Уз то, високи командни кадар је био именован на одговорне функције иако изворно нису били ваздухопловци (да ме неко погрешно не схвати, наравно не сви). Нпр. "пучиста", ваздухопловни генерал Душан Симовић није био ваздухопловац, но артиљерац. Та да кажем нестручност, односно недовољно познавање ваздухопловне доктрине од стране појединаца, уз ионако недовољно развијена доктринарна документа употребе авијације, довела су до великих губитака на терену. 

Такође, једна од ствари која се могла и морала отклонити у ходу је била необученост довољног броја летачког састава за извршење борбених задатака у свим метеоролошким условима, дању и ноћу. Само је мали број пилота био обучен за такво што, док је већина пилота могла да лети само у нормалним условима. О томе се морало водити рачуна! Када се на све ово дода и утицај "пете колоне", те врло чудна "решења" и тактичке замисли о којима ће у даљем тексту бити речи, отпор који је пружен непријатељу још више добија на снази.

Као што рекох, ваздухопловство је било груписано у 4 различита одсека са 3 надлежне команде...

Оперативно ваздухопловство

Према ратном плану, оно је било задужено за одбрану територије и примање првог удара. Јединице оперативног ваздухопловства су биле следеће:

- Прва ваздухопловна ловачка бригада, која је у свом саставу имала Шести и Други ловачки пук. Команда бригаде са 8 авиона у саставу 702. ескадриле за везу је према распореду била у Земуну. Штаб Шестог ловачког пука и једна ваздухопловна група (32. ловачка група) са три ескадриле (103.,104. и 142. ловачка ескадрила) Месершмита (Ме-109) је била распоређена на аеродрому Крушедол. Укупно су имали 27 авиона Ме-109. Друга ваздухопловна група (51. ловачка група) овог пука са једном ескадрилом (102. ловачка ескадрила) Ме-109 (10 авиона) и две ескадриле (161. и 162. ловачка ескадрила) са шест авиона Икарус (Ик-3), базирала је на земунском аеродрому. Укупно дакле 43 авиона. 

Штаб Другог ловачког пука и једна ваздухопловна група (52. ловачка група) са две ескадриле (163. и 164. ловачка ескадрила) ловаца Харикен (15 авиона), била је на аеродрому Кнић, а друга ваздухопловна група (31. ловачка група) овог пука са две ескадриле (101. и 141. ловачка ескадрила) Ме-109 (19 авиона) била је на аеродрому Сушичко Поље код Крагујевца. Укупно значи 34 авиона. Ова бригада је била и најјача јединица у систему ПВО територије. 

Главни задатак Прве бригаде је била заштита Београда као главног града, те заштита важних индустријских центара на врло широком простору, који је обухватао: линијом државне границе територију Војводине, па границом, јужно до линије Вршка Чика-Озрен-Јастребац-Копаоник-Сјеница-Пљевља-Фоча, односно на запад, до линије Доњи Михољац-Босански Шамац-Тузла-Рогатица-Фоча.

prvabrigada_zps7e1f3434.jpg

Зона одговорности Прве ваздухопловне ловачке бригаде

Ваздухоплови у саставу Прве ваздухопловне бригаде:

Me-109_06_zps7712c392.jpg

Месершмит Ме-109

Slika04IK-3AR41bbb_zps1c75595d.jpg

Икарус Ик-3

Slika06HariikenAR41bbb_zpsd4e9c6ab.jpg

Харикен

 

Наставиће се...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Inače, plan P-41 bio je u skladu sa britanskim planom da se stvori zajednički front Jugoslavije, Grčke i Turske (Turska je trebala da pravi naše IK-3), zato je Nemcima i žurilo da Jugoslaviju i Grčku stave pod svoju kontrolu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево, што Драги рече и Крајишника...

- Друга ваздухопловна мешовита бригада у саставу Оперативног ваздухопловства је такође имала два пука. Четврти ловачки и Осми бомбардерски пук.

Четврти ловачки пук (33. ловачка група-105. и 106. ловачка ескадрила и 34. ловачка група-107. и 108. ловачка ескадрила) је базирао на аеродрому Босански Александровац крај Бања Луке. У свом саставу је имао 18 авиона типа Харикен и 8 ловаца типа Икарус (Ик-2). Задатак те јединице је била ловачка заштита борбених дејстава Осмог бомбардерског пука и заштита ваздушног простора унутар линије Доњи Михољац-Босански Шамац-Тузла-Рогатица-Сарајево-Бугојно-Дрвар-Оточац-Сењ-државном границом опет до Михољца...

drugabrigada_zps99b04bc3.jpg

Зона одговорности Друге ваздухопловне мешовите бригаде

Slika06HariikenAR41bbb_zpsd4e9c6ab.jpg

Харикен

IK-2_001_zps9e722aa9.jpg

Икарус Ик-2

Осми бомбардерски пук (68. бомбардерска група-215. и 216. бомбардерска ескадрила и 69. бомбардерска група-217. и 218. бомбардерска ескадрила) је базирао на аеродрому Ровине крај Нове Тополе у близини Бања Луке. Био је наоружан са 24 бомбардера Бристол Бленхајм и задаци ове јединице су били бомбардовање немачких аеродрома, покрета трупа и комуникацијских праваца (железница и путева) у пограничној зони Аустрије и Мађарске...

04_01_09BBlenhajm_01_zpsa64f009b.jpg

Бристол Бленхајм

 

Наставиће се...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Следећа јединица у саставу Оперативног ваздухопловства је била

- Трећа ваздухопловна мешовита бригада. Састојала се од Петог ловачког и Трећег бомбардерског пука.

Пети ловачки пук је био наоружан са 30 авиона типа Хокер Фјури. Пук је имао две групе са по две ескадриле. Прва група (35. ловачка група-109. и 110. ловачка ескадрила) је базирала на аеродрому Косанчић код Лесковца, док је друга група (36. ловачка група-111. и 112. ловачка ескадрила) базирала на аеродрому Режановачка Коса више Куманова. Ова јединица код Куманова је и примила први непријатељски напад 6. априла, пола сата пре бомбардовања Београда.Задатак ове јединице је била ловачка заштита Трећег бомбардерског пука и заштита ваздушног простора унутар линије Вршка Чука-Озрен-Јастребац-Копаоник-Мокра планина-Проклетије, па државном границом опет до Вршке Чуке...

trecabrigada_zpsb21c411b.jpg

Зона одговорности Треће ваздухопловне мешовите бригаде

hoker_zpsd9b287a8.jpg

Хокер Фјури

Трећи бомбардерски пук је био састављен од две групе. 63. бомбардерска група (205., 206. и 207. бомбардерска ескадрила) је базирала на аеродрому Петровец код Скопља. 64. бомбардерска група (208., 209. и 210. бомбардерска ескадрила) је базирала на аеродромима Обилић, Милешево и Стубол, сва три у близини Приштине. Трећи бомбардерски пук је био најобученија и најспремнија бомбардерска авијацијска јединица нашег ЈКВ. Били су наоружани са укупно 60 бомбардера Дорније (До-17), а за задатак је имала бомбардовање непријатељских комуникација, трупа и аердрома у пограничној зони Бугарске...

Dornije_Do_17_zps569d5245.jpg

Дорније До-17

 

Наставиће се...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Последња бригада у саставу Оперативног ваздухопловства, била је

- Четврта ваздухопловна бомбардерска бригада, била је јачине два пука. Први бомбардерски пук (61. бомбардерска група-201. и 202. бомбардерска ескадрила и 62. бомбардерска група-203. и 204. бомбардерска ескадрила) је базирао на аеродрому Бијељина, с тим што је 61. група била на аеродрому Давидовац код Параћина Пук је у свом наоружању имао 23 бомбардера типа Бристол Бленхајм. Задатак овог пука је било бомбардовање немачких аеродрома, трупа, железничких и друмских комуникација у пограничној зони Румуније и Бугарске (северно од планине Балкан)...

04_01_09BBlenhajm_01_zpsa64f009b.jpg

Бристол Бленхајм

Седми бомбардерски пук, састављен такође од две групе (66. бомбардерска група-211. и 212. бомбардерска ескадрила и 67. бомбардерска група-213. и 214. бомбардерска ескадрила), био је наоружан са 40 бомбардера Савоја Маркети (СМ-79).  Јединица је базирала на аеродрому Прељина код Чачка, 67. група на аеродрому Добрић код Пожеге. Задатак ове јединице је био бомбардовање италијанских аеродрома, трупа, комуникација и пристаништа у северној  и средњој Албанији...

04_01_13SavojaMarketii_01_zps16188801.jp

Савоја Маркети СМ-79

 

Наставиће се...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Juče u kolima dok sam išao prema Mađarskoj , slušao sam nekog starog pilota učesnika rata. Interesantno da je rekao da je Srbija odmah posle okupacije morala da plati Nemačkoj otštetu za oborene avione. Pomenu i cifru.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Остале јединице у саставу оперативног ваздухопловства имале су пратеће задатке, махом подршке јединицама на терену и извиђачке задатке.

- 81. бомбардерска група је базирала на аеродрому Ортјеш код Мостара. Њен задатак је био да у садејству са Четвртом бригадом напада италијанске положаје на северу Албаније, те да даје ваздушну подршку трупама Приморске армијске области са акцентом на Задар. Била је наоружана са 14 авиона типа Савоја маркети...

- 11. ваздухопловна група за даљње извиђање је имала задатак да врши стратегијско извиђање за потребе Врховне команде читаве војске као и за команду ваздухопловства. Базирала је на аеродрому Велики Радинци код Руме, а била је наоружана са 11 Бристол Бленхајма...

- Самостална ловачка ескадрила је базирала на аеродромима Косор код Мостара и у Подгорици. Имала је само 7 авиона (5 Месершмита и две Авие БХ). Она је имала сулуд задатак, да са 7 авиона спречава непријатељска дејства изнад целокупне територије Црне Горе, Херцеговине и Далмације до Шибеника, са тежиштем на одбрани Подгорице, Мостара, Сплита, Шибеника и Боке Которске.

На крају, сама Команда оперативног ваздухопловства је базирала у Јадранској Лешници (код Мачванског Прњавора) и имала је на располагању 6 летелица у склопу 701. ескадриле за везу...

03_01_34_AviaBH-33_01_zpsfa609bf3.jpg

Авиа БХ-33

 

Наставиће се...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Армијско ваздухопловство

Поред оперативног ваздухопловства, које је према ратном плану "Р-41" имало на себе примити први удар и ако не (због односа снага) остварити превласт у ваздушном простору, а оно бар ублажити последице првог (и свих осталих уколико је могуће) напада, други сегмент одбране је чинило Армијско ваздухопловство.

Формацијски, било је подељено у осам група и потчињено Командама армија (КоВ) на терену. Задатак овог ваздухопловства је било тактичко и борбено извиђање, те непосредна подршка и одржавање везе и тактичке сардње између армија на територији. Армијско ваздухопловство је било наоружано са укупно 120 већ застарелих и превазиђених авиона типа Бреге-19 и Потез-25. Као што рекох било је осам група, распоређених по армијама-укупно седам (свака група по две ескадриле) и плус једна самостална група потчињена Команди приморске армије.

- Прва ваздухопловна извиђачка група, потчињена Првој армији је базирала на аеродрому Рума и имала је 15 авиона.

- Друга ваздухопловна извиђачка група, потчињена Петој армији, базирала је на аеродрому Шарлинце код Лесковца. Имала је 16 авиона.

- Трећа ваздухопловна извиђачка група, била је оперативно потчињена Другој армији, налазила се на аеродрому Старо Топоље код Ђакова-19 авиона.

- Четврта ваздухопловна извиђачка група, налазила се на аеродрому у Великој Горици код Загреба и била је под командом Шесте армије. Имала је 18 авиона.

- Пета ваздухопловна извиђачка група, базирала је у Тетову, имала је 14 авиона,а била је под командом Треће армије.

- Шеста ваздухопловна извиђачка група се налазила у склопу Седме армије. Базирала је на аеродрому Церкље код Брежица и била је наоружана са 16 авиона.

- Седма ваздухопловна извиђачка група је била под командом Четврте армије и на аеродрому Смедеревска Паланка је имала 18 авиона.

- Самостална ваздухопловна извиђачка група са 4 авиона се налазила на аеродрому Јасеница код Мостара и била је потчињена Приморској армији

Breguet_19_zpsc8748a3b.jpg

Бреге 19

Potez25_zps11f9c86a.jpg

Потез 25

 

Наставиће се...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Ромејац
      ПОЧЕТАК НАПАДА
      Команда Друге армијске области ЈНА којој је било сједиште на Бистрику у Сарајеву је нападнута минобацачима и снајперима 22. априла 1992. из правца пиваре.
      Дана 2. маја 1992. године у 12 часова извршен је напад на Дом ЈНА у Сарајеву од стране ткз. Зелених беретки. Том приликом је било опкољено десет припадника ЈНА који су у тим тренуцима пружали отпор. Напад у којем је учествовало око 200 припадника муслиманских паравојних снага и  предводили су предратни криминалци Јусуф Јука Празина и Емин Швракић уз Зорана Чегара и дио Специјалне полицијске јединице БиХ уз Керима Лучаревића Доктора — команданта Војне полиције ткз. Армије Босне и Херцеговине. Лучаревић је тада распоредио двије чете људи на Скендерији: од зграде Електропривреде до Народне банке и од Народне банке до Старог града. Командири чета били су Исмет Бајрамовић — Ћело, начелник ВП и Џевад Топић — Топа, командант батаљона Војне полиције.

      На страни ЈНА, генерал Милутин Кукањац упутио је пуковника Милана Шупута из 65. заштитни моторизовани пук са два БОВ-а и три "пуха" уз 40 војника у помоћ ка Дому ЈНА. Упадали су у засједу и остали блокирани у Улици Ђуре Ђаковића до наредног јутра када су се предали уз 6 погинулих.
      Мајор ЈНА Марко Лабудовић са санитетским возилом из Војне болнице кренули су у помоћ ка групи пуковника Шупута и били су дочекани и уништени код трамвајске станице на Скендерији уз 14 погинулих.
      Истога дана, око 13 часова, извршен је напад на возило које је транспортовало храну за команду Друге војне области. У возилу су били капетан Петровић и возач. Капетан је погинуо на лицу места, а возач, тешко рањен, успео је да стигне до команде где је издахнуо. У 17 часова убијен је војник ЈНА Пелемиш у команди. Напад је престао око 20 часова.

      Мапа злочина у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. које су извршили припадници
      муслиманске такозване Армије Босне и Херцеговине
      РАТНИ ЗЛОЧИНИ

      Дана 3. маја 1992. око осам часова одлучено је да генерал Милутин Кукањац напусти команду, међутим, војска и официри не дозвољавају. После одустајања од те одлуке вратило се поверење војске и официра.
      Око 13 часова у разговору између канадског генерала Мекензија (први командант УНПРОФОР-а у БиХ) и генерала Кукањца договорена је размена, тада ухапшеног Алије Изетбеговића, за извлачење војске и официра из команде ка Лукавици. Размена је договорена за 15 часова.
      Међутим, у команду долази лично Алија Изетбеговић са ћерком и пратњом у којој су били Златко Лагумџија, Јусуф Пушина и још неки из Изетбеговићевог врха. Како каже Маринко Милидраг уз лажни благослов и лажна обећања Алије Изетбеговића да ће конвој бити безбедан војска је напустила касарну. Покрет је почео у 18 часова.
      На челу колоне која је бројила око 40 возила са око 300 људи, били су канадски генерал Мекензи, генерал Кукањац и Јусуф Пушина. Доласком колоне у Добровољачку улицу у близини Миљацке отворена је ватра на колону. Ватра је отворена из стрељачког наоружања, а кориштене су и тромблонске мине. Пуцано је и на обележено санитетско возило у којем је погинуо примаријус др. пуковник Радуловић. Убијен је и пуковник Михајловић, официр безбедности, који је у пензију отишао дан раније. Официре су извлачили из возила и хладнокрвно убијали.

      - "Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били део конвоја, и пуцају. Видео сам како се крв слива низ ветробране кола.... Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу."          
      - генерал Луис Макензи, из књиге „Чувар мира - пут у Сарајево“
         
      Према подацима МУП-а Републике Српске у нападима који су се одиграли 2. и 3. маја 1992. било је 42 погинула војника и цивила од чега пет официра, 73 рањених, а 215 је заробљено или отето.

      ЖРТВЕ

      У масакру у Добровољачкој улици у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године током напада на колону ЈНА су убијена 42, а рањена 73 војника, официра и цивила различитих националности међу којима је највише Срба. Међу убијеним војницима бивше ЈНА у Добровољачкој улици смртно је страдало и шест Хрвата, два муслимана, и два Албанца.
      У нападу на колону ЈНА у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. заробљено је 207 лица (војници, официри и грађанска лица у ЈНА), који су задржани неколико дана и том приликом мучени од својих дојучерашњих колега, који су пребегли на муслиманску страну. Пушени су услед притиска представника ОУН у Босни и Херцеговини на муслиманско руководство у Сарајеву.
      Убијени војници  ЈНА у Сарајеву:
      1. Зоран Гајић, војник
      2. Александар Глуховић
      3. Миломир Јањић
      4. Небојша Јовановић, војник
      5. Роберт Кочишин, војник
      6. НН Весна, грађанско лице у ЈНА
      7. НН Чедо, резервни војни полицајац
      8. Витомир Петровић, војник
      9. Властимир Петровић, војник
      10. Стево Ритан, војник
      11. Козафер Ротић, војник
      12. Предраг Нинков, војник
      13. Саша Урошевић, војник

      Убијени војници ЈНА у заседи на Скендерији
      1. Мирко Лабудовић, капетан ЈНА
      2. Обрад Гвозденовић, поручник ЈНА
      3. Ивица Цветковић, поручник ЈНА
      4. Нихад Кастрати, поручник ЈНА
      5. Бранко Поповић, војник ЈНА
      6 Круно Бешлић, војник ЈНА
      7. Младен Николић, војник ЈНА
      8. Радош Пајовић, војник ЈНА
      9. Александар Благојевић, војник ЈНА
      10. Срђан Николић, војник ЈНА
      11. Небојша Бојанић, војник ЈНА
      12. Драган Витковић, војник ЈНА
      13. Горан Дивовић – Дивац, војник ЈНА
      14. Миломир Мојсиловић, војник ЈНА
      15. Перица Новић, војник ЈНА
      16. Жељко Ракић, војник ЈНА
       
      Убијени војници ЈНА у Добровољачкој улици
      1. Здравко Томовић, војник ЈНА
      2. НН Гвозденовић,
      3. Мирко Сокић, пуковник ЈНА
      4. др Будимир Радуловић, пуковник ЈНА
      5. Нормела Шуко, грађанско лице у ЈНА
      6. Миодраг Ђукић, војник ЈНА
      7. Бошко Јовановић, потпуковник ЈНА
      8. Бошко Михајловић, пуковник ЈНА
      9. Градимир Петровић, пуковник ЈНА
      10. Ивица Симић, десетар ЈНА
      Рањени војници ЈНА у Сарајеву:
      Дмитар Арбутина, војник Гојко Гобелић, војник Милован Гусак, војник Александар Дошло, војник Радомир Дубљевић Младен Јелисавац, војник Радивоје Кандић Милчо Костић, потпуковник Славиша Крављача, војник Боро Крсмановић Михајло Лалић, војник Александар Малевић, војник Небојша Марковић, војник Симо Марковић, војник Бранко Матовић, војник Предраг Милијић, војник Владица Нинковић, војник Младен Николић, војник Гавро Нинковић, војник Ненад Поповић, војник Теодор Рускић, војник Здравко Савановић, војник Раде Станојловић, војник Добривоје Стојановић, војник Љубинко Сушић, војник Симеун Тадић, војник Срђан Тешановић, војник Војин Тушевљак Добривоје Стојановић, водник  
      Рањени војници ЈНА у Добровољачкој:
      Звездан Арсић, војник ЈНА Зоран Аџић, војник ЈНА Слободан Бојанић, војник ЈНА Слободан Васић, пуковник ЈНА Комнен Жарковић, пуковник ЈНА Зоран Зрнић Јосип Ивановић, пуковник ЈНА Јовановић, пуковник ЈНА Драган Ковачевић, војник ЈНА Душан Ковачевић, пуковник ЈНА Љубинко Лукић, пуковник ЈНА НН војни полицајац НН водник ЈНА Драгољуб Павловић, пуковник ЈНА Горан Пантић, војник ЈНА Фрањо Патачко, потпуковник ЈНА Славка Петровић, грађ. лице у ЈНА Ласло Правда, капетан ЈНА Глигор Стравњак, потпуковник ЈНА Марко Стаменковић, грађ. лице у ЈНА Симеунка Стаменић, грађ. лице у ЈНА Иванка Станков, грађ. лице у ЈНА Драгослав Станковић, капетан ЈНА Енес Тасо, пуковник ЈНА Ратко Каталина, пуковник ЈНА   Убијени војници у Дому ЈНА:
      Џевад Биџо, портир  
      Рањени војници у Дому ЈНА:
      Богоје Божиновиски, потпуковник ЈНА Војислав Дуцан, војник ЈНА Петар Станишић, домар  
      Погинули војници РУ "Ђуро Ђаковић":
      Срећко Јовановић, официр ЈНА Слободан Јелић, возач БОВ Предраг Церовић, војник погинуо у БОВ  
      Рањени војници РУ "Ђуро Ђаковић":
      Верољуб Марковић, рањен у БОВ Раденко Магазин, водник ЈНА Бојан Јовановић, водник ЈНА  
      Убијени у згради Команде II Војне области:
      Перица Новић, војни полицајац ЈНА Горан Дивовић, војник  
      Рањени у згради Команде II Војне области:
      Жарко Пантелић, поручник ЈНА Ненад Шумански, ст. водник ЈНА Горан Белић, поручник ЈНА  
      НАЛОГОДАВЦИ
          Ејуп Ганић - тадашњи члан Предсједништва БиХ,     Хасан Ефендић тадашњи командант Штаба ТО БиХ,     Јусуф Пушина - тадашњи замјеник шефа МУП-а,     Јован Дивјак - официр ткз. Армије БиХ,     Фикрет Муслимовић - официр ткз. Армије БиХ,     Драган Викић - командант Специјалне јединице полиције,     Емин Швракић - оснивач „Зелених беретки“,     Заим Батковић - Заги - оснивач „Патриотске лиге“,     Јовица Берковић,     Решад Јусуфовић,     Јусуф Кецман,     Дамир Долан,     Ибрахим Хоџић,     Исмет Бајрамовић - Ћело,     Џевад Топић - Топа ПОСЉЕДИЦЕ
      Након овог догађаја нико у Сарајеву није више могао нормално да се креће. Дошло је до разграничења. Муслимани су контролисали центар Сарајева, а Срби околна брда. Тако је потрајало до краја рата, односно до потписивања Дејтонског споразума 21.11.1995. године.
      Двије недеље после овог злочина сличан сценарио се поновио у Тузли 15. маја 1992. године, када су припадници муслиманских паравојних јединица "Зелене Беретке" и "Патриотска Лига" са јединицама МУП-а Тузле, напале колону ЈНА на Брчанској малти, која се повлачила у складу са споразумом официра ЈНА са локалним руководством Тузле.
      Босна и Херцеговина је после ових догађаја била у неповратном путу за ратни пакао који ће трајати 3.5 године, уз огромне цивилне жртве и материјална страдања.
       
      СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ
      Министарство унутрашњих послова Србије расписало је због ратног злочина потјерницу за 19 лица осумњичених за напад на касарну и болницу у Сарајеву и војну колону у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године.

      Међу оптуженима за ове ратне злочине налазе се Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Хасан Ефендић тада командант Територијалне одбране, ТО БиХ), Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић звани Талијан, Заим Бацковић звани „Заги“, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић, Керим Лончаревић, Иво Комшић, Стјепан Кљујић. Тужилаштво за ратне злочине Србије је предмет „Добровољачка“ преузело од Војног суда у Београду покренутог још 1992. год, a предмет је заведен под бројем КИ 651/93.
      1. марта 2010. године у Лондону је ухапшен Ејуп Ганић и држан у притвору 10 дана. Пуштен је уз кауцију 300.000 фунти, под неразјашњеним околностима, иако је Ганић на црвеној листи Интерпола, коју је Србија расписала још 1992. године.
      3. марта 2011. на аеродрому у Бечу је ухапшен Јован Дивјак, по међународној потерници Интерпола, коју је Србија расписала, али је после 5 дана пуштен уз кауцију 500.000 евра. Аустријски суд је као разлог пуштања навео да "Суд у Србији не би био објективан".
       
       
      ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
      Породице жртава никада нису могле да одрже парастос и молитвено сјећање на мјесту страдања тј. убиства њихове дјеце, очева, мужева, браће, рођака, кумова... јер муслимански екстремисти су увјек уз подршку међународне заједнице овакве ствари блокирали и чак физички нападали озжалошћене људе, који су само хтјели да обаве вјерски обред, а не провокације или политичке митинге.
      Ради се о томе што је злочин у Добровољачкој улици вјешто замаскиран у сарајевској тј. муслиманској јавности као нешто што је "патриотско", нешто што је требало учинити и да је у тој ситуацији све дозвољено.
      Породице жртава не желе да се њихова мука и бол политизују, али се боре за своје људско право да на мјесту убистава војника ЈНА могу доћи, запалити свјеће и оставити букет цвијећа.
      Већ годинама се у Источном Сарајеву у ентитету Републике Српске... одржавају прастоси, што је неких 12-13 км од мјеста страдања војника бивше ЈНА.
       

      ПУБЛИКАЦИЈЕ
      О овом ужасном злочину који се догодио почетком маја 1992. године постоји свега пар документарних филмова, као и то да је неколико књига написано, највише од очевидаца, односно свједока тог сарајевског покоља.
      2007. године филмска кућа "Срна филм" са Пала је снимила документарац "Добровољачка - мјесто злочина", који потписују Милован Пандуревић и Милован Јевтовић и Сњежан Лаловић. Драгоценост филма је и то што  је пред камере стало пуно свједока и очевидаца.
       
      Да се не заборави и не понови!
       
      http://www.zlocininadsrbima.com/Zlocin.aspx?Naslov=Добровољачка-1992&fbclid=IwAR3AIchKkCfjEzYJfDuZEVtC9XntaxGDDGSnBQ84dkl1ef8qn_cpztrJcmY
    • By Поуке.орг - инфо
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у изјави “Новостима” поручио је налогодавцима данашњег позива за саслушање због служења опела истоичару Владимиру Јовићевићу да им се неће одазвати јер има  своје обавезе.     “Поручујем налогодавцима позива за саслушање да им се нећу одазвати јер имам своје обавезе. Могу то учинити тек после понедјељка и то једино на Цетињу. Ово што се десило је прича за себе, јер на сахрани Влада Јовићевића никог није било осим његова три сина, супруга, калуђери, амбасадор Србије у Црној Гори Владимир Божовић, Андрија Мандић и ја. И сви на прописаном одстојању, казао је он.   У позиву који је након сахране уручен Митрополиту Амфилохију стоји да се позиву мора одазвати одмах “због постојања основане сумње за КД из члана 287 КЗ ЦГ”, уз упозорење да ће у случају неодазивања позиву бити “принудно доведен.на основу члана 259 ст 1 ЗКП”.     На питање да ли очекује репресивнији одговор надлежних казао је нека изволе да га хапсе.   “Што се мене тиче нека изволе да хапсе. Па мој претходник Јоаникије убијен је са свештенством, а митрополит Арсеније одлежао шест година у затвору. Да сам ја био у његово вријеме био бих сигурно стријељан или доживотно осуђен у односу на њега”, казао Владика Амфилохије.   “Власт може да ради шта хоће и како хоће. Ја сам ипак митрополит Црне Горе и то Митрополије која је родила Црну Гору, ону праву, петровићевску изворну Црну Гору. Ова власт нека што себе брука, него брука и Црну Гору пред међународном јавношћу,својим безакоњем и понашањем. Објавили су рат Богу и Цркви која је стварала ову државу”, рекао је митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By JESSY
      У разреду су девојчице 12 – 13 година, мало их је, свега 38. Клупе се протежу у два реда. Између редова широки пролаз. Њиме воле да пролазе наши учитељи. (…) Чекамо учитеља, нисмао нарочито тихи. Данас први час после великог одмора имамо Закон Божији и сви су се мало утишали тј. зује шапатом. И ето, полако, као и увек, приближава нам се фигура оца Јосифа и ми, ако још нисмо, вадимо уџбеник и Нови Завет, обавезно на славенском. И ја га вадим из торбе и стављам на горњи угао клупе да би оцу згодно било да га узме када му затреба. Обично он чита с нама Јеванђеље на сваком часу и учи нас да читамо исправно и да тачније изговарамо славенске речи. Седимо веома тихо, само у задњим клупама понекад некаква необична веселост, али треба отац Јосиф само да подигне главу и каже једну реч упитним тоном и све се одмах утишава. Девојчице га воле стиле се утисак као да га чувају. Он долази обично уморан, изгледом слаб, али увек спокојан и љубазан. Упита да ли смо научили задато, понекад неког пита, а понекад и не и обележи наш шта треба научити за следећи час. Затим узевши Нови Завет устаје и полако идући између наших редова почиње с нама да прича. Тако пролази више од пола часа, нама је лепо да га слушамо и одједном он престаје да нам се чини слаб и уморан, а његов тихи разговор с нама нас саме тера да се сконцентришемо и слушамо га са пажњом и интересовањем, најискренијим и најозбиљнијим.
    • By Поуке.орг - инфо
      На страницама које следе налазе се резултати истраживања дубље прошлости српског народа, доба немањићке Србије.      Личности и догађаји, вера, идеје и вредности тога времена оставили су неизбрисив печат на потоњу српску историју, јер прошлост није апсолутно мртва и заувек одвојена од садашњости, и све оно у шта су наше претходне генерације веровале, шта су мислиле, осећале и радиле, тајанственим нитима је уплетено и у наше животе данас. Неозбиљно је и надмено читаву историју мерити својим мерама и своју цивилизацију сматрати привилегованом, уз неизбежну предрасуду да су у средњем веку владали само сујеверје, варварство и мрак. Зато и нашим генерацијама припада право, али и обавеза, да се догађаји и личности немањићке Србије сагледавају и осветљавају новим сазнањима, између осталог, и о томе какав је њихов поглед на рат и ратовање.   Васпостављање духовне, идејне, па и сваке друте везе са Немањићима и немањићком Србијом за Србе је од посебног значаја. Оживљавањем вере, идеја и вредности тога времена можемо доћи до увида које, иако заборављени, нису изгубиле на вредности, „као што се на обновљеној икони поново појављују величанствени облици старог писма, које смо изгубили и заборавили, али који су увек били невидљиво присутни и који нас нису напуштали”.    Идеја је да се расветле стара мудрост и снага, које су водиле наше свете претке и градиле српску државу у време Немањића, од зависне жупаније до царевине, као и Цркву српску од њене самосталности до патријаршије. Уместо да се те безбројне нити живога и светога предања заветно чувају преношењем с покољења на покољење, наша веза са Немањићима и средњовековном Србијом је као непремостивом провалијом безмало прекинута. Обнављање схватања из наше прошлости не значи откривање превазиђених заблуда, јер философске и политичке идеје, попут уметничких дела, не подразумевају стални напредак кроз време, као што је случај са техничким остварењима. Оне често пркосе протицању времена, које може да наслаже скраму заборава, али не и да избрише њихову трајну вредност. Вера, идеали и вредности из времена немањићке Србије могу поново да заблистају пуним сјајем када се са њих скине та скрама.    Могу да послуже као поуздано упориште, као тачка ослонца док трагамо за излазом из савременог ћорсокака, који личи на затвор без зидова. Настојањем да се дође до одређених схватања из прошлости до поимања која су остала невидљива и нема у дубинама времена, намера нам је да се поучимо за садашње и будуће потребе: „Ми се занимамо за начин мишљења и веровање наших предака да бисмо боље разумели наш начин мишљења и веровања ... изучавамо њих да бисмо разумели себе.”   Књигу Немањићи и православно предање о рату и ратовању аутора Борислава Гроздића можете купити у свим књижарама Патријаршијског управног одбора. Више информација на 011/3025-102; тел./факс 011/3025-152; 064/800-1828; 064/800-1819, e-mail:  spcekonomsko@yahoo.com     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...