Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Никола Попмихајлов

Питајте Николу Попмихајлова у вези са византијским појањем

Оцени ову тему

Recommended Posts

Бог ти помогао Николина

 

Византијско појање се може учити у Псалто-појачкој школи у Београду.

 

Школа траје пет година са могућношћу полагања завршног испита у Грчкој, да бисте добили грчку диплому.

 

Више информација, као и контакте, можете наћи на адреси https://sites.google.com/site/skolapojanja/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja sam propev`o vizantiju :))) .Poceo sam sa Vasom knjigom,kao pocetniku radi sadrzajnosti i objasnjenja ona mi je izgledala kao najbolje resenje.Sada pored nje koristim jos jednu : MELODIKAI ASKHSEIS-Ioannoy Margazioth Athnai 1968,sa audio vezbama (nadam se da nije losa transkripcija).Mislim da cu do iduce godine,moci da odguslam makar Liturgiju.Imam par anastasimariona (Petra Lambardia i Konstantina Pirga),pa se nadam nekim uspjesima,a pre svega  pomoci Bozijoj u ovom sto cinim. 8086.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јакове,

 

Драго ми је да ти је Водич за појце користио. Маргазиотисове вежбе су такође веома добре, али ако си већ једном научио нотацију, слободно певај "праве" песме. На крају крајева и азбуку си само једном учио, а потом си прешао на различите текстове и увежбавао течно читање.

 

Уколико си прешао све нотне примере из Водича, можеш прећи на кратки анастасиматарион. Можеш ме питати све што те занима.

Share this post


Link to post
Share on other sites

поштовани брате Никола, дозволи само да похвалим твоју љубав и труд; из свакога поста се види да си заиста човек Цркве, да ствари не гледаш црно-бело већ суштински, што данас често недостаје у комуникацији а и у целокупном животу. Желим ти свако добро од Господа

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јакове,

 

Драго ми је да ти је Водич за појце користио. Маргазиотисове вежбе су такође веома добре, али ако си већ једном научио нотацију, слободно певај "праве" песме. На крају крајева и азбуку си само једном учио, а потом си прешао на различите текстове и увежбавао течно читање.

 

Уколико си прешао све нотне примере из Водича, можеш прећи на кратки анастасиматарион. Можеш ме питати све што те занима.

Imam par grckih anastasimatariona ,(malih i velikih,valjda se tako kaze),pa cemo da vidimo kako i sta dalje.Vezbe nisam bas dobro savlad`o,tako da stalno ponavljam gradivo.Nema se bas puno vremena,al ovo mi je bas onako hobi,za dusu sto kazu stari ljudi.Zanima me i ison.To mi je onako malo cudno.U grckoj a pogotovo u rumunskoj tradiciji,u zavisnosti od himni,ison se stalno menja,tj.ide gore/dole,pa to ne mogu bas jos dobro da ispratim.Kod nas je to malo drugacije,ili mi se cini.To mi je onako malo nejasno,pa ako moze nesto vise o tome?Hvala

Share this post


Link to post
Share on other sites

Imam par grckih anastasimatariona ,(malih i velikih,valjda se tako kaze),pa cemo da vidimo kako i sta dalje.Vezbe nisam bas dobro savlad`o,tako da stalno ponavljam gradivo.Nema se bas puno vremena,al ovo mi je bas onako hobi,za dusu sto kazu stari ljudi.Zanima me i ison.To mi je onako malo cudno.U grckoj a pogotovo u rumunskoj tradiciji,u zavisnosti od himni,ison se stalno menja,tj.ide gore/dole,pa to ne mogu bas jos dobro da ispratim.Kod nas je to malo drugacije,ili mi se cini.To mi je onako malo nejasno,pa ako moze nesto vise o tome?Hvala

Исон је древна пратња једногласних мелодија. Има музиколога који се држе строгог приступа по питању историје исонске пратње у појању и сматрају да се о исону може говорити тек од времена позног средњег века, односно, од првих недвосмислених помена ове помоћне мелодијске линије, под тим називом. Међутим, с друге стране се налазе истраживачи усменог предања и начина његовог преношења, који сматрају да је овакав, позитивистички приступ карактеристичан више за науку 19 века, него за савремену епоху.

Чињеница је да се исон, као помоћна мелодијска линија, не записује у неумским рукописима и штампаним књигама све до наших времена. Интересантно је приметити да чак ни тројица учитеља, Хрисант, Хурмузије и Григорије, нису сматрали да је потребно забележити исонску пратњу, иако је њихова реформистичка делатност имала за циљ да отклони недоречености старог нотног правописа.

Сам назив исон подразумева, како му и име каже, раван тон као мелодијску пратњу. Она се обично налази на тонском центру напева. Међутим, будући да се теоретичари нису трудили да га прецизније дефинишу, у различитим срединама развила се различита пракса. Под утицајем европског музичког образовања, појци могу да доживе исон као хармонију па, самим тим, и да примењују правила хармоније у појању.

Наше народно црквено појање дели овакав однос према пратећој мелодији са појањем Грка, Бугара и Румуна. У Мокрањчевом предговору Осмогласнику можемо прочитати да су се мелодије појединих гласова певале у терци и то је све. Подаци о мелодијској пратњи су веома оскудни. Међутим, Мокрањчево схватање тоналитета појединих напева, утицало је и на праксу држања исона, која је и у нашем појању постојала, упркос недостатку записа па чак и помињања.

Као пример можемо навести пратњу Првог тропарског гласа. До пре две деценије било је уобичајено да се Први глас посматра као дурски, те се пратио на тону који је испод финалиса, док се у самој каденци пратња спуштала за кварту ниже. Данас, нормалније звучи да се исон држи на финалису, а самим тим, мелодије првог гласа попримају нови карактер, много сличнији ономе што чујемо у појању других православних народа са којима делимо простор и културу.

Начин на који ми у СВХ Мојсије Петровић држимо исон, можда не личи на праксу већине појаца у Грчкој и Румунији (U grckoj a pogotovo u rumunskoj tradiciji,u zavisnosti od himni,ison se stalno menja,tj.ide gore/dole), из простог разлога што је њихов приступ пратњи у појању ближи народном усменом предању него исону какав се очекује од дводимензионалне, модалне музике, какво је наше појање.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јакове, нема потребе да се бавиш исоном, тачније исон одређује само првопојац једног хора, који има пуно више знања. У наставку, под његовим вођством неки од чланова хора држе исон.

tamo gde ja pevam nema nas puno,i to je moj pos`o...ison... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Занима ме да ли су Грци икад коментарисали наше певање византијске музике или боље рећи Православног Црквеног Појања јер је то сигурно део наше традиције? И још једно,...Да ли мора да значи да је један Грк у старту бољи од неког Србина који пева византијску музику? Хвала Никола!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нерзуле,

 

Мислим да је позната ствар, да међу грчким појцима влада нека врста неспоразума око употребе различитих стилова у појању.

Током векова, цариградски појци су изградили свој карактеристични стил, док су светогорци задржали свој. Од краја 19. века, појање се учи и на конзерваторијумима, што је изнедрило један, нимало традиционалан, доживљај појања. У жељи да се супротставе поједностављивању црквене музике, поједина велика појачка имена, певају стилом који се везује за име великог грчког музиколога Симона Караса.

 

Међутим, сваки од ових стилова, развијао се код Грка постепено, током дужег временског периода, на онај начин на који је код нас еволуирао карловачки стил појања.

 

Када су Срби, крајем двадесетог века, поново почели да изучавају музику из које су се развили напеви свих православних народа, определили су се за учење оног стила који је најчешће могао да се чује на аудио записима.

 

Понекад Грци, који немају отворен приступ према стиловима других појаца, замерају Србима што углавном певају Карасовим стилом.

 

Али када чују појање покојног оца Пајсија или његових ученика (братије у Сукову и сестара у манастиру св. Стефана), нема Грка који није рекао да је у питању прави светогорски стил.

 

Што се тиче питања о томе да ли су Грци, сами по себи, бољи од Срба, одговор знаш и сам.

 

Ништа не може бити "само по себи" осим милости Божије.

 

Све остало се задобија великим, великим трудом.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Планирате ли да издате неки нови ЦД? Да ли самостално, или са ковиљским монасима, пошто сте са њима пре снимали?
ПС. Слушао сам вас у Ковиљу, 29.06. Заиста предивно извођење...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...