Jump to content

Recommended Posts

181428_092718c3_f.jpg

 

Богослужење је немогуће замислити без музике. Песма представља врхунац наше љубави према Богу. Стога свештеници литургију служе уз учешће верног народа који одговара на прозбе и пева литургијске песме.

 

Ипак, не можемо очекивати од свих верника да познају богослужбене текстове, као што не можемо очекивати да сви имају музичких дарова.

 

Од најранијих времена Хришћанске цркве, појци су били представници верног народа, обучени да читају црквене текстове и певају црквене мелодије. Својим појањем омогућавали су верницима да се несметано моле. Због тога су и били сматрани црквеним саслужитељима, тј. световним лицима на служби, који су морали својим животом оправдати поверење и част која им је указана.

 

Служба се у цркви може вршити са најмање једним појцем. Уколико их има више, међу њима постоји одређена хијерархија. Најстарији, односно најискуснији појац, који пева најважније песме на служби, назива се првопојац или протопсалт.

 

Појци могу певати појединачно, а могу и заједно. Када више појаца пева исту песму они чине црквени хор којим управља доместик. Истовремено могу постојати два хора. Доместик десног хора зове се протопсалт, а левог лампадариј.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Поштовање, професоре.

 

Веома важна тема. Лично сам са проф. Милошевићем веома често улазио у расправу, по питању тога ко у цркви пева. Мој аргумент је био следећи: иконе и фреске израђују људи који су за то способни, храмове граде архитекте, мобилијар израђују занатлије - због чега исто не би важило и за црквену музику? Тј. због чега на литургији треба да певају сви? Хајде онда сви да сликамо иконе и фреске - свако по неколико потеза кичицом и - ето ти! Што бисмо плаћали скупе иконописце, или чак и јефтине?!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Поштовање драги брате Иване.

Сколько лет, сколько зим!

 

Слажем се са тобом. Литургија јесте заједничко дело, али то не значи да не постоји разборита расподела улога и задужења.

 

На другој теми сам рекао неколико речи о литургијским песмама и гласовима у којима се оне изводе.

 

Песме које захтевају одређену стручност у смислу музичког извођења или оне које се периодично мењају што изискује познавање типика и литературе, требало би да певају обучени појци.

 

Међутим, постоје делови литургије који су музички једноставнији и представљају дијалог између свештеника и народа:

 

Господу помолимсја - Господи помилуј

Горе имајмо срца - Имами ко Господу

 

У овом дијалогу може да учествује читав народ.

 

Шта мислиш? 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Поштовање, професоре.

 

Веома важна тема. Лично сам са проф. Милошевићем веома често улазио у расправу, по питању тога ко у цркви пева. Мој аргумент је био следећи: иконе и фреске израђују људи који су за то способни, храмове граде архитекте, мобилијар израђују занатлије - због чега исто не би важило и за црквену музику? Тј. због чега на литургији треба да певају сви? Хајде онда сви да сликамо иконе и фреске - свако по неколико потеза кичицом и - ето ти! Што бисмо плаћали скупе иконописце, или чак и јефтине?!

Типиком је раније то било одређено, на пример у азматском типику је стајало да народ одговара. Треба се запитати зашто се то изгубило. Ваљда и народ учествује у Литургији и лепо би било када би одговарао, али за то би сада требале припреме народа, јер не би било лепо да изгледа као њакање и да није уједначено. То би могло и требало да се направи, јер као што се и појац учи јер није рођен научен, тако и  народ може да се научи.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

А, зашто молићу, да народ појањем не учествује у служењу?

Онај ко зна да поје, поје тихо да не омета певницу.

Мислим да би кроз појање неко продубио  своју мисао о Литургији.

Ал опет ко сам ја да трућам о томе.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Народ који често долази врло добро разуме црквенословенски, и бар једном је прочитао објашњење Литургије. Замисли да само појци одговарају на Литургији мислим а ови остали да зврје  и премештају  с ноге на ногу.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Jeste lepo kada i verni narod ucestvuje u sluzbi, ali opet je, rekao bih, prisustvo nekog "bogoslovski skolovanog" za pevnicom neophodno.

Najlepse je kada se narod spontano i onako od srca ukljuci u sluzbu

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Jeste lepo kada i verni narod ucestvuje u sluzbi, ali opet je, rekao bih, prisustvo nekog "bogoslovski skolovanog" za pevnicom neophodno.

Najlepse je kada se narod spontano i onako od srca ukljuci u sluzbu

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Шта би ово могло да значи?


 


Ако откријемо смисао текста који следи, можда ћемо моћи да наслутимо како се некада, у најстарија времена појало.


 


Свети Јован Златоусти, Беседа 36


 


Καὶ γὰρ μίαν ἐν ἐκκλησίᾳ δεῖ φωνὴν εἶναι ἀεί, καθάπερ ἑνὸς ὄντος σώματος. Διὰ τοῦτο καὶ ὁ ἀναγινώσκων μόνος φθέγγεται· καὶ αὐτὸς ὁ τὴν ἐπισκοπὴν ἔων ἀνέχεται σιγῇ καθήμενος· καὶ ὁ ψάλλων ψάλλει μόνος, κἂν πάντες ὑπηχῶσιν, ὡς ἐξ ἑνὸς στόματος ἡ φωνὴ φέρεται...


 


В церкви всегда должен быть слышим один голос, так как она есть одно тело. Потому и чтец читает один; и сам, имеющий епископство, ожидает, сидя в молчании; и певец поет один; и когда все возглашают, то голос их произносится как бы из одних уст...


For in truth there ought to be but one voice in the church always, even as there is but one body. Therefore both he that reads utters his voice alone, and the Bishop himself is content to sit in silence; and he who chants chants alone; and though all utter the response, the voice is wafted as from one mouth...


 


Извињавам се, немам српски превод. Надам се да су довољни руски и енглески.


Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Ово је мој превод:

 

У цркви је прикладно да свагда буде један глас, као што је и она једно тело. Зато и чатац чита сам; и онај који епископује, док чека, седи у тишини; и појац поје сам, а ако сви припевају (одговарају? прате?), као из једних уста глас да се узноси...

 

 

На руски је израз "πάντες υπηχωσιν" преведен као "все возглашают", а на енглески као "all utter the response".

 

Старогрчка реч υπηχεω значи: "одјекивати", "одговарати", али и "пратити".

 

Ове речи св. Јована Златоуста имају један смисао ако народ одговара, а сасвим други ако прати "υπό του ήχου" - "испод гласа", зар не?

 

Како бисмо данас назвали пратњу "испод гласа"?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Skoro sam video nesto u jednom Novobeogradskom hramu sto me je odusevilo,

 

a to je natpis na pevnicama: "Zabranjen pristup za pevnicom osim pojcima i bogoslovima".

 

Buduci da u pojedinim hramovima ko kako stigne pristupa pevnici, mislim da je ovo korektno upozorenje!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ja sam pojac u jednoj seoskoj parohiji, i najveći problem su mi stari ,,branitelji" crkve, koji se u pozadini derinjaju. Ja protiv tih ljudi nemam nistas, ali oni svojim vikanjem i svojim melodijama remete tok i blagoljepije službe. Opominjao sam ih par puta, i uvjek sam dobio odgovor da su oni branili Crkvu od komunista, i da imaju pravo da rade što hoće. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

На некој другој теми сам покушао да класификујем литургијске песме према гласу у којем се певају. Један број песама изискује стручност, односно обученог појца, док су мелодије у дијалогу између свештеника и народа одувек биле једноставне, што нам сугерише да су их могли певати сви присутни.

 

Да је тако било и до 4. века, сведочи нам и Химна св. Тројици из рукописа Оксиринхус, писана у 3. веку, која представља најстарију сачувану мелодију неке хришћанске песме .

 

image003.gif

 

Ову мелодију би могли једино браниоци Цркве из Гандалфове парохије да отпевају, јер не маре за интонацију и ритам.

 

Хоћу да кажем да се неко још у 3. веку, док су се хришћани још скривали по катакомбама, потрудио да спева мелодију коју није једноставно отпевати без обуке. Већ тада је Црква морала имати обученог појца који је, макар овакве песме, певао у име народа.

 

Наравно, разуме се да не говорим о томе како би данас требало да се пева. Још мање говорим о естетици, а најмање од свега се залажем за кастински приступ певници. Само размишљам наглас, без коначног одговора, по питању о којем сви, мање-више, имамо неки став.

 

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...