Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Никола Попмихајлов

Питајте Николу Попмихајлова у вези са византијским појањем

Оцени ову тему

Recommended Posts

Поменули сте Осмогласник старог српског појања, да ли знате где може да се купи?

 

Вероватно у Патријаршији, а можда и на факултету. Не знам тачно, економија ми је слабија страна.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Вероватно у Патријаршији, а можда и на факултету. Не знам тачно, економија ми је слабија страна.

да ли намеравате да снимите још нешто од тог старог српског црквеног појања? чини ми се да сте прошле године први глас снимили, и лепо звучи

Share this post


Link to post
Share on other sites

да ли намеравате да снимите још нешто од тог старог српског црквеног појања? чини ми се да сте прошле године први глас снимили, и лепо звучи

 

Свакако!

 

Чим завршимо са концертним обавезама, неколико нас ће се посветити снимању осталих гласова.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да нема на јутјубу, али је сасвим могуће да је негде доступна. Можда чак и на овом форуму.

Share this post


Link to post
Share on other sites

У разјашњавању недоумица око употребе термина "повратак" и "предање" треба бити обазрив и то не само по питању музике.

 

С времена на време можемо чути да је једна мелодија предањска, иако се на нашим просторима није изводила макар два столећа. С друге стране, мелодије које се континуирано преносе усменим предањем из генерације у генерацију, склони смо да прогласимо "непредањским", иако су настале као препеви композиција Петра Лампадарија.

 

Зато би било добро да се направи прецизна разлика између музике коју можемо сматрати традиционалним изразом православног богослужења и оне друге музике, чију уметничку вредност не можемо спорити, али можемо рећи да није настала у крилу наше Цркве.

 

Ево шта је тим поводом рекао велики руски музиколог, Степан Василевич Смоленски, у свом дневнику:

 

"28 мај 1906, недеља

Док сам још седео у Петербургу, мислио сам да ћу на данашњи дан бити у Београду за ручак, уместо што пловим Дунавом. Иначе, још ме је у Петербургу мучила мисао, како ћу у извођењу Мокрањчевог хора, којег одавно лично познајем, чути онај утицај италијанског стила, који је пренет из Русије у Србију. Тако сам, барем, био збуњен у Београду 1897 године, иако сам запазио много од оригиналног српског богослужења."

 

Уметничка, вишегласна музика, свакако је у једном тренутку била доминантно заступљена на богослужењима од Крита до Владивостока. Композитори у свим православним народима аранжирали су и народне и црквене мелодије за вишегласно хорско извођење. Међутим, изгледа да је време прегазило овај музички израз. Данас се светски хорови баве другачијим извођењима, потпуно другачије музике. Ко још пева врањанске песме вишегласно?

 

Али, да ли можемо рећи за мелодије једногласног српског појања да су непредањске?

 

Не можемо ни у ком случају!

 

Уколико желимо да дефинишемо "предањску" музику морамо поставити прецизне критеријуме.

 

- Традиционална православна црквена музика мора бити осмогласна - с тим се сви слажу.

 

- Мелодије се морају испевати једним гласом - и ту нема спора.

 

- Не могу се све песме истог гласа певати по истом обрасцу.

 

- Самогласне стихире се певају на један начин, антифони на други, тропари евентуално на трећи.

 

- Сваки од напева, у сваком од гласова има своје карактеристике.

 

- Гласови се групишу по тонским родовима (дијатонски, хроматски, енхармонски).

 

Ово су само неке од одлика "предањске" црквене музике.

 

Интересантно је да карловачко појање одговара свим наведеним карактеристикама. Судећи по томе, оно јесте предањско.

 

Међутим, начин извођења је тај који прави разлику. Када наш хор изводи мелодије карловачког напева, познаваоци српског појања их доживљавају као византијске.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нисам баш схватила на кога се односи ово "познаваоци српског појања". На оне који поју по Мокрањцу (већина данас) или на нешто друго?

 

Тако је. На оне који поју по Мокрањцу, Барачком итд.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest неда

Баш лјепо што сте отворили ову тему .Много волим византиско појанје мало сам и учила имали смо један женски византиски хор у Требињу .Или боње рећ хор у покушају јер кад смо почели  да нешто озбињно учимо почели смо и да се разилазимо неке се удале ,неке на факс и тако.Могу рећи да је византиско појанје прелјепо али и много тешко за учење .Мени је лично много тешко било ученје неума више би памтила по слуху него по неумама или уз труда доста све се полако научи :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Баш лјепо што сте отворили ову тему .Много волим византиско појанје мало сам и учила имали смо један женски византиски хор у Требињу .Или боње рећ хор у покушају јер кад смо почели  да нешто озбињно учимо почели смо и да се разилазимо неке се удале ,неке на факс и тако.Могу рећи да је византиско појанје прелјепо али и много тешко за учење .Мени је лично много тешко било ученје неума више би памтила по слуху него по неумама или уз труда доста све се полако научи :)

 

Нажалост, музички систем на којем почива наша црквена, као и наша народна музика, није предмет општег музичког образовања. Зато нам се чини да га је веома тешко савладати.

Наши суседи, Грци, Бугари, Румуни, када желе да науче византијску музику, довољно је да науче неумско писмо, а остало су већ научили од малена у цркви.

Ми морамо да научимо и мелодије, и стил, и да поправимо исон, и истовремено да научимо нотацију.

 

Зато треба доста слушати разна извођења, не би ли нам што више остало у подсвести.

Share this post


Link to post
Share on other sites

То је једним делом овде, колико видим.

 

 

Мало је тешко очима за пратити.

 

 

Не изгледа ми баш вероватно да би Мокрањац хтео да користи те Хабине знаке, јер он у свом предговору у Осмогласнику јасно каже да је "очистио" оно што му није било по укусу тј. оно што му је изгледало далеко од "чистих" тонова европске музике. Али, тиме је изгубио на чистоћи византијске музике.

 

 

Када говори о мелодијама 2 самогласног, 4 и 6 тропарског, он каже да многи појци певају велику терцу на почетку, нетемперовано скоро као малу. Даље примећује да је та лествица вероватно имала интервале као на гуслама. Да је знао за четвртстепену музику, имао би могућност да другачије размишља.

 

Но, у историји никада не може да се поставља теза на основу нечега што се није десило.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Позз за моју омиљену групу... .smesko.

Хтедох да питам ,где је ,дал се Сима зове,дуго је певао у паркићу у Земуну,а твој стари колега, не виђам га на вашим лајв снимцима?

И још пар питања ,онако фановских... Да ли је Аца-византија члан неког хора,или је самосталац и гост ?

 И шта мислиш о Драгану Зорици и Николи ,као новим визант надама?

 

Никола,ево она наша слика,са венчања Драгановог... :bla:

 

ven2-2.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Позз за моју омиљену групу... .smesko.

Хтедох да питам ,где је ,дал се Сима зове,дуго је певао у паркићу у Земуну,а твој стари колега, не виђам га на вашим лајв снимцима?

И још пар питања ,онако фановских... Да ли је Аца-византија члан неког хора,или је самосталац и гост ?

 И шта мислиш о Драгану Зорици и Николи ,као новим визант надама?

 

Никола,ево она наша слика,са венчања Драгановог... :bla:

 

ven2-2.jpg

 

Хвала ти Зосима за слику!

 

Вероватно мислиш на Србу. Породични живот узима данак. Тешко је испратити све са подједнаким ентузијазмом. Свако од чланова хора је до сада, привремено одсуствовао из хорских активности. Такав је живот. Све што важи за Србу, важи и за кума Ацу.

 

Наши "нови" чланови су се тако брзо и добро уклопили, да се и не примећује да су нови. А сад већ имају и трогодишњи стаж.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да ли то значи да се множе хорови византијске музике у Србији? Било би лепо.

 

Поздрављам сваки напор да се мисионари лепота наше службе, а све у славу Божију.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да ли то значи да се множе хорови византијске музике у Србији? Било би лепо.

Па и није баш, ове нове наде су већ у Мојсијевцима, има још пар цурица у студењаку,ковиљци и оне сестре из манастира код Врања,можда још понегде...

А ови што разбијају су код тебе Цецо, у Грчкој,мислим на Игора З, а и Аца-византија је често на Хиландару...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па и није баш, ове нове наде су већ у Мојсијевцима, има још пар цурица у студењаку,ковиљци и оне сестре из манастира код Врања,можда још понегде...

А ови што разбијају су код тебе Цецо, у Грчкој,мислим на Игора З, а и Аца-византија је често на Хиландару...

 

Да не заборавимо Суково, Жичу, Ћелију Пиперску и наравно, факултет.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Има у Новом Саду школа појања (мислим да води о. Јеротеј из Ковиља)

 

http://www.facebook.com/pevnica

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...