Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату - Сећање на хероје

Оцени ову тему

Recommended Posts

У последњих 7 деценија, од краја Другог светског рата па до наших дана, мало се причало о улози и отпору Југословенског Краљевског ваздухопловства (ЈКВ), које је оно пружило у неравноправној борби са Хитлеровом војском. Без обзира на то што је након Другог рата гро нашег ваздухопловства чинио предратни кадар, дакле људи из ЈКВ, у годинама након рата, па негде до средине деведесетих, мало се, или нимало причало о тим људима који су, кад је враг однео шалу, храбро полетели и супроставили се вишеструко јачем непријатељу. Данас је ситуација мало боља, постоје штампане публикације о том периоду, на мрежи се такође може пронаћи доста података, а ево ово је мој скроман допринос да се и на ЖРУ Форуму подсетимо на те храбре авијатичаре...

392px-Roundel_of_the_Royal_Yugoslav_Air_

Иако је био проглашен "отвореним градом", када је сазнао шта се десило у Београду тог 27. марта, када је дошло до војног пуча, ваздушне нападе на Београд и уопште напад на Краљевину Југославију наредио је Хитлер лично. У својој "Директиви број 25", у најкраћем је својим генералима издао следећа наређења:

1. Војни пуч у Југославији изменио је политичку ситуацију на Балкану. Југославију треба сматрати непријатељем и у случају да ускоро да изјаву лојалности, па је стога треба разбити што је могуће пре.


2. Моја намера је да концентричном операцијом са простора Ријека – Грац, с једне стране, и са простора око Софије, с друге стране, упаднем у Југославију општим правцем према Београду и да њену војску уништим, с тим да њен крајњи јужни део одвојим од њене територије и узмем у своје руке као базу за продужење немачко-италијанске офанзиве против Грчке. Из војнопривредних разлога важно је да се успостави саобраћај на Дунаву и поседну рудници бакара у Бору. Покушаћемо да придобијемо Мађарску и Бугарску за учествовање у операцијама, остављајући им могућност враћања Бачке и Македоније. Политичким обећањима Хрватској биће проширена унутрашњополитичка затегнутост у Југославији.


3. У појединостима наређујем следеће:

а) Чим буду прикупљене довољне снаге и временске прилике то допусте, ваздухопловство ће даноноћним ваздушним нападима разорити теренска постројења (ратне аеродороме) југословенског ваздухопловства, као и Београд.

б) Подухват „Марита“ отпочеће по могућности истовремено – никако раније – засад с ограниченим циљем да се заузме солунска котлина и висораван Едеса; 18. армијски корпус може при том напредовати преко југословенске територије. Искористити повољне прилике за спречавање планског отварања фронта између Олимпа и висинског предела Едесе.

в) За напад који ће уследити са простора око Софије у правцу северозапада и са простора Ћустендил – Горња Џумаја у западном правцу, могу се употребити све у Бугарској и Румунији расположиве снаге, с тим да као осигурање нафтоносних подручја Румуније, осим противавионских снага, остану и снаге у јачини око једне дивизије. Осигурање на турској граници, за сада, препустити Бугарима. У њиховој позадини као ослонац поново ће бити припремљена једна немачка јединица, највероватније оклопна дивизија.

г) Удар направљен општим правцем од Граца према југоистоку треба извршити чим се прикупе за то потребне снаге. Копненој војсци се препушта одлука о томе да ли ће ради отварања границе прелазити преко мађарске територије. Осигурања на југословенској граници одмах појачати. Исто тако, као и на бугарској граници, важни објекти се могу заузети и пре почетка општег напада, истовремено са ваздушним нападом на Београд.

д) Ваздухопловство ће са две нападне групе потпомагати операције 12. армије, као и ударне групе које ће образовати на простору око Граца. Оно ће у ту сврху усмеравати тежиште дејства према временском развоју операција копнене восјке. За развој и напад могу се искористити и мађарске ваздухопловне базе. Испитати да ли треба употребити 10. ваздухопловни корпус за акцију са италијанске територије. Међутим, заштитна пратња транспорта за Африку мора остати загарантована. Продужити са припремама за освајање острва Лемноса, али заповест за извршење издаћу лично. Треба се постарати за довољну противваздушну одбрану Граца, Клагенфурта, Филаха и Лебена, као и Беча.


4. Врховна команда оружане силе склопиће најпре начелне споразуме са Италијом. Копнена војска предвидеће штаб за везу са италијанском 2. армијом и Мађарима. Овлашћује се Ратно ваздухопловство да се о разграничењу оперативних ваздушних простора у односу на италијанско и мађарско ваздухопловство већ сада споразуме са Врховним командантима дотичних држава. Снабдевање мађарских ваздухопловних база може да отпочне одмах.

5. Господа главни команданти известиће ме преко Врховне команде Оружаних снага о намераваном вођењу операција и о питањима у вези с тим.

У потпису, Адолф Хитлер.
Second_world_war_europe_1941_map_de.png
Ситуација у Европи уочи Априлског рата у Краљевини Југославији
 
Стање ЈКВ пред рат
 
Стање у нашем ваздухопловству пред Априлски рат није било нимало задовољавајуће. Наиме, неколико година раније је започео (безуспешан) процес техничке модернизације, који је само делимично уродио плодом јер Југославија није успела да у предвечерје рата обезбеди довољан број оперативних авиона новије генерације, пре свега на тржиштима Немачке и Велике Британије.
 
Ипак, предвиђајући могући развој ситуације који би водио рату, а нарочито након бомбардовања Битоља од стране италијанске авијације, 6. новембра 1940. године, Команда ваздухопловства је предузела превентивне мере и већ у јесен  1940. године подигла ниво борбене готовости. С тим у вези одређене јединице нашег ваздухопловства су пребазирале на друге аеродроме (нпр. 102. ескадрила Шестог ловачког пука је из Београда пребачена у Мостар да би својим Месершмитима Ме-109Е, вршила задатке патролирања дуж Јадранске обале у зони Приморске војне области). 
 
Такође, Главни Генералштаб војске Краљевине Југославије је након новембарског бомбардовања Битоља, крајем 1940. године донео наредбу безусловног отварања ватре и обарања сваког "нелегитимисаног" ваздухоплова који прелеће нашу територију јужно од линије Ниш-Крушевац-Ужице-Сарајево-Сплит. Северно од те линије, у дубину наше територије, било је одобрено "пуцање" испод летелица, у циљу приморавања на слетање.
 
У склопу ратног плана "Р-41", на основу којег је наша тадашња војска припремала одбрану, задаци ЈКВ су били предимензионирани у односу на постојећи број летелица, али ипак, 12. марта 1941. године изведена је тајна мобилизација припадника ЈКВ у склопу које је извршена попуна јединица људством из резервног састава, довршен је посао на премештању складишта и ваздухопловних база са рубних делова у средиште територије Краљевине и запоседнута су 23 ратна аеродрома и летелишта. А дана 22. марта 1941. године, све јединице ЈКВ су стављене у стање пуне борбене готовости, која је између осталог предвиђала и спремност за полетање, и то: ловачка авијација - 20 минута, извиђачка авијација - 25 минута и бомбардерска авијација - 30 минута. Тако је и пре потписивања Тројног пакта, односно пуча од 27. марта, ЈКВ било мобилисано у пуном саставу и спремно, колико је обзиром на број летелица, могло.
 
Нажалост, борбену готовост и извршење ратног плана "Р-41" је поред бројног стања и "квалитета" летелица, додатно нарушила и издаја капетана-пилота Владимира Крена, који је 4. априла узлетео са загребачког аеродрома и одлетео у Бечко Ново Место, где се налазила Команда немачке 4. Ваздухопловне армије која је и била носилац напада на Краљевину Југославију два дана касније. Крен се ту ставио на располагање генералу Александру Леру, команданту те јединице и предао му ратне планове и планове борбеног распореда авијацијских јединица ЈКВ, тако да од евентуалног тактичког маневра наших снага на терену није било вајде... Немци су добили податке на тацни. Крен је због овог свог "херојског" подухвата награђен тиме што га је Поглавник НДХ поставио за првог команданта Зракопловства НДХ. Додуше, за то своје дело је платио. Наиме, након рата је успео да пребегне код Британаца, али су га ови испоручили нашим властима, где је осуђен за велеиздају и стрељан у Загребу 1948. године.
 
Тако је уз овај издајнички чин, те обарања једног Швапског авиона типа Хенкел 111 код Марибора 3. априла 1941. године, ЈКВ дочекало 5. април и подизање борбене готовости на највиши ниво. То стање приправности је предвиђало "смањење" времена за полетање, тако да су ловци имали задатак да полете за 10, извиђачи за 15, а бомбардери за 20 минута...
 
Тако спремни и са оним са чиме су располагали, ишчекивали су зору тог 6. априла 1941. године...
 
Наставиће се...

 


Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Без обзира на историјске чињенице, наведене, а и оне које ће услиједити, једна мисао ми трепери послије читања: Част је била њихово најјаче оружје!

И замишљам вјеру тих хероја, каква је морала бити имајући у виду све околности? Блиска 1999. помало разјашњава.

Спремност на жртву заиста је јединствен израз духовности.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ратни распоред, задаци и капацитети ЈКВ

У претходном наставку сам навео да је ратни план "Р-41" имао доста "фалинки" од којих су неке морале бити такве, док су се неке морале отклонити.

Оно на шта се није могло утицати, то је процес модернизације и попуне јединица. На годину-две дана пред рат је наручено доста авиона из Немачке, али је Немачка "стала" са њиховом испоруком, тако да је попуна јединица модерним машинама била недовољна, те без обзира на цифру од преко 1000 авиона којима је раполагало наше ЈКВ, тек нешто мало више од 300 је било способно да се огледа на ратним задацима. И то је једино на шта се није могло утицати.

Нажалост, много више је ствари било отклоњиво, али се на то није много обраћала пажња. На првом месту, то је сама организација ваздухопловства унутар војске, односно система командовања. Наиме, ЈКВ није било посебан вид у оквиру војске, него је 1939. године "раздељено" тако да је оперативно и позадинско ваздухопловство било под командом Генералштаба, армијско под командом Копнене војске, док је поморско било у надлежности Команде морнарице. Уз то, високи командни кадар је био именован на одговорне функције иако изворно нису били ваздухопловци (да ме неко погрешно не схвати, наравно не сви). Нпр. "пучиста", ваздухопловни генерал Душан Симовић није био ваздухопловац, но артиљерац. Та да кажем нестручност, односно недовољно познавање ваздухопловне доктрине од стране појединаца, уз ионако недовољно развијена доктринарна документа употребе авијације, довела су до великих губитака на терену. 

Такође, једна од ствари која се могла и морала отклонити у ходу је била необученост довољног броја летачког састава за извршење борбених задатака у свим метеоролошким условима, дању и ноћу. Само је мали број пилота био обучен за такво што, док је већина пилота могла да лети само у нормалним условима. О томе се морало водити рачуна! Када се на све ово дода и утицај "пете колоне", те врло чудна "решења" и тактичке замисли о којима ће у даљем тексту бити речи, отпор који је пружен непријатељу још више добија на снази.

Као што рекох, ваздухопловство је било груписано у 4 различита одсека са 3 надлежне команде...

Оперативно ваздухопловство

Према ратном плану, оно је било задужено за одбрану територије и примање првог удара. Јединице оперативног ваздухопловства су биле следеће:

- Прва ваздухопловна ловачка бригада, која је у свом саставу имала Шести и Други ловачки пук. Команда бригаде са 8 авиона у саставу 702. ескадриле за везу је према распореду била у Земуну. Штаб Шестог ловачког пука и једна ваздухопловна група (32. ловачка група) са три ескадриле (103.,104. и 142. ловачка ескадрила) Месершмита (Ме-109) је била распоређена на аеродрому Крушедол. Укупно су имали 27 авиона Ме-109. Друга ваздухопловна група (51. ловачка група) овог пука са једном ескадрилом (102. ловачка ескадрила) Ме-109 (10 авиона) и две ескадриле (161. и 162. ловачка ескадрила) са шест авиона Икарус (Ик-3), базирала је на земунском аеродрому. Укупно дакле 43 авиона. 

Штаб Другог ловачког пука и једна ваздухопловна група (52. ловачка група) са две ескадриле (163. и 164. ловачка ескадрила) ловаца Харикен (15 авиона), била је на аеродрому Кнић, а друга ваздухопловна група (31. ловачка група) овог пука са две ескадриле (101. и 141. ловачка ескадрила) Ме-109 (19 авиона) била је на аеродрому Сушичко Поље код Крагујевца. Укупно значи 34 авиона. Ова бригада је била и најјача јединица у систему ПВО територије. 

Главни задатак Прве бригаде је била заштита Београда као главног града, те заштита важних индустријских центара на врло широком простору, који је обухватао: линијом државне границе територију Војводине, па границом, јужно до линије Вршка Чика-Озрен-Јастребац-Копаоник-Сјеница-Пљевља-Фоча, односно на запад, до линије Доњи Михољац-Босански Шамац-Тузла-Рогатица-Фоча.

prvabrigada_zps7e1f3434.jpg

Зона одговорности Прве ваздухопловне ловачке бригаде

Ваздухоплови у саставу Прве ваздухопловне бригаде:

Me-109_06_zps7712c392.jpg

Месершмит Ме-109

Slika04IK-3AR41bbb_zps1c75595d.jpg

Икарус Ик-3

Slika06HariikenAR41bbb_zpsd4e9c6ab.jpg

Харикен

 

Наставиће се...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sutra će se u crkvi svetog Marka održati pomen pilotima Aprilskog rata. Biće prisutni preživeli piloti iz Drugog rata. Ja ću doći sa par živih legendi Srpskog i Jugoslovenskog vazduhoplovstva.

Da li ide neko?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Имам обавеза ујутро, па не могу стићи... Али ћу гледати да одем до Кеја када буде полагање венаца на споменик...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Malo fantastike:

http://www.youtube.com/watch?v=A-914EboqYE

Možda nije bio najbolji avion, ali bio je "vrhunski lovac" što priznaju i Nemci ondašnji borbeni piloti:

http://www.jg27.de/chronik_maerz_41.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево, што Драги рече и Крајишника...

- Друга ваздухопловна мешовита бригада у саставу Оперативног ваздухопловства је такође имала два пука. Четврти ловачки и Осми бомбардерски пук.

Четврти ловачки пук (33. ловачка група-105. и 106. ловачка ескадрила и 34. ловачка група-107. и 108. ловачка ескадрила) је базирао на аеродрому Босански Александровац крај Бања Луке. У свом саставу је имао 18 авиона типа Харикен и 8 ловаца типа Икарус (Ик-2). Задатак те јединице је била ловачка заштита борбених дејстава Осмог бомбардерског пука и заштита ваздушног простора унутар линије Доњи Михољац-Босански Шамац-Тузла-Рогатица-Сарајево-Бугојно-Дрвар-Оточац-Сењ-државном границом опет до Михољца...

drugabrigada_zps99b04bc3.jpg

Зона одговорности Друге ваздухопловне мешовите бригаде

Slika06HariikenAR41bbb_zpsd4e9c6ab.jpg

Харикен

IK-2_001_zps9e722aa9.jpg

Икарус Ик-2

Осми бомбардерски пук (68. бомбардерска група-215. и 216. бомбардерска ескадрила и 69. бомбардерска група-217. и 218. бомбардерска ескадрила) је базирао на аеродрому Ровине крај Нове Тополе у близини Бања Луке. Био је наоружан са 24 бомбардера Бристол Бленхајм и задаци ове јединице су били бомбардовање немачких аеродрома, покрета трупа и комуникацијских праваца (железница и путева) у пограничној зони Аустрије и Мађарске...

04_01_09BBlenhajm_01_zpsa64f009b.jpg

Бристол Бленхајм

 

Наставиће се...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Следећа јединица у саставу Оперативног ваздухопловства је била

- Трећа ваздухопловна мешовита бригада. Састојала се од Петог ловачког и Трећег бомбардерског пука.

Пети ловачки пук је био наоружан са 30 авиона типа Хокер Фјури. Пук је имао две групе са по две ескадриле. Прва група (35. ловачка група-109. и 110. ловачка ескадрила) је базирала на аеродрому Косанчић код Лесковца, док је друга група (36. ловачка група-111. и 112. ловачка ескадрила) базирала на аеродрому Режановачка Коса више Куманова. Ова јединица код Куманова је и примила први непријатељски напад 6. априла, пола сата пре бомбардовања Београда.Задатак ове јединице је била ловачка заштита Трећег бомбардерског пука и заштита ваздушног простора унутар линије Вршка Чука-Озрен-Јастребац-Копаоник-Мокра планина-Проклетије, па државном границом опет до Вршке Чуке...

trecabrigada_zpsb21c411b.jpg

Зона одговорности Треће ваздухопловне мешовите бригаде

hoker_zpsd9b287a8.jpg

Хокер Фјури

Трећи бомбардерски пук је био састављен од две групе. 63. бомбардерска група (205., 206. и 207. бомбардерска ескадрила) је базирала на аеродрому Петровец код Скопља. 64. бомбардерска група (208., 209. и 210. бомбардерска ескадрила) је базирала на аеродромима Обилић, Милешево и Стубол, сва три у близини Приштине. Трећи бомбардерски пук је био најобученија и најспремнија бомбардерска авијацијска јединица нашег ЈКВ. Били су наоружани са укупно 60 бомбардера Дорније (До-17), а за задатак је имала бомбардовање непријатељских комуникација, трупа и аердрома у пограничној зони Бугарске...

Dornije_Do_17_zps569d5245.jpg

Дорније До-17

 

Наставиће се...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Последња бригада у саставу Оперативног ваздухопловства, била је

- Четврта ваздухопловна бомбардерска бригада, била је јачине два пука. Први бомбардерски пук (61. бомбардерска група-201. и 202. бомбардерска ескадрила и 62. бомбардерска група-203. и 204. бомбардерска ескадрила) је базирао на аеродрому Бијељина, с тим што је 61. група била на аеродрому Давидовац код Параћина Пук је у свом наоружању имао 23 бомбардера типа Бристол Бленхајм. Задатак овог пука је било бомбардовање немачких аеродрома, трупа, железничких и друмских комуникација у пограничној зони Румуније и Бугарске (северно од планине Балкан)...

04_01_09BBlenhajm_01_zpsa64f009b.jpg

Бристол Бленхајм

Седми бомбардерски пук, састављен такође од две групе (66. бомбардерска група-211. и 212. бомбардерска ескадрила и 67. бомбардерска група-213. и 214. бомбардерска ескадрила), био је наоружан са 40 бомбардера Савоја Маркети (СМ-79).  Јединица је базирала на аеродрому Прељина код Чачка, 67. група на аеродрому Добрић код Пожеге. Задатак ове јединице је био бомбардовање италијанских аеродрома, трупа, комуникација и пристаништа у северној  и средњој Албанији...

04_01_13SavojaMarketii_01_zps16188801.jp

Савоја Маркети СМ-79

 

Наставиће се...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Остале јединице у саставу оперативног ваздухопловства имале су пратеће задатке, махом подршке јединицама на терену и извиђачке задатке.

- 81. бомбардерска група је базирала на аеродрому Ортјеш код Мостара. Њен задатак је био да у садејству са Четвртом бригадом напада италијанске положаје на северу Албаније, те да даје ваздушну подршку трупама Приморске армијске области са акцентом на Задар. Била је наоружана са 14 авиона типа Савоја маркети...

- 11. ваздухопловна група за даљње извиђање је имала задатак да врши стратегијско извиђање за потребе Врховне команде читаве војске као и за команду ваздухопловства. Базирала је на аеродрому Велики Радинци код Руме, а била је наоружана са 11 Бристол Бленхајма...

- Самостална ловачка ескадрила је базирала на аеродромима Косор код Мостара и у Подгорици. Имала је само 7 авиона (5 Месершмита и две Авие БХ). Она је имала сулуд задатак, да са 7 авиона спречава непријатељска дејства изнад целокупне територије Црне Горе, Херцеговине и Далмације до Шибеника, са тежиштем на одбрани Подгорице, Мостара, Сплита, Шибеника и Боке Которске.

На крају, сама Команда оперативног ваздухопловства је базирала у Јадранској Лешници (код Мачванског Прњавора) и имала је на располагању 6 летелица у склопу 701. ескадриле за везу...

03_01_34_AviaBH-33_01_zpsfa609bf3.jpg

Авиа БХ-33

 

Наставиће се...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Армијско ваздухопловство

Поред оперативног ваздухопловства, које је према ратном плану "Р-41" имало на себе примити први удар и ако не (због односа снага) остварити превласт у ваздушном простору, а оно бар ублажити последице првог (и свих осталих уколико је могуће) напада, други сегмент одбране је чинило Армијско ваздухопловство.

Формацијски, било је подељено у осам група и потчињено Командама армија (КоВ) на терену. Задатак овог ваздухопловства је било тактичко и борбено извиђање, те непосредна подршка и одржавање везе и тактичке сардње између армија на територији. Армијско ваздухопловство је било наоружано са укупно 120 већ застарелих и превазиђених авиона типа Бреге-19 и Потез-25. Као што рекох било је осам група, распоређених по армијама-укупно седам (свака група по две ескадриле) и плус једна самостална група потчињена Команди приморске армије.

- Прва ваздухопловна извиђачка група, потчињена Првој армији је базирала на аеродрому Рума и имала је 15 авиона.

- Друга ваздухопловна извиђачка група, потчињена Петој армији, базирала је на аеродрому Шарлинце код Лесковца. Имала је 16 авиона.

- Трећа ваздухопловна извиђачка група, била је оперативно потчињена Другој армији, налазила се на аеродрому Старо Топоље код Ђакова-19 авиона.

- Четврта ваздухопловна извиђачка група, налазила се на аеродрому у Великој Горици код Загреба и била је под командом Шесте армије. Имала је 18 авиона.

- Пета ваздухопловна извиђачка група, базирала је у Тетову, имала је 14 авиона,а била је под командом Треће армије.

- Шеста ваздухопловна извиђачка група се налазила у склопу Седме армије. Базирала је на аеродрому Церкље код Брежица и била је наоружана са 16 авиона.

- Седма ваздухопловна извиђачка група је била под командом Четврте армије и на аеродрому Смедеревска Паланка је имала 18 авиона.

- Самостална ваздухопловна извиђачка група са 4 авиона се налазила на аеродрому Јасеница код Мостара и била је потчињена Приморској армији

Breguet_19_zpsc8748a3b.jpg

Бреге 19

Potez25_zps11f9c86a.jpg

Потез 25

 

Наставиће се...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Парастос жртвама ратног злочина који су, од 1992. до 1995. године, починиле муслиманске снаге над српским народом средњег Подриња служен је 6. јула 2019. године на градском гробљу у Братунцу.
       
      Бол и туга су као и претходних 27 година владали над Братунцем и целим Подрињем, не само због почињеног злочина током рата, већ и због злочина који годинама изнова чине они који игноришу невине жртве и спречавају да правда и истина победе. Парастос је служио Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом уз саслужење свештенства и свештеномонаштва архијерејског намесништва сребреничко-подринског.
      После парастоса и беседе Високопреосвећеног Митрополита положени су венци и цвеће испред спомен крста. У наставку комеморације на грдском тргу у Братунцу је одржан културно-историјски час током којег су се сабраним обратили г. Радован Вишковић, председник Владе Републике Српске; и г. Милорад Додик, Председавајући председништва Босне и Херцеговине.
       
      Извор: Митрополија дабробосанска
    • Од Логос,
      У Недељу свих светих, 23. јуна 2019. године, Његово Високопреосвештенсвтво Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим служили су свету архијерејску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Смиљану, коме је својевремено (1852-1863) службовао свештеник Милутин Тесла, отац Николе Тесле.
      Саслуживали су протопрезвитер-ставрофор Радослав Анђелић, протонамесник Слађан Никић, презвитер Драган Михајловић и ђакон Будимир Кокотовић. По завршетку свете Литургије, архијереји су присуствовали обележавању Дана сећања на Јадовно 1941. Испред Шаранове јаме на Велебиту, митрополит Порфирије је служио са свештенством Епархије горњокарловачке парастос невино пострадалим Србима у Јадовну током Другог светског рата.
       
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Од Драгана Милошевић,
      У Доњој Градини - Дан сећања на жртве логора Јасеновац, у којем је убијено 700.000 Срба, Јевреја, Рома и антифашиста. Са догађаја, у организацији влада Републике Српске и Србије, поручено да ће заједничким средствима бити изграђен Меморијални центар у помен жртвама јасеновачке голготе.
      -Ово је довољан злочин за све људе до краја света и времена, али дух усташтва, нажалост, још живи, поручено је из Доње Градине. Патријарх Иринеј је подсетио да је у Јасеновцу за непуне четири године убијено више људи него што су Турци уморили током стотина година владавине на овим просторима.
      -Још се води велика дискусија колики је тај број. Веома велики, браћо и сестре. Они најобјективнији истраживачи сматрају да је прешао један милион и много више, рекао је Патријарх српски Иринеј.
      Јасеновачке жртве симобл су мучеништва каквог није било у историји цивилизације.
      -Ни ваздуха, ни воде, ни санитарних просторија, најцрњи мрак и проклетство. Отац је поред њега, држи га за руку, дечак се гуши због недостатка ваздуха и од жеђи, прича Исак Асиел, главни рабин Јеврејске заједнице у Србији.
      -Усташки џелати су те људе сатирали не бројећи их. Зато данас и не знамо, како Његова Светост рече, колико је људи којима је матерњи језик, језик ове молитве страдало на овим и околним стратштима, нагласио је г. Драгољуб Ацковић, члан Светског парламента Рома. 
      Израелски историчар Гидеон Грајф, аутор енциклопедије Јасеновац - Аушвиц Балкана, поручио је да је бавећи се истраживањем дошао до закључка да је Јасеновац био бруталнији од Аушвица.
      -Данас смо се окупили како би дигли глас против ратова, монструозних ратних злочина и подигли свест о изазовима пред којима се налази човечанство данас, а нарочито против ревизионизма и његових опасних последица, истакао је г. Грајф.
      Независна Држава Хрватска била је продукт фашизма. Од јасеновачког злочина прошло је више од 70 година, али се ово свето место обилази тек последњих деценија.
      -Нажалост, током многих деценија није придавана довољна пажња ни самом злочину, ни масовности злочина који се десио, ни свим оним страхотама које су биле везане за езгекуцију, како су убијани људи и како су нестајали. Али, посљедњих година на овај начин показујемо поштовање према овом мјесту, рекла је председница Републике Српске гђа Жељка Цвијановић.
      А поштовање ће бити исказано и Меморијалним центром, који ће заједнички градити владе Српске и Србије.
      -Влада Републике Српске и Влада Србије ће заједничким средствима планирати, пројектовати и извести радове на изградњи монументалног Меморијалног центра који ће трајно обиљежити страдање Срба на овим просторима, односно на простору Градине. Биће то не само мјесто сјећања, него и мјесто мира, нагласио је г. Милорад Додик, председавајући Председништва БиХ.
      Премијерка Србије Ана Брнабић поручила је да је потребно свом снагом борити се против прекрајања историје и релативизације најгнуснијих злочина.
      -Зато ћемо уложити значајна средства у обнову и изградњу Меморијалног центра Доња Градина на лично залагање и иницијативу председника Србије Александра Вучића. И ово ће бити само почетак обнове сећања и поштовања, јер то дугујемо свим невиним жртвама, рекла је премијерка Србије Ана Брнабић.
      -Влада Републике Српске заједно са Владом Србије учиниће све да у Доњој Градини буде саграђен комплекс који ће нашу дјецу, наша покољења, да учи шта се то дешавало. На тај начин биће послата порука да је ово једини логор, можда и на свијету, али сигурно у Европи, који је био и логор за дјецу, рекао је премијер Српске Радован Вишковић. 

      Амерички амбасадор у БиХ Ерик Нелсон поручио је да се мора учити о прошлости и да ревизионизам није од помоћи. Бројне делегације положиле су венце у Доњој Градини, а награђени су и најбољи ученички литерарни и ликовни радови, посвећени јасеновачкој голготи.

       

       

       
       
      СПЦ
    • Од Милан Ракић,
      На данашњи дан пре двадесет година, започела је битка на Кошарама. Битка на југословенско-албанској граници која је трајала 67 дана, битка која је однела 108 живота. Једна од тежих борби у новијој историји српске војске која је постала симбол одбране отаџбине.

      Радио-телевизија Србије у копродукцији са Министарством одбране снимила је документарно-играни филм "Ратне приче са Кошара" који ће у 21 сат бити премијерно приказан на Првом програму. Снимљено је више од 70 саговорника из бројних јединица које су учествовале у бици на Кошарама, а путем реконструкције и драматизације њихових сведочења, филм хронолошки прати дешавања на југословенско-албанској граници од 9. априла 1999. године до повлачења наше војске са Косова и Метохије.
      Борба на Кошарама започела је 9. априла у раним јутарњим сатима, када су снаге УЧК напале државну границу Савезне Републике Југославије из правца Албаније. Циљ им је био да се раздвајањем и разбијањем јединица Војске Југославије између Ђаковице и Пећи споје са снагама УЧК у Метохији. 
      Да је непријатељ успео да продре на Кошарама, судбина нашег народа и војске 1999. године била би сасвим другачија. 
      Део државне границе око карауле Кошаре чине планински врхови чија висина прелази 2.000 метара, у то доба и даље прекривени снегом. Тај део штитило је нешто више од сто припадника 53. граничног батаљона, који су се током два дана борби супротставили десетоструко јачем непријатељу.
      Припадници 5. батаљона Војне полиције на положају "Ја мислим да је сваки дан био као година, не знате одакле вас више гађају, да ли минобацачким минама, да ли падају гранате од бестрзајних топова, да ли пушчаном муницијом", сведочи Саша Радојевић, заменик командира карауле Кошаре.
      У помоћ граничарима тада је стигао вод Војне полиције. Међутим, напад је силовит и снаге УЧК успеле су да заузму положаје Раса Кошарес и Маја Глава, доминантне тачке са којих контролишу свако кретање ка граничној линији. Заузели су и саму зграду карауле која се због неповољног положаја није ни могла бранити. Страни медији тада преносе снимке уласка војника УЧК, који то прослављају као свој успех.
      Војник 125. моторизоване бригаде у заклону Освајањем врха Маја Глава, снаге УЧК су ушле 100 до 200 метара у дубину Југославије, а освајањем Раса Кошарес заузели су километар и по наше територије.
      Доласком припадника 125. моторизоване бригаде, која је до тада пружала дубинску подршку, формирана је линија одбране која је спречила даљи продор непријатеља. Наша војска наредних дана покушавала је да поврати Раса Кошарес и Маја Главу. Ускоро им се придружују и припадници елитних јединица: 72. специјалне и 63. падобранске бригаде.
      Линија фронта је стабилизована, а борбе са непријатељем нису јењавале.
      "Киша метака је пролетала. Имали смо среће да нас ниједан метак није закачио, да нас није ранио. Пришли смо му са леђа, човек је био шокиран", сведочи о нападу на једно митраљеско гнездо УЧК Милутин Радић, тада војник на одслужењу војног рока у 125. моторизованој бригади. На свој положај заједно са војником Дарком Анђелковићем вратио се са освојеним митраљезом.
      Непријатељ је био изненађен и када су 11. маја по крајње неприступачном терену на висину од 1.800 метара на линију фронта пристигла два тенка.
      Припадници 72. специјалне бригаде у заклону од снега Како описује Владимир Кнежевић из 63. падобранске бригаде: "Кад су загрмела два тенка, кад је земља почела да се тресе, то је, не могу да објасним, олакшање. Човек због људи који су то урадили осећа такав понос. Осећам да нисмо сами. Добро је, дошли су мајстори."
      Била је то подршка борцима који су свакодневно гледали смрти у очи. Гинуло се од минобацача, снајпера, од забрањених касетних бомби.
      Извиђачко-диверзантска чета 72. специјалне бригаде на Кошарама Погинуло је 108 војника, подофицира, официра, резервиста и добровољаца.
      Просечна старост погинулих била је 25 година.
      У бици на Кошарама учествовало је око 1.500 припадника Војске Југославије. Борбе су трајале све до 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије после Кумановског споразума повукла са Косова и Метохије.
      Војници на одслужењу војног рока 53. граничог батаљона Када је постало очигледно да трупе на Кошарама не могу да се пробију и да је копнена офанзива на овом правцу немогућа, крајем маја 1999. године снаге УЧК су у садејству са НАТО снагама покушале да у дубину територије Косова и Метохије крену другим правцем, преко планине Паштрик ка Призрену.
      Весна ИЛИЋ

       
    • Од Sofija_,
      Generale, nek je tvojoj majci hvala Песма која Србима тера сузе на очи, а коју изводи хор „Косовски божури“ посвећена је официру српске полиције Вељку Раденовићу. Командовао је Посебном јединицом полиције у Призрену све до повлачења српских снага 1999. године. Прославио се ослобађањем Ораховца 1998. године када су шиптарски терористи неколико дана држали Ораховчане као таоце. Својом храброшћу лично се истакао у одбрани и ослобађању талаца од шиптарских терориста. Колико је овај човек био храбар највише илуструје чињеница да, као дијабетичар, није смео да се излаже стресним ситуацијама, али се на то није обазирао. Знао је да у један џеп стави инсулин, а у други чоколаду и каже својим момцима: „За мном браћо!“ Учествовао је у отаџбинском рату за Републику Српску, а бранио је свој народ и у Крајини. Иако нижи по чину, његово јунаштво, које је исказивао у борбама, га је у народу подигло на пиједестал највећих легенди модерног доба Србије. Није имао чин генерала, али су га и саборци, као и народ који је ослобађао, сматрали ђенералом, и тако су га звали. Њему у част композитор из Ораховца Гаврило Кујунџић је написао и компоновао песму „Ђенерале“. Преминуо је 29. септембра 2012. у Крушевцу у 57. години живота. На нашу срамоту, није испраћен уз највише државне почасти, али је зато остао заувек запамћен у народној песми „Ђенерале, ђенерале“.
       
       
×
×
  • Create New...