Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Recommended Posts

Поштовање, професоре.

 

Веома важна тема. Лично сам са проф. Милошевићем веома често улазио у расправу, по питању тога ко у цркви пева. Мој аргумент је био следећи: иконе и фреске израђују људи који су за то способни, храмове граде архитекте, мобилијар израђују занатлије - због чега исто не би важило и за црквену музику? Тј. због чега на литургији треба да певају сви? Хајде онда сви да сликамо иконе и фреске - свако по неколико потеза кичицом и - ето ти! Што бисмо плаћали скупе иконописце, или чак и јефтине?!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Поштовање драги брате Иване.

Сколько лет, сколько зим!

 

Слажем се са тобом. Литургија јесте заједничко дело, али то не значи да не постоји разборита расподела улога и задужења.

 

На другој теми сам рекао неколико речи о литургијским песмама и гласовима у којима се оне изводе.

 

Песме које захтевају одређену стручност у смислу музичког извођења или оне које се периодично мењају што изискује познавање типика и литературе, требало би да певају обучени појци.

 

Међутим, постоје делови литургије који су музички једноставнији и представљају дијалог између свештеника и народа:

 

Господу помолимсја - Господи помилуј

Горе имајмо срца - Имами ко Господу

 

У овом дијалогу може да учествује читав народ.

 

Шта мислиш? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Поштовање, професоре.

 

Веома важна тема. Лично сам са проф. Милошевићем веома често улазио у расправу, по питању тога ко у цркви пева. Мој аргумент је био следећи: иконе и фреске израђују људи који су за то способни, храмове граде архитекте, мобилијар израђују занатлије - због чега исто не би важило и за црквену музику? Тј. због чега на литургији треба да певају сви? Хајде онда сви да сликамо иконе и фреске - свако по неколико потеза кичицом и - ето ти! Што бисмо плаћали скупе иконописце, или чак и јефтине?!

Типиком је раније то било одређено, на пример у азматском типику је стајало да народ одговара. Треба се запитати зашто се то изгубило. Ваљда и народ учествује у Литургији и лепо би било када би одговарао, али за то би сада требале припреме народа, јер не би било лепо да изгледа као њакање и да није уједначено. То би могло и требало да се направи, јер као што се и појац учи јер није рођен научен, тако и  народ може да се научи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

А, зашто молићу, да народ појањем не учествује у служењу?

Онај ко зна да поје, поје тихо да не омета певницу.

Мислим да би кроз појање неко продубио  своју мисао о Литургији.

Ал опет ко сам ја да трућам о томе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Народ који често долази врло добро разуме црквенословенски, и бар једном је прочитао објашњење Литургије. Замисли да само појци одговарају на Литургији мислим а ови остали да зврје  и премештају  с ноге на ногу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jeste lepo kada i verni narod ucestvuje u sluzbi, ali opet je, rekao bih, prisustvo nekog "bogoslovski skolovanog" za pevnicom neophodno.

Najlepse je kada se narod spontano i onako od srca ukljuci u sluzbu

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jeste lepo kada i verni narod ucestvuje u sluzbi, ali opet je, rekao bih, prisustvo nekog "bogoslovski skolovanog" za pevnicom neophodno.

Najlepse je kada se narod spontano i onako od srca ukljuci u sluzbu

Share this post


Link to post
Share on other sites

Шта би ово могло да значи?


 


Ако откријемо смисао текста који следи, можда ћемо моћи да наслутимо како се некада, у најстарија времена појало.


 


Свети Јован Златоусти, Беседа 36


 


Καὶ γὰρ μίαν ἐν ἐκκλησίᾳ δεῖ φωνὴν εἶναι ἀεί, καθάπερ ἑνὸς ὄντος σώματος. Διὰ τοῦτο καὶ ὁ ἀναγινώσκων μόνος φθέγγεται· καὶ αὐτὸς ὁ τὴν ἐπισκοπὴν ἔων ἀνέχεται σιγῇ καθήμενος· καὶ ὁ ψάλλων ψάλλει μόνος, κἂν πάντες ὑπηχῶσιν, ὡς ἐξ ἑνὸς στόματος ἡ φωνὴ φέρεται...


 


В церкви всегда должен быть слышим один голос, так как она есть одно тело. Потому и чтец читает один; и сам, имеющий епископство, ожидает, сидя в молчании; и певец поет один; и когда все возглашают, то голос их произносится как бы из одних уст...


For in truth there ought to be but one voice in the church always, even as there is but one body. Therefore both he that reads utters his voice alone, and the Bishop himself is content to sit in silence; and he who chants chants alone; and though all utter the response, the voice is wafted as from one mouth...


 


Извињавам се, немам српски превод. Надам се да су довољни руски и енглески.


Share this post


Link to post
Share on other sites
Ово је мој превод:

 

У цркви је прикладно да свагда буде један глас, као што је и она једно тело. Зато и чатац чита сам; и онај који епископује, док чека, седи у тишини; и појац поје сам, а ако сви припевају (одговарају? прате?), као из једних уста глас да се узноси...

 

 

На руски је израз "πάντες υπηχωσιν" преведен као "все возглашают", а на енглески као "all utter the response".

 

Старогрчка реч υπηχεω значи: "одјекивати", "одговарати", али и "пратити".

 

Ове речи св. Јована Златоуста имају један смисао ако народ одговара, а сасвим други ако прати "υπό του ήχου" - "испод гласа", зар не?

 

Како бисмо данас назвали пратњу "испод гласа"?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Skoro sam video nesto u jednom Novobeogradskom hramu sto me je odusevilo,

 

a to je natpis na pevnicama: "Zabranjen pristup za pevnicom osim pojcima i bogoslovima".

 

Buduci da u pojedinim hramovima ko kako stigne pristupa pevnici, mislim da je ovo korektno upozorenje!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja sam pojac u jednoj seoskoj parohiji, i najveći problem su mi stari ,,branitelji" crkve, koji se u pozadini derinjaju. Ja protiv tih ljudi nemam nistas, ali oni svojim vikanjem i svojim melodijama remete tok i blagoljepije službe. Opominjao sam ih par puta, i uvjek sam dobio odgovor da su oni branili Crkvu od komunista, i da imaju pravo da rade što hoće. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

На некој другој теми сам покушао да класификујем литургијске песме према гласу у којем се певају. Један број песама изискује стручност, односно обученог појца, док су мелодије у дијалогу између свештеника и народа одувек биле једноставне, што нам сугерише да су их могли певати сви присутни.

 

Да је тако било и до 4. века, сведочи нам и Химна св. Тројици из рукописа Оксиринхус, писана у 3. веку, која представља најстарију сачувану мелодију неке хришћанске песме .

 

image003.gif

 

Ову мелодију би могли једино браниоци Цркве из Гандалфове парохије да отпевају, јер не маре за интонацију и ритам.

 

Хоћу да кажем да се неко још у 3. веку, док су се хришћани још скривали по катакомбама, потрудио да спева мелодију коју није једноставно отпевати без обуке. Већ тада је Црква морала имати обученог појца који је, макар овакве песме, певао у име народа.

 

Наравно, разуме се да не говорим о томе како би данас требало да се пева. Још мање говорим о естетици, а најмање од свега се залажем за кастински приступ певници. Само размишљам наглас, без коначног одговора, по питању о којем сви, мање-више, имамо неки став.

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...